Tevhid nasuprot i'džazu Kurana

Kako tekst i struktura Kurana narušavaju islamski monoteizam

Muslimani veruju da je Kuran čudesan po svojoj strukturi i da je islam najčistiji i najstrožiji oblik monoteizma na osnovu toga što potvrđuje unitarijanizam, tj. verovanje da je Alah jedna jedina osoba. Međutim, pažljivo ispitivanje islamskog spisa pokazuje da Kuran nije nimalo čudesan i da ne uči apsolutni monoteizam.

Zapravo, gramatička struktura Kurana u direktnom je sukobu sa tvrdnjom da je Alah jednoličan ili da pored Alaha nema drugih božanskih bića. Postoje određeni kuranski stihovi u kojima su gramatika i sintaksa zapravo u direktnom sukobu sa njegovim ponovljenim naglašavanjem božanske jedinstvenosti, budući da ovi konkretni tekstovi predstavljaju više od jednog božanskog bića. U najmanju ruku, ovi odlomci prikazuju Alaha kao mnoštvo božanskih osoba koje jedna drugoj zapovedaju i jedna drugu šalju.

Pre nego što pogledamo ove konkretne reference, čitaoci treba da imaju na umu da je, prema islamskom verovanju, Kuran reč po reč izdiktiran od Alaha Muhamedu preko različitih posrednika, kao što je Gavrilo, koji je poslat da Muhamedu recituje stihove. Muhamed je bio samo pasivni primalac čija je jedina funkcija bila da recituje stihove Kurana. Kao takav, muslimanski spis ne uključuje Muhamedovu ličnost niti koristi njegov osobeni način govora, budući da je to nestvoreni govor Alahov koji je otkriven Muhamedu i kroz njega. To znači da je onaj koji govori kroz čitav muslimanski spis Alah, a ne Muhamed — osim, naravno, kada Alah citira reči drugih koje potom prenosi svome poslaniku.

Uz to rečeno, postoje određeni tekstovi u kojima Alah tvrdi da je bio poslat ili da mu je zapovedio neko drugi. Alah čak i hvali tog drugoga koji ga šalje i koji mu zapoveda. Evo primera:

„Mi smo nebo snagom izgradili, i Mi ga, uistinu, proširujemo. I Zemlju smo prostrli - i divno smo je prostrli! I od svega stvaramo po par da biste vi razmislili. „Zato požurite Allahu, ja sam vam Njegov jasni opominjač! I pored Allaha ne uzimajte drugoga boga! Ja sam vam Njegov jasni opominjač! I tako je bilo: ni onima pre ovih nije došao nijedan poslanik, a da nisu rekli: „Čarobnjak!“ Ili: „Ludak!“ Jesu li to oni jedni drugima oporučili? Nisu, nego su oni ljudi koji su bili prevršili svaku meru u zlu. Pa, ti se okreni od njih, nećeš da budeš prekoren! I opominji! Zaista, opomena vernicima koristi! Duhove i ljude sam stvorio samo zato da Me obožavaju! Ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da me hrane, Opskrbitelj je jedino Allah, Snažni i Silni! A one koji su činili nepravdu stići će kazna kao što je stigla i one koji su bili kao oni, pa neka Me ne požuruju; a, teško nevernicima na Dan kojim im se preti!“ S. 51:47-60 Arberi

Primetite da u tekstu nema prekida koji bi ukazivao na to da postoji više od jednog govornika; jedan te isti pojedinac govori kroz čitav kontekst. Biće koje govori u prvom licu jednine i množine, naime Alah, hvali se da je sazdao i stvorio nebesa i zemlju, a zatim izbija u hvalu samoga sebe nazivajući sebe izvrsnim prostiračima. Odatle Alah nastavlja da govori ponovo u prvom licu jednine i tvrdi da je on jasni opominjač od Alaha. Nastavlja da se malo kasnije poziva na sebe u prvom licu jednine, ovoga puta tvrdeći da je stvorio ljude i džine da mu služe i pozivajući čovečanstvo da mu pohita.

Evo dva druga prevoda relevantnih tekstova koji iznose na videlo činjenicu da Alah tvrdi da je opominjač poslat od Alaha:

„„Zato požurite Allahu, ja sam vam Njegov jasni opominjač! I pored Allaha ne uzimajte drugoga boga! Ja sam vam Njegov jasni opominjač!“ S. 51:50-51 J. Ali

„„Zato požurite Allahu, ja sam vam Njegov jasni opominjač! I pored Allaha ne uzimajte drugoga boga! Ja sam vam Njegov jasni opominjač!“ Pikthal

Dakle, ovde imamo jasan slučaj u kojem Alah tvrdi da je opominjač poslat od Alaha!

Ovo nije jedini put kada Alah hvali ili slavi samoga sebe u kontekstu u kojem su zamenice sve izmešane:

„Uzvišen neka je Onaj Koji je u jednom času noći preveo Svog slugu Muhammeda od Časne džamije do Daleke džamije, čiju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali. On, uistinu, sve čuje i sve vidi.“ S. 17:1 Arberi

U ovom odlomku Alah slavi Alaha zato što je poveo svoga slugu na noćno putovanje do mesta koje je Alah blagoslovio, kako bi Alah pokazao Alahovom sluzi neke od svojih znakova. Alah potom hvali Alaha što je onaj koji sve čuje i sve vidi!

Niti je Kuran 51:47-60 usamljen slučaj u kojem Alah govori o tome da je poslat i/ili podređen drugome:

„Od Gospodara vašeg došli su vam jasni dokazi, pa onaj ko ih prihvati, u svoju korist to čini, a onaj ko ostane na to slep, na svoju je štetu slep; a ja nisam taj koji vas nadzire. I eto, tako Mi izlažemo dokaze da bi oni kazali: „Ti si to učio“, i da bismo to objasnili ljudima koji znaju. Ti sledi ono što Gospodar tvoj objavljuje, drugoga boga osim Njega nema, a okreni se od neznanobožaca! Da Allah hoće, oni ne bi druga božanstva obožavali, a Mi tebe nismo učinili da nad njima bdiš niti si ti za njih zadužen.“ S. 6:104-107 Pikthal

Ovde se Alah obraća Muhamedovim nevernim savremenicima i govori o njihovom gospodu, tvrdi da on (Alah) nije čuvar nad njima, pominje objave koje je poslao i izjavljuje da nije poslao Muhameda da bdi nad idolopoklonicima, budući da ovaj drugi nije odgovoran za njih.

Ono što ovu konkretnu referencu čini prilično zanimljivom jeste to što Alah kaže da ni on ni Muhamed nisu čuvari nad nevernicima! Ipak, ako Alah nije njihov čuvar, onda to mora značiti da postoji neki drugi Alah, ili neki drugi bog, koji bdi nad njima, budući da Kuran jasno kaže da je Alah čuvar čovečanstva!

Ali ako se okrenete, ja sam vam dostavio ono sa čim sam vam bio poslat, a moj Gospod će učiniti da neki drugi narod bude naslednik umesto vas; vi Mu nećete ni u čemu nauditi. „moj Gospodar zaista nadzire nad svim.“ S. 11:57

Ima toga još!

„Elif-lam-ra. Ovo je Knjiga čije su reči usavršene a potom razjašnjene, od Mudrog i Onog Koji sve u potpunosti zna, „da samo Allaha obožavate - ja sam vam od Njega onaj koji upozorava i donosi radosne vesti, da od svoga Gospodara tražite oprost i da se pokajete, a On će da vam podari da na ovom svetu lepo živite do određenog roka, i daće svakom verniku dobročinitelju potpunu nagradu iz Svoje darežljivosti. A ako napustite verovanje - pa, ja se, zaista, bojim za vas patnje na velikom Sudnjem danu.“ Allahu ćete da se vratite, a On Svojom moći sve može da učini! Eto, oni svoja prsa okreću da bi se od Njega sakrili. A i kad se u odeću svoju zaogrću, On zna ono što skrivaju i ono što pokazuju - On, uistinu, zna šta se u grudima krije. Na Zemlji nema nijednog živog bića a da mu Allah nije obezbedio opskrbu, i On zna gde se svako živo biće nalazi i gde će umreti. Sve je to zapisano u jasnoj Knjizi. On je Taj Koji je stvorio nebesa i Zemlju u šest dana - a Njegov je Presto bio iznad vode - da bi vas iskušao - koji će od vas bolje da postupa. Ako ti kažeš: „Posle smrti bićete zaista oživljeni“, nevernici će sigurno da kažu: „Ovo nije ništa drugo do očigledna vradžbina!“ Ako im Mi odložimo patnju do određenog roka, oni će sigurno da kažu: „Šta je zadržava?“ A onoga dana kad im dođe, neće da bude otklonjena od njih i sa svih strana biće okruženi onim čemu su se rugali. Ako čoveku damo da oseti Našu milost, pa mu je posle uskratimo, tada on, zaista, postaje pravi očajnik i nezahvalnik.“ S. 11:1-9 Rodvel

U ovom odlomku Alah kaže da je došao od Alaha i da ga je Alah zadužio da opominje i objavljuje. Alah dalje tvrdi da je Alah stvorio nebesa i zemlju, da zna sve stvari i da je podario svoje naklonosti i opskrbu svojim stvorenjima. Alah zatim tvrdi da će se nevernici žaliti bilo da se uzdrži od donošenja obećanog suda, bilo da im uskrati svoju milost pošto im ju je dao.

A sada i naš poslednji primer:

„Eto, tako Mi tebi objavljujemo Kur'an, na arapskom jeziku, da bi upozoravao Mekku i one oko nje i upozorio na Dan sakupljanja u koji nema nikakve sumnje. Jedni će u Raj, a drugi u Pakao. A da Allah hoće, učinio bi ih sledbenicima jedne vere, ali, On u Svoju milost uvodi koga On hoće, a nevernici nemaju ni zaštitnika, ni pomagača. Zar oni da druge, a ne Njega, uzimaju za zaštitnike?! Pa Allah je jedini Zaštitnik, On oživljava mrtve i On nad svime ima moć. A u čemu god se vi razišli, presuda za to je kod Allaha! To vam je, Allah, moj Gospodar - u Njega se ja uzdam i Njemu se obraćam; Stvoritelj nebesa i Zemlje bez prethodnog primera! Učinio vam je od vaše vrste parove, i od stoke parove. Tako vas rasprostire. Ništa nije kao On! On sve čuje i sve vidi.“ S. 42:7-11 Arberi

Alah kaže Muhamedu da je poslao Kuran na arapskom kako bi ovaj mogao da opomene majku gradova o danu suda. Alah zatim kaže da je Alah mogao da ih učini jednim narodom da je hteo, ali da Alah uvodi u svoju milost koga hoće. Alah dalje tvrdi da je Alah zaštitnik, da podiže mrtve, da ima moć nad svim stvarima i da svaki sud pripada Alahu. Alah potom svedoči da je Alah njegov gospod u koga se pouzdao i da se on (Alah) obraća Alahu!

Ovi primeri ostavljaju muslimanima sledeće mogućnosti.

Kuran nije remek-delo niti čudo za kakvo ga muslimani smatraju, budući da njegovi stihovi sadrže greške koje zapravo u potpunosti menjaju celokupnu teologiju islama. Štaviše, Kuran je mogao da izbegne ovu ozbiljnu grešku podređivanja Alaha drugom božanstvu jednostavnim umetanjem određenih reči kao što je „Reci“ (kul). Na taj način bilo bi jasno da Alah više ne govori, već da je Muhamedu zapoveđeno da govori. Izostavljanje takvih reči znači da u muslimanskom spisu Alaha šalje i njemu zapoveda drugi bog koji je takođe Alah.

Izostavljanje ovih reči kao što je kul nije bilo slučajno, budući da je Kuran želeo da saopšti činjenicu da Alah nije jedini bog i/ili da je Alah zapravo višeličan. Stoga muslimani moraju revidirati svoju teologiju u svetlu takvih odlomaka i napustiti shvatanje da islam uči unitarijanizam ili čak monoteizam.

Nije čitav Kuran govor Alahov. Neki deo (mnogo, većina?) zapravo su reči Muhameda i/ili nekog drugog bića/bića. Kao takvi, muslimani više ne mogu tvrditi da je svaka pojedinačna reč Kurana nestvoreni govor Alahov, već moraju prihvatiti činjenicu da je muslimanski spis složena mešavina različitih govora i da su Alahove reči izmešane sa rečima njegovih stvorenja.

Koju god mogućnost muslimani izabrali, ostaje činjenica da islamski spis nije nimalo čudesan i da su neki njegovi stihovi u sukobu sa shvatanjem da islam predstavlja jednoličnog boga ili čak jedno jedino božanstvo. Činjenica je da Kuran ne objavljuje dosledno da ne postoje drugi bogovi osim Alaha, budući da određene reference kažu da nema drugih bogova, dok drugi odlomci impliciraju da ih ima.

Međutim, muslimani mogu pomiriti ove protivrečne odlomke priznanjem da njihov bog nije jednoličan, već da je biće koje postoji kao mnoštvo božanskih osoba, od kojih neke (ili barem jedna) zapovedaju drugima i podređuju ih sebi. Ili mogu priznati da Kuran nije u celosti govor Alahov, budući da sadrži reči i izjave drugih koje meša sa Alahovim rečima, izazivajući time izvesnu zbrku oko toga ko tačno govori ili koliko tačno govornika ima u bilo kom datom stihu!

Srodni članci

Poruka Kurana: obožavanje Alaha jedinoga?
Kuran, Alah i pitanja mnoštva