Uspon i pad još jednog takijiste, 2. deo
The Rise and Fall of Another Taqiyyist Pt. 2
Nastavljamo od prethodnog dela.
Mojsije i dokumentarna hipoteza
U svojoj debati Husein je prekorevao Samuela što je rekao da je Mojsije napisao Toru, da bi zatim sam kasnije rekao da nijedan hrišćanin ne veruje da je Mojsije napisao sve to, budući da je Isusu Navinu bilo dozvoljeno da dodaje stvari Zakonu. Husein se takođe pozvao na liberalnu kritičku nauku kako bi opovrgao shvatanje da je Mojsije sastavio prvih pet knjiga hebrejske Biblije (ili barem njihov najveći deo), poznatih i kao Petoknjižje. U delu za pitanja i odgovore Husein je izneo tvrdnju da dokazi podupiru gledište da je današnje Petoknjižje delo koje je sastavljeno i priređeno tek tokom vavilonskog izgnanstva, tj. negde tokom šestog veka pre Hrista, oko šest do osam vekova posle Mojsijevog vremena, iako neki zastupnici te teorije uopšte ne misle da je istorijski Mojsije ikada postojao! Husein je u suštini pokušavao da ubedi publiku da je današnje Petoknjižje zapravo krpež od najmanje četiri različita pisana izvora, naime jahvističkog izvora, elohističkog izvora, svešteničkog izvora i devteronomističkog izvora. To je poznato kao JEPD, odnosno dokumentarna hipoteza.
Ono što ove tvrdnje čini prilično ironičnim, i otvoreno nepoštenim, jeste to što je Husein i u ovoj debati i u prethodnoj sa Grinom citirao Ponovljene zakone 18:15-22 da bi dokazao da je Mojsije prorekao dolazak Muhameda!
U svetlu tako očigledne nedoslednosti i obmanjujuće upotrebe izvora, upućujem Huseinu izazov da navede makar jednog jedinog naučnika koji zastupa JEPD teoriju, a koji veruje da je Mojsije napisao ili izgovorio reči koje mu se pripisuju u Ponovljenim zakonima 18:15-22.
Ali za Huseina stvari postaju mnogo gore, budući da je čak i njegov sopstveni prorok pretpostavljao da je Tora koju su Jevreji posedovali upravo ono otkrivenje koje je dato Mojsiju!
Za početak, Muhamed je u Kuranu tvrdio da je poslat da potvrdi istinitost Svetih pisama koja su Jevreji i hrišćani posedovali u njegovo vreme:
„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!" I ne mešajte Istinu sa neistinom, i ne skrivajte Istinu kad je znate! Molitvu obavljajte, i obaveznu milostinju dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar od drugih tražite da dobro čine dok pri tome sebe zaboravljate, a vi Knjigu čitate? Zar se opametiti nećete!?“ Kuran 2:40-44
„O vi kojima je data Knjiga, verujte u ovo što objavljujemo potvrđujući ono što već imate, pre nego što crte lica izbrišemo i vratimo ih nazad, ili ih prokunemo kao što smo prokleli one koji nisu poštovali subotu, a Allahova zapovest biva izvršena.“ Kuran 4:47
„A tebi objavljujemo Knjigu, sa Istinom, da potvrdi knjige objavljene pre i da nad njima bdi.“ Kuran 5:48 (Tarif Halidi, The Qur’an – A New Translation [Viking Penguin, a member of Penguin Group (USA) Inc., First American Edition 2008], str. 89; naglasak velikim slovima i kurzivom je naš)
Ovo objašnjava zašto je Muhamed čak išao dotle da brani pouzdanost Tore od onih koji su je napadali, pripisujući joj isti stepen autoriteta i autentičnosti koji ima i Kuran:
„A kad im dolazi Istina od nas, oni govore: „Zašto mu nije dato isto kao što je dato Mojsiju?“ A zar oni nisu porekli ono što je dato Mojsiju ranije?! Oni govore: „Dve čarolije, jedna drugu podržava“, i govore: „Mi ni u jednu ne verujemo!“ Reci: „Pa donesite vi od Allaha knjigu koja bolje, nego ove dve, na Pravi put upućuje, nju bih sledio, ako istinu govorite!““ Kuran 28:48-49, Hilali-Kan
Sledeći podugačak navod iz Ibn Kesira dodatno potvrđuje činjenicu da Muhamed nije verovao da je tekst prethodnih Knjiga bio iskrivljen:
“… Preneseno je da je ovaj deo ajeta objavljen povodom nekih Jevreja koji su počinili ubistvo i koji su govorili jedni drugima: ‘Zamolimo Muhameda da presudi među nama; ako presudi da platimo dijju, prihvatite njegovu presudu. Ako presudi smrtnu kaznu, ne prihvatajte njegovu presudu.’ Ispravno mišljenje jeste da je ovaj ajet objavljen povodom dvoje Jevreja koji su počinili preljubu. Jevreji su izmenili zakon koji su u svojoj Knjizi imali od Alaha u pogledu kazne za preljubu, sa kamenovanja na smrt na sto udaraca bičem i na to da prestupnici jašu magarca okrenuti prema magarčevom repu. Kada se ovaj slučaj preljube dogodio posle Hidžre, rekli su jedni drugima: ‘Hajdemo Muhamedu i zatražimo njegovu presudu. Ako donese odluku o bičevanju, sprovedite njegovu odluku i načinite od nje dokaz za sebe pred Alahom. Na taj način će jedan od Alahovih proroka potvrditi ovaj propis među vama. Ali ako odluči da kazna treba da bude kamenovanje na smrt, onda ne prihvatajte njegovu odluku.’ Postoji nekoliko hadisa koji pominju ovu priču. Malik prenosi da je Nafi` rekao da je `Abdulah ibn `Omar rekao: ‘Jevreji su došli Alahovom Poslaniku i spomenuli da su jedan čovek i jedna žena od njih počinili preljubu. Alahov Poslanik im reče…
<<Šta nalazite u Tevratu o propisu o kamenovanju>> Rekoše: “Nalazimo samo da treba da budu izloženi sramoti i bičevani.” `Abdulah ibn Selam reče: “Lažete. Tevrat pominje kamenovanje, PA DONESITE TEVRAT.” DONELI SU TEVRAT I OTVORILI GA, ali je jedan od njih rukom sakrio stih o kamenovanju i pročitao ono što stoji pre i posle tog stiha. `Abdulah ibn Selam mu reče: “Skloni ruku”, i on je skloni, otkrivši tako stih o kamenovanju. Tada rekoše: “On (`Abdulah ibn Selam) je rekao istinu, o Muhamede! To je stih o kamenovanju.” Alahov Poslanik odluči da preljubnici budu kamenovani na smrt i njegova zapovest bi izvršena. Video sam tog čoveka kako svojim telom zaklanja ženu od kamenja.’ Buharija i Muslim su takođe zabeležili ovaj hadis, a ovo je verzija koju je zabeležio Buharija. U drugom Buharijinom predanju, Prorok reče Jevrejima…
<<Šta biste vi učinili u ovom slučaju?>> Rekoše: ‘Ponizili bismo ih i izložili sramoti.’ Prorok prouči…
<<DONESITE OVAMO TEVRAT I UČITE GA, AKO GOVORITE ISTINU.>> Tako dovedoše čoveka koji je bio slep na jedno oko i koji je među njima bio poštovan i rekoše mu: ‘Čitaj (iz Tevrata).’ I on je čitao dok nije stigao do izvesnog stiha, a onda ga je prekrio rukom. Rekoše mu: ‘Skloni ruku’, i to beše stih o kamenovanju. Tada taj čovek reče: ‘O Muhamede! Ovo je stih o kamenovanju, a mi smo znanje o njemu krili među sobom.’ Muslim beleži da su jedan Jevrejin i jedna Jevrejka bili dovedeni pred Alahovog Poslanika zato što su počinili preljubu. Alahov Poslanik ode Jevrejima i upita ih…
<<Koji propis nalazite u Tevratu za preljubu?>> Rekoše: ‘Izlažemo ih sramoti, nosimo ih (na magarcima) okrenute unatrag i vodimo ih u povorci pred narodom.’ Prorok prouči…
<<Donesite ovamo Tevrat i učite ga, ako govorite istinu.>> Tako donesoše Tevrat i čitahu iz njega dok čitalac ne stiže do stiha o kamenovanju. Tada on stavi ruku na taj stih i pročita ono što je bilo pre i posle njega. `Abdulah ibn Selam, koji je bio sa Alahovim Poslanikom, reče: ‘Naredi mu da skloni ruku’, i on skloni ruku a pod njom beše stih o kamenovanju. Tako Alahov Poslanik zapovedi da preljubnici budu kamenovani, i oni behu kamenovani. `Abdulah ibn `Omar reče: ‘Bio sam među onima koji su ih kamenovali i video sam čoveka kako svojim telom zaklanja ženu od kamenja.’ Ebu Davud beleži da je Ibn `Omar rekao: ‘Neki Jevreji dođoše Alahovom Poslaniku i pozvaše ga da pođe u oblast Kuf. On ode u kuću Al-Midras, a oni rekoše: ‘O Ebu Kasime! Jedan čovek od nas počinio je preljubu sa ženom, pa presudi u njihovom slučaju.’ Nameste jastuk za Alahovog Poslanika i on sede na njega i reče…
<
<
<<Dovedite mi najučenijeg među vama.>> I dovedoše mu mladića… a zatim je spomenuo ostatak priče koju je Malik preneo od Nafija`… Ovi hadisi kazuju da je Alahov Poslanik doneo odluku koja je u skladu sa propisom iz Tevrata, ne da bi ukazao čast Jevrejima u onome u šta oni veruju, jer je Jevrejima bilo zapoveđeno da slede jedino Muhamedov Zakon. Naprotiv, Prorok je to učinio zato što mu je Alah tako zapovedio. Pitao ih je o propisu o kamenovanju u Tevratu da bi ih naveo da priznaju šta Tevrat sadrži i šta su se udružili da sakriju, poreknu i izuzmu iz primene sve to vreme. Morali su da priznaju šta su učinili, iako su to činili imajući znanje o ispravnom propisu…” (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 5:41; podebljani naglasak i velika slova su naši)
Ovde vidimo kako Muhamed ne samo da zahteva od Jevreja da donesu svoj primerak Tore i da sude po njoj, nego ide i dotle da proglašava kako je Tora u njihovom posedu upravo ono otkrivenje koje im je Bog dao!
Niti je ovo jedini slučaj u kojem je Muhamed izričito potvrdio Sveta pisma u rukama Jevreja:
Rafi ibn Harisa i Selam ibn Miškam i Malik ibn as-Sajf i Rafi ibn Hurejmila dođoše mu [Muhamedu] i rekoše: ‘Zar ne tvrdiš da slediš Avraamovu veru i da veruješ u Toru KOJU MI IMAMO i svedočiš da je ona istina od Boga?’ On odgovori: ‘SVAKAKO, ali vi ste sagrešili i prekršili savez koji je u njoj sadržan i sakrili ste ono što vam je bilo naređeno da ljudima jasno objavite, i ja se ograđujem od vašeg greha.’ Rekoše: ‘Mi se držimo ONOGA ŠTO IMAMO. Živimo prema vođstvu i istini i ne verujemo u tebe i nećemo te slediti.’ I Bog objavi o njima: ‘Reci: o sledbenici Pisma, vi niste ništa sve dok se ne budete držali Tore i jevanđelja i onoga što vam je objavljeno od Gospodara vašeg. A ono što ti je objavljeno od Gospodara tvoga sigurno će kod mnogih od njih uvećati zabludu i nevernstvo. Ali ne tuguj zbog naroda nevernog.’ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karachi, deseti otisak 1995], str. 268; podebljani naglasak i velika slova su naši)
Muhamed ponovo svedoči Jevrejima svoga doba da potpuno veruje u autentičnost i pouzdanost Svetih pisama u njihovom posedu i da im se u potpunosti pouzdaje. Njegov jedini prigovor bio je taj što oni nisu bili verni savezu koji se pominje upravo u tim istim spisima.
Sada, ukoliko Husein ne želi da tvrdi da je njegov prorok bio obmanjivač, onda bi čak i on morao da uvidi da nema baš nikakvog smisla da Muhamed zapoveda Jevrejima da sude po svojoj Tori ako je smatrao da njihova Tora nije autentična. Niti ima smisla da je brani od nevernika i da ih izaziva da donesu spis koji sadrži bolje vođstvo od nje, ako je zaista mislio da je Knjiga data Mojsiju iskvarena ili da više nije dostupna.
Muhamed je dalje posvedočio da su i Gospod Isus i njegova blažena majka takođe potvrdili tekstualnu pouzdanost Svetih pisama kojima su u to vreme imali pristup:
„Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni!“ Kuran 3:50
„Posle njih smo Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega, a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega, u kojoj je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima, i sledbenicima Jevanđelja smo bili naredili da sude prema onome što je objavio Allah u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je objavio Allah - zaista su prema Allahu nepokorni.“ Kuran 5:46-47, Muhammad Ahmed – Samira
„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ Kuran 66:12, Šakir
Evo još jednog prevoda prethodnog stiha:
„ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala“ Hasan Al-Fatih Qaribullah
A evo kako je čuveni muslimanski tumač ar-Razi protumačio Kuran 3:50, prema savremenom muslimanskom naučniku Mahmudu M. Ajubu:
“… Razi, međutim, smatra da ‘zapravo nema protivrečnosti između te dve tvrdnje jer potvrđivanje Tore MOŽE ZNAČITI JEDINO verovanje da je SVE ŠTO SE U NJOJ NALAZI ISTINITO I ISPRAVNO…” (Ajub, The Quran and Its Interpreters: The House of Imran [izdanje State University of New York Press, Albany, NY 1992], tom II, str. 149; podebljani naglasak i velika slova su naši)
Dakle, ako je Husein u pravu, onda to znači da je Alah dopustio Isusu i Mariji da potvrde Sveta pisma koja su sastavljena i priređena tek tokom vavilonskog izgnanstva i koja su potom lažno pripisana Mojsiju!
Da sve bude gore, Ibn Kajim al-Dževzije, koji je bio glavni učenik jednog od Huseinovih najistaknutijih učenjaka, Ibn Tejmije, posvedočio je o činjenici da su muslimani koristili predanje Ebu Davuda, koje je Ibn Kesir naveo u svom tumačenju Kurana 5:41 (vidi gore), i sledeći kuranski navod,
„Reči Gospodara tvoga vrhunac su istine i pravde; Njegove reči niko ne može da promeni i On je Svečujući i Sveznajući.“ Kuran 6:115
da bi dokazali da je tekst Tore ostao isti, budući da niko nije u stanju da iskvari bilo koju od Božjih nadahnutih Knjiga. Učenjaci su iz te činjenice zaključili da su Jevreji i hrišćani izopačili Sveta pisma tako što su ih pogrešno tumačili:
“… S druge strane, jedna druga skupina učenjaka hadisa i fikha rekla je:
Ove izmene dogodile su se tokom njegovog tumačenja, a ne tokom procesa njegovog objavljivanja.
“Ovo je gledište Ebi Abdulaha Muhameda ibn Ismaila Buharije, koji je u svojoj zbirci hadisa rekao:
Niko ne može iskvariti tekst uklanjanjem ijedne Alahove reči iz njegovih Knjiga, nego su ga oni iskvarili pogrešno ga tumačeći.
“I Ar-Razi se slaže sa ovim mišljenjem. U svom komentaru je rekao:
Po ovom pitanju postoji razilaženje mišljenja među nekim uglednim učenjacima. Neki od tih učenjaka rekli su: rukopisni primerci Tore bili su rasprostranjeni svuda i niko osim Alaha ne zna tačan broj tih primeraka. Nemoguće je da postoji zavera da se Božja reč izmeni ili preinači u svim tim primercima a da nijedan primerak ne bude propušten. Takva zavera ne bi bila ni logična ni moguća. A kada je Alah rekao svome poslaniku (Muhamedu) da zatraži od Jevreja da donesu svoju Toru i pročitaju je u vezi sa zapovešću o kamenovanju, oni nisu bili u stanju da tu zapovest izmene u svojim primercima, i zato su prekrili stih o kamenovanju dok su čitali proroku. Tada je Abdulah ibn Selam zatražio da sklone ruku, te je stih postao vidljiv. Da su izmenili ili preinačili Toru, ovaj stih bi bio jedan od najvažnijih stihova koje bi Jevreji izmenili.
Takođe, kad god bi ih prorok upitao (Jevreje) o proroštvima o njemu u Tori, ni njih nisu bili u stanju da uklone, nego bi odgovarali tvrdnjom da se ona ne odnose na njega i da oni još uvek čekaju proroka iz svoje Tore.
“Ebu Davud je u svojoj zbirci preneo da je Ibn Omer rekao:
Skupina Jevreja pozvala je Alahovog poslanika u jednu kuću. Kada je došao, upitali su ga: o Ebu Kasime, jedan naš čovek počinio je preljubu sa ženom, kakva je tvoja presuda protiv njega? Te namestiše jastuk i zamoliše Alahovog poslanika da sedne na njega. Zatim Alahov poslanik reče: donesite mi Toru. Kada su je doneli, izvukao je jastuk ispod sebe, stavio Toru na njega i rekao: verujem u tebe i u onoga ko te je objavio, a zatim reče: dovedite mi najučenijeg među vama. Tada mu dovedoše mladića koji mu ispriča priču o kamenovanju.
“Učenjaci rekoše:
Da je Tora bila iskvarena, on je ne bi stavio na jastuk niti bi rekao: verujem u tebe i u onoga ko te je objavio.
“Ova skupina učenjaka takođe je rekla:
Alah je rekao:
“I reč Gospodara tvoga ispunila se istinito i pravedno; nema nikoga ko može izmeniti Njegove reči, a On je Onaj koji sve čuje, Onaj koji sve zna.”
A Tora je Alahova reč.” (Al-Dževzije, Ighathat Al Lahfan, tom 2, str. 351)
Rasuđivanje koje su ovi muslimani primenili da bi potvrdili tekstualnu neiskvarljivost prethodnih Svetih pisama, poput Tore, prosto je besprekorno. Budući da Kuran izričito uči da apsolutno niko ne može izmeniti niti izopačiti objavljene Božje Reči, i budući da su Sveta pisma koja je Bog objavio Jevrejima i hrišćanima njegove objavljene Reči, onda tekst tih nadahnutih spisa nikada nije mogao biti iskvaren. Tako je to jednostavno!
To znači da biblijski spisi koje Jevreji i hrišćani poseduju moraju biti neiskvarena otkrivenja koja je Bog objavio preko svojih proroka i apostola; za takijiste poput Huseina prosto nema načina da se to izbegne.
Međutim, ako je JEPD hipoteza tačna, kao što Husein tvrdi, onda to znači da je Muhamed grubo pogrešio kada je pretpostavljao da su starozavetne knjige koje su Jevreji posedovali bile ili objavljene ili sastavljene od strane nadahnutih Božjih ljudi, poput Mojsija. Stoga Huseinov stav u pogledu JEPD teorije jednostavno pruža dodatni dokaz da je Muhamed bio lažni prorok (što on i jeste bio, ali iz drugih razloga), budući da nije predvideo ishod nemačke kritičke nauke iz 18. veka, koja je prva iznela JEPD teoriju.
A da biste videli šta bi se dogodilo sa Kuranom kada bismo primenili osnovne pretpostavke koje su dovele do formulisanja dokumentarne hipoteze, pogledajte sledeće članke i odgovore:
Kuran i Biblija u svetlu istorije i nauke: dokumentarna hipoteza — njeno dejstvo na Toru i Kuran
Odgovor dr Džamalu Badaviju: dezinformacije i pogrešni citati Džamala Badavija – 4. deo
Imamo još mnogo toga da kažemo u trećem delu našeg odgovora.