Uspon i pad islamskog žutokljunca! 2. deo

Nastavljamo sa našim odgovorom žutokljuncu.

Razlog zbog kojeg je Kuran 3:7 „objavljen“

Muslimani poput žutokljunca nikada se ne potrude da spomenu razlog zbog kojeg je Muhamed odlučio da protivreči svojoj neprestano ponavljanoj tvrdnji da je njegovo pismo jasno i potpuno razrađeno. To je zato što ili ne znaju ili se previše stide onoga čemu islamski izvori uče o ovom pitanju.

Prema muslimanskim tumačima i biografima, Kuran 3:7 sastavljen je kao odgovor grupi hrišćana iz Nadžrana koji su Muhamedova sopstvena učenja o Isusu koristili da ga pobiju.

Na primer, evo šta je početkom 8. veka napisao muslimanski biograf Ibn Ishak:

„… „u kojoj su reči jasne; one su matica Knjige; i druge koje nisu sasvim jasne.“1

„Čuo sam učenjaka izvan svake sumnje kako spominje da su ovi stihovi objavljeni o narodu Nadžrana kada su došli poslaniku da ga pitaju o Isusu, sinu Marijinom.“

1. Sura 3.5. (Guillaume, The Life of Muhammad, str. 257; podebljano naglašavanje naše)

I:

Kada su mu dvojica bogoslova progovorila, poslanik im reče: ‘Predajte se.’ Oni rekoše: ‘Predali smo se.’ On reče: ‘Niste se predali, zato se predajte.’ Oni rekoše: ‘Ne, nego smo se predali pre tebe.’ On reče: ‘Lažete. Vaša tvrdnja da Bog ima sina, vaše obožavanje krsta i vaše jedenje svinjetine sprečavaju vas da se predate.’ Oni rekoše: ‘A ko je onda njegov otac, Muhamede?’ Poslanik je ćutao i nije im odgovorio. Tako je Bog povodom njihovih reči i njihove nedoslednosti objavio početak sure Imranova porodica, sve do više od osamdeset stihova… (Isto, str. 272; podebljano naglašavanje naše)

Poznati muslimanski tumač Ibn Kesir slaže se sa Ibn Ishakom:

Sura Al `Imran objavljena je u Medini, što je očigledno iz činjenice da se prvih osamdeset tri ajeta u njoj odnose na izaslanstvo iz Nadžrana koje je stiglo u Medinu devete godine po Hidžri (632. n.e.). O ovoj temi ćemo opširnije govoriti kada budemo objašnjavali ajet o Mubaheli [3:61] u ovoj suri, ako Alah da. Takođe treba da kažemo da smo vrline Sure Al `Imran spomenuli zajedno sa vrlinama Sure Al-Bekare na početku tefsira Sure Al-Bekare…

„On je Onaj Koji vas oblikuje u matericama kako On hoće“ to jest, On vas stvara u matericama kako hoće, bilo muško ili žensko, lepo ili ne, srećno ili nesrećno.

„nema drugog boga osim Njega, Silnog i Mudrog.“ to jest, On je Stvoritelj i stoga je jedino božanstvo dostojno obožavanja, bez sudruga, i Njegova je savršena moć, mudrost i odluka. Ovaj ajet ukazuje na činjenicu da je `Isa, sin Marijin, stvoreni sluga, baš kao što je Alah stvorio i ostatak čovečanstva. Alah je stvorio `Isaa u materici (njegove majke) i oblikovao ga kako je hteo. Kako onda `Isa može biti božanski, kao što tvrde hrišćani — neka se Alahova prokletstva spuste na njih — kada je `Isa stvoren u materici i njegovo se stvaranje menjalo iz faze u fazu… (Tefsir Ibn Kesira; podebljano naglašavanje naše)

I:

Razlog za poziv na Mubahelu i za objavu ajeta od početka ove sure do ovog mesta jeste to što je izaslanstvo hrišćana iz Nadžrana (u Jemenu) došlo u Medinu da raspravlja o `Isau, tvrdeći da je on božanski i sin Alahov. Alah je objavio početak ove sure do ovog mesta da bi pobio njihove tvrdnje, kako su izjavili imam Muhamed bin Ishak bin Jasar i drugi učenjaci. (Kuran 3:61; podebljano naglašavanje naše)

Ovi hrišćani su uspešno koristili kuranske tekstove da dokažu da je Hristos božanski Sin Božji. Činili su to usredsređujući se na izjave iz muslimanskog pisma koje Isusa nazivaju Rečju Božjom koja je poslata Mariji i Duhom Božjim koji je proizišao od samog Boga:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik. Mesija se neće ustegnuti da prizna da je Allahov sluga, pa ni anđeli, Njemu bliski. A one koji se budu ustezali da samo Njega obožavaju, i one koji se budu oholili, Allah će da sakupi pred Sobom...“ Kuran 4:171-172 Sale

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih!“ Kuran 3:45 Sale – up. Kuran 3:39

Evo još jedne engleske verzije gornjeg teksta:

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih!“ Muhammad Sarwar

Na ovom mestu Kuran jednostavno ponavlja neke od stvari kojima nadahnuto Sveto pismo Božje uči o Hristu.

Prema Svetoj Bibliji, Hristos je Apostol koga je Otac poslao u svet:

„Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskoga, poznajte Poslanika i Prvosveštenika vjere naše koju ispovjedamo, Isusa Hrista,“ Jevrejima 3:1

„Kao što ti mene posla u svijet, i ja njih poslah u svijet.“ Jovan 17:18

„A Isus im reče opet: Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.“ Jovan 20:21

Bogom nadahnuti spisi takođe objavljuju da je Hristos večna Reč Božja koja je sve stvorila:

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima.“… „Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.“… „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“ Jovan 1:1-4, 9-10, 14

„Štobješe od početka, što smo čuli, što smo vidjeli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Riječi) života: I Život se javi, i vidjeli smo, i svjedočimo, i objavljujemo vam Život vječni, koji bješe u Oca i javi se nama; Što smo vidjeli i čuli objavljujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naša zajednica je sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom.“ 1. Jovanova 1:1-3

„I obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji.“ Otkrivenje 19:13

Hrišćanska Sveta pisma idu čak toliko daleko da Isusa nazivaju Duhom koji oživljava:

„Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje.“ 1. Korinćanima 15:45

Sveta Biblija dalje uči da se Hristos dobrovoljno ponizio kako bi postao sluga Boga Oca:

„Jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“ Marko 10:45 – up. Matej 20:28

„Jer ko je veći, koji sjedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.“ Luka 22:27 – up. Jovan 13:3-17

„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu,“ Filipljanima 2:5-8

Prema tome, u Kuranu 3:45 i 4:171 nema ničega što bi protivrečilo onome što hrišćanin koji veruje Bibliji već zna i potvrđuje o Isusu.

Pošto je video kako hrišćani uspešno koriste njegova sopstvena učenja o Hristu protiv njega samog da bi dokazali Isusovo božanstvo, Muhamed je shvatio da mora da pronađe izlaz iz dileme koju je sam sebi stvorio.

Muhamed je taj problem rešio (ili je bar tako pogrešno mislio) tako što je smislio Kuran 3:7. Taj tekst je u suštini upotrebio da bi tvrdio da su odlomci koji Isusa nazivaju Rečju i Duhom Božjim nejasni i da se stoga ne smeju koristiti za utemeljenje nečijeg stava!

U svom tumačenju Kurana 3:7, Ibn Kesir spominje da se ovaj ajet obraća onim hrišćanima koji Kuran koriste da dokažu da je Isus božanski:

„Oni u čijim je srcima izopačenost“ to jest, oni koji su zavedeni i skreću od istine ka laži…

„Oni u čijim je srcima izopačenost slede one koje nisu sasvim jasne“ to jest, oni se pozivaju na mutešabih, jer su u stanju da izmene njegova značenja kako bi se uskladila sa njihovim lažnim tumačenjem, budući da formulacije mutešabihata obuhvataju tako široko polje značenja. Što se tiče muhkem ajeta, oni se ne mogu izmeniti jer su jasni i time predstavljaju nedvosmislen dokaz protiv zavedenih ljudi. Zato je Alah rekao…

„u težnji za smutnjom“ to jest, oni nastoje da zavedu svoje sledbenike praveći se da dokazuju svoju novotariju oslanjajući se na Kuran — na njegov mutešabih — ali to je dokaz protiv njih, a ne za njih. Na primer, hrišćani bi mogli tvrditi da [je `Isa božanski zato što] Kuran kaže da je on Ruhullah i Njegova Reč, koju je dao Mariji, sve vreme zanemarujući Alahove izjave…

„On je bio samo sluga kojeg smo Mi obasuli blagodatima i učinili ga primerom Izrailjevim sinovima.“ [43:59], i…

„Primer Isusov zaista je kod Allaha isti kao i primer Adamov: od prašine ga je stvorio, a zatim mu rekao: „Budi!“ I on bi!“ [3:59].

Postoje i drugi ajeti koji jasno tvrde da je `Isa samo jedno od Alahovih stvorenja i da je on sluga i poslanik Alahov, među ostalim poslanicima. (Tefsir Ibn Kesira; podebljano i podvučeno naglašavanje naše)

Ovi navodi čine više nego jasnim da je jedini razlog zbog kojeg je Muhamed tvrdio da Kuran sadrži nejasne odlomke taj što su hrišćani njegove sopstvene reči koristili protiv njega, pokazujući kako je sam sebi protivrečio u vezi sa Isusom. Zato mu je bio potreban nekakav izlaz iz nereda koji je sam sebi stvorio. A ipak, pre tog vremena, Muhamed se neprestano hvalio time koliko su stihovi njegove knjige zapravo jasni i potpuno razrađeni.

S obzirom na sve to, žutokljunac ima mnogo toga da objasni.

Sada je vreme da pređemo na treći deo našeg pobijanja.

Povezani članci

Muhamedov pokušaj ublažavanja štete (Kako sura 3:7 odjednom dobija smisao)
Analiza debate Vajt protiv Zavadija, 1. deo