Zlatousti o krštenju dece
Sledeći odlomak preuzet je iz pobijanja svetog Avgustina upućenog Julijanu, koji navodi delo svetog Jovana Zlatoustog. Reči svetog Zlatoustog pokazuju zašto su rani hrišćani krštavali decu iako ona nemaju nikakve sopstvene grehe:
Glava 6
(21) Ali znam šta mrmljaš. Govori sada, govori da čujemo. Na kraju svoga dela kojim se sada bavimo, to jest, u poslednjem delu Četvrte knjige, kažeš: „Sveti Jovan Carigradski kaže da u deci nema prvorodnog greha. U besedi koju je održao o krštenima, kaže: ’Blagosloven Bog, koji jedini čini čudesa, koji je sve stvorio i sve izmenio. Gle, spokoj slobode uživaju oni koji su maločas bili u ropstvu, i građani su Crkve oni koji behu stranci i lutalice, i u stanju su pravednosti oni koji behu u pometnji greha. Jer oni nisu samo slobodni nego i sveti, ne samo sveti nego i pravedni, ne samo pravedni nego i sinovi, ne samo sinovi nego i naslednici, ne samo naslednici nego i braća Hristova, ne samo braća Hristova nego i sunaslednici, ne samo sunaslednici nego i udovi, ne samo udovi nego i hram, ne samo hram nego i oruđa Duha. Vidiš kolike su blagodeti krštenja; neki misle da se nebeska milost sastoji samo u oproštenju grehova, ali mi smo nabrojali deset počasti. Iz tog razloga krštavamo i decu, iako nisu okaljana grehom, da bi im bili dati svetost, pravednost, usinovljenje, nasledstvo i bratstvo Hristovo, da bi bila Njegovi udovi.’1
(22) Zar se, dakle, usuđuješ da ove reči svetog episkopa Jovana suprotstaviš tolikim izjavama njegovih velikih sabraće, i da ga odvojiš od njihovog najskladnijeg društva, i učiniš ga njihovim protivnikom? Daleko bilo, daleko bilo od nas da poverujemo ili kažemo takvo zlo o tako velikom čoveku. Daleko bilo od nas, kažem, da pomislimo da bi se Jovan Carigradski, po pitanju krštenja dece i njihovog oslobođenja od očinskog rukopisa po Hristu, suprotstavio tolikim velikim sabraći episkopima, naročito Rimljaninu Inoćentiju, Kartaginjaninu Kiprijanu, Kapadokijcu Vasiliju, Nazijanzinu Grigoriju, Galu Ilariju, Milancu Amvrosiju.
Postoje i druga pitanja o kojima se ponekad ni najučeniji i najizvrsniji branitelji katoličkog pravila ne slažu, a da time ne raskidaju vezu vere, i jedan bolje i istinitije govori o jednoj stvari, a drugi o drugoj. Ali stvar o kojoj sada govorimo tiče se samih temelja vere. Onaj ko bi u hrišćanskoj veri oborio ono što je napisano: „Jer pošto je kroz čovjeka smrt, kroz čovjeka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživjeti.“2 nastoji da oduzme sve što verujemo u Hristu. Hristos je u punom smislu Spasitelj i dece. Ona će sigurno propasti ako ih On ne iskupi, jer bez Njegovog tela i krvi ne mogu imati život. Tako je i Jovan mislio i verovao i naučio i učio. Ali ti izvrćeš njegove reči prema svom učenju.
Rekao je da deca nemaju grehe — mislio je na njihove sopstvene grehe. Zbog toga ih s pravom nazivamo nevinima, prema onome što apostol kaže, da oni koji još nisu bili rođeni nisu učinili ništa dobro ni zlo; a ne prema onome što kaže: „Jer kao što kroz neposlušnost jednoga čovjeka postaše mnogi grješni“3 I naš Kiprijan je mogao da kaže o deci isto što i Jovan, kada je napisao: „Novorođeno dete nije počinilo nikakav greh, i oprašta mu se ne njegov sopstveni greh, nego tuđi.“4 Stoga je Jovan, upoređujući ih sa odraslima kojima se lični gresi opraštaju u krštenju, rekao da nemaju grehe—a ne kako ga ti navodiš: „nisu okaljana grehom“, gde želiš da se to razume tako da nisu okaljana grehom prvog čoveka.
Ali ovo ne bih pripisao tebi nego prevodiocu, iako u nekim rukopisima koji imaju isti prevod čitamo ne „greh“ nego „gresi.“ Stoga se pitam da li je neko iz tvoje stranke radije napisao jedninu, da bi se razumeo onaj jedan greh o kome apostol kaže: „jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prijestupa.“5 Tu on hoće da pod „jednim“ ne razumemo ništa drugo do prestup; ne želeći da ljudi veruju da su deca njime okaljana, ti si radije rekao: „nisu okaljana grehom“, da bi nam na um došao onaj jedan greh prvog čoveka, a ne da nemaju grehe, kao što Jovan kaže, da ne bismo razumeli njihove lične grehe, ili da čitamo „Nisu okaljana gresima“, kao što isto mesto glasi u drugim rukopisima.
Ali nemojmo se baviti sumnjama, a ovde možemo pretpostaviti grešku prepisivača ili razliku u prevodu. **Navešću same grčke reči onako kako ih je Jovan napisao: „Dia touto kai ta paedia baptizomen, kaitoi hamartêmata ouk echonta“, što je, na [engleskom prevodu] latinskog,**6 „Stoga krštavamo i decu, iako nemaju grehe.“ Svakako vidiš da nije rekao: „Deca nisu okaljana grehom“ ili „gresima“, nego „nemaju grehe“, misleći na njihove sopstvene grehe; tu nema nikakve teškoće. Ali reći ćeš: Zašto sam nije dodao „sopstvene“? Zašto, mislim, ako ne zato što je govorio u Katoličkoj Crkvi i nije verovao da bi mogao biti shvaćen na bilo koji drugi način, budući da niko nije postavljao takvo pitanje, i govorio je nemarnije jer vi još niste vodili raspravu.
1 Jovan Zlatousti, Homilia ad neophytos
2 1. Korinćanima 15:21,22.
3 Up. Rimljanima 9:11; 5:16.
4 Kiprijan, Epistola, 64, ad Fidum.
5 Up. Rimljanima 5:19 (Sveti Avgustin, „Protiv Julijana“, u The Fathers of the Church: A New Translation, preveo Matthew A. Schumacher, C.S.C. [The Catholic University of America Press, Washington, D.C.: treće štampanje, 1981], tom 35, str. 25-27: Against Julian - Augustine, St_.pdf; naglasak moj)
Dodatna literatura
Origen, Ipolit o krštenju dece (https://www.samshmnthelogy.net/post/origen-hippolytus-on-infant-baptism)