Uspon i pad islamskog žutokljunca! 3. deo · Apologetizam by Sam Shamoun

Nastavljamo našu raspravu i analizu žutokljunčevih argumenata.

Okretanje argumenata protiv muslimanskog neofita

Žutokljunac navodi Jovana 17:3 kako bi dokazao da Isus ne može biti Bog, niti jednak Bogu, budući da tekst razlikuje Isusa od jedinog istinitog Boga. Takođe citira Dela apostolska 2:22 da bi ustanovio da Isus nije bio ništa više od čoveka kroz koga je Bog delovao čineći čuda. Dalje tvrdi da je Isus sebe stavio pod vlast nekog višeg Boga jer, u Jovanu 17:3 i 9, Hristos govori o sebi kao o onome koga je Bog poslao.

Prema žutokljuncu, ovi odlomci utvrđuju sledeće činjenice o Isusu (kao i o Muhamedu, budući da ga pominje zajedno sa Hristom):

Isus je odvojen od istinitog Boga.

Bog ima vlast nad Isusom.

Isus je jednostavno čovek koga je Bog potvrdio i kroz koga je Bog činio čuda.

Umesto da se u ovom odgovoru bavimo grubim pogrešnim tumačenjem ovih konkretnih tekstova od strane ovog neofita, za sada ćemo naše čitaoce jednostavno uputiti na sledeće članke i pobijanja:

Ako Gospod Isus da, u nekom budućem odgovoru pozabavićemo se žutokljunčevim izvrtanjem ovih odlomaka.

Ono što bismo za sada želeli jeste da okrenemo argumente protiv ovog žutokljunca, kako bismo mu pomogli da uvidi šta se dešava kada se njegova logika primeni na njegova sopstvena verovanja.

Prema sunitskim muslimanima, potvrditi da je Kuran nestvoreni govor Alaha predstavlja suštinski član vere.

Na primer, na jednom forumu Basam Zavadi, koji je i sam jedan od vodećih takijista, citirao je sledeće islamske autoritete kako bi ustanovio nestvorenost Kurana:

09-04-2010, 09:25 AM

Iz Mukhtasar Al 'Uluww, strana 158, predanje br. 161:

Abu Hatim al-Razi – Al-Hasan bin al-Sabah je rekao da je Abdulah bin Idris (učenjak koji je umro 192. godine po Hidžri) upitao, pošto mu je rečeno: „Sreli smo ljude koji kažu da je Kuran stvoren“. On upita: „Od hrišćana?“ Rekoše: ne. Upita: „Od Jevreja?“ Rekoše: ne. Upita: „Od medžusija?“ Rekoše: ne. Upita: „Od koga onda?“ Rekoše: od muslimana. On reče: „Oni nisu muslimani.“ Zatim nastavi: „Bismillah al-Rahman al-Rahim. Alah nije stvoren, al-Rahman nije stvoren i al-Rahim nije stvoren. Ti ljudi su jeretici.“

Šejh al-Albani komentariše: Njegov isnad je sahih. Ima i drugi isnad koji je Abdulah ibn Ahmed sakupio na strani 8 svoje Al Sunnah i njegov isnad je sahih…

Iz Mukhtasar Al 'Uluww, strana 196, predanje br. 242

Ibn Abi Hatim – Ali bin al-Husein bin Mahran – Aba Džafer Abdulah bin Muhamed bin Nufejl (učenjak iz Ahl al-Džezire, koji je umro 234. godine po Hidžri) reče: KO GOD KAŽE DA JE KURAN STVOREN, TAJ JE KAFIR. Rečeno mu je: „Kufr je dve vrste: 1) kufr al-nima 2) kufr u Svemogućeg Gospoda.“ On reče: „Ne, to je kufr u Gospoda. Šta kažeš o onome ko kaže da je Allahu Ahad, Allahu al-Samad stvorenje? Zar on nije kafir?“

Šejh al-Albani komentariše: Njegov isnad je sahih. (Verovanje pravednog selefa da je Alah govorio slovima; isticanje velikim slovima je naše)

Zavadi je ove reference preveo sa sledećeg islamskog linka.

Drugi musliman, ovoga puta sufijskog tipa, piše:

Ovaj tekst sažima učenje ogromne većine muslimana, naime Ljudi Sunneta i Zajednice, o preegzistentnoj, predvečnoj, bespočetnoj i nestvorenoj prirodi Božanskog Govora koji je Alah Svevišnji nazvao al-Kur'an, onako kako su ga držali selef al-salihun i kako su ga formulisala dvojica učitelja, imam Abu al-Hasan al-Ašari i imam Abu Mansur al-Maturidi, sa svojim školama.

Stav Ahl al-Sunne wa al-Džemaa se po ovom pitanju iz temelja razlikuje od stava ostalih muslimanskih sekti, naročito od stava danas ugasle mutezile. Stav šiita je istovetan[sic] sa stavom mutezile, koji su poricali ne samo preegzistentni status Božanskog Govora, nego i svih Božanskih Svojstava, jer su smatrali da su ona isto što i Suština.

Ahl al-Sunna se svi do jednog slažu da je Kuran preegzistentni, predvečni, nestvoreni Govor Alaha Svevišnjeg, na osnovu svedočanstva Kurana, Sunneta i razuma vođenog verom.

U retkom primeru klasičnog kalâm rezonovanja, imam Malik je dao najsažetiju formulaciju ovog učenja:

„Kuran je Govor Alaha, Govor Alaha dolazi od Njega, a od Alaha Svevišnjeg ne dolazi ništa stvoreno.“ Prenosi al-Zehebi u Sijar Alam al-Nubala (izd. Dar al-Fikr 7:416).

Hafiz Abu al-Kasim Ibn Asakir kaže u Tabjin Kazib al-Muftari (izd. Dar al-Džil, str. 150-151):

„Mutezile rekoše: ’Govor Alaha Svevišnjeg je stvoren, izmišljen i doveden u postojanje.’ Hašvije, koji Uzvišenom Alahu pripisuju telo, rekoše: ’Slova azbuke (al-hurûf al-muqatta`a), materijali na kojima su napisana, boje kojima su napisana i sve što se nalazi između dve korice [kuranskih tomova] jeste bespočetno i preegzistentno (qadîma azaliyya). Al-Ašari je izabrao srednji put između njih i rekao: Kuran je bespočetni govor Alaha Svevišnjeg, nepromenjen, nestvoren, nije skorašnjeg postanja u vremenu, niti je doveden u postojanje. Što se tiče slova azbuke, materijala, boja, glasova, elemenata koji podležu ograničenjima (al-mahdûdât) i svega što podleže modalitetu (al-mukayyafât) u ovom[sic] svetu: sve to je stvoreno, nastalo i proizvedeno.“

Hafiz Abu Bekr al-Bejheki kaže u al-Asma va al-Sifat (izd. al-Kevseri, str. 265; izd. al-Hašidi 2:18), sa ispravnim lancem prenosilaca:

„Nešto što je Ibn Šedad napisao predato je Abu Bekru al-Marveziju, a sadržalo je rečenicu: ’Moje izgovaranje Kurana je nestvoreno’, i od njega je zatraženo da to pokaže Ahmedu ibn Hanbelu radi potvrde. Ovaj je precrtao tu rečenicu i umesto nje napisao: ’Kuran je, kako god da se upotrebi (haythu yusraf), nestvoren.’“

„U jednom drugom ispravnom predanju, Abu Bekr al-Marvezi, Abu Muhamed Favran [ili Favzan] i Salih ibn Ahmed ibn Hanbel posvedočili su kako Ahmed kori jednog od svojih učenika po imenu Abu Talib rečima: ’Da li ti ljudima govoriš da sam ja rekao: „Moje izgovaranje Kurana je nestvoreno“?’ Abu Talib odgovori: ’Ja sam to rekao samo od sebe.’ Ahmed reče: ’Nemoj to govoriti – ni od mene, ni od sebe! Nikada nisam čuo nijednog učenog čoveka da to kaže. Kuran je Govor Alaha, nestvoren, na koji god način bio upotrebljen.’ Salih reče Abu Talibu: ’Ako si ljudima rekao ono što si rekao, idi sada i reci tim istim ljudima da je Abu Abdulah [imam Ahmed] zabranio da se to govori.’“ Kraj predanja al-Bejhekija u al-Asma va al-Sifat (izd. Kevseri, str. 265-266; izd. al-Hašidi 2:18). Ovo je ispravno predanje koje se nalazi i u knjizi al-Mihna Saliha ibn Ahmeda (str. 70-71), u Menakib al-imam Ahmed od Ibn al-Dževzija (str. 155), kao i kod Ibn Tejmije u Medžmu al-Fetava (12:360, 12:425).

Dokaz islama i obnovitelj petog hidžretskog veka, imam Abu Hamid al-Gazali, kaže u svojim „Temeljima islamskog verovanja“ (Kavaid al-Akaid), objavljenim u njegovim Rasail i u njegovom Ihja Ulum al-Din, a delimično prevedenim u Reliance of the Traveller šejha Nuha Kelera i od strane Ahmada Darviša na Mosque of the Internet:

„Kuran se čita jezicima, piše u knjigama i pamti u srcu, pa ipak je nestvoren i bez početka, opstoji u Suštini Alaha, i nije podložan deljenju ni razdvajanju svojim prenošenjem u srce i na papir. Musa je čuo Govor Alaha bez zvuka i bez slova, kao što će pravednici videti Suštinu Alaha Svevišnjeg na onom svetu, bez supstance i njenih svojstava.“ Kraj reči al-Gazalija.

A imam al-Tahavi je o Kuranu rekao u svom „Verovanju Abu Hanife i njegovih drugova“: „On nije stvoren kao govor stvorenja.“

Imam Ahmed ibn Hanbel bio je zatočen i bičevan dvadeset osam meseci zato što je odbijao da kaže kako je Kuran stvoren. Zbog svog stava u korist čiste i neuprljane Vere bio je upoređivan sa nepokolebljivim stavom Abu Bekra al-Sidika prema arabljanskim plemenima koja su otpala od vere pošto je Prorok napustio ovaj život. (Š. G. F. Hadad, Nestvorenost Božanskog Govora: Slavni Kuran; podebljano isticanje je naše)

Nije teško uočiti logiku koja se koristi da bi se dokazala nestvorenost Kurana. Ako je Kuran govor Alaha, i ako je Alahov govor nestvoren, onda i Kuran mora biti nestvoren. U svetlu ovog rezonovanja, reći da je Kuran stvoren značilo bi da je i Alahovo svojstvo govora stvoreno, što dalje podrazumeva da je Alah u nekom trenutku bio nesavršen, pošto mu je nedostajala jedna suštinska osobina, naime sposobnost govora.

Istovremeno, međutim, Kuran opetovano tvrdi da ga je Alah spustio Muhamedu i kroz njega:

„U ramazanu je počelo objavljivanje Kur'ana, koji je putokaz ljudima, jasan dokaz Pravog puta i razlikovanja dobra od zla.“ S. 2:185 Y. Ali

„O vi koji verujete, ne zapitkujte o onome što će da vam pričini neprijatnosti ako vam bude objašnjeno; a ako budete pitali za to dok bude objavljivan Kur'an, biće vam objašnjeno; ono ranije Allah vam je već oprostio. A Allah oprašta grehe i ne žuri sa kaznom.“ S. 5:101 Sher Ali

„I kao Kur'an, sve deo po deo ga objavljujemo da bi ga ti ljudima postepeno kazivao, i prema potrebi ga objavljujemo.“ S. 17:106 Sher Ali

„I Mi tako Kur’an na arapskom jeziku objavljujemo i u njemu opomene ponavljamo da bi se oni greha klonili ili da bi ih na poslušnost podstakao.“ S. 20:113 Hilali-Khan

„Neka je uzvišen Onaj Koji Svome slugi objavljuje Kur'an da bi svetovima bio opomena,“ „Oni koji ne veruju govore:“Ovo nije ništa drugo do velika laž koju on izmišlja, a u tome mu i drugi ljudi pomažu”, i time čine nepravdu i potvoru. I govore: „To su izmišljotine drevnih naroda koje je on prepisao, pa mu se kazuju jutrom i večeri.“ Reci: „Objavljuje ga Onaj Koji zna tajne nebesa i Zemlje; On oprašta grehe i milostiv je."“ S. 25:1, 4-6 Y. Ali

„Oni koji ne veruju govore:“Trebalo je da mu Kur’an bude objavljen čitav, i to odjednom!” A tako se objavljuje da bismo njime srce tvoje učvrstili, i Mi ga postepeno u etapama objavljujemo.“ S. 25:32 Arberry

„Mi ti objavljujemo Kur'an u etapama.“ S. 76:23 Y. Ali

Evo do čega bismo došli kada bismo žutokljunčevo rezonovanje primenili na njegova sopstvena verovanja o prirodi Kurana:

1. Alah je jedino biće koje je večno/nestvoreno.

2. Alah je spustio Kuran.

3. Kuran je, dakle, različit i odvojen od Alaha.

4. Budući da je Kuran različit i odvojen od Alaha, on ne može biti nestvoren.

5. Kada bi bio nestvoren, to bi značilo da postoje dva odvojena bića koja su večna, što bi protivrečilo žutokljunčevim unitarijanskim verovanjima i pretpostavkama.

Zanimljivo je da sam Kuran svedoči da je načinjen ili stvoren:

„Tako Mi jasne Knjige, Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli, a on je u Glavnoj knjizi, kod Nas, cenjen i savršen.“ S. 43:2-4 Y. Ali

Poređenje sledećih tekstova pokazuje da arapska reč „načiniti“ može imati, i zaista ima, isto značenje kao „stvoriti“:

„On je Taj Koji vas je od jednog čoveka stvorio - a od njega je ženu njegovu stvorio da se uz nju smiri. I kada je on sa njom prilegao, ona je zanela lako breme i nosila ga; a kad joj je ono otežalo, njih dvoje su zamolili Allaha, svoga Gospodara: „Ako nam podariš zdravog potomka, bićemo, zaista, među onim zahvalnim!““ S. 7:189 Arberry

U ovom konkretnom navodu kaže se da je Alah načinio Evu od Adama. Međutim, sledeći odlomak koristi arapsku reč za stvaranje da bi opisao nastanak prve žene od prvog čoveka:

„O ljudi, bojte se Gospodara svoga, Koji vas je stvorio od jedne osobe (Adama), i od te osobe par stvorio, a od njih dvoje mnoge muškarce i žene rasejao. Bojte se Allaha, čijim imenom jedni druge molite, i čuvajte rodbinske veze. Allah vas, zaista, nadzire.“ S. 4:1 Pickthall

Gornji primer pokazuje da muslimansko pismo koristi arapske reči za činjenje i stvaranje naizmenično i kao sinonime.

Stoga, kada Kuran tvrdi da ga je Alah NAČINIO arapskim kazivanjem, to je jednostavno drugi način da se kaže da je stvoren.

6. Štaviše, Alah mora imati vlast nad Kuranom, budući da ima moć da ga spusti kad god, gde god i kome god želi.

A ovo unosi čitav niz dodatnih problema za islamskog žutokljunca, koji je naveden da veruje kako je Kuran upravo govor Alaha.

1. Kuran bi trebalo da bude Alahov govor i stoga večan.

2. Međutim, Kuran je odvojen od Alaha i on ga spušta.

3. Prema sopstvenom rezonovanju žutokljunca, to bi značilo da Kuran mora biti stvoren, jer sve što je različito od Alaha i njemu podređeno nužno je deo stvorenja.

4. Ipak, budući da bi Kuran trebalo da bude govor Alaha, to mora značiti da je i Alahov govor bio stvoren.

5. A pošto je Alahov govor bio stvoren, time se utvrđuje da mu je nedostajala jedna suštinska osobina.

6. I budući da Alah nije oduvek posedovao to određeno svojstvo, iz toga sledi da nije oduvek imao sposobnost da saopštava.

7. Štaviše, pošto nije oduvek imao sposobnost govora, to bi dalje značilo da je Alah isprva postojao kao nesavršeno biće.

8. A time što je sposobnost govora stekao u nekom kasnijem trenutku, Alah je morao doživeti značajnu promenu svoje prirode.

Prepustite žutokljuncu da osramoti muslimane pišući „pobijanja“ koja razotkrivaju koliko su Muhamed i njegov bog zaista iracionalni.

Za više o tome da je Kuran nestvoreni govor Alaha, i o posledicama koje to ima po islamski unitarijanizam, preporučujemo sledeća pobijanja:

Za ovog neofita još uvek nije gotovo.

**
Žutokljunac pomaže da se ustanovi da je Muhamed antihrist!**

Žutokljunac misli da Jovan 17:3 zapravo potvrđuje islamsku šehadu:

6. Umesto da Šamunu bude od ikakve koristi, pozivanje na Jovana 17:3 dodatno je utvrdilo islamsku šehadu!

Žutokljunčeve izjave pokazuju ili da teško shvata ono što čita, ili da je jednostavno nepošten i podmukao.

Pažljivo čitanje neposrednog konteksta Jovana 17:3 zapravo dokazuje da je Muhamed bio lažni prorok koji je propovedao u ime lažnog boga.

„Ovo izgovori Isus, pa podiže oči svoje nebu i reče: Oče, došao je čas, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe; Kao što si mu dao vlast nad svakim tijelom, da svemu što si mu dao, daruje im život vječni. A ovo je vječni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista. Ja te proslavih na zemlji; djelo svrših koje si mi dao da izvršim. I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.“… „I sve moje tvoje je, i tvoje moje; i proslavio sam se u njima. I više nisam u svijetu, a oni su u svijetu, i ja dolazim tebi. Oče sveti, sačuvaj ih u ime tvoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao mi. Dok bijah s njima u svijetu, ja ih čuvah u ime tvoje; one koje si mi dao sačuvah; i niko od njih ne pogibe osim sina pogibli, da se ispuni pismo.“… „Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog riječi njihove povjeruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svijet vjeruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo mi jedno. Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svijet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš. Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio prije postanja svijeta. Oče pravedni, svijet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao.“ Jovan 17:1-5, 10-12, 20-25

Ovde se Isus obraća Bogu kao Ocu i identifikuje sebe kao njegovog Sina. Hristos takođe govori o ljubavi koju je Otac imao prema Sinu još pre stvaranja sveta. Isus ide čak dotle da tvrdi kako je, kao Sin, delio istu božansku slavu sa Ocem mnogo pre nego što je svet načinjen.

Hristos dalje tvrdi da je Sin postavljen da daje večni život svakome koga mu Otac da, što je istakao više puta kroz čitavo ovo jevanđelje:

„Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava.“… „Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;“… „Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda.“ Jovan 5:25-29

„A Isus im reče: Ja sam hljeb života: koji meni dolazi neće ogladnjeti, i koji u mene vjeruje neće nikad ožednjeti. Nego vam rekoh: i vidjeli ste me, i ne vjerujete. Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću istjerati napolje. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan. Tada gunđahu Judejci na njega što reče: Ja sam hljeb koji siđe s neba, I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, on govori: S neba sam sišao? A Isus im odgovori i reče: Ne gunđajte među sobom. Niko ne može doći meni ako ga ne privuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“… „A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijelo Sina Čovječijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ Jovan 6:35-44, 53-54

„Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u posljednji dan. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reče mu: Da, Gospode! Ja vjerujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svijet.“ Jovan 11:23-27

Hristos zatim govori o svom uzajamnom prebivanju sa Ocem i sa svim svojim sledbenicima, što je takođe naglasio u više navrata:

„Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. Još malo i svijet me više neće vidjeti, a vi ćete me vidjeti, jer ja živim, i vi ćete živjeti. U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima zapovijesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi; a koji mene ljubi, toga će ljubiti Otac moj; i ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam. Reče mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, šta je to da ćeš se javiti nama, a ne svijetu? Odgovori mu Isus i reče: Ako me neko ljubi, riječ moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti.“ Jovan 14:18-23

„Ostanite u meni, i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne možete činiti ništa.“ Jovan 15:4-5

Hristos u suštini tvrdi da je sveprisutan (kao i svedobar), jer jedini način da istovremeno bude u svim vernicima, ma gde se oni nalazili, kako bi ih sve voleo i sa svima imao zajedništvo, jeste da nije vezan ograničenjima vremena i prostora.

Uz sve to rečeno, da li žutokljunac zaista očekuje da poverujemo kako su ove izjave saglasne sa učenjima njegovog lažnog proroka, koji je izričito poricao da je njegov bog ikome otac ili da je Isus jedinstveni Sin Božji?

„Jevreji govore: „Uzejr je Allahov sin“, a hrišćani kažu: „Mesija je Allahov sin.“ To su njihove reči, iz njihovih usta, oponašaju reči prethodnih nevernika - ubio ih Allah! Kuda se odmeću?“ S. 9:30 – up. K. 5:18; 6:101; 19:88-93; 21:26; 72:3

Prema Jovanu, Muhamedovo poricanje ovih osnovnih otkrivenih istina ne dokazuje samo da je bio lažni prorok, već i utvrđuje da je bio antihrist:

„Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist koji odriče Oca i Sina. Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca.“ 1. Jovanova 2:22-23

Ovo dalje podrazumeva da je Muhamed Boga prikazao kao lažova:

„Ako primamo svjedočanstvo čovječije, svjedočanstvo je Božije veće; jer ovo je svjedočanstvo Božije koje je posvjedočio o Sinu svojemu. Koji vjeruje u Sina Božijega ima svjedočanstvo u sebi; koji ne vjeruje Bogu načinio ga je lažom, jer nije vjerovao svjedočanstvu kojim je Bog posvjedočio o Sinu svojemu. I ovo je svjedočanstvo da nam je Bog dao život vječni; i ovaj život je u Sinu njegovom. Onaj koji ima Sina ima život; ko nema Sina Božijega nema života. Ovo napisah vama koji vjerujete u ime Sina Božijega, da znate da imate život vječni“ 1. Jovanova 5:9-13

Međutim, budući da je nemoguće da Bog laže,

„Za nadu vječnoga života koji prije vječnih vremena obeća Bog koji ne obmanjuje,“ Titu 1:2

„Zato i Bog, želeći da nasljednicima obećanja što pouzdanije pokaže neizmjenivost svoje odluke, posluži se zakletvom, Da bismo u dvjema nepokolebivim stvarima, u kojima je nemoguće da Bog prevari, imali moćnu utjehu mi koji smo pribjegli da se držimo nade koja je pred nama;“ Jevrejima 6:17-18

To znači da su Alah i njegov poslanik ti koji lažu, zato što poriču sopstveno Božje svedočanstvo o tome da je Isus njegov jedinstveni, božanski, ljubljeni Sin:

„I dogodi se u one dane da dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti ga Jovan u Jordanu. I odmah izlazeći iz vode vidje nebesa gdje se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega. I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“ Marko 1:9-11

„I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede na goru visoku, posebno samo njih; i preobrazi se pred njima. I haljine njegove postadoše sjajne, vrlo bijele kao snijeg, kakve ne može bjelilja ubjeliti na zemlji. I ukaza im se Ilija s Mojsejem i bijahu u razgovoru sa Isusom. I Petar odgovarajući reče Isusu: Učitelju, dobro nam je ovdje biti; da načinimo tri sjenice: tebi jednu i Mojseju jednu i Iliji jednu. Jer ne znadijaše šta da kaže; jer bijahu uplašeni. I pojavi se oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte.“ Marko 9:2-7

Kako stvari stoje, neposredni i celokupni kontekst Jovana 17:3 ne potkrepljuju islamsku šehadu, već je razotkrivaju kao satansku krivotvorinu koju je stvorio duh antihrista, da bi ljude odveo od istinitog Boga i od njegove jedine nadahnute poruke koja može da ih spase.

Ako Gospod da, imaću još mnogo toga da kažem u narednim delovima svog odgovora na žutokljunčevo „pobijanje“, koji bi uskoro trebalo da se pojave.