Da li 1. Timoteju 3:16 potvrđuje božanstvo Hrista?

Dodatak

Da bih bio pošten i uravnotežen, odlučio sam da uključim citate onih hrišćanskih naučnika koji zaista veruju da je theos izvorno čitanje, kako bi čitaoci sami odlučili na šta dokazi ukazuju.

Takođe sam uključio citate crkvenih otaca koje ti isti naučnici često koriste kao dokaz u prilog svojoj tezi.

Pokojni čuveni tumač Biblije i naučnik Albert Barns smatrao je da dokazi više ukazuju u pravcu čitanja theos nego hos, i navodi razloge zbog kojih je tako mislio:

„Bog – Verovatno u Novom zavetu nema odlomka koji je izazvao toliko rasprave među tekstualnim kritičarima kao ovaj, i nijednog kod koga je toliko teško utvrditi ispravno čitanje. Veruje se da je to jedini odlomak kod koga je upotrebljen mikroskop da bi se utvrdile linije slova upotrebljenih u jednom rukopisu; i, posle svega što je učinjeno da se u vezi s njim utvrdi tačna istina, pitanje i dalje ostaje nerešeno. Nije cilj ovih beležaka da ulaze u ispitivanje pitanja te vrste. Potpuno istraživanje može se naći kod Vetštajna. Pitanje koje je izazvalo toliko polemike jeste da li je izvorna grčka reč bila Θεὸς Theos, ’Bog’, ili je bila ὅς hos, ’koji’, ili ὁ ho, ’koje’. Polemika se u znatnoj meri vodila oko čitanja u ’Aleksandrijskom kodeksu’; a nekoliko napomena o načinu na koji su pisani rukopisi Novog zaveta pokazaće pravu prirodu te polemike.

Grčki rukopisi su se nekada pisali isključivo velikim slovima, bez razmaka ili intervala među rečima i bez akcenata; vidi potpun opis načina pisanja Novog zaveta u članku prof. Stjuarta u Biblotheca Sacra dr Robinsona, br. 2, str. 254 i dalje. Mala, kurzivna grčka slova, koja se danas koriste, nisu se uobičajeno upotrebljavala pri prepisivanju Novog zaveta, ako uopšte, sve do devetog ili desetog veka. Bio je uobičajen postupak da se reči u rukopisu skraćuju ili sažimaju. Tako bi se πρ upotrebljavalo za πατερ pater, ’otac’; κς za κυριος kurios, ’Gospod’; Θς za Θεος Theos, ’Bog’, itd. Reči tako sažete označavane su slabom crtom ili linijom iznad njih. Ako su, dakle, na ovom mestu izvorne uncijale (velika slova) bile ΘC, što je stajalo za Θεὸς Theos, ’Bog’, a crta u Θ i slaba linija iznad njega bile iz bilo kog razloga izbrisane, to bi se lako moglo pogrešno pročitati kao OC – ὅς hos – ’koji’.

„Utvrditi koje je od ovih čitanja ispravno – to je bilo veliko pitanje; i upravo se zbog toga pribeglo mikroskopu pri ispitivanju Aleksandrijskog rukopisa. Danas se uglavnom prihvata da je slabu liniju ’iznad’ reči dodala neka kasnija ruka, mada nije neverovatno da je to učinio neko ko je zatekao liniju gotovo izbrisanu i ko je samo želeo da je obnovi. Da li je slovo O izvorno bilo napisano s crtom unutar sebe, čime bi čitanje bilo ’Bog’, danas je, kako se kaže, nemoguće utvrditi, budući da se rukopis na tom mestu toliko istrošio od čestog ispitivanja. Vulgata i sirijski prevod čitaju: ’koji’ ili ’koje’. Vulgata glasi: ’Velika je tajna pobožnosti koja se javila u telu.’ Sirijski: ’Velika je tajna pobožnosti, da se on javio u telu.’ ’Verovatnoća’ u pogledu ispravnog čitanja ovde, kako mi se čini, jeste da je reč, kako je izvorno napisana, bila Θεός Theos – ’Bog’. Istovremeno, međutim, dokazi nisu toliko jasni da bi se mogli valjano upotrebiti u argumentu. Ali taj odlomak nije ’neophodan’ da bi se dokazalo učenje koje se potvrđuje, čak i pod pretpostavkom da je to ispravno čitanje. Ista istina se obilato uči na drugim mestima; uporedi Matej 1:23; Jovan 1:14.

„’Javi se’ – na margini, ’bi javljen’. Značenje je: ’pojavio se’ u telu.

„’U telu’ – u ljudskoj prirodi; vidi objašnjenje ovoga u beleškama uz Rimljanima 1:3. Izraz ovde izgleda kao da pokazuje da je ispravno čitanje mnogo osporavane reči bilo ’Bog’. Čini se očiglednim da nije moglo biti ὁ ho, ’koje’, u vezi sa ’tajnom’; jer kako bi tajna mogla ’da se javi u telu’? Niti je moglo biti ὅς hos, ’koji’, osim ako se to ne odnosi na nekoga ko je bio više od čoveka; jer koliko bi apsurdno bilo reći da se ’čovek javio, ili pojavio u telu’! Kako bi se čovek inače i mogao pojaviti? Izraz ovde znači da se Bog javio u ljudskom obliku, ili s ljudskom prirodom; a to se objavljuje kao ’velika’ istina tako dugo skrivena od ljudskog pogleda, ali sada otkrivena kao temeljno učenje jevanđelja. Izrazi koji slede u ovom stihu odnose se na Boga ’kako se’ tako javio u telu; na Spasitelja kakav se pojavio na zemlji, posmatranog kao božansko i ljudsko biće. Upravo je činjenica da se on tako pojavio i da je poneo taj lik ono što je stvari koje se odmah navode učinilo tako izuzetnima i tako vrednima pažnje.“ (Barnsove beleške o Bibliji; *; podebljanje naše)

Pokojni Adam Klark, koji je bio još jedan ugledan biblijski komentator, takođe je verovao da je theos izvorno čitanje:

„Iako sve ovo daje vrlo jasan i dosledan smisao, ipak nas zbunjuju razne varijante u prvoj rečenici, Θεος εφανερωθη εν σαρκι, Bog se javi u telu; jer umesto Θεος, Bog, nekoliko rukopisa, prevoda i otaca ima ὁς ili ὁ, koji ili koje. A to se uopšteno vezuje za reč tajna: Velika je tajna pobožnosti, Koja se javi u telu.

„Umetanje Θεος umesto ὁς, ili ὁς umesto Θεος, lako se može objasniti. U drevna vremena grčki se sav pisao velikim slovima, jer je uobičajeno grčko pismo relativno novijeg datuma. U tim ranim vremenima reči koje su se često ponavljale pisale su se skraćeno, ovako: za πατηρ, πρ; Θεος, θς; Κυριος, κς· Ιησους, ιης, itd. To je vrlo često u najstarijim rukopisima, i neprestano se ponavlja u Kodeksu Beze i Aleksandrijskom kodeksu. Ako je, dakle, srednja crta u Θ, u ΘΣ, bila slaba ili izbrisana, a crta iznad ne baš uočljiva, a oboje sam zapazio u drevnim rukopisima, onda bi se ΘΣ, skraćenica za Θεος, Bog, moglo pogrešno pročitati kao ΟΣ, koje ili koji; i obrnuto. Izgleda da je tako bilo u Aleksandrijskom kodeksu, na ovom mestu. Meni postoji dovoljno razloga da verujem da je Aleksandrijski kodeks na ovom mestu izvorno čitao ΘΣ, Bog; ali pošto je crta vremenom postala slaba i usled nerazboritog rukovanja, čega je rukopis na ovom mestu imao u velikoj meri, neko je to mesto popunio, na krajnje osudan način, debelom crnom linijom. To je uništilo dokaznu vrednost ovog rukopisa, jer se sada ne može navoditi ni za ni protiv, mada je vrlo verovatno da je osoba koja je dodala liniju mastilom to učinila iz savesnog uverenja da je ΘΣ bilo izvorno čitanje ovog rukopisa. Ispitivao sam ovaj rukopis pre otprilike trideset godina, i to je bilo uverenje koje je tada ostalo u mom umu. Video sam taj rukopis nekoliko puta od tada, i nisam promenio svoje mišljenje. Neprijatelji božanstva Hrista uložili su toliko truda da unište dokaz koji uobičajeno čitanje pruža u prilog ovom učenju kao da je ovaj tekst jedini kojim se ono može poduprti; moraju biti svesni da Jovan 1:1 i Jovan 1:14 OBJAVLJUJU ISTU ISTINU; i da u tim stihovima nema nikakvog osnova za sumnju u izvornost čitanja. Čitamo, dakle, Bog se javi u telu, i ne vidim kakav se dobar smisao može izvući iz toga da se jevanđelje javilo u telu; ili da se tajna pobožnosti javila u telu. Nakon ozbiljnog razmatranja ovog predmeta sa svih strana, držim se čitanja u opšteprihvaćenom tekstu.“ (Klarkov komentar Biblije; *; podebljanje i verzal naši)

Takođe preporučujemo našim čitaocima da prouče monumentalno delo pokojnog Džona Vilijama Burgona pod naslovom The Revision Revised, budući da mnogi smatraju da su njegovi argumenti za čitanje theos najbolja i najtemeljnija odbrana ovog stanovišta koja je do sada izneta.

Ovo me vodi ka mom sledećem odeljku.

Svedočanstvo crkvenih otaca

Burgon se pozivao na spise ranih crkvenih otaca da bi dokazao da je 1. Timoteju 3:16 izvorno glasilo theos, što je zatim kasnije iskvareno bilo u hos („Onaj koji“) bilo u ho („Koje“).

Neki od citata koje je Burgon naveo ne dokazuju nužno njegovu tvrdnju. Ali oni ipak potvrđuju da se jezik 1. Timoteju 3:16 može razumeti jedino tako da su rani hrišćani verovali i objavljivali da je Isus preegzistentni božanski Sin Božji koji se kasnije ovaplotio.

Trudiću se da ograničim svoje komentare u ovom odeljku kako bih dopustio da pojedini otac govori sam za sebe. Reći ću nešto samo kada osetim da je neophodno da pokažem kako izjave određenog pisca dokazuju da se 1. Timoteju 3:16 može objasniti jedino iz perspektive Isusovog preljudskog božanskog postojanja i potonjeg ovaploćenja.

Ignjatije Antiohijski

Poglavlje 7. Čuvajte se lažnih učitelja

Jer neki imaju običaj da naokolo nose ime [Isusa Hrista] u zloj prevari, dok ipak čine stvari nedostojne Boga, od kojih morate bežati kao od divljih zveri. Jer oni su gladni psi koji ujedaju potajno, od kojih se morate čuvati, utoliko što su to ljudi koji se jedva mogu izlečiti. Postoji jedan Lekar koji poseduje i telo i duh; i stvoren i nestvoren; Bog koji postoji u telu; pravi život u smrti; i od Marije i od Boga; najpre podložan stradanju a zatim nepodložan stradanju — naime Isus Hristos, Gospod naš…

Poglavlje 19. Tri slavne tajne

Devičanstvo Marijino bilo je skriveno od kneza ovoga sveta, kao i njeno porođenje, i smrt Gospodnja; tri glasovite tajne, koje su izvršene u tišini od Boga. Kako se, dakle, on javio svetu? Zvezda je zasjala na nebu iznad svih ostalih zvezda, čija je svetlost bila neizreciva, dok je njena novina zapanjila ljude. I sve ostale zvezde, sa suncem i mesecom, sačinile su hor toj zvezdi, a njena svetlost beše izuzetno velika iznad svih njih. I nastalo je uzbuđenje odakle dolazi taj novi prizor, tako nesličan svemu drugom [na nebesima]. Otuda je svaka vrsta magije bila uništena, i svaka veza zla je nestala; neznanje je uklonjeno, i staro carstvo ukinuto, pošto se sam Bog javio u ljudskom obliku radi obnovljenja večnog života. I sada je započelo ono što je Bog pripremio. Otada je sve bilo u previranju, jer je on smerao ukidanje smrti. (Poslanica Ignjatija Efescima; kurziv naš)

Poglavlje 8. Opomena protiv lažnih učenja

Ne dajte se zavesti stranim učenjima, niti starim basnama, koje su beskorisne. Jer ako još uvek živimo po jevrejskom zakonu, priznajemo da nismo primili milost. Jer najbožanstveniji proroci živeli su po Hristu Isusu. Zbog toga su i bili progonjeni, nadahnuti njegovom milošću da potpuno uvere neverne da postoji jedan Bog, koji se javio kroz Isusa Hrista, svoga Sina, koji je njegova večna Reč, koja ne izlazi iz tišine, i koji je u svemu ugodio Onome koji ga je poslao. (Poslanica Ignjatija Magnežanima; kurziv naš)

Ignjatijeve izjave sasvim su jasne u tome da on nije samo verovao da je Bog otkrio sebe kroz svoga Sina, nego da je Isus Hristos zaista Bog javljen u ljudskom obliku!

Budući da ove izjave potiču iz vremena oko 107–112. godine nove ere, i to od episkopa koji je bio očevidac i učenik samih apostola, i koji je bio na putu ka mučeništvu, one su utoliko značajnije.

Varnavina poslanica

„Jer je zato Gospod podneo da svoje telo preda raspadanju, da bismo mi bili posvećeni oproštenjem greha, koje se ostvaruje njegovom krvlju škropljenja. Jer o njemu je pisano, delom u odnosu na Izrailj, a delom na nas; i [Pismo] ovako kaže: ’On beše ranjen za prestupe naše, i izbijen za bezakonja naša: njegovim ranama mi se iscelismo. Bi doveden kao ovca na klanje, i kao jagnje koje je nemo pred onim koji ga striže. Isaija 53:5, 7’ Zato treba da budemo duboko zahvalni Gospodu, jer nam je i obznanio ono što je prošlo, i dao nam mudrost o onome što jeste, i nije nas ostavio bez razumevanja u pogledu onoga što dolazi. A Pismo kaže: ’Nepravedno se razapinju mreže za ptice.’ To znači da pravedno propada onaj čovek koji, imajući znanje o putu pravednosti, srlja na put tame. I dalje, braćo moja: ako je Gospod podneo da strada za našu dušu, on koji je Gospod celoga sveta, kome je Bog na temelju sveta rekao: ’Da načinimo čoveka po svom obličju, i po svojoj prilici, Postanje 1:26’ razumite kako je to podneo da strada od ruke ljudi. Proroci su, primivši od njega milost, prorokovali o njemu. A on je (pošto je trebalo da se javi u telu), da bi ukinuo smrt i otkrio vaskrsenje iz mrtvih, podneo [ono što jeste i onako kako jeste], da bi ispunio obećanje dato ocima, i da bi, pripremajući sebi novi narod, pokazao, dok je boravio na zemlji, da će on, kada podigne čovečanstvo, i suditi mu. Štaviše, poučavajući Izrailj i čineći tako velika čuda i znake, propovedao mu je [istinu] i veoma ga je voleo. Ali kada je izabrao svoje apostole koji je trebalo da propovedaju njegovo jevanđelje, [učinio je to među onima] koji behu grešnici iznad svakoga greha, da bi pokazao ’da nije došao da pozove pravednike, nego grešnike na pokajanje.’ Tada je objavio sebe kao Sina Božjeg. Jer da nije došao u telu, kako bi ljudi mogli biti spaseni gledajući ga? Kad ni sunce, koje će prestati da postoji i koje je delo njegovih ruku, njihove oči nisu kadre da podnesu u njegovim zracima. Sin Božji je stoga došao u telu s tim ciljem, da dovrši meru greha onih koji su do smrti progonili njegove proroke. Radi toga je, dakle, podneo. Jer Bog kaže: ’Udarac njegovog tela je od njih; i kad udarim Pastira, tada će se ovce stada razbežati. Zaharija 13:7’ On je sam hteo tako da strada, jer je bilo nužno da strada na drvetu. Jer onaj koji prorokuje o njemu kaže: ’Sačuvaj dušu moju od mača, prikuj telo moje ekserima; jer se skupštine zlih podigoše na mene. I opet kaže: Evo, dadoh leđa svoja bičevima, i obraze svoje udarcima, i lice svoje postavih kao tvrdu stenu. Isaija 50:6-7’“ (Poglavlje 5. Novi savez, utemeljen na Hristovim stradanjima, vodi našem spasenju, a Jevrejima propasti; podebljanje naše)

„Kada je, dakle, ispunio zapovest, šta kaže? ’Ko je taj koji će se preti sa mnom? Neka mi se suprotstavi: ili ko je taj koji će ući u sud sa mnom? Neka pristupi sluzi Gospodnjem. Isaija 50:8 Teško vama, jer ćete svi ostareti kao haljina, i moljac će vas izjesti. Isaija 50:9’ I opet prorok kaže: ’Budući da je kao moćan kamen položen za drobljenje, evo, polažem u temelje Siona kamen, dragocen, izabran, ugaoni, častan.’ Zatim, šta kaže? ’I ko se u njega pouzda, živeće doveka.’ Da li je, dakle, naša nada na kamenu? Nipošto. Nego [taj izraz je upotrebljen] utoliko što je on svoje telo položio [kao temelj] sa silom; jer kaže: ’I postavi me kao tvrdu stenu. Isaija 50:7’ A prorok opet kaže: ’Kamen koji odbaciše zidari, taj posta glava od ugla.’ I opet kaže: ’Ovo je veliki i divni dan koji je Gospod stvorio.’ Pišem vam prostije, da biste razumeli. Ja sam otpadak vaše ljubavi. Šta, dakle, opet kaže prorok? ’Skupština zlih opkoli me; opkoliše me kao pčele saće, i za haljinu moju baciše kocku.’ Budući, dakle, da je trebalo da se javi i da strada u telu, njegovo stradanje beše unapred pokazano. Jer prorok govori protiv Izrailja: ’Teško duši njihovoj, jer smisliše zao savet protiv sebe, Isaija 3:9’ govoreći: ’Svežimo pravednika, jer nam nije po volji.’ I Mojsije im takođe kaže: ’Vidite ovo, govori Gospod Bog: Uđite u dobru zemlju za koju se Gospod zakleo [da će je dati] Avraamu, i Isaku, i Jakovu, i nasledite je, zemlju u kojoj teče mleko i med. Izlazak 33:1; Levitska 20:24’ Šta, dakle, kaže Znanje? Naučite: ’Uzdajte se,’ kaže ono, ‘u onoga koji će vam se javiti u telu’— to jest, u Isusa. Jer čovek je zemlja u stanju stradanja, budući da je oblikovanje Adama bilo od lica zemlje. Šta, dakle, znači ovo: ’u dobru zemlju, zemlju u kojoj teče mleko i med’? Blagosloven neka je naš Gospod, koji je u nas položio mudrost i razumevanje tajnih stvari. Jer prorok kaže: ’Ko će razumeti priču Gospodnju, osim onoga ko je mudar i razborit, i ko ljubi svoga Gospoda?’ Budući, dakle, da nas je, obnovivši nas oproštenjem naših greha, načinio po drugom obrascu, [njegova je namera] da imamo dušu dece, utoliko što nas je iznova stvorio svojim Duhom. Jer Pismo o nama kaže, dok govori Sinu: ’Da načinimo čoveka po svom obličju, i po svojoj prilici; i neka vladaju zverima zemaljskim, i pticama nebeskim, i ribama morskim. Postanje 1:26’ I Gospod reče, gledajući divno stvorenje čoveka: ’Rastite, i množite se, i napunite zemlju. Postanje 1:28’ Ovo [je rečeno] Sinu. Opet, pokazaću vam kako je, u odnosu na nas, izvršio drugo oblikovanje u ove poslednje dane. Gospod kaže: ’Evo, učiniću poslednje kao prvo. U vezi s tim, dakle, prorok je objavio: Uđite u zemlju u kojoj teče mleko i med, i vladajte njome. Izlazak 33:3’ Evo, dakle, mi smo preoblikovani, kao što opet kaže u drugom proroku: ’Evo, govori Gospod, uzeću od ovih, to jest od onih koje je Duh Gospodnji predvideo, njihova kamena srca, i staviću u njih srca od mesa, Jezekilj 11:19, Jezekilj 36:26’ jer je trebalo da se javi u telu i da boravi među nama. Jer, braćo moja, stan našeg srca jeste sveti hram Gospodu. Efescima 2:21 Jer opet Gospod kaže: ’A čime ću izaći pred Gospoda Boga svoga i biti proslavljen?’ Kaže: ’Ispovedaću te u Crkvi usred braće svoje; i hvaliću te usred sabora svetih.’ Mi smo, dakle, oni koje je uveo u dobru zemlju. Šta, dakle, znače mleko i med? To, da kao što se odojče najpre održava u životu medom, a zatim mlekom, tako ćemo i mi, oživljeni i održani u životu verom obećanja i rečju, živeti vladajući nad zemljom. A on je gore rekao: ’Neka rastu i vladaju ribama. Postanje 1:28’ Ko je onda kadar da vlada zverima, ili ribama, ili pticama nebeskim? Jer treba da uvidimo da vladati podrazumeva vlast, tako da neko zapoveda i upravlja. Ako, dakle, to sada ne postoji, ipak nam je obećao. Kada? Kada i sami budemo učinjeni savršenima [tako da] postanemo naslednici saveza Gospodnjeg.“ (Poglavlje 6. Hristova stradanja i novi savez proroci su navestili; podebljanje naše)

„… I u ovome imate [nagoveštaj] slave Isusove; jer u njemu i za njega je sve. Kološanima 1:16 Šta, opet, kaže Mojsije Isusu (Navinu), sinu Navovom, kada mu je dao to ime, kao proroku, samo s tim ciljem da sav narod čuje da će Otac otkriti sve o svom Sinu Isusu sinu Navovom? Kada mu je, dakle, to ime dato pri slanju da uhodi zemlju, rekao je: Uzmi knjigu u ruke svoje i napiši šta Gospod objavljuje, da će Sin Božji u poslednje dane iz korena zatrti sav dom Amalikov. Izlazak 17:14 Gledaj opet: Isus koji se javio, i u praobrazu i u telu, 1. Timoteju 3:16 nije Sin čovečji, nego Sin Božji. Budući, dakle, da su hteli da kažu da je Hristos sin Davidov, bojeći se i razumevajući zabludu zlih, on kaže: Reče Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim. I opet, ovako govori Isaija: Reče Gospod Hristu, Gospodu mome, koga sam držao za desnicu, da mu se narodi pokore; i satrću silu careva. Isaija 45:1 Gledaj kako ga David naziva Gospodom i Sinom Božjim.“ (Poglavlje 12. Hristov krst često navešten u Starom zavetu; podebljanje naše)

Pisac naziva Isusa suverenim Gospodom i božanskim Sinom kome se Otac obratio u Postanje 1:26 kada je nameravao da stvori čovečanstvo. To je prilično zapanjujuće, jer znači da je pisac verovao da je Isus sustvoritelj sa Ocem!

On dalje objavljuje da je Hristos Sin koji se javio u telu, odjekujući tako jezikom 1. Timoteju 3:16!

Ipolit

17. Ova svedočanstva su dovoljna za one koji veruju i koji proučavaju istinu, a neverni ne veruju nijednom svedočanstvu. Jer Sveti Duh je, u licu apostola, zaista posvedočio o ovome, govoreći: I ko je verovao propovedanju našem? Zato da se ne pokažemo nevernima, da se na nama ne bi ispunila izgovorena reč. Verujmo, dakle, draga braćo, po predanju apostola, da je Bog Reč sišao s neba i (ušao) u svetu Devu Mariju, da bi, uzevši od nje telo i primivši takođe ljudsku, mislim razumnu dušu, i postavši tako sve ono što je čovek osim greha, spasao palog čoveka i darovao besmrtnost ljudima koji veruju u njegovo ime. U svemu, dakle, reč istine nam je pokazana, naime, da je Otac jedan, čija je reč prisutna (s njim), kojom je sve stvorio; koga je takođe, kao što rekosmo gore, Otac poslao u kasnija vremena radi spasenja ljudi. Ta (Reč) je bila propovedana zakonom i prorocima kao ona koja treba da dođe na svet. I kao što je tada bila propovedana, na isti način je i došao i javio sebe, postavši od Deve i Svetoga Duha nov čovek; jer pošto je imao nebesku (prirodu) Očevu, kao Reč, i zemaljsku (prirodu), uzevši sebi telo od starog Adama posredstvom Deve, on se sada, izlazeći u svet, javio kao Bog u telu, izlazeći takođe kao savršen čovek. Jer nije po prividu niti pretvaranjem, nego uistinu, postao čovek. (Protiv Noeta; podebljanje naše)

O Psalmu 2

Iz tumačenja Drugog psalma, svetog episkopa Ipolita.

Kada je došao na svet, javio se kao Bog i čovek. I lako je u njemu uočiti čoveka, kada gladuje i pokazuje iscrpljenost, i kada je umoran i žedan, i kada se povlači u strahu, i kada je u molitvi i u žalosti, i spava na uzglavlju u lađi, i moli da se otkloni čaša stradanja, i znoji se u agoniji, i biva ukrepljen anđelom, i izdan od Jude, i ismejan od Kajafe, i ni za šta smatran od Iroda, i bičevan od Pilata, i ismevan od vojnika, i prikovan na drvo od Jevreja, i s povikom predaje svoj duh Ocu, i spušta glavu i ispušta dušu, i kopljem mu probadaju bok, i biva uvijen u platno i položen u grob, i biva podignut od Oca trećega dana. A božansko u njemu je, s druge strane, jednako očigledno, kada ga anđeli obožavaju, i kada ga vide pastiri, i kada ga čeka Simeon, i kada o njemu svedoči Ana, i kada ga traže mudraci, i kada ga zvezda pokazuje, i kada na svadbi od vode čini vino, i kori more uzburkano silinom vetrova, i hoda po dubini, i čini da progleda onaj koji beše slep od rođenja, i podiže Lazara mrtvog četiri dana, i čini mnoga čudesa, i oprašta grehe, i daje silu svojim učenicima. (Fragmenti iz Ipolitovih komentara Svetog pisma; podebljanje naše)

Grigorije Čudotvorac

„Tvrditi dve prirode u jednom Hristu znači načiniti tetradu od Trojstva, kaže on; jer se ovako izrazio: A pravi Bog, neovaploćeni, jeste taj koji se javio u telu, savršen istinskim i božanskim savršenstvom, ne u dve prirode; niti govorimo o obožavanju četvorice (lica), naime, Boga, i Sina Božjeg, i čoveka, i Svetoga Duha. Najpre, međutim, ovaj odlomak se pogrešno shvata i vrlo je dvosmislenog značenja. Ipak, on nosi to da ne treba da govorimo o dva lica u Hristu, da ne bismo, priznajući ga tako kao Boga, i kao u savršenom božanstvu, a ipak govoreći o dva lica, načinili tetradu od božanskih lica, računajući ono Boga Oca kao jedno, i ono Sina Božjeg kao jedno, i ono čoveka kao jedno, i ono Svetoga Duha kao jedno. Ali, opet, on isto tako govori protiv priznavanja dveju božanskih priroda, i pre za priznavanje da je on savršen Bog u jednom prirodnom božanskom savršenstvu, a ne u dva; jer mu je cilj da pokaže da se ovaplotio bez promene, i da zadržava božanstvo bez udvostručavanja. Shodno tome, ukratko kaže: I dok se javljaju osećanja tela, energija zadržava nepodložnost stradanju koja joj je svojstvena. Onaj, dakle, koji uvodi (ideju) stradanja u energiju, bezbožan je; jer to je Gospod slave koji se javio u ljudskom obliku, uzevši na sebe ljudsko domostrojstvo.“ (Ispovest vere po odeljcima, Odlomak iste Izjave vere, praćen glosama. Od Grigorija Čudotvorca, kako kažu, iz njegove Ispovesti vere po odeljcima; podebljanje naše)

Apostolske ustanove

Blagodarenje pri božanskom pričešću.

XXVI. Posle pričešća, blagodarite ovako: Blagodarimo ti, Bože i Oče Isusa Spasitelja našeg, za tvoje sveto ime, kome si dao da prebiva među nama; i za ono znanje, veru, ljubav i besmrtnost koje si nam dao kroz svoga Sina Isusa. Ti si, Gospode Svemogući, Bože svemira, stvorio svet i sve što je u njemu kroz njega; i usadio si zakon u naše duše, i unapred pripremio stvari za dobro ljudi. Bože svetih i besprekornih otaca naših, Avraama, i Isaka, i Jakova, tvojih vernih slugu; ti, Bože, koji si silan, veran i istinit, i bez prevare u svojim obećanjima; koji si poslao na zemlju Isusa, svoga Hrista, da živi s ljudima, kao čovek, dok je bio Bog Reč, i čovek, da iz korena ukloni zabludu: i sada, kroz njega, seti se ove svoje svete Crkve, koju si stekao dragocenom krvlju svoga Hrista, i izbavi je od svakoga zla, i usavrši je u svojoj ljubavi i svojoj istini, i saberi nas sve u svoje carstvo koje si pripremio. Neka dođe ovo tvoje carstvo. Osana Sinu Davidovom. Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje — Bog Gospod, koji nam se javio u telu. Ako je ko svet, neka pristupi; ali ako neko nije takav, neka to postane pokajanjem. Dopustite i svojim prezviterima da blagodare. (Isto; podebljanje naše)

Sveti Vasilije Kesarijski

Sozopoljcima.

Primio sam pismo koje ste mi vi, prečasna braćo, poslali o okolnostima u kojima se nalazite. Zahvaljujem Gospodu što ste mi dopustili da učestvujem u brizi koju osećate zbog svoje pažnje prema stvarima nužnim i dostojnim ozbiljnog razmatranja. Ali sam se ožalostio čuvši da se, povrh nemira koji su Arijanci naneli Crkvama i pometnje koju su izazvali u određenju vere, među vama pojavila još jedna novotarija, bacivši bratstvo u veliku potištenost, jer, kao što ste me obavestili, izvesni ljudi izgovaraju, pred ušima vernih, nove i nepoznate nauke za koje tvrde da su izvedene iz učenja Svetog pisma. Pišete da među vama ima ljudi koji pokušavaju da unište spasonosno ovaploćenje Gospoda našega Isusa Hrista i, koliko mogu, ruše milost velike tajne, neotkrivene od večnosti, ali javljene u svoje vreme, kada je Gospod, prošavši kroz sve što se tiče isceljenja ljudskog roda, svima nama darovao dobro svoga boravka među nama. Jer On je pomogao sopstvenom stvorenju, najpre kroz patrijarhe, čiji su životi postavljeni kao primeri i pravila svima koji su voljni da slede stope svetitelja i da revnošću poput njihove dosegnu savršenstvo dobrih dela. Zatim je, radi pomoći, dao Zakon, ustanovivši ga preko anđela rukom Mojsijevom; potom proroke, koji su prorekli spasenje koje ima doći; sudije, careve i pravednike, koji su moćnom rukom činili velika dela. Posle svih ovih, u poslednje dane, On se sam javio u telu, rođen od žene, rođen pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom, da mi primimo posinjenje. Galatima 4:4-5 (Pismo 261; podebljanje naše)

Ovi sledeći primeri utoliko su značajniji što se 1. Timoteju 3:16 navodi tako da glasi „Bog“ nasuprot „On“ ili „Koji“.

Grigorije Niski

„… Ne, ne smatram čak ni potrebnim da podrobno iznosim Pavlove reči, budući da su one, da tako kažemo, u ustima svih ljudi; on Gospodu daje naziv ne samo Boga, nego velikog Boga i Boga nad svima, govoreći Rimljanima, čiji su oci i od kojih je, po telu, došao Hristos, koji je nad svima Bog blagosloven vavek Rimljanima 9:5, a pišući svome učeniku Titu, Po javljanju Isusa Hrista, velikoga Boga i Spasitelja našega, a Timoteju otvoreno objavljuje, Bog se javi u telu, opravda se u duhu…“ (Protiv Evnomija, knjiga XI; podebljanje naše)

„Hrišćanska vera, koja je po zapovesti Gospoda našega propovedana svim narodima od Njegovih učenika, nije ni od ljudi ni preko ljudi, nego od samoga Gospoda našega Isusa Hrista, koji, budući Reč, Život, Svetlost, Istina, i Bog, i Mudrost, i sve drugo što jeste po prirodi, ponajviše iz tog razloga postade u obličju čoveka i podeli našu prirodu, postavši nam sličan u svemu, ali bez greha. Bio nam je sličan u svemu utoliko što je na sebe uzeo čovečanstvo u njegovoj celini, sa dušom i telom, tako da je naše spasenje ostvareno posredstvom oboga:— On se, kažem, javio na zemlji ‘i sa ljudima poživeo Varuh 3:37’, da ljudi više ne bi imali mišljenja po sopstvenim predstavama o Samopostojećem, oblikujući u nauku nagoveštaje koji im dolaze iz nejasnih nagađanja, nego da bismo bili uvereni da se Bog zaista javio u telu i da poverujemo da je to jedina istinska ‘tajna pobožnosti 1. Timoteju 3:16’, koja nam je predata od same Reči i Boga, koji je sam govorio svojim apostolima, i da bismo primili učenje o uzvišenoj prirodi Božanstva, koje nam je dato, takoreći, ‘kao kroz staklo, u zagonetki 1. Korinćanima 13:12’, iz starijih Spisa — iz Zakona, i Proroka, i Knjiga premudrosti, kao svedočanstvo istine koja nam je potpuno otkrivena, blagogovejno primajući smisao onoga što je rečeno, kako bismo se složili u veri koju je izložio Gospod svega Svetog pisma, koju veru čuvamo onakvu kakvu smo je primili, reč po reč, u čistoti, bez izopačenja, smatrajući i najmanje odstupanje od reči koje su nam predate krajnjom hulom i bezbožnošću. Verujemo, dakle, upravo onako kako je Gospod izložio Veru svojim učenicima kada je rekao: ‘Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha Matej 28:19’. Ovo je reč tajne kojom se, kroz novo rođenje odozgo, naša priroda preobražava iz raspadljive u neraspadljivu, obnavljajući se od staroga čoveka, po liku Onoga koji je u početku stvorio sličnost sa Božanstvom. U Veri, dakle, koju je Bog predao apostolima, ne dopuštamo ni oduzimanje, ni izmenu, ni dodavanje, znajući pouzdano da je onaj ko se usuđuje da izvrće Božansku reč nepoštenim cepidlačenjem ‘od oca svoga đavola’, koji ostavlja reči istine i ‘govori svoje’, postajući otac laži. Jovan 8:44 Jer sve što je rečeno drugačije nego u tačnom skladu sa istinom pouzdano je lažno, a ne istinito. (Isto, knjiga II, 1. Druga knjiga objavljuje ovaploćenje Boga Reči i veru koju je Gospod predao svojim učenicima, i tvrdi da su jeretici koji nastoje da obore ovu veru i izmišljaju druga, dodatna imena od oca svoga đavola; podebljanje naše)

„Ponovi, dakle, Evnomije, ponovi ovaj svoj domišljati prigovor jevanđelisti: Kako u svome govoru daješ ime ‘Otac’, kako ime Jedinorodni, kada se svako telesno rađanje vrši kroz strast? Zacelo ti istina umesto njega odgovara da je jedno tajna bogoslovlja, a drugo fiziologija nepostojanih tela. Širok je razmak kojim su ograđeni jedno od drugoga. Zašto u svome dokazivanju spajaš ono što se ne može stopiti? Kako čistotu Božanskog rađanja skrnaviš svojim prljavim govorom? Kako gradiš sisteme za bestelesno pomoću strasti koje pogađaju telo? Prestani da svoje objašnjenje prirode gornjih stvari izvodiš iz onih koje su dole. Objavljujem Gospoda kao Sina Božjeg, jer Ga je tako objavilo jevanđelje sa neba, dato kroz svetli oblak; ‘Ovo je,’ kaže On, ‘Sin moj ljubljeni Matej 17:5’. Ipak, iako sam poučen da je On Sin, nisam tim imenom povučen naniže ka zemaljskom značenju sina, nego znam i da je On od Oca, a ne znam da je od strasti. I ovo ću, štaviše, dodati rečenome: da znam i za telesno rađanje koje je čisto od strasti, tako da se i u toj tački Evnomijeva fiziologija telesnog rađanja pokazuje lažnom, ako se, naime, može naći telesno rođenje koje ne dopušta strast. Reci mi, da li je Reč postala telo ili nije? Pretpostavljam da ne bi rekao da nije. Postala je, dakle, i nema nikoga ko to poriče. Kako se onda dogodilo da se ‘Bog javi u telu’? ‘Rođenjem’, naravno, reći ćeš. Ali o kakvom rođenju govoriš? Zacelo je jasno da govoriš o onom iz devičanstva, i da je ‘ono što se u njoj začelo bilo od Svetoga Duha, i da se navršiše dani da rodi, i ona rodi Luka 2:6-7’, a njena čistota beše ipak sačuvana u rađanju. Veruješ, dakle, da je ono rođenje koje se zbilo od žene bilo čisto od strasti — ako uopšte veruješ — ali odbijaš da priznaš Božansko i neraspadljivo rađanje od Oca, kako bi izbegao pomisao na strast u rađanju. Ali dobro znam da u svome učenju ne nastoji da izbegne strast, jer nju uopšte ne razaznaje u Božanskoj i neraspadljivoj prirodi; nego, da bi se Tvorac svega stvorenja smatrao delom stvorenja, on gradi ove dokaze radi poricanja Jedinorodnoga Boga, a svoju hinjenu opreznost u pogledu strasti koristi kao pomoć u tom poduhvatu. (Isto, knjiga IV, 1. Četvrta knjiga raspravlja o objašnjenju prirode „ploda rađanja“, o bestrasnom rađanju Jedinorodnoga, o tekstu „U početku beše Reč“ i o rođenju od Device; podebljanje naše)

Jovan Zlatousti

Stih 16. I zaista je velika tajna pobožnosti: Bog [Onaj koji] se javi u telu, opravda se u Duhu.

Ovde on govori o domostroju radi nas. Ne govori mi o zvoncima, ni o svetinji nad svetinjama, ni o prvosvešteniku. Crkva je stub sveta. Razmotri ovu tajnu i obuzeće te strahopoštovanje: jer to je zaista velika tajna, i tajna pobožnosti, i to bez spora ili pitanja, jer je izvan svake sumnje. Budući da u svojim uputstvima sveštenicima nije zahtevao ništa nalik onome što se nalazi u Levitskoj, on celu stvar upućuje Drugome, govoreći: Bog se javi u telu. Tvorac je viđen ovaploćen. Opravda se u Duhu. Kao što je rečeno: Premudrost se opravda decom svojom, ili zato što nije činio prevare, kao što prorok kaže: Jer nasilja ne učini, niti se prevara nađe u ustima njegovim. Isaija 53:9; 1. Petrova 2:22 Viđen od anđela. Tako da su anđeli zajedno sa nama videli Sina Božjeg, ne videvši Ga ranije. Velika, zaista velika beše ova tajna! Propovedan neznabošcima, verovan u svetu. Za Njega se čulo i u Njega se poverovalo po svim delovima sveta, kao što je prorok predskazao govoreći: Po svoj zemlji ide glas njihov. Psalam 19:4 Ne misli da su ovo puke reči, jer nisu, nego su pune skrivenih stvarnosti. Uznesen u slavi. Uzašao je na oblacima. Ovaj Isus, rečeno je, koji se od vas uze na nebo, tako će doći kao što ste Ga videli da odlazi na nebo. Dela apostolska 1:11 (Beseda 11 na Prvu Timoteju; podebljanje naše)

Boga niko nije video nikada. Kojom vezom misli apostol dolazi do toga da ovo kaže? Pošto je pokazao prevashodnu veličinu Hristovih darova i beskonačnu razliku između njih i onih koje je posredovao Mojsije, hteo je da doda razložni uzrok te razlike. Mojsije je, budući sluga, bio služitelj nižih stvari, ali Hristos, budući Gospod i Car, i Sin Carev, doneo nam je daleko veće stvari, jer je uvek sa Ocem i neprestano Ga gleda; stoga On kaže: Boga niko nije video nikada. Šta ćemo onda odgovoriti Isaiji, najmoćnijem po glasu, kada kaže: Videh Gospoda gde sedi na prestolu visokom i uzvišenom Isaija 6:1; i samome Jovanu, koji svedoči o Njemu, da je ovo rekao kada je video Njegovu slavu? Jovan 12:41 Šta i Jezekilju? Jer i on Ga je gledao gde sedi nad heruvimima. Jezekilj 1 i 10 Šta Danilu? Jer i on kaže: Starac dana sede Danilo 7:9 Šta samome Mojsiju, koji kaže: Pokaži mi slavu svoju, da Te vidim tako da Te poznam. Izlazak 33:13, delimično po Septuaginti A Jakov je upravo od toga dobio svoje ime, nazvan Izrailjem; jer Izrailj je onaj koji vidi Boga. I drugi su Ga videli. Kako onda Jovan kaže: Boga niko nije video nikada? To je da objavi da su svi ovi bili primeri (Njegovog) snishođenja, a ne viđenje same Suštine bez zastora. Jer da su videli samu Prirodu, ne bi Je gledali u različitim oblicima, budući da je ona prosta, bez oblika, delova ili granica. Ona ne sedi, niti stoji, niti hoda: sve to pripada telima. A kako On jeste, zna samo On. I to je objavio preko izvesnog proroka, govoreći: Umnožio sam viđenja i služio se poređenjima preko ruku proroka Osija 12:10, to jest: snishodio sam, nisam se javio onakav kakav zaista jesam. Jer pošto je Njegov Sin imao da se javi u samome telu, On ih je od davnina pripremao da gledaju suštinu Boga, koliko im je bilo moguće da Je vide; ali šta Bog zaista jeste, nisu videli ne samo proroci, nego ni anđeli ni arhanđeli. Ako ih upitaš, nećeš ih čuti da odgovaraju išta o Njegovoj Suštini, nego uznose: Slava Bogu na visini, na zemlji mir, među ljudima dobra volja. Luka 2:14 Ako želiš da saznaš nešto od heruvima ili serafima, čućeš tajanstvenu pesmu o Njegovoj Svetosti, i da su nebo i zemlja puni Njegove slave. Isaija 6:3 Ako se raspitaš kod viših sila, naći ćeš samo da je njihovo jedino delo hvaljenje Boga. Hvalite Ga, kaže David, sve vojske Njegove. Psalam 148:2 Ali samo Ga Sin gleda, i Sveti Duh. Kako bi ijedna stvorena priroda uopšte mogla videti Nestvorenoga? Ako smo potpuno nesposobni da jasno razaznamo ma koju bestelesnu silu, makar i stvorenu, kao što je često dokazano u slučaju anđela, još manje možemo razaznati Suštinu koja je bestelesna i nestvorena. Stoga Pavle kaže: Koga niko od ljudi nije video, niti može videti. 1. Timoteju 6:16 Da li onda ovo osobeno svojstvo pripada samo Ocu, a ne Sinu? Daleko od te pomisli. Pripada i Sinu; a da bi se pokazalo da je tako, čuj Pavla kako objavljuje ovu tačku govoreći da je On obličje nevidljivoga Boga. Kološanima 1:15 A ako je On obličje Nevidljivoga, mora i sam biti nevidljiv, jer inače ne bi bio obličje. I ne čudi se što Pavle na drugom mestu kaže: Bog se javi u telu 1. Timoteju 3:16; jer se javljanje zbilo posredstvom tela, a ne po (Njegovoj) Suštini. Osim toga, Pavle pokazuje da je On nevidljiv ne samo ljudima, nego i silama gore, jer pošto je rekao javi se u telu, dodaje viđen bi od anđela. (Beseda na Jovana 1:18; podebljanje naše)

„U ovom prazniku, naime, Bogojavljenje, sveti Uskrs, Vaznesenje i Pedesetnica imaju svoj početak i svoju svrhu. Jer da Hristos nije rođen po telu, ne bi bio kršten, što je Bogojavljenje. Ne bi bio raspet, što je Uskrs. Ne bi poslao Duha, što je Pedesetnica. Tako iz ovog događaja, kao iz nekog izvora, teku različite reke — rađaju se ovi naši praznici. Ali ne bi bilo pravo dati prvenstvo ovom danu samo iz tog razloga, nego i zato što je ono što se na njemu dogodilo mnogo dostojnije strahopoštovanja nego svi drugi dani. Ovo kažem zbog činjenice da je to što je Hristos umro pošto je postao čovek bila posledica toga: čak i da nije počinio greh, ipak je uzeo smrtno telo. I to je takođe bila zadivljujuća činjenica: da je, iako Bog, bio voljan da postane čovek i da snishodi da na sebe uzme toliko toga da to ni mašta ne može obuhvatiti. Upravo je to najdostojnije strahopoštovanja i potpuno zapanjujuće. I sam Pavle je u zadivljenosti rekao: ‘Zaista je velika, priznajemo, tajna naše vere’ (1. Tim. 3:16). Koliko velika? Bog se javi u telu (1. Tim. 3:16). I opet kaže na drugom mestu: ‘Jer se Bog zaista ne stara o anđelima, nego o potomcima Avraamovim. Zato je morao u svemu postati sličan svojoj braći i sestrama’ (Jevr. 2:16-17). (John Chrysostom (The Early Church Fathers), Wendy Mayer i Pauline Allen [Routledge, 2000], O blaženom Filogoniju, Beseda 6, str. 148; podebljanje naše)

Kirilo Aleksandrijski

„Božanski Pavle kaže da je velika Tajna pobožnosti. I to je istina, jer se Reč javi u telu, budući da je On Bog; opravda se u Duhu, jer se nikako ne vidi da je zadržan našim nemoćima, iako je radi nas postao Čovek, jer greha ne učini; viđen štaviše od anđela, jer ni oni nisu bili neznalice o Njegovom rođenju po Telu; bio je štaviše propovedan neznabošcima, kao Bog koji je postao Čovek; i tako verovan u svetu. I to je Božanski Pavle dokazao ovako pišući: Zato se sećajte da ste vi nekada bili neznabošci po telu, koje Neobrezanjem nazivaju oni koji se zovu Obrezanje, obrezanjem u telu rukom učinjenim, da ste u ono vreme bili bez Hrista, otuđeni od države Izrailjeve, i stranci savezima obećanja, ne imajući nade i bez Boga u svetu. Neznabošci su, dakle, bili bez Boga u svetu kada su bili bez Hrista; ali kada su Ga priznali za istinitog i po Prirodi Boga, i njih je On priznao dok su ispovedali veru. I bio je uznesen u slavi, to jest u Božanskoj slavi; jer blaženi David peva: Iziđe Bog u veselju. Jer je uistinu uzašao sa Telom, a ne u golom Božanstvu, jer Bog beše ovaploćen.“ (Sholije o ovaploćenju Jedinorodnoga Sina, 12. Da je Reč, budući Bog, postala Čovek, i da nije čovek tek počastvovan golom vezom pozvan na jednako Dostojanstvo ili Vlast sa Bogom Reči, kao što neki pretpostavljaju; podebljanje naše)

„Jer će odložiti svaku haljinu sabranu prevarom i odeždu sa njenom izmenom, i biće voljni ako budu spaljeni ognjem; jer nam se dete rodi i sin nam se dade, čija je vlast na Njegovom Ramenu i Ime Mu se zove Anđeo velikoga Saveta. Čuješ li da je nazvan Detetom zato što je pretrpeo rođenje poput našeg? Ali na Njega kao Dete ukaza nebo najsjajnijom zvezdom, Njemu se pokloniše mudraci došavši sa najdaljih krajeva zemlje, o Njemu anđeli objaviše radosnu vest pastirima govoreći da se rodio Spasitelj, i objavljujući Mir i Dobru volju Očevu. On je takođe Anđeo velikoga Saveta: jer nam je obznanio Dobru volju Oca, kome se u Njemu svidelo da spase zemlju, i kroz Njega i u Njemu da pomiri svet sa sobom: jer, pomireni sa Hristom, pomireni smo sa Bogom: jer On je Bog i istinski Sin Boga Oca. Da je, dakle, On Savet Oca, čiji nam je Anđeo bio, sam će poučiti govoreći: Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga Jedinorodnoga dao, da nijedan koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni. A Jedinorodni Sin je Onaj koji se rodio od svete Device, jer sama Reč postade Čovek, koji beše Bog u telu i tako se javi onima na zemlji. Najzad, On kaže: Koji veruje u Mene ima život večni. A da kroz Njega i u Njemu verujemo u Oca, izložio je govoreći: Koji veruje u Mene ne veruje u Mene nego u Onoga koji Me je poslao, i koji vidi Mene vidi Onoga koji Me je poslao.“(30. Drugo; podebljanje naše)

A evo grčkog teksta Kirilovog dela De Recta Fide Ad Reginas, uzetog iz Patrologia Graeca Tomus, tom 76, str. 1331 (što je str. 677 u pdf datoteci):

Kai homologoumenos mega epi to tes eusebias mysterion – Theos ephanerothe en sarki edikaiothe en Pneumati, hophthe angelois, ekeruchthe en ethnesin, episteuthe en kosmo, anelemphthe en doxe

Ovo je istovetno grčkim rukopisima koji stoje u osnovi prevoda kao što je King James Version, s jedinom razlikom što Kirilo ima predlog epi umesto glagola estin.

Didim Aleksandrijski (poznat i kao Didim Slepi)

Evo kako ovaj pisac navodi 1. Timoteju 3:16 u svome delu De Trinitate Liber Primus, odeljak 83, kako se nalazi u 39. tomu Patrologia Graeca, str. 404 (što je str. 295 u pdf datoteci):

Homologoumenos mega estin to tes eusebias mysterion – theos ephanerothe en sarki, edikaiothe en Pneumati, hophthe angelois, ekeruchthe en ethnesin, episteuthe en kosmo, anelemphthe en doxe

Didim izričito pominje da citira iz poslanice Timoteju_._ I ovo je istovetno grčkim rukopisima koji stoje u osnovi Textus Receptusa.

Teodorit

Eran.— Ispitajmo onda kako je nevidljivi bio viđen.

Ort.— Nemoj, molim te, uvoditi ljudski razum. Povinovaću se jedino Svetom pismu.

Eran.— Nećeš primiti nijedan dokaz koji nije potvrđen Svetim pismom, a ako mi doneseš bilo kakvo rešenje pitanja izvedeno iz Svetog pisma, primiću ga i nikako mu neću protivrečiti.

Ort.— Znaš kako smo maločas reč jevanđelista razjasnili pomoću svedočanstva apostola; i da nam je božanski apostol pokazao kako je Reč postala Telo, govoreći otvoreno da On zaista ne uze na sebe prirodu anđela, nego uze na sebe seme Avraamovo. Isti učitelj poučiće nas kako je božanska Reč viđena na zemlji i živela među ljudima.

Eran.— Pokoravam se rečima i apostola i proroka. Pokaži mi onda, u skladu sa svojim obećanjem, tumačenje proročanstva.

Ort.— Božanski apostol, pišući Timoteju, takođe kaže: „bez spora velika je tajna pobožnosti. Bog se javi u telu, opravda se u duhu, viđen bi od anđela, propovedan bi neznabošcima, verovan bi u svetu, uznesen bi u slavi.“

Otuda je jasno da je božanska priroda nevidljiva, a telo vidljivo, i da je kroz vidljivo bilo viđeno nevidljivo, koje je njegovim posredstvom činilo čudesa i otkrivalo sopstvenu silu, jer je rukom obrazovao čulo vida i isceli onoga koji beše slep od rođenja. Opet, dao je moć sluha gluvima i razrešio okovani jezik, koristeći svoje prste kao oruđe i primenjujući svoju pljuvačku kao neki isceliteljski lek. Tako je opet, kada je hodio po moru, pokazao svemoćnu silu Božanstva. S pravom je, dakle, apostol rekao: „Bog se javi u telu.“ Jer se kroz njega javila nevidljiva priroda, koju su njegovim posredstvom gledale anđeoske vojske, jer „viđen bi“, kaže, „od anđela“.

Priroda bestelesnih bića, dakle, podelila je sa nama uživanje ovoga dara.

Eran.— Zar onda anđeli nisu videli Boga pre javljanja Spasitelja?

Ort.— Apostol kaže da se „javi u telu i bi viđen od anđela“.…

Ort.— Posle ovaploćenja, međutim, bi viđen i od anđela, kao što božanski apostol kaže, ali ne po sličnosti slave, nego koristeći istinski i živi pokrov tela kao neku vrstu zaklona. „Bog“, kaže, „se javi u telu, opravda se u Duhu, viđen bi od anđela.“ (Dijalog 1; podebljanje)

Evtalije

Evtalije je još jedan patristički pisac koji je 1. Timoteju 3:16 čitao kao theos:

[9.] Evtalije, 458. g. n. e., koji je preduzeo novu podelu grčkoga teksta na poglavlja i svojom rukom prepisao Pavlove poslanice, čita na isti način, Theos ephanerothe en sarki, „Bog se javi u telu“; i naslovljava poglavlje ili odeljak u kome se te reči nalaze: peri Theias sarkoseos, „o Božanskom ovaploćenju“. (Ebenezer Henderson, The Great mystery of Godliness Incontrovertible Or Sir Isaac Newton And The Soncinians Foiled In The Attempt To Prove A Corruption In The Text, 1. Tim. III. 16 [Holdsworth and Bald, London], str. 63)

Grčki naslov se zapravo može naći na str. 781 85. toma Patrologia Graeca.