Uspon i pad još jednog takijiste, 3. deo

Nastavljamo odakle smo stali.

Isusovo rodoslovlje i Mojsijeva sestra

U debati o tome da li je Muhamed prorečen u Svetom pismu, Husein je izneo tvrdnju da Isus nije mogao biti iz redova Mojsijeve braće zato što nije imao biološkog oca. Husein je zaključio da Isus nije mogao da izvede svoju lozu ni iz jednog od 12 plemena Izrailja, te stoga nije mogao biti prorok poput Mojsija koji bi bio među Mojsijevom braćom.

Štaviše, da bi opovrgao Grinovu tvrdnju iz njihove debate o Bibliji naspram Kurana da muslimansko pismo pogrešno meša Isusovu majku sa Mojsijevom sestrom, Husein je tvrdio da islamska tradicija uči da je blažena Gospodnja majka bila sveštenica, budući da je bila iz Aronove loze.

Ovo je prosto još jedan upadljiv primer Huseinove obmanjivačke taktike, jer on jednostavno nije u pravu ni u jednom ni u drugom slučaju.

Jevrejsko Sveto pismo pruža primere u kojima loza neke osobe ide preko majke, gde se plemenska pripadnost zapravo određuje po ženskoj strani, u slučajevima kada čovek nema sinove da nastave njegovu lozu:

„Tada dođoše kćeri Salpada, sina Ofera, sina Galada, sina Mahira, sina Manasijina, od plemena Manasije, sina Josifova, a imena im bjehu Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa. I stadoše pred Mojsija i pred Eleazara sveštenika i pred knezove i sav zbor na vratima šatora od sastanka, i rekoše: Otac naš umrije u pustinji, ali ne bješe u društvu s onima koji se pobuniše na Gospoda u buni Korejevoj, nego umrije od grijeha svojega, a ne ostavi sinova. Zašto da se istrijebi ime oca našega iz porodice njegove zato što nije imao sina? Daj nam našljedstvo među braćom oca našega. I iznese Mojsije stvar njihovu pred Gospoda. A Gospod reče Mojsiju govoreći: Pravo govore kćeri Salpadove; podaj im pravo da imaju našljedstvo među braćom oca svojega, i prenesi našljedstvo oca njihova na njih. A sinovima Izrailjevijem kaži i reci: Kad ko umre a nema sina, onda prenesite našljedstvo njegovo na kćer njegovu; Ako li ni kćeri nema, onda podajte našljedstvo njegovo braći njegovoj;“ Brojevi 27:1-9; up. 36:1-12

Pošto nije imao sinove da sačuvaju porodično nasledstvo, Salpadove kćeri su obezbedile da nasledstvo njihovog oca ostane unutar njegove loze preko njihovog potomstva. Drugim rečima, Salpadove kćeri su mogle da prenesu lozu i nasledstvo svoga oca na svoju decu, bez obzira na plemensku pripadnost njihovih muževa.

I:

„Sinovi Judini: Ir i Avnan i Sila; ta mu tri rodi kći Suvina Hananejka; ali Ir prvenac Judin bješe nevaljao pred Gospodom, te ga ubi. A Tamara, snaha njegova, rodi mu Faresa i Zaru. Svega pet bješe sinova Judinijeh. Sinovi Faresovi: Esron i Amul. A sinovi Zarini: Zimrije i Etan i Eman i Halkol i Dara; svega pet. I sinovi Harmijini: Ahan, koji smuti Izrailja ogriješiv se o stvari proklete. A sinovi Etanovi: Azarija. A sinovi Esronovi, što mu se rodiše: Jerameilo i Aram i Halev. A Aram rodi Aminadava, a Aminadav rodi Nasona, kneza sinova Judinijeh; A Nason rodi Salmona; a Salmon rodi Voza; A Voz rodi Ovida; a Ovid rodi Jeseja; A Jesej rodi prvenca svojega Elijava, i Avinadava drugoga i Samu trećega, Natanila četvrtoga, Radaja petoga, Osema šestoga, Davida sedmoga, I sestre im Seruju i Avigeju. A sinovi Serujini bjehu Avisaj i Joav i Asailo, trojica. A Avigeja rodi Amasu; a otac Amasin bješe Jeter Ismailjac. A Halev, sin Esronov, rodi s Azuvom, ženom svojom, i s Jeriotom sinove, i sinovi mu bjehu Jeser i Sovav i Ardon. A kad umrije Azuva, Halev se oženi Efratom, koja mu rodi Ora; A Or rodi Uriju, a Urija rodi Veseleila. Potom otide Esron ka kćeri Mahira, oca Galadova, i oženi se njom kad mu bijaše šezdeset godina, i ona mu rodi Seguva. A Seguv rodi Jaira, koji imaše dvadeset i tri grada u zemlji Galadskoj. Jer uze Gesurejima i Sircima Sela Jairova i Kenat sa selima njegovijem, šezdeset gradova. To sve uzeše sinovi Mahira, oca Galadova. I kad umrije Esron u Halev-Efrati, žena Esronova Avija rodi mu Ashora, oca Tekojanima. A sinovi Jerameila, prvenca Esronova, bjehu: prvenac Aram, pa Vuna i Oren i Osem i Ahija. Imaše i drugu ženu Jerameilo, po imenu Ataru, ona je mati Onamova. A sinovi Arama, prvenca Jerameilova, bjehu: Mas i Jamin i Eker. I sinovi Onamovi bjehu: Samaj i Jadaj; a sinovi Samajevi: Nadav i Avisur. I ime ženi Avisurovoj bješe Avihaila, koja mu rodi Avana i Molida. A sinovi Nadavovi: Seled i Apaim; ali Seled umrije bez djece. A sinovi Apailovi: Jesej; a sinovi Jesejevi: Sisan, i kći Sisanova Alaja. A sinovi Jadaja, brata Samajeva: Jeter i Jonatan; ali Jeter umrije bez djece. A sinovi Jonatanovi: Falet i Zaza. Ti bijahu sinovi Jerameilovi. A Sisan ne imaše sinova nego kćeri; i imaše Sisan slugu Misirca po imenu Jaraju. Zato Sisan dade kćer svoju Jaraji, sluzi svojemu, za ženu; a ona mu rodi Ataja. A Ataj rodi Natana; a Natan rodi Zavada“ 1. Dnevnika 2:3-4, 30-37

Ovde je reč o potomku Jude, istog plemena iz kojeg su potekli Isus i David, čija se loza nastavila preko njegove kćeri jer nije imao sopstvenih sinova. Drugim rečima, Sisanovi budući potomci izvodili su svoju judinsku lozu preko Sisanove kćeri, dakle preko ženske strane!

Stoga, budući da je Isus bio jedinstven, začet natprirodno od blažene device silom Svetog Duha, na njega se ne primenjuju uobičajena pravila. Pošto usled svog natprirodnog porekla nije imao zemaljskog oca, Isusova loza morala bi se izvoditi preko majčine linije. A pošto Husein veruje u Isusovo devičansko rođenje, nema osnova da prigovori prethodnim tačkama.

Zapravo, ono što ovo čini prilično ironičnim jeste to što čak i Huseinovi sopstveni muslimanski učenjaci priznaju da je Isus bio Davidov potomak preko Marije, svoje blažene majke!

Na primer, poznati muslimanski učenjak i istoričar Al-Taberi povezao je Isusovu majku sa Davidom, idući čak dotle da za to „pozajmi“ Josifovo rodoslovlje iz Matejevog jevanđelja!

„Persijanci tvrde da je šezdeset pet godina nakon što je Aleksandar zauzeo Vavilon, i pedeset jednu godinu nakon što je otpočela vladavina Arsakida, Marija, kći Imranova, rodila Isusa. Hrišćani, pak, tvrde da im je Isus rođen 303 godine nakon što je Aleksandar osvojio Vavilon, i da je Jovan Krstitelj rođen šest meseci pre Isusa. Izveštavaju da je Marija bila trudna sa Isusom kada joj je bilo trinaest godina. Takođe izveštavaju da je Isus živeo trideset dve godine i nekoliko dana pre svog vaznesenja, i da je Marija živela još šest godina nakon njegovog vaznesenja, sveukupno preko pedeset godina. Tvrde da su se Jovan i Isus sreli u reci Jordan kada je Isusu bilo trideset godina, i da je Jovan bio pogubljen pre Isusovog vaznesenja. Zaharija b. Varahija, otac Jahje b. Zaharije, i Imran b. Matan, otac Marijin, bili su oženjeni dvema sestrama. Jedna je bila udata za Zahariju — ona je bila majka Jovanova; druga je bila sa Imranom b. Matanom, i ona je bila majka Marijina. Imran b. Matan je umro dok je Marijina majka bila trudna s njom. Kada se Marija rodila, Zaharija se starao o njoj nakon smrti njene majke, jer je njena tetka, sestra njene majke, bila s njim. Ime Marijine majke bilo je Hana bt. Fakud b. Kabil; ime sestre Marijine majke, to jest ime Jovanove majke, bilo je Jelisaveta bt. Fakud. Zaharija se starao o Mariji, a ona je bila verena za Josifa b. Jakova b. Matana b. Eleazara b. Eliuda b. Ahima b. Sadoka b. Azora b. Elijakima b. Avijuda b. Zorovavelja b. Salatiila b. Jehoniju b. Josiju b. Amona b. Manasiju b. Jezekiju b. Ohoziju b. Jotama b. Oziju b. Jorama b. Josafata b. Asu b. Aviju b. Rovoama b. SOLOMONA B. DAVIDA.

Prema Ibn Humejdu – Selami – Ibn Ishaku: Koliko sam mogao da saznam o njenom rodoslovlju, Marija je bila kći Imrana b. Josije b. Amona b. Manasije b. Jezekije b. Ohozije b. Jotama b. Azarije b. Amasije b. Joasa b. Ohozije b. Jorama b. Josafata b. Ase b. Avije b. Rovoama b. SOLOMONA. (The History of al-Tabari Volume IV - The Ancient Kingdom, prevod Moshe Perlman [The State University of New York Press; Albany, 1987], str. 103-104; podebljanje naše)

Primetite kako al-Taberi navodi konkretne predaje koje potvrđuju da su i Josif I Marija bili potomci cara Davida.

I ostali klasični muslimanski učenjaci držali su se ovog stanovišta:

„Kuran nas obaveštava da se Marijin otac zvao Imran i klasični muslimanski učenjaci JEDNOGLASNO PRIHVATAJU da je ona bila iz loze proroka Davida… Razlike u mišljenju javljaju se, međutim, oko posredničkog rodoslovlja, najverovatnije usled nedovoljnog poznavanja takvih stranih imena i posledičnih grešaka pri njihovom beleženju arapskim pravopisom. Prema španskom egzegeti al-Kurtubiju: ‘Sve ove razlike se pominju zato što su proroci i poslanici svi jedni drugima potomci.’ Sledeće rodoslovlje (uzimajući u obzir pravopisne varijante), koje se pripisuje Ibn Ishaku ili neposredno Prorokovom drugu Ibn Abasu, najšire je prihvaćeno: Merjem bint Imran ibn Jašim ibn Miša ibn Hazkija ibn Javiš (ibn Iša ibn Jahušafat) IBN SULEJMAN IBN DAVUD… Iako ime njene majke nije navedeno u Kuranu, opšte je prihvaćeno da je to Hana bint Fakud.“ (Aliah Schleifer, Mary The Blessed Virgin of Islam, Fons Vitae; ISBN: 1887752021; 1. jul 1998, str. 22-23; podebljanje i velika slova naši)

Jedan od takvih učenjaka bio je Ibn Kesir, koji je napisao sledeće u vezi sa Kuranom 19:16:

„I spomeni iz Knjige Mariju:“ Ona je bila Merjem bint Imran iz porodične loze Davudove. Bila je iz dobre i čestite porodice sinova Izrailjevih. Alah je spomenuo priču o trudnoći njene majke s njom u suri Ali Imran, i to da ju je ona (Merjemina majka) slobodno zavetovala na službu Alahu. To je značilo da je dete (Merjem) posvetila službi u Mesdžidu Svetog hrama (u Jerusalimu). Tako su oni (Zekerija, Merjemina majka i Merjem) bili slični u tom pogledu. (Kuran 19:16; podebljanje naše)

Ibn Kesir je takođe pomenuo muslimane koji su Isusa koristili kao dokaz da čovek može svoju lozu izvoditi preko majke:

„… Pominjanje Ise među Ibrahimovim potomstvom, ili Nuhovim, kao što smo gore naveli, dokaz je da su unuci sa strane čovekove kćeri uključeni među njegovo potomstvo. Isa je uključen u Ibrahimovo potomstvo preko svoje majke, iako Isa nije imao oca. Ibn Abi Hatim je zabeležio da je Abu Harb bin Abi Al-Asvad rekao: ‘Al-Hadžadž je poslao poruku Jahji bin Jamaru, govoreći: „Rečeno mi je da tvrdiš da su Al-Hasan i Al-Husein iz potomstva Prorokovog; da li si to našao u Alahovoj Knjizi? Pročitao sam Kuran od početka do kraja i nisam to našao.“ Jahja reče: „Zar ne čitaš u suri Al-Anam…

„i od potomaka njegovih Davida, i Solomuna“ sve do,

„i Jovana, i Isusa“.

Al-Hadžadž reče: „Da.“ Jahja reče: „Zar Isa nije iz potomstva Ibrahimovog, iako nije imao oca!“ Al-Hadžadž reče: „Istinu si rekao.“’ Na primer, kada čovek ostavi za sobom zaostavštinu, zadužbinu ili dar svome ‘potomstvu’, onda su i deca njegovih kćeri uključena. Ali ako čovek nešto daje svojim ‘sinovima’, ili im ostavlja zadužbinu, onda bi to bilo svojstveno njegovoj muškoj deci i njihovoj muškoj deci…“ (Kuran 6:84-90; podebljanje naše)

Stoga tvrdnja da je Marija sveštenica i Aronov potomak nema nikakvu težinu, budući da ne postoje pouzdani istorijski podaci koji bi je potkrepili. Isto važi i za tvrdnju da Isus ne može biti iz redova Mojsijeve braće zato što nije imao biološkog oca. Ovo nije ništa drugo do Huseinovo očajničko izvrtanje onoga što Sveto pismo i njegovi sopstveni izvori zapravo uče.

Husein je citirao sledeći stih da bi dokazao da izraz „brat od“ označava člana ili nekoga ko pripada određenom plemenu:

„I Adu - njihovog brata Huda poslasmo. „O moj narode“, govorio je on, „Allaha obožavajte, vi drugog boga osim Njega nemate, vi iznosite samo neistine.“ S. 11:50 Hilali-Khan

Ovde je Hud nazvan bratom svoga plemena. Njegova poenta u korišćenju ovog primera bila je da ustanovi kako je Marija u Kuranu nazvana „sestrom Aronovom“ (up. Kuran 19:28) zbog svoje plemenske pripadnosti i loze.

Problem sa ovom tvrdnjom jeste to što se ovaj primer zapravo obija o glavu samom Huseinu, budući da Aron nije ime plemena kojem neko pripada! Stoga bi bilo ispravnije Mariju nazvati sestrom Levijevom, jer je to pleme iz kojeg su potekli Aron i svi sveštenici. Štaviše, ni Sveto pismo ni bilo koji ugledan jevrejski izvor ne koristi izraz „brat/sestra od“ kada govori o nečijoj lozi. Umesto toga, izraz koji se koristi zapravo je „sin/kći od“. Dakle, Husein u oba slučaja ponovo greši.

Kao takav, Husein mora da se suoči sa stvarnošću i prihvati činjenicu da Kuran meša Isusovu majku sa Mojsijevom sestrom!

Za više o kuranskoj zabuni i očiglednoj grešci u vezi sa identitetom Isusove blažene majke preporučujemo sledeći odgovor:

Da li Kuran pogrešno uči da je Mojsije Isusov ujak?

Humaš i Božji blagoslov Ismailu

U debati o tome da li je Muhamed prorečen u Svetom pismu, Husein se pozvao na sledeće Božje obećanje da će od Ismaila načiniti velik narod:

„I još reče Bog Avramu: A Saru ženu svoju ne zovi je više Sara nego neka joj bude ime Sara. I ja ću je blagosloviti, i daću ti sina od nje; blagosloviću je, i biće mati mnogim narodima, i carevi narodima izaći će od nje. Tada pade Avram ničice, i nasmija se govoreći u srcu svojem: Eda će se čovjeku od sto godina roditi sin? I Sari? Eda će žena od devedeset godina roditi? I Avram reče Bogu: Neka živ bude Ismailo pred tobom! I reče Bog: Zaista Sara, žena tvoja, rodiće ti sina, i nadjećeš mu ime Isak; i postaviću zavjet svoj s njim da bude zavjet vječan sjemenu njegovu nakon njega. A i za Ismaila uslišio sam te; evo, blagoslovio sam ga, i daću mu porodicu veliku, i umnožiću ga veoma; i rodiće dvanaest knezova, i učiniću od njega velik narod. A zavjet svoj učiniću s Isakom kad ti ga rodi Sara, dogodine u ovo doba.“ Postanje 17:15-21

Uprkos činjenici da tekst izričito kaže da će Božji savez biti sa Isakom i njegovim potomcima, Husein je očajnički pokušavao da poveže Ismaila sa Božjim savezničkim obećanjima izvrćući hebrejski tekst, ali bezuspešno. Jednostavno čitanje konteksta pokazuje da će, iako će Ismail postati velik narod time što će od njega poteći dvanaest vladara, Božji savez biti uspostavljen sa Isakom, a ne sa njim.

Husein je zatim naveo ortodoksni jevrejski komentar Tanaha kako bi ustanovio da se čak i nemuslimanski izvori slažu da je ovo obećanje ispunjeno usponom islamskog naroda ili carstva. Prema tome, to bi trebalo da bude vreme kada je Ismail postao velik narod.

Postoji nekoliko problema sa Huseinovim iskrivljenim rezonovanjem.

Prvo, sam izvor na koji se poziva izričito kaže da je savez sklopljen SAMO sa Isakom!

19. Ovde i u 21. stihu Bog je ponovo potvrdio obećanje da će se Avramov savez nastaviti SAMO preko Isaka, I NI PREKO KOGA DRUGOG. Njegovo ime… Isak, ukazuje na Avramov radosni smeh… (Raši).

20.… – Knezovi. Tora koristi ovu reč zato što se ona može prevesti i kao oblaci, kako bi se ukazalo na to da će Ismailovo potomstvo uživati u razdoblju prevlasti, ali će se na kraju rasplinuti poput oblaka (Raši).

„Iz proročanstva u ovom stihu vidimo da je proteklo 2337 godina pre nego što su Arapi, Ismailovi potomci, postali velik narod [usponom islama u 7. veku.]… Tokom čitavog tog razdoblja Ismail se sa strepnjom nadao, dok se obećanje najzad nije ispunilo i dok oni nisu zavladali svetom. Mi, Isakovi potomci, za koje je ispunjenje obećanja datih nama odloženo zbog naših greha… treba svakako da očekujemo ispunjenje Božjeg obećanja i da ne očajavamo“ (R’ Bahja navodeći R’ Hananela). (The Stone Edition of the Chumash: The Torah, Haftaros, and Five Megillos With a Commentary Anthologized from the Rabbinic Writings, rabin Nosson Sherman/rabin Meir Zlotowitz (glavni urednici) [Mesorah Publications ltd, treće izdanje, peti otisak 2012 (džepno izdanje)], Berešit/Postanje, str. 76; velika slova naša)

Ovo me dovodi do moje druge tačke. Iako je pogrešno, jasno je šta Humaš misli kada kaže da je uspon islamskog naroda u 7. veku ispunio Božje obećanje Ismailu. Budući da ovaj izvor izričito poriče da bi se Božji savez nastavio preko bilo koga osim Isaka, čime isključuje Ismaila, to ne može značiti da bi Ismailovi potomci bili veliki u duhovnom ili verskom smislu. Veličina, naprotiv, znači da su Ismailćani postali brojan i moćan narod, uprkos tome što su njihova verska uverenja bila gnusoba pred Bogom. To se vidi iz načina na koji Sveto pismo koristi ovaj izraz:

„Ovako govori Gospod: Evo, narod će doći iz zemlje sjeverne, i velik će narod ustati od krajeva zemaljskih. Luk i koplje nosiće, žestoki će biti i nemilostivi, glas će im bučati kao more, i jahaće na konjma, spremni kao junaci da se biju s tobom, kćeri Sionska.“ Jeremija 6:22-23

„Bježite iz Vavilona i izidite iz zemlje Haldejske i budite kao ovnovi pred stadom. Jer, evo, ja ću podignuti i dovešću na Vavilon zbor velikih naroda iz zemlje sjeverne, koji će se uvrstati da se biju s njim, i uzeće ga; strijele su im kao u dobra junaka, ne vraćaju se prazne. I zemlja će se Haldejska oplijeniti, svi koji će je plijeniti nasitiće se, govori Gospod.“ Jeremija 50:8-10

„Evo, narod će doći sa sjevera, velik narod, i carevi silni podignuće se od krajeva zemaljskih. Luk i koplje nosiće, žestoki će biti, niti će žaliti; glas će im kao more bučati i jahaće na konjma, spremni kao junaci za boj, na tebe, kćeri Vavilonska.“ Jeremija 50:41-42

„A jedanaeste godine, trećega mjeseca, prvoga dana, dođe mi riječ Gospodnja govoreći: Sine čovječji, kaži Faraonu, caru Misirskom, i narodu njegovu: Na što si nalik u veličini svojoj? Eto, Asirac bješe kedar na Livanu, lijepijeh grana i debela hlada i visoka rasta, kojemu vrhovi bijahu među gustijem granama. Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi; ona rijekama svojim tecijaše oko njegova stabla i puštaše potoke svoje k svijem drvetima poljskim. Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i umnožiše se grane njegove, i od mnoštva vode raširiše se odvode njegove kad ih puštaše. Na granama njegovijem vijahu gnijezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovijem sve zvijeri poljske lezijahu se, i u hladu njegovu sjeđahu svi veliki narodi.“ Jezekilj 31:1-6

U ovim primerima za paganske narode poput Asiraca, Vavilonjana, Egipćana itd. kaže se da su veliki ne zbog svojih verskih ili duhovnih vrednosti, već zbog svoje veličine, bogatstva i prevlasti. Na sličan način, islamsko carstvo nije bilo veliko zbog svojih verskih učenja, već zato što je vojnim pohodima zavladalo velikim delom sveta.

Međutim, ovo pretpostavlja da je tvrdnja Humaša tačna, to jest da je ovo proročanstvo ispunjeno usponom islama u 7. veku, što uopšte nije slučaj, budući da samo Sveto pismo beleži tačno ispunjenje Božjeg obećanja:

„A Avram dade sve što imaše Isaku; A sinovima svojih inoča dade Avram dare, i opravi ih od Isaka sina svojega još za života svojega na istok, u istočni kraj. I vijeka Avramova što poživje bješe sto i sedamdeset i pet godina. I onemoćav umrije Avram u dobroj starosti, sit života, i bi pribran k rodu svojemu. I pogreboše ga Isak i Ismailo u pećini Makpelskoj na njivi Efrona, sina Sara Hetejina, koja je prema Mamriji; Na njivi koju kupi Avram od sinova Hetovijeh, ondje je pogreben Avram sa Sarom ženom svojom. I po smrti Avramovoj blagoslovi Bog Isaka sina njegova; a Isak življaše kod Studenca živoga koji me vidi. A ovo je pleme Ismaila, sina Avramova, kojega rodi Avramu Agara Misirka, robinja Sarina, I ovo su imena sinova Ismailovijeh, kako se zvahu u plemenima svojim; prvenac Ismailov Navajot, pa Kidar i Navdeilo i Masam, I Masma i Duma i Masa, I Hadar i Teman i Jetur i Nafes i Kedma. To su sinovi Ismailovi, i to su im imena po selima i gradovima njihovijem, dvanaest knezova nad svojim narodima. A godine su vijeka Ismailova sto i trideset i sedam godina. Poslije onemoćav umrije, i bi pribran k rodu svojemu. I življahu od Evilata do Sura prema Misiru, kako se ide u Asiriju; i dopade mu prema svoj braći svojoj da živi.“ Postanje 25:5-18

Bog je ispunio svoje obećanje darujući Ismailu 12 sinova koji su postali dvanaest plemenskih vladara, što je upravo ono kako Postanje 17:20 kaže da će Bog od Ismaila načiniti velik narod:

„A i za Ismaila uslišio sam te; evo, blagoslovio sam ga, i daću mu porodicu veliku, i umnožiću ga veoma; i rodiće dvanaest knezova, i učiniću od njega velik narod.“ Jewish Publication Society 1917 (JPS)

Kao takvo, ovo apsolutno nema nikakve veze sa Muhamedom ili islamom.

I budući da Husein toliko voli Humaš, da li prihvata njihovo tumačenje Ponovljenih zakona 18:15-19?

15.… Iz tvoje sredine, od tvoje braće, poput mene. Mojsije je rekao narodu da će, kao što je i on sam bio jedan od njih, tako i Bog određivati buduće proroke iz naroda da im donose njegovu reč (Raši). Iz tvoje sredine podrazumeva da će proroštvo biti ograničeno na Erec Jisrael (a čak su i oni koji su prorokovali drugde, poput Jezekilja, počeli da prorokuju u Zemlji), a od tvoje braće podrazumeva da će Bog dati da njegov duh počiva samo na pripadnicima Izrailja (Ramban). (Isto, Devarim/Ponovljeni zakoni, str. 97; podvlačenje naše)

Humaš ovo razume kao Božje obećanje da će svom narodu slati proroke u njihovoj zemlji kako bi im saopštavao svoju volju. To znači da proroštvo nema nikakve veze sa tim da Bog 2000 godina kasnije podigne proroka Ismailćanina.

Ovo me dovodi do četvrtog dela našeg odgovora.