Protivrečnosti i nedoslednosti Šabira Alija

Dodatak: Bog koji vlada zauvek

U ovom odeljku ponovo ćemo razmotriti sledeći psalam,

„Prijesto je tvoj, Bože, vječan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravičnosti. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“ Psalam 45:6-7

I videćemo kako su ga nadahnuti pisci Novog zaveta razumeli, to jest, da li su ovaj odlomak shvatali tako da je Isus kao Mesija bio neka vrsta nižeg božanstva ili puko ljudsko biće uzdignuto na status Boga. Ili su nadahnuti pisci ovaj tekst pre videli kao dodatnu potvrdu da je Hristos sam svemogući Bog (mada ne Otac ni Sveti Duh) koji je došao u telu.

Evo kako Poslanica Jevrejima tumači ovaj starozavetni citat:

„I opet, kada uvodi Prvorodnoga u vaseljenu, govori: I neka mu se poklone svi anđeli Božiji. A za anđele govori: Koji čini anđele svoje duhovima i sluge svoje plamenom ognjenim. Za Sina pak: Prijesto je tvoj, Bože, vavijek vijeka; žezal pravičnosti je žezal Carstva tvojega. Zavolio si pravdu i omrzao bezakonje; zbog toga te pomaza, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.“ Jevrejima 1:6-9

Pisac koristi ovaj odlomak da istakne Hristovu suštinsku nadmoć i prevlast nad čitavom anđeoskom vojskom. Ono što je u tome prilično zapanjujuće jeste to što nadahnuti pisac Hristu nije pripisao samo status i obožavanje koje sam Jahve prima od svojih anđeoskih stvorenja,

„Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada. Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove. Blagosiljajte Gospoda sve vojske njegove, sluge njegove, koje tvorite volju njegovu.“ Psalam 103:19-21

nego je uzeo i određene stihove iz grčke verzije hebrejske Biblije (zvane Septuaginta [LXX]), u kojima se Božjim anđelima zapoveda da obožavaju Jahvea, i primenio ih na Hrista!

„Veselite se, narodi, s narodom njegovijem, jer će pokajati krv sluga svojih, i osvetiće se neprijateljima svojim, i očistiće zemlju svoju i narod svoj.“ Ponovljeni zakoni 32:43 LXX

„Nek se stide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite mu se svi bogovi. Čuje i raduje se Sion, i kćeri se Judejske vesele zbog sudova tvojih, Gospode! Jer si ti, Gospode, visok nad svom zemljom i nadvisuješ sve bogove.“ Psalam 96 [engl. 97]:7, 9 LXX

Sledeći novozavetni naučnik objašnjava:

… 6 je citat iz Ponovljenih zakona 32:43, LXX, koji ima duži tekst – sada posvedočen u jednom kumranskom fragmentu – nego MT; upor. Psalam 97:7. U Ponovljenim zakonima BOG JE taj koga treba obožavati po dovršenju njegovog dela… 8 Ali Sinu se daje veće dostojanstvo, kao što pokazuje citat Psalma 45:6; oslovljen je kao ’Bog’, njegov presto je večan, a njegova pravedna vladavina donela mu je prevlast nad svim drugim vladarima. RSV_n_ ’Bog je tvoj presto’, kao da Sina podupire Bog, malo je verovatan prevod; kakve god bile vrline RSV prevoda Psalma 45:6 (’Tvoj božanski presto traje u vek veka’), naš pisac je svakako razumeo ’Bog’ kao vokativ, koji izražava titulu Sina (upor. Isaija 9:6, ’Bog silni’)… (F. F. Bruce, „Hebrews“, u Peake’s Commentary on the Bible [Thomas Nelson and Sons Ltd, 1963], str. 1009; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

To nije sve što Poslanica Jevrejima čini. Pisac takođe opisuje Isusa kao Posrednika i Održavaoca stvaranja, koji savršeno otelovljuje nestvorenu suštinu samog Božjeg beskonačnog Bića!

„Bog koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko Proroka, U ove posljednje dane govorio je nama preko Sina, kojega postavi nasljednikom svega, kroz kojega je i vijekove stvorio; On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga i koji drži sve moćnom riječju svojom, pošto sam izvrši očišćenje grijehova naših, sjede sa desne strane Veličanstva na visinama“ Jevrejima 1:1-3

Ipak, prema hebrejskoj Bibliji, jedino je Jahve taj koji je sve stvorio i koji sve održava:

„Ti si sam Gospod; ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska tebi se klanja.“ Nemija 9:6

„Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i što ona rađa, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj:“ Isaija 42:5

„Ovako govori Gospod, izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: Ja Gospod načinih sve: Razapeh nebo sam, rasprostrijeh zemlju sam sobom;“ Isaija 44:24

„Ja sam načinio zemlju i čovjeka na njoj stvorio, ja sam razapeo nebesa svojim rukama, i svoj vojsci njihovoj dao zapovijest.“ Isaija 45:12

Stari zavet dalje svedoči da ne postoji stvorenje koje savršeno liči na istinitog Boga, a kamoli ono koje savršeno otelovljuje Jahveovu suštinu u svoj njenoj punini:

„Nema među bogovima takvoga kakav si ti, Gospode, i nema djela takvijeh kakva su tvoja. Svi narodi, koje si stvorio, doći će i pokloniti se pred tobom, Gospode, i slaviti ime tvoje. Jer si ti velik i tvoriš čudesa; ti si jedan Bog.“ Psalam 86:8-10

„Nebo kazuje čudesa tvoja, Gospode, i istinu tvoju sabor svetijeh. Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom među sinovima Božijim? Bogu se valja klanjagi na saboru svetijeh, strašniji je od svijeh koji su oko njega. Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja oko tebe.“ Psalam 89:5-8

Još je zapanjujuće to što Poslanica Jevrejima ide dotle da uzima sledeći starozavetni odlomak, koji Jahvea poistovećuje sa nepromenljivim Tvorcem i Održavaocem svega,

„Gospode! Čuj molitvu moju, i vika moja nek izađe preda te. Nemoj odvratiti lica svojega od mene; u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje, u dan kad te prizivam, pohitaj, usliši me. Jer prođoše kao dim dani moji, kosti moje kao topionica ogorješe. Pokošeno je kao trava i posahlo srce moje, da zaboravih jesti hljeb svoj. Od uzdisanja mojega prionu kost moja za meso moje. Postadoh kao gem u pustinji; ja sam kao sova na zidinama. Ne spavam, i sjedim kao ptica bez druga na krovu. Svaki dan ruže me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju. Jedem pepeo kao hljeb, i piće svoje rastvaram suzama Od gnjeva tvojega i srdnje tvoje; jer podigavši me, bacio si me. Dani su moji kao sjen koji prolazi, i ja kao trava osuših se. A ti, Gospode, ostaješ dovijeka, i spomen tvoj od koljena do koljena. Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion, jer je vrijeme smilovati se na nj, jer je došlo vrijeme; Jer slugama tvojim omilje i kamenje njegovo, i prah njegov žale. Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjega, i svi carevi zemaljski slave njegove; Jer će Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj; Pogledaće na molitvu onijeh koji nemaju pomoći, i neće se oglušiti molbe njihove. Napisaće se ovo potonjemu rodu, i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda, Što je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju, Da čuje uzdisanje sužnjevo, i odriješi sinove smrtne; Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje, i hvalu njegovu u Jerusalimu, Kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu. Strošio je na putu krjepost moju, skratio dane moje. Rekoh: Bože moj, nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od koljena do koljena. Davno si postavio zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih. To će proći, a ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promijenićeš ih i promijeniće se. Ali ti si taj isti i godine tvoje neće isteći.“ Psalam 102:1, 12, 24-27

I pripisuje ga Sinu!

„Ti, Gospode, u početku osnova zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih; Oni će proći, a ti ostaješ, i sve će ostarjeti kao odijelo, I savićeš ih kao haljinu, i izmjeniće se, a ti si uvijek isti, i godine tvoje neće minuti.“ Jevrejima 1:10-12

Ovde pisac prikazuje Oca kako se Sinu obraća samim rečima Psalma 102:25-27!

Prepustićemo dr Džejmsu R. Vajtu da pokaže zašto je primena baš ovog psalma na Gospoda Isusa toliko izuzetna i kako to van svake razumne sumnje dokazuje da su nadahnuti pisci Svetog pisma verovali da je Isus Bog u smislu da je ovaploćeni svemogući Jahve:

„Psalmista u ovim stihovima govori o nepromenljivoj i večnoj prirodi Jahvea. On to čini suprotstavljajući promenljivo stvorenje nepromenljivom Tvorcu. Jedan od glavnih ’dokaza’ kojima se Bog služi da pokaže svoju jedinstvenu prirodu i jedinstveni položaj jedinog istinitog Boga jeste to što je on Tvorac. Tako je i ovde. Jahve je utemeljio zemlju (Psalam 24:1; 78:69; 89:11; Priče Solomonove 3:19; Isaija 48:13), a nebesa su opisana kao ’delo’ njegovih ruku (Psalam 19:1). Na najosnovnijem nivou, dakle, sam svemir jeste zavisna tvorevina, dok je Bog večan i nepromenljiv. Oni su vremeniti i proći će, ali Bog je večan i on će ’ostati’. Oni su kao stara odeća koju bacamo kada postane stara i beskorisna. Ali on ne stari. On se ne menja. Njegove godine nemaju broja i nikada neće doći kraju. Kao što je Mojsije rekao: ’od večnosti do večnosti ti si Bog’ (Psalam 90:2).

„Zašto je važno usredsrediti se na to šta ovaj odlomak znači? Zato što on govori o osobinama koje su jedinstvene za jedinog istinitog Boga. To će postati od presudne važnosti kada budemo razmatrali načine na koje neki pokušavaju da izbegnu težinu ovih odlomaka onako kako se oni koriste u Novom zavetu.

„Pisac Poslanice Jevrejima nema nikakvog ustezanja da uzme ovaj odlomak iz Psaltira – odlomak koji priliči samo opisivanju večnog Tvorca – i primeni ga na Isusa Hrista…

„Iznet je čitav niz starozavetnih odlomaka, od kojih je svaki namenjen tome da pokaže Hristovu nadmoć. Stih 8 počinje uvođenjem Očevih reči o Sinu. Stih 10 nastavlja istu temu, ponovo nam donoseći Očeve reči koje se odnose na Sina. Od ključne je važnosti razumeti da su stihovi 10 do 12 zapravo upućeni Sinu. Isus je taj koji je u 10. stihu oslovljen kao ’GOSPOD’, i njegovo delo u stvaranju i njegova nepromenljiva priroda otkrivaju se u ostatku odlomka. Značaj toga je jasan kada se shvati da pisac Poslanice Jevrejima neposredno primenjuje odlomak iz Psalma 102:25-27 na Sina. Značenje izvornika je neosporno. Činjenica da on govori o jedinstvenim osobinama istinitog Boga takođe je neosporna. Prema tome, činjenica da Poslanica Jevrejima takav odlomak primenjuje na Sina govori nam šta je i sam pisac verovao o prirodi Isusa Hrista. Takav odlomak jednostavno se ne bi mogao smisleno primeniti na puko stvorenje, ma koliko ono bilo uzvišeno.

„Šta znači to što je pisac Poslanice Jevrejima mogao da uzme odlomak koji je primenljiv jedino na Jahvea i primeni ga na Sina Božjeg, Isusa Hrista? To znači da nisu videli nikakav problem u takvom poistovećivanju, jer su verovali da je Sin doista bio samo ovaploćenje Jahvea… navođenje odlomka o jedinstvenoj osobini (tvoraštvo, nepromenljivost, večnost) Jahvea zaista čini Isusa Jahveom, jer niko drugi ne deli tu osobinu. To što je bio kralj nije činilo Solomona onim što je bio, ali to što je večan i nepromenljiv jeste ono što određuje ko je Jahve.

„Dozvolite mi da to ilustrujem. Ako bih hteo da nekoga poistovetim sa Solomonom pomoću citata iz Starog zaveta, to ne bih učinio navodeći odlomak koji govori tek o Solomonu kao kralju, jer to ne bi dokazalo identitet, nego položaj. Bilo je i drugih kraljeva, poput Davida ili Jezekije. Prosto poistovećivanje nekoga sa kraljem ne bi mi reklo kog kralja imam na umu. Kada bih, međutim, primenio jedinstven opis Solomona, to bi prenelo identitet. Kada bih, na primer, rekao da je taj i taj kralj imao 700 žena i 300 inoča (1. Carevima 11:3), na koga bih drugog mogao da mislim nego na Solomona? To bi razlučilo kog kralja imam na umu i saopštilo bi identitet. Isto tako, kada bih nekoga prosto nazvao ’punim ljubavi’, time ga ne bih poistovetio sa Bogom, iako Bog jeste pun ljubavi. Bog jeste ljubav, ali postoje i drugi koji iskazuju ljubav i puni su ljubavi. Ljubav nije nešto jedinstveno za Boga. Ali kada bih rekao da je neko večan, Tvorac svega i nepromenljiv, to bi saopštilo identitet, jer postoji samo jedan koji je večan, nepromenljiv i Tvorac svega. A upravo to čini pisac Poslanice Jevrejima u 1:10-12. Otuda i pogrešnost pokušaja da se izbegne snaga poistovećivanja Isusa sa Jahveom ovde u Jevrejima 1.“ (White, The Forgotten Trinity: Recovering the Heart of Christian Belief [Bethany House Publishers, Minneapolis, MN 1998], 9. Jehovah of Hosts, str. 132-135; podebljano naglašavanje naše)

To zauzvrat potvrđuje da Poslanica Jevrejima navodi Psalam 45:6-7 sa ciljem da pokaže kako je Hristos Bog u apsolutnom smislu, a ne tek u funkcionalnom ili položajnom smislu. Rečima dr Vajta:

„… Bez ulaženja u mnoge pojedinosti, pisac Poslanice Jevrejima pokazuje nadmoć Isusa Hrista nad anđelima. On kaže da svi Božji anđeli obožavaju Prvorođenoga. To je istinsko religiozno obožavanje, kao što kontekst zahteva. Takvo obožavanje daje se jedino Bogu. On to obožavanje Sina od strane anđela suprotstavlja opisu kojim Bog anđele naziva pukim ’vetrovima’ i ’plamenovima ognjenim’. Ali, nasuprot tome, opis kojim se Bog služi za Sina jeste upečatljiv. Navodeći Psalam 45:6-7, Bog (Otac) govori o Bogu (Sinu), rekavši: ’Presto je tvoj, Bože, u vek veka.’

„Treba primetiti da je odlomak koji pisac navodi, Psalam 45, bio ’svadbeni’ psalam napisan u vezi sa kraljem Izrailja. Kao i toliki drugi odlomci u Starom zavetu, on dobija mnogo veće značenje kada se primeni na Kralja nad kraljevima, Isusa Hrista. Dok je vladavina izrailjskog kralja bila privremena, vladavina Hristova zaista će trajati u vek veka. Sažimajući učenje ovog odlomka, Marej Haris je rekao:

Naziv ho theos, koji je bio slikovit i hiperboličan kada se primenjivao na smrtnog kralja, primenjen je na besmrtnog Sina u doslovnom i istinitom smislu. Isus nije tek nadmoćniji od anđela. On ravnopravno sa Ocem ima udela u božanskoj prirodi (ho theos, st. 8), ostajući pritom različit od njega (ho theos sou, st. 9). Pisac postavlja Isusa daleko iznad svakog anđela u pogledu prirode i funkcije, i naporedo sa Bogom u pogledu prirode, ali podređeno Bogu u pogledu funkcije. Postoji ’suštinsko’ jedinstvo, ali funkcionalna podređenost.

„Da je dr Haris u pravu vidi se iz toga kako kontekst podupire njegove zaključke. Isus nije samo predmet božanskog obožavanja u 6. stihu, nego ćemo videti da je u stihovima 10 do 12 poistovećen sa Jahveom. Budući da je pokazano kako Hristos prima obožavanje neposredno pre ovog odlomka, a neposredno posle njega je poistovećen sa Jahveom, ne može biti ničeg čudnog u tome što Otac Sina u 8. stihu naziva ’Bogom’.

„Konačno, na jednom drugom mestu gde je Hristos poistovećen sa Bogom, u Isaiji 9:6… nalazi se ista istina da je Hristovo carstvo večno carstvo. Jedini čiji će presto zaista trajati u vek veka jeste sam Bog.“ (White, 5. Jesus Christ: God in Human Flesh, str. 74-75; podebljano naglašavanje)

Činjenica da nadahnuti pisac poistovećuje Isusa sa svemogućim Bogom Jahveom u telu objašnjava zašto je Hristu mogao pripisati upravo ono obožavanje koje prima jedino Bog, i vaskrslom Gospodu dodeliti upravo onaj uzvišeni status za koji Sveto pismo jasno kaže da pripada jedino Jahveu:

„I neka znadu da si ti, kojemu je ime Gospod, jedini najviši nad svom zemljom.“ Psalam 83:18

„Ko je kao Gospod, Bog naš, koji sjedi na visini;“ Psalam 113:5

„Neka hvale ime Gospodnje; jer je samo njegovo ime uzvišeno, slava njegova na zemlji i na nebu.“ Psalam 148:13

Za Šabira Alija to znači da se Novi zavet, za razliku od Kurana, savršeno slaže sa teologijom Starog zaveta i njoj se saobražava, naročito u pogledu Ličnosti i dela Mesije. Stoga Aliju ne preostaje ništa drugo nego da osudi Muhameda kao lažnog proroka i antihrista čija je poruka protivrečila i Starom i Novom zavetu.

Svi biblijski citati preuzeti su iz prevoda New Revised Standard Version (NRSV) Svetog pisma.