Sudbina Jude Iskariotskog

Ponovo objavljujem tekst Džimija Akina: Sudbina Jude Iskariotskog.

Kako treba da razumemo razlike u načinu na koji Matej i Luka (u Delima apostolskim) izveštavaju o Judinoj sudbini?

Preuzeto iz moje knjige A Daily Defense:

Dan 170: Kako je Juda Iskariotski umro

Prigovor: Matej i Luka protivreče jedan drugom. Matej kaže da se Juda obesio (Matej 27:5), ali Luka kaže: „strmoglavivši se puče po srijedi, i prosu se sva utroba njegova“ (Dela apostolska 1:18).

Odbrana: Izveštaji čuvaju različite aspekte događaja, ali ne protivreče jedan drugom.

Obojica se slažu da je Juda umro ubrzo nakon raspeća. Matej kaže da se Juda obesio nakon što je vratio trideset srebrnika prvosveštenicima, dok kod Luke Petar govori o tom događaju u razdoblju između vaznesenja i Pedesetnice (između četrdeset i pedeset dana nakon raspeća). Činjenica da se slažu oko vremena, ali smrt opisuju različito, pokazuje da su kolala nezavisna predanja koja su potvrđivala Judinu smrt vrlo brzo nakon raspeća. To ukazuje na to da je Juda zaista umro u tako rano vreme.

Juda je verovatno počeo da prati Isusa dok je bio u dvadesetim godinama (i sam Isus je započeo svoju službu sa oko trideset godina; Luka 3:23). To sugeriše da je Juda umro iznenadnom i neobičnom smrću (tj. ne običnom smrću od starosti). Matejev izveštaj o njegovom samoubilačkom vešanju to objašnjava, pa nam preostaje da objasnimo Lukino pominjanje toga da je pao i pukao.

Najranije objašnjenje nalazi se kod istoričara Papije iz drugog veka, koji je pisao oko 120. godine. Njegovi spisi su izgubljeni, ali su delimično sačuvani kod drugih pisaca. Prema piscu iz četvrtog veka, Apolinariju Laodikijskom, Juda je preživeo vešanje jer je skinut pre nego što se ugušio, ali on navodi Papiju koji kaže da je Juda pretrpeo teško oticanje (edem) glave i tela, što je na kraju dovelo do toga da je pukao (vidi Monte Shanks, Papias and the New Testament, poglavlje 4, fragment 6). Danas znamo da edem vrata i tela može biti posledica davljenja, pa Papijin izveštaj možda ima činjeničnu osnovu.

Drugi su predložili da je Juda ostao da visi o grani drveta sve dok njegovo telo nije počelo da se raspada i da otiče usled gasova koje raspadanje stvara. Uže je zatim puklo ili skliznulo, usled čega je njegovo telo puklo od siline udara.

Neki su primetili da se na tradicionalnom mestu Judine smrti nalazi drveće duž visokog grebena na kome duvaju jaki vetrovi. Vetrovi su možda prouzrokovali klizanje užeta, a visina grebena je možda povećala silinu udara, zbog čega je telo puklo.

Dan 23: Ko je kupio njivu krvi?

Prigovor: Matej i Luka protivreče jedan drugom. Matej kaže da su jevrejski sveštenici kupili njivu krvi (Matej 27:7-8), dok Luka kaže da je to učinio Juda Iskariotski (Dela apostolska 1:18-19).

Odbrana: Matej i Luka se u suštini slažu, a postoji više načina na koje se različito pripisivanje može objasniti.

Oba autora se slažu da je izdaja Jude Iskariotskog dovela do toga da jedna njiva u okolini Jerusalima postane poznata kao njiva krvi. Obojica takođe kažu da je ta njiva plaćena novcem koji su prvosveštenici dali Judi da izda Isusa. Dakle, obojica se slažu oko osnovnih činjenica. Kako onda da objasnimo različit način na koji ova dva autora opisuju kupovinu njive?

Jedan predlog jeste da je pominjanje u Delima apostolskim („On, dakle, steče njivu od plate nepravedne“) zamišljeno kao ironično, a ne doslovno. Ono se javlja u govoru koji drži Petar, pa je sugerisano da je Petar samo hteo da kaže kako je Juda dobio ono što je zaslužio. Novac koji je prvobitno nameravao da potroši na sebe na kraju je platio groblje.

To je moguće, ali kao što primećujemo na drugom mestu (vidi Dan 124), biblijski pisci ponekad izostavljaju izvršioce koji vrše neku radnju kako bi istakli značaj glavnih ličnosti u odnosu na koje se radnja vrši.

Tako čitamo da je Mojsije sagradio šator od sastanka (2. Dnevnika 1:3) i da je Solomon sagradio hram (1. Carevima 6:1-38), iako su u stvarnosti oba zdanja podigli radnici koji su delovali u ime vođa (Izlazak 38:22-23; 1. Carevima 7:13-45). Ponekad se izvršioci pominju, a ponekad ne.

Zato je moguće da je Matej odlučio da pomene ulogu sveštenika: oni su bili izvršioci koji su stvarno kupili njivu. Nasuprot tome, Luka želi da istakne značaj činjenice da je to bio Judin novac, ne ulazeći u pojedinosti o tome kako je transakcija obavljena. Stoga je izostavio pominjanje sveštenika i pomenuo samo Judu.

Ili je taj izbor možda načinio neko ranije u lancu predanja od Luke, koji je jednostavno preneo predanje onako kako ga je primio. U svakom slučaju, to bi bilo u skladu sa poznatom praksom izostavljanja izvršilaca radi isticanja značaja glavnih ličnosti.

Dan 35: Kako je njiva krvi dobila ime?

Prigovor: Matej i Luka protivreče jedan drugom. Matej kaže da je njiva krvi dobila ime zato što je kupljena krvavim novcem (Matej 27:6-7), a Luka kaže da je tako nazvana zato što su ljudi znali da je Juda tamo umro jezivom smrću (Dela apostolska 1:18-19). Odbrana: Imena mogu imati više od jednog značenja, i ta dva objašnjenja su saglasna.

Činjenica da Matej i Luka beleže različite izraze predanja o Judinoj sudbini ukazuje na to da su oba bila u opticaju.

Neki ljudi — upoznati sa Matejevim predanjem — znali su da su sveštenici kupili njivu i nazivali su je „njiva krvi“ zato što je kupljena krvavim novcem. Drugi — upoznati sa Lukinim predanjem — znali su za Judinu krvavu sudbinu i iz tog razloga su je nazivali „njiva krvi“. Neki Jerusalimljani su možda znali za obe verzije — kao i savremeni čitaoci — i nazivali su je „njiva krvi“ iz oba razloga.

Postoje paralele za to i na drugim mestima u Bibliji. Biblijski pisci i njihova publika često su u jednom imenu videli više od jednog značenja. Na primer, ime grada Beer-Ševe može značiti „Bunar sedmorice“ ili „Bunar zakletve“, a pisac Postanja čuva više od jednog predanja o njegovom značenju. On beleži da je na tom mestu Avram iskopao bunar, dao Avimelehu sedam jaganjaca i sklopio zakletvu sa Avimelehom (Postanje 21:30-32). Takođe beleži da je Isak kasnije tamo iskopao bunar i sklopio zakletvu sa Avimelehom (Postanje 26:31-33). Drevni čitaoci Postanja bili su tako upoznati sa oba predanja i videli su ih kao komplementarna objašnjenja imena Beer-Ševe: tako je nazvana iz oba razloga.

Slično tome, njiva krvi je tako nazvana i zato što je kupljena krvavim novcem i zbog Judine smrti. (Zapazimo da Luka kaže kako je Juda kupio njivu, da je umro krvavom smrću i da su ljudi zbog toga to mesto nazvali „njiva krvi“, ali ne kaže da je Juda tamo umro. Možda jeste, a možda i nije.)

Jedno objašnjenje je nastalo prvo, ali oba su bila u opticaju u prvom veku i oba su doprinela tome zašto su ljudi njivu nazvali onako kako jesu.