Didahi i božanstvo Hrista [2. deo]

Svedočanstvo iz prvog veka o neislamskoj hristologiji

Odgovor Polu Vilijamsu, 2. deo

Ovim nastavljamo našu raspravu.

Dolazak Jehove Isusa!

Nasuprot Vermesovim tvrdnjama, Didahi zaista objavljuje božanstvo Hrista. Ide čak dotle da ga poistovećuje sa Jahveom!

Evo šta ovaj rani hrišćanski priručnik kaže o povratku Gospoda Isusa:

Glava 16. Budnost; dolazak Gospodnji. Bdite radi svog života. Neka se vaše svetiljke ne gase, niti neka vaša bedra budu razopasana; nego budite spremni, jer ne znate čas u koji će naš Gospod doći. Nego se često sastajte, tražeći ono što priliči vašim dušama: jer vam sve vreme vaše vere neće koristiti ako ne budete usavršeni u poslednje vreme. Jer u poslednjim danima umnožiće se lažni proroci i kvaritelji, i ovce će se pretvoriti u vukove, a ljubav će se pretvoriti u mržnju; jer kada se bezakonje umnoži, mrzeće i goniti i izdavati jedni druge, i tada će se pojaviti obmanjivač sveta kao Sin Božji, i činiće znake i čudesa, i zemlja će biti predata u njegove ruke, i činiće nedela kakva se nikada nisu dogodila od početka. Tada će ljudski rod doći u oganj iskušenja, i mnogi će se spotaći i propasti; ali oni koji istraju u svojoj veri biće spaseni od samog prokletstva. A tada će se pojaviti znaci istine: prvo, znak rasprostiranja na nebu, zatim znak zvuka trube. I treće, vaskrsenje mrtvih – ali ne svih, nego kao što je rečeno: „Doći će Gospod i svi sveti njegovi s njim.” Tada će svet videti Gospoda kako dolazi na oblacima nebeskim. (Didahi, Roberts-Donaldson prevod; kurziv i podvlačenje naši)

Pre nego što damo komentar, želeli bismo da navedemo još jedan prevod nekih od stihova koji se nalaze u ovom odeljku. Sledeći prevod preuzet je od jednog od Vilijamsovih omiljenih liberalnih naučnika, koji je uzgred i veoma neprijateljski nastrojen protivnik hrišćanstva:

6 Tada će se pokazati znaci istine:30 prvo znak rascepa na nebu, zatim znak zvuka trube,31 i treće vaskrsenje mrtvih.

7 Ali ne svih mrtvih. Jer kao što je rečeno: „Doći će Gospod i svi sveti njegovi s njim.”32

8 Tada će svet videti Gospoda kako dolazi na oblacima nebeskim.…”33 (Bart D. Ehrman, Lost Scriptures, str. 217; kurziv i podvlačenje naši)

31Up. Matej 24:31; 1. Korinćanima 15:52; 1. Solunjanima 4:16. 32Zaharija 14:5; 1. Solunjanima 3:13. 33Up. Matej 24:30. (Isto; podebljanje naše)

Zapanjujuće je to što Didahi navodi Zahariju 14:5 da bi opisao povratak Gospoda Isusa sa svim njegovim svetima – tekst koji govori o samom Jahveu koji dolazi sa svojim svetima! Čak kaže i da će Jahvine noge zaista dodirnuti Maslinsku goru i rascepiti je napola!

„Evo, ide dan Gospodnji, i plijen će se tvoj razdijeliti usred tebe. Jer ću skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad će se uzeti, i kuće oplijeniti i žene osramotiti, i polovina će grada otići u ropstvo, a ostali narod neće se istrijebiti iz grada. Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kad je boj. I noge će njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se Maslinska raspasti po srijedi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sjever a polovina na jug. I bježaćete u prodol gorsku, jer će prodol gorska dopirati do Asala, i bježaćete kao što bježaste od trusa u vrijeme Ozije, cara Judina; i doći će Gospod Bog moj, i svi će Sveti biti s tobom. I u taj dan neće biti vidjelo svijetlo i mračno; Nego će biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svjetlost. I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda živa, pola k istočnom moru, a pola k zapadnom moru, i biće i ljeti i zimi. I Gospod će biti Car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo jedno.“ Zaharija 14:1-9

Didahi samo odjekuje Pavlove stavove o Hristu koji se vraća na zemlju sa svojom nebeskom vojskom:

„Da bi se utvrdila srca vaša neporočna u svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa Hrista sa svima svetima njegovim.“ 1. Solunjanima 3:13

„Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. Jer ako vjerujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. Jer vam ovo kazujemo riječju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam Gospod sa zapovješću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi vaskrsnuti u Hristu; A potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Tako utješavajte jedni druge ovim riječima.“ 1. Solunjanima 4:13-18

„To je znak pravednoga suda Božijega, da se udostojite Carstva Božijega, za koje i stradate, Pošto je pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče, A vama stradalnicima spokojstvo sa nama kada se javi s neba Gospod Isus s anđelima sile svoje, U ognju plamenome, koji će osuditi one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se Jevanđelju Gospoda našega Isusa Hrista. Takvi će biti osuđeni na vječnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile njegove, Kada dođe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojima i pokaže se divan u svima vjerujućima, jer povjerovaste svjedočanstvu našemu.“ 2. Solunjanima 1:5-10

Pogledajmo sada šta su o ovom pitanju imali da kažu neki od takozvanih judeohrišćanskih pisaca, počevši od Jakova:

„Trpite, dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjega. Gle, ratar iščekuje dragocjeni plod zemlje, strpljivo ga čekajući dok ne primi dažd rani i pozni. Budite, dakle, i vi strpljivi, utvrdite srca vaša, jer se dolazak Gospodnji približi. Ne jadikujte jedan na drugoga, braćo, da ne budete osuđeni; gle, Sudija stoji pred vratima.“ Jakovljeva 5:7-9

Nema sumnje da Gospod za kojeg Jakov kaže da dolazi da sudi nije niko drugi do sam Hristos. Kao što sledeći komentator objašnjava:

„… reč ’dolazak’ prevodi grčko parousia, što u osnovi znači ’prisustvo’ (vidi 1. Korinćanima 16:7; 2. Korinćanima 10:10; Filipljanima 2:12). U svetovnom grčkom primenjivala se na ’dolazak’ kralja ili dostojanstvenika. Verovatno se iz te pozadine razvilo tehničko značenje te reči u Novom zavetu, jer su rani hrišćani dosledno koristili tu reč da označe ’dolazak’ Isusa na kraju istorije, da bi sudio bezbožnima (npr. Matej 24:37, 39; 2. Solunjanima 2:8) i izbavio svete (npr. 1. Korinćanima 15:23; 1. Solunjanima 2:19; 3:13; 4:15; 5:23). Doduše, tačan izraz koji Jakov ovde i u 8. stihu upotrebljava – ’dolazak Gospodnji’ – javlja se samo još jednom da opiše Hristov povratak (1. Solunjanima 4:15). A ’Gospod’ bi ovde, naravno, mogao biti Bog Otac (kao u 4, 10. i 11. stihu u ovom kontekstu). Ali učestalost s kojom novozavetni pisci taj jezik primenjuju na Hristov povratak ukazuje na to da je parousia vrlo rano među ranim hrišćanima poprimila gotovo tehničko značenje. Jakov svakako namerava, a njegovi čitaoci bi svakako razumeli, da se dolazak Gospodnji odnosi na Isusov povratak kao sudije i spasitelja.” (Douglas J. Moo, The Pillar New Testament Commentary – The Letter of James [William B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI 2000], str. 221; podebljanje naše)

Da ne bi zaostao za svojim bratom, Juda o vaskrslom Gospodu piše ovo:

„Ali i za ove prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: Gle, ide Gospod sa hiljadama hiljada svetih svojih, Da učini sud nad svima, i da pokara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna djela kojima bezbožnost činiše, i za sve drske riječi koje bezbožni grješnici govoriše protiv Njega.“ … „A vi, ljubljeni, izgrađujte sebe svojom najsvetijom vjerom, moleći se u Duhu Svetome, Održite sebe u ljubavi Božijoj, očekujući milost Gospoda našeg Isusa Hrista za život vječni. I sa rasuđivanjem jednima budite milostivi, A druge u strahu spasavajte otimajući ih iz ognja, a treće karajte sa strahom mrzeći i haljinu opoganjenu od tijela. A Onome koji vas može sačuvati besprijekorne i postaviti pred slavom svojom neporočne u radosti, Jedinome premudrome Bogu, Spasitelju našemu, kroz Isusa Hrista, Gospoda našega, slava i veličanstvo, moć i vlast prije svih vijekova i sada, i u sve vijekove! Amin.“ Judina 1:14-15, 20-25 ESV

Juda ne samo da govori o dolasku Gospoda Isusa, nego to čini navodeći odlomak iz pseudoepigrafske knjige Enohove koji govori o večnom Bogu koji dolazi sa desetinama hiljada svojih svetih da donese sud!

„O izabranima rekoh, i uzeh svoju priču o njima: SVETI VELIKI izaći će iz svog prebivališta, i VEČNI BOG stupiće na zemlju, (i to) na goru Sinaj, [i pojaviće se iz svog tabora] i pojaviće se u sili svoje moći sa neba nad nebesima. I sve će obuzeti strah, i Stražari će zadrhtati, i veliki strah i trepet obuzeće ih do krajeva zemlje. I visoke gore će se potresti, i visoka brda će se sniziti, i istopiće se kao vosak pred plamenom. I zemlja će se sasvim rascepiti, i sve što je na zemlji propašće, i biće sud nad svima (ljudima). Ali sa pravednima će učiniti mir. I zaštitiće izabrane, i milost će biti nad njima. I svi će pripadati BOGU, i biće im dobro, i svi će biti blagosloveni. I ON će im svima pomoći, i svetlost će im zasjati, i ON će sa njima učiniti mir. I gle! ON dolazi sa desetinama hiljada svojih svetih da izvrši sud nad svima, i da uništi sve bezbožne: i da izobliči svako telo za sva dela njihove bezbožnosti koja su bezbožno počinili, i za sve teške reči koje su bezbožni grešnici govorili protiv Njega.” 1. Enoh 1:3-9 (Preveo sa etiopskog R. H. Charles, 1906)

Imamo, dakle, dva „judeohrišćanska” dokumenta koja uzimaju konkretne odlomke što govore o Jahveu Bogu koji dolazi sa svojim vojskama da sudi svetu, i primenjuju ih na Gospoda Isusa!

Kao da to nije dovoljno zapanjujuće, Juda čak izjavljuje da je sam Isus bio taj koji je spasao Izrailj iz Egipta i kaznio ga u pustinji zbog pobune, i koji je takođe uništio Sodomu i Gomoru!

„Jer se uvukoše neki ljudi odavno unaprijed zapisani za ovu osudu, bezbožnici koji blagodat Boga našega izvrću na razvrat, i odriču se jedinoga Vladike i Gospoda našega Isusa Hrista. A hoću da vas podsjetim, što vi svakako znate, da Gospod spasivši narod iz zemlje egipatske, pogubi zatim one koji ne vjerovaše; I anđele koji ne održaše svoje dostojanstvo, nego napustiše svoje boravište, ostavio je za sud velikoga Dana u okovima vječnim pod mrakom, Kao što Sodom i Gomora, i gradovi oko njih koji se bjehu na njima sličan način odali bludu i poveli za drugim tijelom, stoje kao primjer, podvrgnuti osudi ognja vječnoga.“ Judina 1:4-7 English Standard Version (ESV)

Juda u ovom odlomku čini dve izuzetne stvari. Prvo poistovećuje Isusa sa jedinim Vladarem i Gospodom kojeg vernici imaju, koristeći reči despotes i kyrios da to izrazi. Ova zapanjujuća izjava napisana je u vreme kada Isus više nije hodio zemljom, nego je prebivao na nebu. Budući i sam monoteistički Jevrejin, Juda nije mogao da promaši činjenicu da je, prema Hebrejskoj Bibliji, jedini Vladar i Gospod kojeg vernici imaju na nebu sam Jahve Bog.

Evo, zapravo, nekoliko primera gde grčka verzija Hebrejske Biblije reči Adonaj JHVH prevodi kao despotes kyrios:

„A on reče: Gospode, Gospode, po čemu ću poznati da će biti moja?“ Postanje 15:8 LXX

„I rekoh: Ah Gospode, Gospode! Baš si prevario ovaj narod i Jerusalim govoreći: Imaćete mir, a mač dođe do duše.“ Jeremija 4:10 LXX

A ponegde grčki prevodi JHVH kao despotes:

„Strašiv čovjek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.“ Priče Solomonove 36:25 [eng. 29:25] LXX – up. Isaija 3:1; 10:24; Tovit 8:17; 2. Makavejska 5:17, 20; 15:22; Premudrosti Solomonove 8:3; Sirah 36:1

To što Juda Hrista naziva našim jedinim Vladarem i Gospodom, dakle, značilo bi da ga poistovećuje sa ovaploćenim Jahveom!

„… On zaista u pozdravu svoje Poslanice govori o Hristu jednostavnijim formalnim naslovom ’Isus Hristos’, ali u skladu sa svojim opisom na tom mestu kao ’roba’ tog ’Isusa Hrista’, on teži da umnožava naslove poštovanja kada drugde govori o Njemu. Njemu je naš Gospod uvek ’naš Gospod Isus’ (17, 21), ’Isus Hristos Gospod naš’ (25), ’naš jedini Vladar (despotes) i Gospod, Isus Hristos’ (4) – izraz, ovaj poslednji, toliko snažan da mnogi komentatori pred njim uzmiču i žele da ga prevedu ’jedini Vladar, to jest Bog, i Gospod naš Isus Hristos’.4 Ali ne možemo se iznenaditi da onaj koji sebe u prvom stihu svoje Poslanice naglašeno naziva ’robom’ Isusa Hrista, tri stiha kasnije na Isusa Hrista primenjuje korelativ tog izraza, ’Despotski Vladar i Gospod’. Nema sumnje da ’nijedan Jevrejin nije mogao da upotrebi’ takav izraz ’a da ne pomisli na jednog Gospodara na nebu’;5 ali to je samo dokaz da je ovaj Jevrejin o Isusu, koji je bio njegov ’Gospod’ i čijim se ’robom’ smatrao, mislio, u tom uzvišenom smislu, kao o svom ’Gospodaru na nebu’ (up. 2. Petrova 21). Očigledno je svedočanstvo ove dve Poslanice da su Isusa njegovi prvi učenici shvatali kao svog božanskog Gospoda i Gospodara.” (Warfield, Lord of Glory, str. 265-266; podebljanje naše)

5 Izraz je Mejorov (in loc.): on takođe primećuje upotrebu reči desposunoi kod Julija Afrikanca (Eus. H. E., i, 7) za označavanje Isusovih srodnika, i s pravom napominje da to podrazumeva raniju uobičajenu upotrebu reči despotes za našeg Gospoda. (Isto, str. 266)

Juda zatim u sledećem stihu nastavlja da govori o Isusu koji spasava, a potom uništava Izrailjce koje je izveo iz Egipta, kao i o tome da kažnjava neposlušne anđele te Sodomu i Gomoru!

Međutim, iz hebrejskog Svetog pisma jasno je da su sve to božanska dela koja je izvršio upravo sam Jahve Bog:

„Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga.“ Ponovljeni zakoni 5:6

„Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,“ Postanje 19:24

„I Vavilon, ures carstvima i dika slavi Haldejskoj, biće kao Sodom i Gomora kad ih Bog zatre.“ Isaija 13:19 English Standard Version (ESV)

„Kao kad Gospod zatre Sodom i Gomoru i susjedstvo njihovo, govori Gospod, neće se niko ondje naseliti, niti će se baviti u njoj sin čovječji.“ Jeremija 50:40 ESV

„Zatirah vas kao što Gospod zatre Sodom i Gomoru, i bijaste kao glavnja istrgnuta iz ognja; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.“ Amos 4:11 ESV

Sve ovo pokazuje da je Juda, kao i Pavle, verovao da je Isus Hristos zapravo ovaploćeni Jahve Bog!

Sledeći naučnici objašnjavaju kako varijantna čitanja i neposredni kontekst 5. stiha nedvosmisleno utvrđuju da je Isus Gospod koji je spasao Izrailj u Mojsijevo vreme:

„Drugi način na koji Juda prilagođava tradicionalni jezik izlaska jeste to što identifikuje onoga koji je to izbavljenje izvršio: Isusa. Septuaginta više puta potvrđuje da je ’Gospod’ (kyrios; Izlazak 7:5; 12:51; 13:3, 9, 14, 16; 16:6; 18:1; Ponovljeni zakoni 1:27; 26:8; ’GOSPOD’ u NRSV), ’Gospod Bog’ (kyrios ho theos; Izlazak 20:2; 29:46; Brojevi 15:41; Ponovljeni zakoni 5:6, 15; 6:12; 8:14; 13:5, 11; 29:24 [29:25 eng.]; Danilo 9:15; Varuh 2:11), ili prosto ’Bog’ (theos; Brojevi 23:22; Ponovljeni zakoni 4:20) onaj koji je narod izveo iz zemlje egipatske. Tekstualna istorija Judine 5a veoma je šarolika, jer neki rukopisi navode da je ’Gospod’ (ho kyrios) spasao narod, dok drugi sadrže čitanje ’Bog’ (theos). Ali najjača rukopisna potvrda (vidi dodatnu napomenu uz 5. stih) ide u prilog čitanju ’Isus’ (Iesous), dok nekoliko svedoka ima ’Bog Hristos’ (theos Christos) ili ’Gospod Isus’ (kyrios Iesous). ’Isus’ je ’neosporno… najbolje posvedočeno čitanje među grčkim rukopisima i starim prevodima’, prema Mecgeru, kao i prema Vikgrenu i Ozburnu (Metzger 1994: 657-58; Wikgren 1967; Osburn 1981). Ovo čitanje je nesumnjivo najteže za razumevanje, ali ’uopšteno uzev, teže čitanje treba pretpostaviti, naročito kada se smisao na površini čini pogrešnim, ali se pri zrelijem razmatranju pokazuje ispravnim’ (Metzger 1994: 12-13). Štaviše, veoma je teško shvatiti zašto bi izvorno čitanje ’Gospod’ ili ’Bog’ bilo promenjeno u ’Isus’. Ovo teško čitanje najbolje objašnjava nastanak drugih varijanti, koje ili odražavaju tradicionalniji jezik sažetaka o izlasku ili nastoje da razjasne smisao.

„Ipak, ostaje pitanje kako najbolje protumačiti Judinu upečatljivu tvrdnju. Pavle svakako razume da je preegzistentni Hristos bio sa Izrailjem u pustinji (1. Korinćanima 10:4), a Jovanovo jevanđelje odražava isto verovanje u njegovu preegzistenciju (Jovan 8:56; 12:41; i vidi Neyrey 1993: 62), kao i Jevrejima 11:26. Časni Beda (672/673-735. n. e.) sledi čitanje ’Isus’ i primećuje da Juda ’ne govori o Isusu sinu Navinovom, nego o našem Gospodu, pokazujući najpre da on nije imao početak pri svom rođenju od svete device, kako su jeretici želeli [da tvrde], nego je postojao kao večni Bog radi spasenja svih vernika.… Jer u Egiptu je najpre tako spasao ponizne koji su mu vapili iz svoje nevolje da bi potom oborio ohole koji su protiv njega roptali u pustinji’ (Hurst 1985: 242-43). Juda povlači paralelu između Isusovog delovanja u prošlosti i u sadašnjosti Božje otkupiteljske istorije, i iznosi dokaz da će, kao što je sud došao na one koji su nekada bili izbavljeni, tako doći i na one koje je Isus sada izbavio. Spasitelj je ujedno i Sudija.” (Gene L. Green, Jude and 2 Peter (Baker Exegetical Commentary on the New Testament) [Baker Academic, Grand Rapids, MI 2008], str. 64-65; podebljanje naše)

I:

„Nakon što je za Isusa Hrista rekao da je ’naš jedini Vladar i Gospod’, Juda teško da je mogao već u sledećoj rečenici da nekoga drugog osim Isusa nazove ’Gospodom’. Gospod koji je izbavio svoj narod iz Egipta, dakle, mora biti Gospod Isus.

„Zapravo, to je verovatno ono što je izvorni Judin tekst izričito i govorio. Mnogi od najranijih rukopisa u 5. stihu zaista imaju ’Isus’ umesto ’Gospod’, i to je najverovatnije izvorno čitanje. Postoje tri načela discipline tekstualne kritike koja, uzeta zajedno, upućuju na ovaj zaključak.

„Prvo načelo tiče se spoljašnjih dokaza o poreklu rukopisa. Pod inače jednakim uslovima, prednost ima ranije i šire posvedočeno čitanje. U ovom slučaju i ’Gospod’ i ’Isus’ spadaju među najranija čitanja, ali je ’Isus’ šire posvedočeno. Uncijali Vatikanski i Aleksandrijski (iz četvrtog, odnosno petog veka) oba imaju ’Isus’, dok su Sinajski i uncijal C (takođe iz četvrtog i petog veka) glavni svedoci za ’Gospod’. Čitanje ’Isus’ ipak ima mnogo veću podršku u ranim prevodima Novog zaveta na druge jezike (kao što su koptski, etiopski i latinski) i bolju podršku vodećih biblijskih naučnika rane crkve, uključujući Jeronima (početak petog veka) i moguće Origena iz trećeg veka. Čitanje ’Isus’, dakle, jasno ima prednost u pogledu spoljašnjih dokaza.

„Drugo načelo jeste da, pod inače jednakim uslovima, teže ili složenije čitanje – ono koje, grubo rečeno, zvuči najčudnije – ima veću verovatnoću da bude izvorno (jer je verovatnije da će prepisivač promeniti tekst iz onoga što zvuči čudno u ono što ne zvuči tako, nego obrnuto). Ovde čitanje ’Isus’ očigledno ima prednost. Trojica od pet članova uredničkog odbora Grčkog novog zaveta Ujedinjenih biblijskih društava smatrala su, zapravo, ’da je to čitanje teško do granice nemogućnosti’. Druga dvojica članova odbora, Brus Mecger i Alen Vikgren, složila su se da je teško, ali ne i nemoguće, i zaključila su da je ono ispravno čitanje.

„Treće i najopštije načelo jeste da je verovatno izvorno ono čitanje koje je najverovatnije dovelo do nastanka ostalih kao izmena. Odgovor na to pitanje je predmet velikih rasprava, ali se slažemo sa onima koji tvrde da je ’Isus’ verovatno izvorno, jer je verovatnije da bi prepisivači promenili ’Isus’ (priznato teže čitanje) u ’Gospod’ (ili, u nekoliko drugih rukopisa, ’Bog’), a ne obrnuto.

„Koje god čitanje da sledimo, ipak, Judino neposredno prethodno pominjanje Isusa kao ’Gospoda’ na kraju 4. stiha jasno pokazuje da je on subjekat 5. stiha. Prema Judi, Gospod Isus ne samo da je postojao u vreme izlaska nego je bio i onaj koji je izbavio Izrailj iz Egipta i potom uništio neverne Izrailjce u pustinji.” (Bowman & Komoszewski, Putting Jesus in His Place – The Case for the deity of Christ [Kregel Publications, Grand Rapids, MI 2007], Poglavlje 8. Jesus Has Always Been There, str. 98-99; podebljanje naše)

S obzirom na sve navedeno, neosporno je jasno da je Didahi preuzeo jezik koji Stari zavet koristi da opiše dolazak Jahvea ili Jehove, a koji Novi zavet upotrebljava u vezi sa Isusovim povratkom sa neba, kako bi opisao drugi Hristov dolazak. To pokazuje da za pisca (ili pisce) Didahija Gospod Jahve koji treba da dođe nije niko drugi do naš Gospod Isus Hristos, i da se stoga savršeno slaže sa Pavlom, Jakovom i Judom!

U svetlu toga, kako je onda Vermes smeo da kaže da Didahi ima nerazvijenu hristologiju, ako pod tim misli da je njegov stav o Isusu taj da on nije preegzistentan niti potpuno božanski? Može li hristologija koja Isusa prikazuje kao Jahvea Boga Starog zaveta, koji dolazi sa svojim svetima da pogubi bezbožnike, biti razvijena još više? Ili šta nedostaje hristologiji koja već prikazuje Isusa kao Jahvea Boga Starog zaveta koji dolazi sa svojim svetima da pogubi bezbožnike, pre nego što je možemo smatrati potpuno „razvijenom”?

Štaviše, da li Vilijams zaista očekuje da poverujemo da je ovo objavljivanje povratka Gospoda Isusa sa njegovom nebeskom vojskom zaista saglasno sa učenjem Kurana, koji Alaha poistovećuje sa Gospodom koji dolazi sa svojim anđelima da svima sudi?

„Čekaju li oni da im Allah dođe u tminama oblaka, i anđeli, i da bude svemu kraj?! A Allahu se sve vraća!“ S. 2:210 Hilali-Khan

„Uistinu, kada Zemlja bude zdrobljena u komadiće, i kada dođe tvoj Gospodar, a anđeli budu sve red do reda, i kada taj dan Pakao bude primaknut, tada će čovek da se seti - a na šta mu je sećanje?!“ S. 89:21-23 Hilali-Khan

Ima još toga o ovom pitanju božanstva Hrista, čime ćemo se pozabaviti u sledećem delu našeg pobijanja.