Sveto pismo, Kuran i priča o Adamu, 1. deo

Razlike između biblijskog i kuranskog izveštaja

o priči o Adamu

Odgovor Šabiru Aliju, 1. deo

U ovom radu odgovaraću na odgovor Šabira Alija na pitanje o razlikama između biblijskog i kuranskog izveštaja o priči o Adamu i Evi.

ALI

Kuran se obraća situaciji u kojoj je biblijska priča o stvaranju već poznata. Otuda Kuran ne oseća potrebu da tu priču iznova prepričava. Umesto toga, Kuran pominje neke aspekte poznate priče, a na druge aludira, kako bi izveo sopstvene jedinstvene moralne pouke. Čineći to, Kuran neke aspekte priče prihvata, a neke ispravlja.

ODGOVOR

Kuran tvrdi da je potvrda prethodnih Pisama koja je Bog objavio, i to na arapskom jeziku, kako bi Arapi imali pristup poruci koju je Bog dao preko svojih proroka:

„On tebi objavljuje Knjigu sa Istinom“, „koja potvrđuje prethodne“ (mussadiqan lima bayna yadayhi – dosl. „potvrđujući ono što je između njegovih ruku“); „a objavio je i Toru i Jevanđelje“, „a objavio je i ono što rastavlja istinu od zablude (Kur'an). Onima koji u Allahove reči i znakove ne veruju, pripada teška patnja, a Allah je silan i žestoko kažnjava.“ S. 3:3-4 Y. Ali

„Ovaj Kur'an nije izmišljen, od Allaha je“; „on potvrđuje ono što je objavljeno pre njega“ (tasdeeqa allathee bayna yadayhi – dosl. „potvrda onoga što je između njegovih ruku“), „i objašnjava propise, nema sumnje da je on Objava od Gospodara svetova!“ S. 10:37 Y. Ali

„Mojsijeva Knjiga bila je predvodnik i milost pre njega.“: „A ovo je Knjiga na arapskom jeziku koja nju potvrđuje“; „da bi upozorila one koji čine nepravdu, i da bi obradovala one koji čine dobro.“... „„O narode naš“, govorili su, „mi smo slušali Knjigu koja se objavljuje posle Mojsija“ „koja potvrđuje da su istinite i one pre nje“ (mussadiqan lima bayna yadayhi – „potvrđujući ono što je između njegovih ruku“): „i koja upućuje ka Istini i na Pravi put.“ S. 46:12, 30 Y. Ali

Problem je, međutim, u tome što Kuran nikako nije potvrda nadahnutih Pisama, budući da često protivreči biblijskim pripovestima i izobličuje ih. To je samo po sebi dovoljan dokaz da je Muhamed bio lažni prorok i da Kuran nije objava od istog Boga koji je objavio knjige Svetog pisma.

ALI

Kuran prihvata da su Adam i njegova žena bili praroditelji ljudskog roda. Bili su smešteni u vrt i bilo im je dozvoljeno da jedu sa svakog drveta osim jednog, da ne bi postali nepravednici. Ipak, Satana ih je zaveo da jedu sa zabranjenog drveta i da zbog toga budu izgnani.

Kuran unosi nekoliko ispravki:

Prvo, paru, to jest oboma, ne kaže se da će umreti ako pojedu plod, nego da će postati nepravednici.

ODGOVOR

Evo prvorazrednog primera kako Kuran unakažava prethodna Pisma umesto da ih potvrđuje. Kuran ne zna da je Bog zasadio drvo poznanja dobra i zla i pogrešno pretpostavlja da je drvo sa kojeg je Bog zabranio Adamu i Evi da jedu zapravo bilo drvo života:

„„A ti, o Adame, i supruga tvoja u Raju stanujte i odakle god hoćete jedite, samo se ovom drvetu ne približavajte, da ne budete nepravednici!“ I đavo poče da ih navraća da bi im otkrio njihova stidna mesta, koja su im skrivena bila, i reče: „Vaš Gospodar vam zabranjuje ovo drvo“ „samo zato da ne biste postali anđeli ili da ne biste postali besmrtni“ S. 7:19-20 Y. Ali

„Ali Sotona poče da ga nagovara i govori: „O Adame, hoćeš li da ti pokažem“ „drvo besmrtnosti i carstvo koje neće da nestane?““?" „I njih dvoje pojedoše sa drveta i ukazaše im se njihova stidna mesta pa počeše da stavljaju po njima rajsko lišće. Adam nije svoga Gospodara poslušao, pa je skrenuo.“ S. 20:120-121 Y. Ali

Ovo ne samo da pretpostavlja da je zabranjeno drvo sa kojeg su Adam i Eva jeli bilo drvo života, nego pretpostavlja i da Bog nije stvorio prvi ljudski par sa ciljem da zauvek živi u Božjem prisustvu. To znači da Kuran u suštini poriče da je ljudska smrt ušla u svet zbog Adamovog greha, kako Sveto pismo uči:

„I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva. I zaprijeti Gospod Bog čovjeku govoreći: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi“ „jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.“ Postanje 2:15-17

„Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka; Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb“ „dokle se ne vratiš u zemlju“ „od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.“ „I Adam nadjede ženi svojoj ime Eva, zato što je ona mati svjema živima. I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih. I reče Gospod Bog: Eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada“ „da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do vijeka živi!“„I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju, od koje bi uzet; I izagnav čovjeka, postavi pred vrtom Edemskim heruvima s plamenijem mačem, koji se vijaše i tamo i amo“ „da čuva put ka drvetu od života.“ Postanje 3:17-24

„Zato kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh“ „i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagriješiše.“—„Jer grijeh bješe na svijetu do zakona, ali se grijeh ne računa kada nema zakona.“ „Ali smrt carova od Adama do Mojseja“, „i nad onima koji ne sagriješiše sličnim prijestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći. Ali blagodatni dar nije tako kao prijestup,“ „jer ako prijestupom jednoga pomriješe mnogi,“, „mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čovjeka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prijestupom kroz jednoga; jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prijestupa. Jer ako se prijestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim prije će oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista.“ Rimljanima 5:12-17

Kuranska pripovest, naprotiv, pogrešno pretpostavlja da je Alah čoveka zapravo od samog početka stvorio da umre, umesto da ga je stvorio da bi večno živeo.

Čini se da to potvrđuje i Kuran 67:2, gde se smrt pominje pre života, to jest da je Alah stvorio najpre smrt, a potom život:

„Onaj Koji je stvorio smrt i život da bi iskušao koji će od vas bolja dela da ima; On je Silni, Oprostilac greha,“ – Y. Ali

To snažno ukazuje na to da je smrt bila nešto što je Alah hteo i unapred odredio, a ne puka posledica neposlušnosti i greha.

ALI

Drugo, đavo je šapnuo obojici i naveo ih oboje da posrnu:

„Ali, Sotona ih navede na greh zbog drveta i izvede ih iz Raja u kojem su bili. Mi rekosmo: „Siđite!, jedni drugima ćete biti neprijatelji. Do određenog vremena na Zemlji je vaše boravište i neko vreme uživanja."“

Sura 2, stih 36

Postoji čak i odlomak koji izdvaja Adama kao krivca:

„Ali Sotona poče da ga nagovara i govori: „O Adame, hoćeš li da ti pokažem drvo besmrtnosti i carstvo koje neće da nestane?““

Sura 20, stih 120

Ali ne postoji odlomak koji izdvaja Evu!

ODGOVOR

Bilo bi poštenije od Alija da je priznao kako Kuran zapravo ne pominje nijednu ženu po imenu, uz jedini izuzetak Marije, blagoslovene majke našeg vaskrslog Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Zato i ne čudi što Kuran ne izdvaja Evu, kada se ne trudi čak ni da je pomene po imenu!

Štaviše, Kuran ne samo da propušta da pomene Evu po imenu, nego se ne trudi ni da kaže ko je prvi posegnuo za zabranjenim plodom i pojeo ga. Naposletku, neko ga je morao pojesti prvi!

Zbog toga će se Alijeva primedba okrenuti protiv njega samog jer je, za razliku od Svetog pisma koje tvrdi da je dovoljan zapis svega što je potrebno za čovekovo spasenje i posvećenje, Kuran nesuvisla i nerazumljiva mešavina basni i propisa.

Jedna neprijatna činjenica jeste da muslimansko pismo izostavlja važne pojedinosti iako više puta tvrdi da je jasna knjiga koja pruža podrobno objašnjenje svih svojih stihova:

„O vi kojima je data Knjiga, došao vam je Naš Poslanik da vam ukaže na mnogo šta što vi iz Knjige krijete, a preko mnogo čega će i da pređe. A od Allaha vam dolazi svetlost“ „i Knjiga jasna“; S. 5:15 Sher Ali

„A na Dan kada iz svakog naroda dovedemo po jednog svedoka koji će da svedoči protiv svog naroda, a tebe dovedemo kao svedoka protiv ovih! Mi tebi objavljujemo“ „Knjigu kao objašnjenje za sve“, „i kao uputu i milost i radosnu vest za one koji jedino u Njega veruju.“ S. 16:89 Arberry

„Mi dobro znamo da oni govore:“Poučava ga jedan čovek!” Jezik onog zbog koga oni krivo govore je jezik nearapina,“ „a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku.“. S. 16:103 Hilali-Khan

„On vam kao primer navodi vas same: jesu li oni koji su u posedu vašem izjednačeni s vama u onom što vam Mi dajemo, pa ste u tome isti, i bojite li ih se kao što se vi jedni drugih bojite?“ „Tako Mi, podrobno, izlažemo dokaze Naše ljudima koji razmišljaju.“. S. 30:28 Hilali-Khan

„Knjiga“, „čiji su dokazi jasno izloženi“; - „Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju“ - S. 41:3 Y. Ali

To još jednom pokazuje da je Sveto pismo daleko suvislije i neuporedivo superiornije, budući da je izričito jasno u pitanjima o kojima Kuran ili ćuti ili je neodređen.

Zapravo, muslimani su bili prinuđeni da se konsultuju sa Svetim pismom kako bi razumeli sopstveno pismo, i to prvenstveno zbog njegove nesuvislosti i nepotpunosti. Ti učenjaci su shvatili da im Kuran ne pruža dovoljno podataka da bi ispravno razumeli njegove propise i priče, što muslimanski učenjaci poput Mahmuda M. Ajuba otvoreno priznaju.

Ajub priznaje da su muslimani bili prinuđeni da se konsultuju sa Svetim pismom i/ili sa Jevrejima i hrišćanima kako bi bolje i ispravnije razumeli priču o Adamu i Evi. Evo šta piše o priči o Adamu i Evi kako je nalazimo u Kuranu 2:30-38:

„Priča o Adamu (30-38) ispričana je u ranijim surama koje pripadaju kasnijem mekanskom periodu. Njegovo stvaranje, klanjanje anđela pred njim, njegov boravak u vrtu i potonje izgnanstvo — sve je to ispričano prilično podrobno. Ovi stihovi mogu se posmatrati kao komentar na već dobro poznatu priču, jer otvaraju nova pitanja i jer su smešteni pre drugih, izričitijih stihova. Ovih devet stihova otvorilo je mnoga pitanja i sporove: Zašto je Bog obavestio anđele o svojoj nameri da na zemlji postavi svog namesnika? Kako su anđeli znali da će Adamovo potomstvo činiti zlo? Kako su mogli da dovode u pitanje Božju volju i mudrost? Kako je taj Božji namesnik stvoren i zašto je ubrzo prekršio Božju zapovest kojom je zabranjeno jedenje zabranjenog ploda? Kakav je plod rađalo zabranjeno drvo? Ko je bio Satana i kako je uspeo da uđe u vrt da bi zaveo nevinog Adama i njegovu suprugu? Adamov boravak u Raju, stvaranje družbenice za njega, te njihov greh i izgnanstvo samo se ukratko pominju u Kuranu. Kuran mnoga druga pitanja ostavlja BEZ ODGOVORA. On, na primer, NE POMINJE EVU PO IMENU, niti način na koji je ona stvorena. Za odgovore na ta i druga pitanja komentatori SU MORALI DA SE OBRATE LJUDIMA KNJIGE…“ (Ayoub, The Qur'an and Its Interpreters - Volume 1 [State University of New York Press (SUNY), Albany, NY 1984], str. 73; podebljanje i verzal naši)

Kada se muslimanski autoriteti zaista konsultuju u vezi sa pričom o Adamu i Evi, otkrivamo da se oni najvećim delom slažu sa biblijskim izveštajem:

(35) Taberi čuva bogatstvo tefsirskog predanja koje seže do najranijih autoriteta te nauke. On prenosi, na osnovu Ibn Abasa, Ibn Masuda i drugih Poslanikovih drugova, da je „Adam bio usamljen u Raju, nemajući družbenicu koja bi mu pravila društvo. Zaspao je, a kada se probudio, pored sebe je zatekao ženu koju je Bog stvorio od njegovog rebra. Obratio joj se rečima: ,Ko si ti?’ ,Ja sam žena’, odgovorila je. ,Zašto si stvorena?’, upitao je Adam. ,Da bi imao društvo’, rekla je (Taberi, I, str. 513). Postoje predanja koja sežu do ranih autoriteta tefsira, poput Ibn Abasa, i tvrde da je Bog stvorio Evu od Adamovog rebra, koje je uzeo sa njegove leve strane. Za taj podatak su tvrdili da su ga preneli od Ljudi Knjige, a naročito od Jevreja. Razilazili su se, međutim, oko toga da li je ona stvorena pre ili nakon što je Adam smešten u Raj. Taberi takođe prenosi, u vezi sa imenom Adamove supruge: „Anđeli, želeći da ispitaju Adamovo znanje, upitaše: ,Kako se ona zove, Adame?’ On odgovori: ,Zove se Hava’ [Eva]. Rekoše: ,Zašto si je nazvao Hava?’, a on odgovori: ,Zato što je stvorena od živog bića’“ (Taberi, I, str. 518). (Ayoub, str. 82; podebljanje naše)

Uočite izrazitu razliku između porekla Evinog imena koje je ovde dato i onoga koje navodi Sveto pismo. Ovde je nazvana Evom zato što je stvorena od živog bića (pri čemu Adam sebe stavlja iznad nje: on je izvor, a ona samo primalac ili ishod, koja svoj život izvodi iz njegovog). Ipak, Sveto pismo kaže da joj je ime dato zato što je majka svih živih:

„I Adam nadjede ženi svojoj ime Eva,“, „zato što je ona mati svjema živima.“ Postanje 3:20

Štaviše, za žene se kaže da su, zajedno sa muškarcima, stvorene po slici Božjoj i da im je takođe dato gospodarstvo nad Božjim materijalnim stvorenjem. Osim toga, Pisma uče da su muškarac i žena međusobno zavisni i da stoga treba da vole i neguju jedno drugo:

„Potom reče Bog: Da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi,“ „koji će biti gospodar“ „od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji. I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga;“ „muško i žensko stvori ih.“ Postanje 1:26-27

„Jer koje vodi Duh Božiji, oni su sinovi Božiji. Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče! Ovaj Duh svjedoči našemu duhu da smo djeca Božija.“, „nasljednici smo: nasljednici, dakle, Božiji a sunasljednici Hristovi“, „pošto s njim stradamo da se s njim i proslavimo.“ Rimljanima 8:14-17

„A za ono što mi pisaste: dobro je čovjeku da se ne dohvata žene. Ali zbog bluda svaki neka ima svoju ženu, i svaka neka ima svojega muža.“ „Muž neka ukazuje ženi dužnu ljubav“, „tako i žena mužu. Žena nije gospodar od svojega tijela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svojega tijela,“ „nego žena“. „Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava vašim neuzdržanjem. Ali ovo govorim kao mišljenje, a ne kao zapovijest.“ 1. Korinćanima 7:1-6

„Ipak, u Gospodu niti je muž bez žene“ „ni žena bez muža.“; „Jer kao što je žena od muža“, „tako je i muž kroz ženu“. „a sve je od Boga.“ 1. Korinćanima 11:11-12

„Jer ste svi sinovi Božiji vjerom u Hrista Isusa. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“ „Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovjek) u Hristu Isusu.“. „A kad ste vi Hristovi, onda ste sjeme Avraamovo“, „nasljednici po obećanju“ Galatima 3:26-29

„Ali kažem, za vrijeme dok je nasljednik dijete ništa se ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar svega. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio. Tako i mi, kada bijasmo djeca, bijasmo porobljeni stihijama svijeta; A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje. A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče! Tako nisi više rob, nego sin; ako li si sin,“ „i nasljednik si Božiji kroz Hrista.“ Galatima 4:17

„Tako i vi, muževi, živite sa svojim ženama po razumu, ukazujući im čast kao slabijem ženskom sasudu“, „kao i sunasljednicama blagodati života“, „da ne budu ometane molitve vaše.“ 1. Petrova 3:7

Očigledno je da je stepen časti koji Sveto pismo ukazuje Evi i njenim kćerima neuporedivo veći od onoga koji joj je ukazao Muhamed. O tome više kasnije.

ALI

Treće, Kuran pokazuje kako priča kulminira u izvornoj pouci. Par traži oproštaj i on mu biva dat:

„I na prevaru ih zavede. A kad oni ono drvo probaše, ukazaše im se njihova stidna mesta i oni po sebi rajsko lišće da stavljaju počeše. „Zar vam to drvo nisam zabranio?“ Zovnu ih njihov Gospodar. „I kazao vam: 'đavo vam je, zbilja, otvoreni neprijatelj.'““

„„Gospodaru naš“, rekoše oni, „sami smo sebi nepravdu učinili, i ako nam Ti ne oprostiš i ne smiluješ nam se, sigurno ćemo da nastradamo.““

„„Silazite!“ Reče On. „Jedni drugima bićete neprijatelji! Na Zemlji ćete da boravite i do određenog vremena ćete da uživate.““

Sura 7, stihovi 22 - 24

„I njih dvoje pojedoše sa drveta i ukazaše im se njihova stidna mesta pa počeše da stavljaju po njima rajsko lišće. Adam nije svoga Gospodara poslušao, pa je skrenuo.“

„Posle ga je njegov Gospodar izabranikom učinio, i oprostio mu je, i na Pravi put uputio.“

„„Napustite Raj svi“, reče Allah, „jedni drugima ćete da budete neprijatelji! Od Mene će da vam dolazi Uputa, i onaj ko bude sledio Moju Uputu neće da zaluta i neće da bude nesrećan.“

Sura 20, stihovi 121 - 123

ODGOVOR

Suprotno Alijevim tvrdnjama, oproštaj za koji on misli da je Adamu ponuđen jednostavno se nije dogodio. Naposletku, Kuran sasvim jasno kaže da je Adamova kazna bila proterivanje iz vrta i bacanje na zemlju. Pažljivo uočite sledeći odlomak koji je Ali naveo:

„„Napustite Raj svi“, reče Allah, „jedni drugima ćete da budete neprijatelji!“: „Od Mene će da vam dolazi Uputa, i onaj ko bude sledio Moju Uputu neće da zaluta i neće da bude nesrećan.“ S. 20:123

E sad, ako je Alah zaista oprostio Adamu, zašto ga nije vratio u vrt ili mu dopustio da u njemu ostane? Kakav je to oproštaj kada je kazna ipak izvršena nad Adamom, budući da su i on i Eva izbačeni iz raja?

Alijevi problemi su daleko od kraja, kao što ćemo videti u sledećem delu naše rasprave.