Egzegeza svetog Vasilija o Marku 13:32 i Mateju 24:36

U ovoj objavi navešću egzegezu jednog od najvećih hrišćanskih teologa i apologeta rane crkve u vezi sa Matejem 24:36 i Markom 13:32, gde naš vaskrsli Gospod govori o tome da ne zna dan ni čas kada će s neba razoriti Jerusalim i hram:

„do Otac moj sam“ Matej 24:36

„ni Sin, do jedino Otac“ Marko 13:32

Sveti Vasilije Kesarijski bio je jedan od najvećih branilaca Trojstva, naročito Božanske Ličnosti slavnog Svetog Duha Božjeg. Sav podebljani i podvučeni naglasak je naš.

Istome Amfilohiju.

1. Već je često postavljano pitanje o izreci iz jevanđelja koja se tiče neznanja našeg Gospoda Isusa Hrista o danu i času svršetka; Marko 13:32 — prigovor koji anomejci stalno iznose radi razaranja slave Jedinorodnoga, kako bi pokazali da je On nesličan po suštini i podređen po dostojanstvu; utoliko što, ako ne zna sve stvari, ne može posedovati istu prirodu niti se smatrati jednim po sličnosti sa Onim koji svojim sopstvenim predznanjem i sposobnošću predviđanja budućnosti ima znanje koje se prostire koliko i vaseljena.

Ovo pitanje mi je sada predložila tvoja pronicljivost kao novo.

Mogu u odgovoru dati ono što sam čuo od naših otaca dok sam bio dečak, i što sam iz ljubavi prema onome što je dobro primio bez pogovora.

Ne očekujem da to može ukloniti bestidnost onih koji se bore protiv Hrista, jer gde je rasuđivanje dovoljno snažno da izdrži njihov napad? Može, međutim, biti dovoljno da ubedi sve koji ljube Gospoda, i u kojima je prethodno uverenje koje im pruža vera jače od svakog dokaza razuma.

Sada, izraz „niko“ izgleda kao opšti izraz, tako da njime nije izuzeta ni jedna jedina osoba, ali to nije njegova upotreba u Svetom pismu, kao što sam primetio u odlomku niko nije dobar osim jednoga, to jest Boga.

Jer ni u ovom odlomku Sin ne govori tako da bi sebe isključio iz dobre prirode.

Nego, budući da je Otac prvo dobro, verujemo da su reči niko izgovorene sa podrazumevanim dodatkom prvi.

Tako je i sa odlomkom Niko ne zna Sina osim Otac; Matej 11:27 — čak i ovde nema optužbe za neznanje protiv Duha, nego samo svedočanstvo da znanje sopstvene prirode po prirodi pripada najpre Ocu.

Tako i Niko ne zna, Matej 24:36 razumemo tako da se na Oca odnosi prvo znanje o stvarima, i sadašnjim i budućim, i da se ljudima uopšte pokazuje prvi uzrok.

Inače, kako bi se ovaj odlomak mogao složiti sa ostalim svedočanstvom Svetog pisma, ili se saglasiti sa zajedničkim pojmovima nas koji verujemo da je Jedinorodni ikona nevidljivoga Boga, i to ikona ne telesnog obličja, nego samog Božanstva i moćnih svojstava koja se pripisuju suštini Božjoj, ikona sile, ikona mudrosti, kao što se Hristos naziva silom Božjom i mudrošću Božjom? 1. Korinćanima 1:24

A znanje je očigledno deo mudrosti; i ako u bilo kom delu zaostaje, On nije ikona celine; i kako možemo razumeti da Otac nije pokazao taj dan i taj čas — najmanji delić vekova — Onome kroz koga je načinio vekove?

Kako Tvorac vaseljene može zaostajati u znanju o najmanjem delu stvari koje je On stvorio?

Kako Onaj koji kaže, kada je svršetak blizu, da će se takvi i takvi znaci pojaviti na nebu i na zemlji, može ne znati sam svršetak?

Kada kaže: Još nije kraj. Matej 24:6 — On daje određenu izjavu, kao sa znanjem, a ne u sumnji.

Zatim dalje, poštenom ispitivaču je jasno da naš Gospod mnoge stvari govori ljudima u svojstvu čoveka; kao na primer, daj mi da pijem Jovan 4:7 jeste izreka našeg Gospoda, koja izražava Njegovu telesnu potrebu; a ipak onaj koji je molio nije bio bezdušno telo, nego Božanstvo koje se služi telom obdarenim dušom.

Tako u ovom slučaju niko neće izaći izvan granica tumačenja istinske pobožnosti ako razume neznanje Onoga koji je sve primio po domostroju i koji je napredovao pred Bogom i ljudima u naklonosti i mudrosti.

2. Bilo bi dostojno tvoje marljivosti postaviti jevanđelske izraze jedan uz drugi i uporediti Matejeve sa Markovim, jer se jedino ta dvojica podudaraju u ovom odlomku.

Matejeva formulacija glasi: a o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam. Markova glasi: A o danu tom ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac. Marko 13:32

Ono što je uočljivo u ovim odlomcima jeste sledeće: Matej ne kaže ništa o neznanju Sina, i po smislu izgleda da se slaže sa Markom kada kaže do Otac moj sam. Ja pak razumem da je reč sam upotrebljena u suprotstavljanju anđelima, ali da Sin nije uključen sa svojim sopstvenim slugama u neznanje.

Nije mogao reći ono što je lažno Onaj koji je rekao: Sve što ima Otac moje je, Jovan 16:15 a jedna od stvari koje Otac ima jeste znanje o tom danu i o tom času.

U odlomku kod Mateja, dakle, Gospod nije pomenuo sopstvenu Ličnost, kao stvar izvan spora, i rekao je da anđeli ne znaju i da jedino Njegov Otac zna, prećutno tvrdeći da je znanje Njegovog Oca ujedno i Njegovo sopstveno znanje, zbog onoga što je rekao na drugom mestu, kao što mene zna Otac, i ja znam Oca, Jovan 10:15 — a ako Otac ima potpuno znanje o Sinu, bez ikakvog izuzetka, tako da zna da sve znanje obitava u Njemu, On će očigledno biti isto tako potpuno poznat Sinu, sa svom Njegovom svojstvenom mudrošću i svim Njegovim znanjem o budućim stvarima.

Ovo pojašnjenje, mislim, može se dati Matejevim rečima: do Otac moj sam.

A što se tiče Markovih reči, koji izgleda da izričito isključuje Sina iz tog znanja, moje mišljenje je ovo. Niko ne zna, ni anđeli Božji; pa ni Sin ne bi znao da Otac nije znao: to jest, uzrok Sinovljevog znanja dolazi od Oca. Za poštenog slušaoca u ovom tumačenju nema nasilja, jer reč sam nije dodata kao kod Mateja.

Markov smisao je, dakle, sledeći: o tom danu i o tom času ne zna niko, ni anđeli Božji; ali ni Sin ne bi znao da Otac nije znao, jer je znanje koje mu je po prirodi svojstveno dato od Oca.

Ovo je veoma dostojno i priliči božanskoj prirodi da se kaže o Sinu, jer On ima i svoje znanje i svoje biće, sagledane u svoj mudrosti i slavi koje priliče Njegovom Božanstvu, od Onoga sa kojim je jednosuštan. (Pismo 236 http://www.newadvent.org/fathers/3202236.htm)