Apologetizam by Sam Shamoun

Da li će pravi Bart Erman ustati? 1. deo

· Božanstvo HristaJevanđeljaNovi zavetApologetikaPolemika

U ovoj seriji objava dokumentovaću neke od protivrečnosti Barta D. Ermana, posebno one koje je izneo u vezi sa Hristovim božanstvom. Nakon toliko godina čitanja i slušanja njegovih izlaganja, postalo mi je očigledno da je Erman više nego spreman da protivreči onome što je rekao ili napisao kako bi izbegao određene ustupke, koji bi potvrdili da je konzervativno, evanđeosko stanovište o Trojstvu i božanstvu Gospoda Isusa zapravo ispravno.

Uzmimo, na primer, ono što je Erman rekao u delu unakrsnog ispitivanja tokom svoje debate sa evanđeoskim profesorom Džastinom Basom, održane 18. septembra 2015. godine:

“Pavle, uzgred, ne kaže da je Isus jednak Bogu Izrailja… On definitivno nije Jahve ni za jednog pisca Novog zaveta! Jahve i Isus su različita bića u Novom zavetu… Pavle ne kaže da je Isus Jahve… Pokažite mi mesto na kome Pavle kaže da je Isus Jahve.” (Primitive Christianity, “Jesus is NOT Yahweh the God of Israel – Bart D. Ehrman”: https://www.youtube.com/watch?v=zogxeFBP6l0)

Zanimljivo je videti kako Erman na kraju protivreči samom sebi upravo u toj istoj razmeni jer, nakon što ga je profesor Bas pritisnuo pitanjem o značenju Filipljanima 2:9-11, Erman pravi zaokret i priznaje da je “Bog mu dao položaj jednak sebi, ali ga nije učinio Jahveom.”

Sada ću navesti citate iz Ermanovih knjiga kako bih pokazao gde on sam priznaje da novozavetni pisci zaista objavljuju da je Isus jednak Jahveu i da se čak i naziva Jahveom.

Jovanova objava Hristove večne jednakosti sa Bogom

Evo šta je Erman napisao o Jovanovom jevanđelju:

“… Između ostalog, u ovom jevanđelju ne postoje samo aluzije na Isusovu božansku silu i vlast. Postoje otvorene izjave koje izjednačavaju Isusa sa Bogom i kažu da je on bio preegzistentno božansko biće koje je došlo u svet. Ovo gledište nije jednostavno kao Pavlovo, po kome je Isus bio neka vrsta anđela koji je potom uzvišen na viši položaj božanstva. Za Jovana, Isus je bio jednak Bogu I ČAK JE DELIO NJEGOVO IME i njegovu slavu u svom stanju pre ovaploćenja. Da upotrebim stariju terminologiju (koju sam tada preferirao), ovo je bila izuzetno visoka hristologija.” (Ehrman, How Jesus Became God: The Exaltation of a Jewish Preacher from Galilee [HarperOne, 2014], 7. Jesus as God on Earth: Early Incarnation Christologies, str. 270; podebljanje i verzal moji)

I:

“Jedna od najupečatljivijih odlika Jovanovog jevanđelja jesu njegove uzvišene tvrdnje o Isusu. Ovde je Isus nedvosmisleno Bog I ZAPRAVO JE JEDNAK BOGU OCU – pre nego što je došao u svet, dok je u svetu i nakon što ga napusti. Razmotrite sledeće odlomke, koji se od četiri jevanđelja nalaze samo kod Jovana:

  • „U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog“ … „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“ (1:1, 14; kasnije se ova Reč koja je postala telo imenuje kao ‘Isus Hristos’, st. 17)

  • „A Isus im odgovori: Otac moj do sada djela, i ja djelam. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu.“ (5:17-18)

  • [Isus je rekao:] „Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam.“ (8:58)

  • [Isus je rekao:] „Ja i Otac jedno smo.“ (10:30)

  • „Reče mu Filip: Gospode, pokaži nam Oca, i biće nam dosta. Isus mu reče: Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je vidio mene, vidio je Oca“ (14:8-9)

  • [Isus se molio Bogu:] „Ja te proslavih na zemlji; djelo svrših koje si mi dao da izvršim. I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.“ (17:4-5)

  • [Isus se molio:] „Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio prije postanja svijeta.“ (17:24)

  • „I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj!“ (20:28)

“Moram da budem jasan: u ovom jevanđelju Isus nije Bog Otac. Čitavu 17. glavu provodi moleći se svome Ocu i, kao što sam ranije istakao, ne razgovara sam sa sobom. Ali njemu je data slava JEDNAKA SLAVI BOGA OCA. I tu slavu je imao PRE NEGO ŠTO JE DOŠAO U SVET. Kada napusti ovaj svet, on se vraća u slavu KOJA JE I RANIJE BILA NJEGOVA. Doduše, Isus ovde biva ‘uzvišen’ – nekoliko puta govori o svom raspeću kao o ‘podizanju’ – igra rečima koja upućuje i na to da bude ‘podignut na krst’ i da usled toga bude ‘uzvišen’ na nebo. Ali to uzvišenje nije u više stanje od onoga koje je prethodno posedovao, kao kod Pavla. Za Jovana, on je već bio i ‘Bog’ i ‘sa Bogom’ u svom stanju pre ovaploćenja, kao božansko biće. Nigde se ovo gledište ne vidi jasnije nego u prvih osamnaest stihova ovog jevanđelja, koji se često nazivaju Jovanovim prologom.” (Isto, str. 271-272; podebljanje i verzal moji)

Ponovo:

“… Kao što smo videli, Jovanov prolog je naglasio da je Isus bio ovaploćenje preegzistentne Reči Božje koja je bila i sa Bogom i sama Bog. Ova hristologija ovaploćenja jedno je od ‘najviših’ viđenja Hrista koja se mogu naći u Novom zavetu…” (Isto, str. 297-298; podebljanje moje)

Erman takođe komentariše Isusovu upotrebu izraza “Ja jesam”:

“Iako se ovo viđenje Hrista kao Logosa koji je postao telo ne nalazi nigde u Jovanovom jevanđelju, njegova gledišta su očigledno tesno usklađena sa hristologijom tog jevanđelja u ostalim delovima. Zato Hristos može sebe da učini „jednak Bogu“ (Jovan 5:18); može da kaže da su on i Otac „jedno smo“ (10:30); može da govori o ‘slavi’ koju je imao sa Ocem pre nego što je došao u svet (17:4); može da kaže da je onaj ko je video njega „vidio je Oca“ (14:9); i može da ukaže da „prije nego Avraam nastade, Ja jesam“ (8:58). Ovaj poslednji stih je posebno intrigantan. Kao što smo videli, u hebrejskoj Bibliji, kada Mojsije susreće Boga kod grma koji gori u Izlasku 3, on pita Boga koje je njegovo ime. Bog mu kaže da je njegovo ime ‘Ja jesam’. Kod Jovana, Isus izgleda UZIMA TO IME NA SEBE. Ovde on ne prima „Ime koje je iznad svakoga imena“ pri svom uzvišenju nakon vaskrsenja, kao u pesmi iz Filipljanima (Fil. 2:9). On već ima ‘to ime’ dok je na zemlji. Kroz čitavo Jovanovo jevanđelje, Jevreji koji ne veruju sasvim dobro razumeju šta Isus govori o sebi kada iznosi takve tvrdnje. Redovno uzimaju kamenje da ga pogube zbog bogohuljenja, zato što zapravo tvrdi da je Bog.” (Ehrman, str. 278-279; podebljanje i verzal moji)

Sledeći niz citata koji se tiču Jovanovog jevanđelja preuzet je iz još jedne Ermanove knjige u kojoj kritikuje Sveto pismo:

“Stvari stoje sasvim drugačije u Jovanovom jevanđelju. Kod Marka Isus poučava prvenstveno o Bogu i carstvu koje dolazi, jedva da ikada govori neposredno o sebi, osim što kaže da mora da ode u Jerusalim kako bi bio pogubljen, dok kod Jovana Isus praktično samo o tome i govori: ko je on, odakle je došao, kuda ide i kako je on onaj koji može da podari večni život.

“Isus kod Jovana ne propoveda o budućem carstvu Božjem. Naglasak je na njegovom sopstvenom identitetu, kao što se vidi u izrekama ‘Ja jesam’. On je taj koji može da donese životvornu hranu („Ja sam hljeb života“ 6:35); on je taj koji donosi prosvetljenje („Dok sam u svijetu, svjetlost sam svijetu.“ 9:5); on je jedini put ka Bogu („Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ 14:6). Vera u Isusa je put ka večnom spasenju: „Ko vjeruje u Sina, ima život vječni“ (3:36). ON JE ZAPRAVO JEDNAK BOGU: „Ja i Otac jedno smo.“ (10:30). Izgleda da su njegovi jevrejski slušaoci sasvim dobro znali šta govori: odmah uzimaju kamenje da ga pogube zbog bogohuljenja.

“Na jednom mestu kod Jovana ISUS PRISVAJA IME BOŽJE ZA SEBE, govoreći svojim jevrejskim sagovornicima: „prije nego Avraam nastade, Ja jesam“ (Jovan 8:58). Avram, koji je živeo 1.800 godina ranije, bio je otac Jevreja, a Isus tvrdi da je postojao pre njega. Ali on tvrdi i više od toga. On upućuje na odlomak u hebrejskom Svetom pismu gde se Bog javlja Mojsiju kod grma koji gori i nalaže mu da ode faraonu i zatraži oslobođenje njegovog naroda. Mojsije pita Boga koje je Božje ime, kako bi mogao da obavesti svoje sunarodnike Izrailjce koje ga to božanstvo šalje. Bog odgovara: „A Gospod reče Mojsiju: Ja sam onaj što jest. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: Koji jest, on me posla k vama.“ (Izlazak 3:14). Dakle, kada Isus u Jovanu 8:58 kaže ‘Ja jesam’, ON PRISVAJA BOŽANSKO IME ZA SEBE. I ovde su njegovi jevrejski slušaoci bez ikakve teškoće razumeli šta misli. I opet, na scenu izlazi kamenje.” (Ehrman, Jesus, Interrupted: Revealing the Hidden Contradictions in the Bible (and Why We don’t Know About Them) [HarperOne, A Division of HarperCollins Publishers, 2009], Three. A Mass Of Variant Views, str. 79-80; podebljanje i verzal moji)

Dakle, prema Ermanu, Jovan prikazuje Isusa kao večno Biće koje je oduvek posedovalo Božje ime i oduvek bilo jednako Bogu Ocu.

U drugom delu naše rasprave videćemo kako Erman tvrdi da su neki od ranih hrišćana verovali da je Isus Hristos ljudsko ovaploćenje starozavetnog Anđela Jahveovog, i kako to priznanje dodatno ilustruje Ermanove grube nedoslednosti: Da li će pravi Bart Erman ustati? 2. deo.