Sveti Amvrosije o bezvremenom rađanju Sina
Delim ovaj dragulj crkvenog oca svetog Amvrosija, koji razotkriva uzaludnost mišljenja da Otac vremenski prethodi Sinu:
59. „Ne kažem“, odgovaraš ti, „da Sin nije postojao pre vremena; ali kada Ga nazivam ’Sinom‘, izjavljujem da je Njegov Otac postojao pre Njega, jer, kako ti kažeš, otac postoji pre sina.“1785 Ali šta to znači? Ti poričeš da je vreme bilo pre Sina, a ipak hoćeš da je nešto prethodilo postojanju Sina — neko stvorenje vremena — i pokazuješ izvesne stupnjeve rađanja koji se umeću, čime nam daješ da razumemo da je rađanje od Oca bilo proces u vremenu. Jer ako je On počeo da bude Otac, onda je najpre bio Bog, a potom je postao Otac. Kako je onda Bog nepromenljiv?1786 Jer ako je najpre bio Bog, a zatim Otac, On je zacelo pretrpeo promenu usled dodatog i potonjeg čina rađanja.
60. Ali neka nas Bog sačuva od tog ludila; jer smo ovo pitanje izneli samo zato da bismo pobili bezbožnost jeretika. Pobožni duh potvrđuje rađanje koje nije u vremenu, i tako objavljuje da su Otac i Sin savečni, i ne tvrdi da je Bog ikada pretrpeo promenu.
1785 Arijanci su upali u rasprostranjenu zabludu pretpostavljajući da otac, kao otac, postoji pre svoga sina. Oni su takođe zahtevali od ljudi da na Božanska Lica primene ono što važi samo za ljudska bića — da na Biće Božje nametnu ona ograničenja kojima su podložna ljudska postojanja (kao objektivne činjenice). Postojanje Božanskog Oca i Božanskog Sina je izvan vremena, s onu stranu vremena, iznad vremena — u Božanstvu nema ni prošlosti ni budućnosti, već večna sadašnjost. Ali kod čoveka su vremenske kategorije nužni oblici mišljenja — sve se vidi kao prošlo, sadašnje ili buduće — i ljudskoj svesti se svi predmeti predstavljaju u vremenu, mada je duhovno načelo u čoveku, koje opaža predmete kao povezane u nizu, samo nadvremeno, jer gleda sled, a nije ni samo u sledu.
Sada se teško može razložno poreći da čovek nije otac sve dok njegov sin ne počne da postoji, dok se ne rodi, mada otac, kao ličnost različita od svoga sina, postoji pre njega. Zatim, otac i sin moraju biti iste prirode — obojica moraju posedovati osnovna, suštinska svojstva čovečnosti. Inače, strogo govoreći, nema ni očinstva ni sinovstva.
Bog se otkrio kao Otac — čak i u paganskim mitologijama vidimo ideju Očinstva sadržanu u Božanstvu. Ako bogovi neznabožaca nisu rađali po svome rodu, rađali su heroje i polubogove. Ali stvorena postojanja ne mogu polagati pravo na to da budu prvi i pravi predmet ljubavi Božanskog Oca. Ona su samo za neko vreme, i njima se Večna Ljubav ne bi mogla zadovoljiti. Ako je, dakle, Bog istinski Otac, onda mora roditi Sebi Slično — Njegov Sin Mu mora biti jednak po prirodi, to jest, ono što je istinito o Ocu, ono što je suštinsko u Ocu, kao Bogu, mora biti istinito ili suštinsko i u Sinu. Stoga Sin mora biti božanski, večan. Ali rađanje (γέννησις) Sina nije događaj u vremenu. To je činjenica, istina, izvan vremena i s onu stranu vremena, koja pripada božanskom, večnom i duhovnom, a ne vremenskom i stvorenom poretku. „Sin moj jesi Ti, ja te danas rodih? I opet: Ja ću njemu biti Otac, a on meni Sin. I opet, kada uvodi Prvorodnoga u vaseljenu, govori:“ (tj. otkriva Ga stvorenom svemiru kao njegovog Kralja), On kaže: „I neka mu se poklone svi anđeli Božiji.“ (Jevrejima 1:5–6). Budući, dakle, da je Božanski Sin večan, baš kao i Božanski Otac, jedan ne može biti ni pre ni posle drugoga; ta dva Lica su sapostojeća, savečna, jednaka. A ni to tajanstveno rađanje nije događaj koji se zbio jednom, odigravajući se u nizu događaja, ono se neprestano zbiva, ono jeste uvek i doveka.
1786 tj. kako izlaziš na kraj sa mestima iz Svetog pisma kao što su „a ti si uvijek isti, i godine tvoje neće minuti.“—„Jer ja Gospod ne mijenjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste.“—„Oca svjetlosti, u kojega nema izmjenljivosti ni sjenke promjene.“ (Ambrose: Select Works and Letters, u Select Library of the Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church, druga serija, prevedeno na engleski, sa prolegomenom i objašnjavajućim beleškama, priredili Philip Schaff i Henry Wace [T&T Clark, Edinburgh/WM. B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI] Tom X. Izlaganje hrišćanske vere. , Knjiga I, Poglavlje IX; podebljanje moje)
DALJE ČITANJE
RANA CRKVA O VEČNOM RAĐANJU SINA
AVGUSTIN O VEČNOM RAĐANJU HRISTA