Svedočanstvo Starog zaveta o božanskoj ličnosti Duha

Naučna potvrda da Stari zavet svedoči

o božanskoj ličnosti Duha

Sledeći tekst je preuzet iz dela Holman Old Testament Commentary: Nahum, Habakkuk, Zephaniah, Haggai, Zechariah, Malachi, Max Anders i Stephen Miller (glavni urednici), Broadman & Holman Publishers, Nashville, TN 2004, str. 188-191. Reč je konkretno o odeljku koji se bavi Zaharijom. On pruža obimnu starozavetnu građu koja dokazuje da čak i hebrejska Biblija prikazuje Svetog Duha kao potpuno božansku Ličnost, a time i Boga po suštini.

D. Sveti Duh u Starom zavetu (4:6)

Malo je tema koje prosečan hrišćanin toliko pogrešno razume i o kojima se naučnici tako žustro spore kao što su ličnost i delo Svetog Duha u starozavetnom razdoblju. U Zahariji 4:6 prvi put nam se u ovoj knjizi predstavlja Sveti Duh. Hebrejska reč koja se prevodi kao „Duh“ jeste ruah, i javlja se preko 380 puta u Starom zavetu. Prema Leonu Vudu, raspon značenja reči ruah je sledeći: (1) vetar, 101 put; (2) dah, 18 puta; (3) miris, 13 puta; (4) prostor, 6 puta; (5) ljudski duh, 84 puta; (6) Božji Duh, 97 puta; (7) načelo života, 11 puta; (8) emocionalni odgovor, 28 puta; (9) anđeli, 4 puta; (10) zli duhovi, 18 puta; i (11) životna sila u životinji, 1 put (Wood, The Holy Spirit in the Old Testament, Wipf and Stock Publishers, 1998, str. 16-17).

Kod Zaharije ruah jasno govori o Svetom Duhu u 4:6; 6:8; i 7:12. „Duh milosti i molitve“ (12:10) može se odnositi na stav pokajanja, ali najverovatnije govori o Božjem Duhu koji donosi milost, što vodi tome da narod vapi Bogu za milosrđe. Na drugim mestima kod Zaharije ruah se odnosi na anđele (6:5), na duh čoveka (12:1) i na raspoloženje (13:2).

Sveti Duh se u Bibliji pominje od najranijih vremena (upor. Postanje 1:2; 6:3). Na njega se izričito ukazuje u dvadeset tri od trideset devet starozavetnih knjiga, a njegovo delo se podrazumeva i u drugima.

Ličnost Svetog Duha. Iz Duhovog imena znamo da je on duh i da je svet. David je prvi koji ga naziva „Svetim Duhom“ (Psalam 51:11). U Starom zavetu je božanstvo Svetog Duha očigledno. On se izričito naziva „Duh Božji“ (Postanje 1:2; Izlazak 31:3; Brojevi 24:2; 1. Samuilova 10:10; Psalam 106:33), a pripisuju mu se i svojstva božanstva – sposobnost stvaranja (Jov 33:4; Psalam 104:30), sveznanje (Isaija 40:13), moć (Sudije 14:6, 19; Isaija 11:2; Zaharija 4:6) i sveprisutnost (Psalam 139:7).

Neki naučnici su poricali da su starozavetni sveti razumeli Svetog Duha kao ličnost, ali postoji obilje dokaza koji svedoče suprotno. Proučavanje Starog zaveta otkriva da Duh pokazuje osobine ličnosti. On ima osećanja. U Isaiji 63:10 čitamo da je Izrailj „žalostiše sveti duh njegov“ [Božjeg]. Bezlične sile ili moći se ne žaloste – samo ličnosti. On ima um. Isaija govori o Duhovoj „mudrosti“, „razumu“ i „znanju“ (Isaija 11:2). Nemija kaže da je Bog dao svoj „dao si im dobri svoj duh da ih urazumljuje“ (Nemija 9:20), a Duh je rekao Jezekilju šta da govori (Jezekilj 11:5). Osobena ličnost Duha jasno se uočava u Isaiji 48:16: „sada Gospod Gospod posla me i“ [ili „i“] „duh njegov“

Delo Svetog Duha u Starom zavetu. U starozavetna vremena Sveti Duh je bio izuzetno delatan. Duh je bio uključen u stvaranje svemira (Postanje 1:2) i nastavlja svoju ulogu u stvaranju života (Jov 33:4; Psalam 104:30). U Postanju 6:3 otkrivamo da Duh uverava nevernike u greh.

Sveti Duh je nadahnuo Sveto pismo. U 2. Samuilovoj 23:2 David je rekao: „Duh Gospodnji govori preko mene, i besjeda njegova bi na mojem jeziku.“ Zaharija je prorekao: „I srcem svojim otvrdnuše kao dijamanat da ne čuju zakona i riječi koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka pređašnjih; zato dođe velik gnjev od Gospoda nad vojskama.“ (Zaharija 7:12). U Nemiji 9:30 čitamo: „opominjući ih duhom svojim preko proroka svojih“

Savremeni vernici će se možda iznenaditi kada saznaju koliko je Duh bio delatan u životima pojedinih starozavetnih svetih. Nalazimo da Sveti Duh daje mudrost (Nemija 9:20; Isaija 11:2); vodi (1. Carevima 18:12; Isaija 30:1); nadahnjuje molitvu (Zaharija 12:10); i osnažuje (Zaharija 4:6).

U Starom zavetu je osnažujuće delo Duha naročito istaknuto i zaslužuje dodatni osvrt.

Duh je sišao na sledeće osobe ili ih ispunio silom za službu: (1) zanatlija: Veseleilo (Izlazak 31:3; 35:30-31); (2) vođe: Mojsije (Brojevi 11:17); sedamdeset starešina (Brojevi 11:25); Gotonilo, sudija (Sudije 3:10); Gedeon, sudija (Sudije 6:34); Jeftaj, sudija (Sudije 11:29); Samson, sudija (Sudije 14:6, 19; 15:14); Saul, car (1. Samuilova 10:10; 11:6; 19:23); David, car (1. Samuilova 16:13); i (3) proroci: Valam (Brojevi 24:2); Azarija (2. Dnevnika 15:1); Zaharija (2. Dnevnika 24:20); i Jezekilj (Jezekilj 3:24; 11:5). I sveštenici i carevi bili su pomazivani uljem, što je bilo simbol Duhove sile koja silazi na njih da bi služili u tim svojstvima (Izlazak 29:7; 1. Samuilova 10:1; 16:13; 1. Carevima 1:39). Duhova pomazujuća sila na pojedincu mogla je biti oduzeta (Saul, 1. Samuilova 16:14) ili ostati doživotno (David, 1. Samuilova 16:13).

Trajno prebivanje Duha nije nedvosmisleno poučavano u Starom zavetu, osim u kontekstu odlomka o novom savezu u Jezekilju 36:27: „I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.“ Stoga se uglavnom smatra da je Sveti Duh silazio na starozavetne svete radi određenih namena, ali da nije trajno prebivao u njima. Odlomci koji govore o Duhu koji silazi na pojedince i odlazi od njih obično se navode u prilog ovom gledištu (npr. Sudije 3:10; 6:34; 1. Samuilova 10:10; 16:13-14). Međutim, takve primere je najbolje razumeti kao da se odnose na Božju pomazujuću silu za određeni zadatak i oni ne rasvetljavaju pitanje trajnog prebivanja. Čak i Davidova molba da mu Bog ne uzme „svetoga duha svojega nemoj uzeti od mene“ (Psalam 51:11) izgleda da se najbolje razume kao odraz Davidovog straha da će mu Duhova pomazujuća sila za carsku službu biti oduzeta kao što je bila oduzeta Saulu (1. Samuilova 16:13-14).

Izvestan broj evangeličkih naučnika tvrdi da je Sveti Duh zapravo preporađao starozavetne vernike i trajno prebivao u njima. W. C. Kaiser Jr. iznosi uverljive dokaze za ovo stanovište i bavi se teškoćama povezanim s njim u svojoj izvrsnoj knjizi Toward Rediscovering the Old Testament (Grand Rapids: Zondervan, 1991). Nema nikakve sumnje da su hrišćani danas blagosloveni prebivajućim prisustvom Svetog Duha (Rimljanima 8:9).