Znak krsta u ranom hrišćanstvu

U ovom tekstu navešću rani izvor koji svedoči o hrišćanskoj praksi činjenja znaka krsta rukom. Citiraću spis koji se zove Solomonove ode.

Naučnici datiraju ovo delo najranije u početak drugog veka, a najkasnije u treći vek:

James H. Charlesworth piše (The Anchor Bible Dictionary, tom 6, str. 114):

Datovanje Oda izazvalo je znatno zanimanje. H. J. Drijvers tvrdi da potiču tek iz 3. veka. L. Abramowski ih smešta u drugu polovinu 2. veka. B. McNeil je zastupao stav da su savremene 4. Jezdri, Jerminom pastiru, Polikarpu i Valentinu (oko 100. n. e.). Većina naučnika datuje ih negde oko sredine 2. veka, ali ako su snažno pod uticajem jevrejske apokaliptičke misli, a naročito ideja iz svitaka sa Mrtvog mora, datum mnogo posle 100. godine je malo verovatan. H. Chadwick, Emerton, Charlesworth i mnogi drugi naučnici uvereni su da ih ne treba označavati kao „gnostičke“, te da ih stoga ne treba datovati u kasni 2. ili u 3. vek.

Charlesworth komentariše posvedočenost Solomonovih oda (nav. delo, tom 6, str. 114):

11. oda pronađena je među Bodmerovim papirusima, u grčkom rukopisu iz 3. veka (br. 11). Pet oda je u 4. veku prevedeno na koptski i upotrebljeno da ilustruje Pistis Sofiju (Odes Sol. 1, 5, 6, 22 i 25). Takođe u 4. veku Odu 19 citirao je Laktancije (Div. Inst. 4.12.3). U 10. veku jedan prepisivač je prepisao Ode na sirijskom, ali su sačuvane samo Odes Sol. 17:7–42:20 (Britanski muzej, rukopis Add. 14538). U 15. veku drugi prepisivač ih je prepisao na sirijski, ali je početak opet izgubljen (John Rylands Library Cod. Syr. 9 sadrži samo Odes Sol. 3.1b–42:20). (Early Christian Writings, Odes of Solomon http://www.earlychristianwritings.com/odes.html; podebljanje moje)

Evo šta ova zbirka kaže u vezi sa hrišćanskom upotrebom znaka krsta.

Oda 27

1. Pružih ruke svoje i posvetih Gospoda svoga,

2. Jer je raširenost mojih ruku Njegov znak.

3. A moje pružanje jeste uspravni krst.Aliluja…

Oda 42

1. Pružih ruke svoje i približih se Gospodu svome, jer je raširenost mojih ruku Njegov znak.

2. A moje pružanje jeste uspravni krst, koji beše uzdignut na putu Pravednoga. (prevod Jamesa Charleswortha http://www.earlychristianwritings.com/text/odes.html)

Sledeći naučnik zapaža značaj ovih mesta:

Kroz čitave Ode često se pominje Gospodnji znak, a u većini slučajeva „znak“ je izričito povezan sa krstom. Na primer, Oda 27 glasi:

1. Pružih ruke svoje

I posvetih Gospoda svoga

2. Jer raširenost mojih ruku

To je Njegov znak.

3. A moje pružanje

Jeste uspravni krst.

Aliluja.

U ovoj Odi nema sumnje da je znak iz stiha 2 uspravni krst iz stiha 5, pri čemu je znak krsta slikovito prikazan kao pružanje ruku. Isto tako i Oda 42: „Pružiću ruke svoje i približih se Gospodu svome, jer je raširenost mojih ruku Njegov znak. A moje pružanje jeste obični krst, koji beše uzdignut na putu Pravednoga“ (st. 1–2). Rečnik je upadljivo sličan. Znak jeste raširenost ruku u ispruženom položaju krsta. Pošto je upravo izrazio svoju veru u Mesiju, čini se prirodnim da se „znak“ iz Ode 29.7a shvati kao Hristov krst, koji je sredstvo kojim je došlo spasenje. (Brian J. Arnold, Justification in the Second Century [CPI books, GmbH, Leck, Germany 2017], str. 149–150; podebljanje moje)

Više dokaza od ranih crkvenih otaca iznosim u sledećem nastavku (https://www.samshmnthelogy.net/post/signing-of-the-cross-in-early-christianity-pt-2).