Da li je Muhamed poznavao Jahvea? Deo 2

Nastavljamo sa našim pobijanjem.

Pisac potom iznosi još jednu pogrešnu tvrdnju kada kaže da je jedino mesto u Svetom pismu na koje se „hrišćanstvo“ poziva kako bi dokazalo da je Isus koristio ime JHVH — Jovan 8:58. Razlog zbog kojeg kažemo da je to pogrešno jeste to što ovo ne predstavlja tačno hrišćanski argument. Poenta navođenja Jovana 8:58 nije da se pokaže kako je Isus upotrebio Tetragram, već da se Isus identifikovao na isti način na koji je to učinio JHVH pred Mojsijem kada mu se javio u obliku vatre u gorućem grmu (up. Izlazak 3:1-6). Čineći to, Isus je u suštini tvrdio da je JHVH, Bog Mojsijev.

Evo tih odlomaka, da bi ih čitaoci mogli sami uporediti:

„A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevijem, pa im rečem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi reku: Kako mu je ime? Šta ću im kazati? A Gospod reče Mojsiju: Ja sam onaj što jest. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: Koji jest, on me posla k vama.“ Izlazak 3:13-14

„A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam.“ Jovan 8:57-58 NKJV

Budući da JHVH sebe naziva „JA JESAM“, to što Isus zatim koristi iste reči u kontekstu odgovora na pitanje kako su on i Avraham zaista mogli videti jedan drugoga, u suštini znači da se Hristos poprilično identifikovao kao večno postojeći Bog.

Ovo nas dovodi do druge tačke. Autor potom iznosi još jednu pogrešnu pretpostavku, naime, da su grčke reči iz Jovana 8:58 (ego eimi) prosto sredstvo označavanja ili identifikovanja samog sebe, i da nemaju isto značenje koje ima reč JHVH, ime koje označava činjenicu da je Bog Onaj koji živi, odnosno Živi [Jedan], Samopostojeći.

Ovo ili ilustruje autorovo neznanje ili njegovu nepoštenost, budući da kontekst u kojem Isus koristi te reči jasno pokazuje da Isus tvrdi da je Onaj Živi koji večno postoji.

Obratite pažljivo pažnju na kontekst:

„Odgovoriše i rekoše mu: Otac naš je Avraam. Isus im reče: Da ste djeca Avraamova, činili biste djela Avraamova. A sada tražite da ubijete mene, čovjeka koji sam vam kazao istinu, koju čuh od Boga. To Avraam nije činio.“ Jovan 8:39-42

Ovde je Isus u suštini govorio Jevrejima koji su mu se protivili da nikako ne mogu biti Avraamovi potomci pošto pokušavaju da ga ubiju, a to je nešto što njihov predak nije pokušao da učini. Isusove izjave pretpostavljaju da su on i Avraham zaista videli jedan drugoga i da se, za razliku od Jevreja sa kojima se Hristos suočavao, Avraham nije protivio niti nije verovao u njega. Štaviše, Isus je nastavio da objašnjava kako je njihov telesni praotac zapravo bio ushićen kada je video Hrista:

„Zaista, zaista vam kažem: Ko održi riječ moju neće vidjeti smrti vavijek. Tada mu rekoše Judejci: Sada znamo da je demon u tebi. Avraam umrije i proroci, a ti govoriš: ko održi riječ moju neće okusiti smrti vavijek. Eda li si ti veći od oca našega Avraama, koji umrije? I proroci pomriješe. Ko se ti sam praviš? A Isus odgovori: Ako ja proslavljam samoga sebe, slava je moja ništa. Otac je moj onaj koji me proslavlja, za koga vi govorite da je Bog vaš, I ne poznajete ga, a ja ga znam. I ako rečem da ga ne znam, biću laža kao i vi. Nego ga znam, i riječ njegovu držim. Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam. Tada uzeše kamenje da bace na njega; a Isus se sakri, i iziđe iz hrama“ Jovan 8:51-59

Nakon što je rekao da je Avraham bio radostan kada je došao dan da vidi Hrista, Jevreji su bili zbunjeni jer nisu mogli da shvate kako je Isus mogao videti Avrahama kada prvi nije imao ni pedeset godina, a drugi je bio mrtav otprilike dve hiljade godina. Primetite da ih Hristos ne ispravlja, već nastavlja da objašnjava kako je bilo moguće da on lično vidi patrijarha: za razliku od Avrahama koji je počeo da postoji, Hristos je oduvek postojao!

To je jasno izneto činjenicom da grčki tekst koristi dva različita glagola da bi se suprotstavila razlika u njihovim načinima postojanja, naime, genesthai, koji upućuje na tačku nastanka, i prezent eimi, koji se u ovom konkretnom kontekstu odnosi na bezvremeno postojanje.

Sledeći komentari pomažu da se ova poenta razjasni:

Barnesove beleške o Bibliji

Ja jesam — izraz „ja jesam“, iako u prezentu, jasno je osmišljen tako da upućuje na prošlo vreme. Tako u Psalmu 90:2 stoji: „Od večnosti do večnosti ti si Bog.“ Primenjen na Boga, on označava neprekidno postojanje bez obzira na vreme, koliko se to njega tiče. Mi delimo vreme na prošlost, sadašnjost i budućnost. Taj izraz, primenjen na Boga, označava da on ne meri svoje postojanje na taj način, već da reč kojom mi izražavamo sadašnjost označava njegovo neprekidno i nepromenljivo postojanje. Otuda ga on uzima kao svoje ime, „JA JESAM“ i „JA SAM ONAJ KOJI JESAM“, Izlazak 3:14. Uporedi Isaija 44:6; Isaija 47:8**. Postoji izuzetna sličnost između izraza koji Isus koristi na ovom mestu i onoga koji se koristi u Izlasku da bi se označilo ime Božije. Način na koji ga je Isus upotrebio upadljivo bi sugerisao primenu istog jezika na Boga**. Pitanje se ovde ticalo njegovog pretpostojanja. Prigovor Jevreja bio je da nema ni 50 godina i da stoga nije mogao videti Avrahama. Isus je na to odgovorio da je postojao pre Avrahama. Pošto u svojoj ljudskoj prirodi nije imao ni 50 godina i nije mogao, kao čovek, postojati pre Avrahama, ova izjava mora se odnositi na drugu prirodu; i ovaj odlomak dokazuje da je, dok je bio čovek, bio takođe obdaren i drugom prirodom koja je postojala pre Avrahama, i na koju je primenio izraz (Jevrejima poznat kao izraz Božijeg postojanja) JA JESAM; a ova izjava odgovara Jovanovoj tvrdnji u Jovan 1:1, da je on u početku bio kod Boga i da je bio Bog. Ova Isusova tvrdnja jedan je od dokaza na koje se Jovan oslanja da bi dokazao da je on Mesija Jovan 20:31, a upravo je to bila svrha pisanja ove knjige.

Vinsentove studije reči

Beše, ja jesam (γενέσθαι, ἐγώ εἰμι)

Važno je uočiti razliku između ova dva glagola. Avrahamov život bio je pod uslovima vremena i stoga je imao vremenski početak. Otuda, Avraham je nastao, odnosno rođen je (γενέσθαι). Isusov život bio je od večnosti i za večnost. Otuda formula za apsolutno, bezvremeno postojanje, ja jesam (ἐγώ εἰμι**)**. Vidi o Jovan 1:3; vidi o Jovan 7:34.

Novi zavet za narod

8:58 Pre nego što je Avraham bio, ja jesam. Svečana i zvanična izjava, kojoj prethodi Zaista, zaista (vidi PNT Jovan 3:3). Ta izreka je izuzetna. Ona ne tvrdi samo da je on bio pre Avrahama, već da je pre nego što je Avraham bio, JA JESAM. Ona ga poistovećuje sa JA JESAM iz Starog zaveta. Božanstvo nema prošlo vreme, nema buduće vreme, već uvek sadašnje.

Biblijski komentar Džemison-Fauset-Braun http://jfb.biblecommenter.com/john/8.htmhttp://jfb.biblecommenter.com/john/8.htm

58. Pre nego što je Avraham bio, ja jesam — reči prevedene kao „beše“ i „jesam“ sasvim su različite. Prva rečenica znači: „Avraham je doveden u postojanje“; druga: „Ja postojim.“ Tvrdnja stoga nije da je Hristos počeo da postoji pre nego što je Avraham (kao što arijanci tvrde da je značenje), već da on uopšte nikada nije počeo da postoji, nego je postojao pre nego što je Avraham imao postojanje; drugim rečima, postojao je pre stvaranja, odnosno večno (kao u Jovan 1:1). Jevreji su ga upravo tako i razumeli, budući da su „tada uzeli kamenje da bace na njega“, baš kao što su i ranije učinili kada su videli da je sebe izjednačio sa Bogom (Jovan 5:18).

Metju Henri, Komentar celokupne Biblije

[3.] Naš Spasitelj daje delotvoran odgovor na ovaj prigovor, svečanom tvrdnjom o sopstvenoj starešinstvu čak i nad samim Avrahamom (st. 58): „Zaista, zaista, kažem vam; ne kažem to samo nasamo svojim učenicima, koji će sigurno reći ono što ja kažem, već vama, mojim neprijateljima i progoniteljima; kažem vam to u lice, primite to kako god hoćete: Pre nego što je Avraham bio, ja jesam“; prin Abraam genesthai, egō eimi, pre nego što je Avraham stvoren ili rođen, ja jesam. Promena reči je uočljiva i objavljuje Avrahama kao stvorenje, a njega samog kao Stvoritelja; s pravom je dakle mogao sebe učiniti većim od Avrahama. Pre Avrahama on je bio, prvo, kao Bog. Ja jesam, to je ime Božije (Izl. 3:14); ono označava njegovo samopostojanje; on ne kaže: ja bejah, već: ja jesam, jer on je prvi i poslednji, nepromenljivo isti (Otk. 1:8); tako on nije bio samo pre Avrahama, već pre svih svetova, gl. 1:1; Priče 8:23. Drugo, kao Posrednik. On je bio postavljeni Mesija, mnogo pre Avrahama; Jagnje zaklano od postanja sveta (Otk. 13:8), kanal kojim se prenose svetlost, život i ljubav od Boga ka čoveku. To pretpostavlja njegovu božansku prirodu, da je isti u sebi od večnosti (Jevr. 13:8), i da je isti prema čoveku još od pada; on je od Boga postao mudrost, pravednost, posvećenje i iskupljenje, za Adama, i Avelja, i Enoha, i Noja, i Sima, i sve patrijarhe koji su živeli i umrli u veri u njega pre nego što je Avraham rođen. Avraham je bio koren jevrejskog naroda, stena iz koje su isečeni. Ako je Hristos bio pre Avrahama, onda njegovo učenje i njegova vera nisu nikakva novotarija, već su, u svojoj suštini, prethodili judaizmu i treba da imaju prvenstvo nad njim.

(Prethodni citati preuzeti su sa veb-sajta Biblos. Sav podebljani naglasak je naš)

Na kraju, evo reči Barta D. Erhmana, otvorenog skeptika prema hrišćanstvu koji je glavnim ciljem svog života učinio napad na hrišćansku veru, posebno na Sveto pismo, kako bi naveo ljude da izgube veru u Gospoda Isusa Hrista:

„Isus u Jovanu ne propoveda o budućem carstvu Božijem. Naglasak je na njegovom sopstvenom identitetu, kao što se vidi u izrekama ,ja jesam‘. On je onaj koji može doneti životodavnu hranu (,ja sam hleb života‘ 6:35); on je onaj koji donosi prosvetljenje (,ja sam svetlost sveta‘ 9:5); on je jedini put ka Bogu (,ja sam put, istina i život. Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene‘ 14:6). Vera u Isusa jeste put ka večnom spasenju: ,ko veruje u njega ima život večni‘ (3:36). On je zapravo jednak Bogu: ,ja i Otac jedno smo‘ (10:30). Čini se da su njegovi jevrejski slušaoci sasvim dobro znali šta govori: odmah uzimaju kamenje da bi ga pogubili zbog bogohuljenja.

„Na jednom mestu u Jovanu, Isus prisvaja Božije ime za sebe, govoreći svojim jevrejskim sagovornicima: ,Pre nego što je Avraham bio, ja jesam‘ (Jovan 8:58). Avraham, koji je živeo 1.800 godina ranije, bio je otac Jevreja, a Isus tvrdi da je postojao pre njega. Ali on tvrdi i više od toga. On upućuje na odlomak u jevrejskom Svetom pismu gde se Bog javlja Mojsiju u gorućem grmu i daje mu zadatak da ode faraonu i zatraži oslobođenje svog naroda. Mojsije pita Boga kako mu je ime, kako bi mogao da obavesti svoje sunarodnike Izrailjce koje ga je božanstvo poslalo. Bog odgovara: ,Ja sam onaj koji jesam … reci Izrailjcima: „Ja jesam me je poslao k vama“‘ (Izlazak 3:14). Dakle, kada Isus kaže ,JA JESAM‘ u Jovanu 8:58, on prisvaja božansko ime za sebe. I ovde su njegovi jevrejski slušaoci bez teškoća razumeli njegovo značenje. Ponovo, izlazi kamenje.“ (Ehrman, Jesus, Interrupted: Revealing the Hidden Contradictions in the Bible (and Why We don’t Know About Them) [HarperOne, A Division of HarperCollins Publishers, 2009], Three. A Mass Variant Views, str. 80; podebljani naglasak je naš)

Dakle, Isusova poenta upućena Jevrejima bila je da je on, za razliku od njihovog pretka koji je stvoren, večan, budući da je oduvek postojao i da će zauvek nastaviti da postoji, i upravo zato je mogao lično da vidi Avrahama.

Budući da muslimanski autor priznaje da je to u osnovi ono što reč JHVH znači, tj. Onaj koji živi i Samopostojeći, nema drugog izbora nego da prizna da je Hristos tvrdio da je JHVH, pošto je jedino JHVH večan.

Pisac zatim navodi Jovana 9:9, gde slepi čovek kojeg je Isus čudesno iscelio koristi reči ego eimi, kako bi dokazao da ta fraza jednostavno znači „ja sam“. Zatim optužuje hrišćane za obmanu jer neki prevodi u ovom konkretnom tekstu dodaju reč „on“, kao da je to učinjeno namerno da bi se prikrila činjenica da Jovan 9:9 koristi iste reči koje koristi i Isus. Kao da nije mogao očiglednije pokazati da se bavi pitanjima koja jednostavno prevazilaze njegove intelektualne sposobnosti i moć shvatanja, on postavlja pitanje da li je slepi čovek tvrdio da je JHVH koristeći ego eimi, na šta odgovara odrično i tvrdi da nijedan hrišćanin ne bi smeo da tvrdi tako nešto.

Kao prvo, da se autor potrudio da pregleda razne engleske verzije Svetog pisma, ubrzo bi otkrio da postoje mnogi prevodi koji takođe umeću reč on čak i na mestima gde je Isus taj koji govori. Radi kratkoće, navodimo nekoliko primera:

„Zato vam i rekoh da ćete pomrijeti u grijesima svojim; jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijećete u grijesima svojim. Tada mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, što vam i kažem. Mnogo imam o vama govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja govorim u svijetu ono što čuh od njega. I ne razumješe da im govori za Oca. A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim.“ Jovan 8:24, 28 English Standard Version (ESV)

„Od sada vam govorim prije nego se zbude, da, kada se zbude, vjerujete da Ja jesam.“ Jovan 13:19 ESV

Ovo nas dovodi do sledeće tačke. Kao što smo već primetili, hrišćanski argument nije da puka upotreba reči ego eimi dokazuje da je Isus tvrdio da je JHVH, već način i kontekst u kojem je upotrebio tu frazu. Kao što sledeći evangelikalni naučnici jasno pokazuju:

„Fraza JA JESAM nije reč JHVH. Međutim, ona je izvedenica glagola ,biti‘, od kojeg je u Izlasku 3:15 izvedeno i božansko ime Jahve (JHVH). Tako je naslov JA SAM ONAJ KOJI JESAM, koji je Bog dao Mojsiju, potpuniji izraz njegovog večnog bića, skraćen u 15. stihu na božansko ime JHVH. Septuaginta, grčki prevod jevrejskog Starog zaveta, prevela je prvu upotrebu fraze JA JESAM u Izlasku 3:14 kao ego eimi. (Grčki je bio govorni jezik Isusovog vremena i jezik na kojem je napisan Novi zavet.)

„Dakle, u Isusovo vreme, naglašeni oblik ,ja jesam‘ (ego eimi) na grčkom bio je ekvivalent jevrejskog Jahve. U zavisnosti od konteksta, mogao je biti snažan način da se kaže ,ja sam!‘ (kao u Jovanu 9:9), ili je mogao biti ime samog Boga, večno JA JESAM.

„U nekoliko navrata Isus je upotrebio izraz ego eimi za sebe onako kako se on može upotrebiti samo za Boga. Najjasniji primer je kada su Jevreji rekli Isusu: ,„Nemaš ni pedeset godina, a Avrahama si video?“ Isus im reče: „Zaista, zaista, kažem vam, pre nego što se Avraham rodio, JA JESAM“ [grčki: ego eimi]. Tada uzeše kamenje da bace na njega‘ (Jovan 8:57-59). Jevreji su hteli da ga ubiju zbog drskosti te tvrdnje o božanstvu. Stari zavet je bio jasan. Propisana kazna za bogohuljenje bila je kamenovanje na smrt (Levitska 24:16).“ (Josh McDowell i Bart Larson, Jesus: A Biblical Defense of His Deity [Here’s Life Publishers, San Bernardino, CA: osmo izdanje 1989], str. 22; podebljani naglasak je naš)

Stoga je muslimanski autor ili prosto neuk, ili potpuno nepošten, budući da njegovi argumenti ozbiljno pogrešno razumeju i/ili pogrešno predstavljaju stvarni hrišćanski stav.

Sada kada smo raščistili sve autorove obmanjujuće manevre i lažne argumente, vreme je da pređemo na treći deo pobijanja.