Stručni takijaš ponovo uzvraća udarac, 1. deo

I ponovo promašuje! 1. deo

Hrišćanski apologeta i filozof Dejvid Vud napisao je odličan traktat za evangelizatore i apologete, koji im pomaže da muslimanima delotvorno predoče jevanđelje i božanstvo Hrista, pod naslovom „Gde je Isus rekao: ’Ja sam Bog, obožavajte me’?“.

Neofit Sami Zatari pokušao je da odgovori na ovaj traktat sastavivši sopstveni, pod naslovom „Odgovor na misionarske tvrdnje da je Isus tvrdio da je Bog“.

Ne iznenađuje što je Zatarijev traktat prepun teških grešaka i očiglednih iskrivljavanja i što samo potvrđuje da je sve što smo o njemu govorili potpuno tačno. Ovaj majstor takije nema šta da traži u apologetici, jer ne poseduje ni intelektualnu oštroumnost ni čestitost potrebnu da bi se bavio ovako životno važnim pitanjima.

U ovom nizu odgovora temeljno ćemo pobiti svaku njegovu pojedinačnu tvrdnju, počev od sledeće:

Da li je Isus Bog zato što je opisan kao „svjetlost svijetu“ u Jovanu 8:12?

Ono što naši hrišćanski prijatelji nisu uspeli da shvate jeste to da činjenica da je nekome dato ime ili opis sličan imenu i opisu koji se pripisuju Bogu NE čini tu osobu jednakom Njemu niti istovetnom s Njim.

Upravo Zatarijeva sopstvena teologija tvrdi da pripisivanje jedinstvenog, božanskog imena ili svojstva određenom pojedincu u suštini znači proglašavanje te osobe jednakom Bogu ili istovetnom s Njim. U islamskoj teologiji takvo pripisivanje predstavlja širk u okviru učenja poznatog kao Tauhid al-Asma was-Sifaat, tj. pripisati jedno (ili sva) Božja jedinstvena imena ili svojstva stvorenju znači počiniti greh pripisivanja božanstva nekome mimo Alaha:

5. Održavanje jedinstva Alahovih imena takođe znači da se Alahova imena u određenom obliku ne mogu davati Njegovom stvorenju osim ako im ne prethodi prefiks ‘Abd, koji znači „rob“ ili „sluga“. Mnoga božanska imena u neodređenom obliku, poput Ra’uf i Rahim, dopuštena su kao ljudska imena zato što je Alah neka od njih upotrebio u neodređenom obliku da bi ukazao na Proroka…

Ali ar-Ra’uf (Onaj koji je pun samilosti) i ar-Rahim (Najmilostiviji) mogu se koristiti za ljude jedino ako im prethodi ‘Abd, kao u ‘Abdur-Ra’uf ili ‘Abdur-Rahim, jer u određenom obliku predstavljaju stepen savršenstva koji pripada jedino Bogu. Slično tome, zabranjena su i imena poput ‘Abdur-Rasool (rob poslanika), ‘Abdun-Nabi (rob Proroka), ‘Abdul-Husayn (rob Husejna) itd., gde ljudi sebe nazivaju robovima nekoga mimo Alaha. Na osnovu ovog načela, Prorok je zabranio muslimanima da one koji su im povereni nazivaju ‘abdi (moj rob) ili amati (moja robinja). (Abu Ameenah Bilal Philips, Osnove tevhida (islamski monoteizam) [International Islamic Publishing House, Rijad, 2. izdanje: 2005], Prvo poglavlje: Kategorije tevhida, str. 29–32; podebljanje naše)

2. Shirk obogotvorenjem

Ovaj oblik shirk-a u okviru al-Asma’ was-Sifat odnosi se na slučajeve u kojima se stvorenim bićima ili stvarima daju — ili ona sama prisvajaju — Alahova imena ili Njegova svojstva. Na primer, kod drevnih Arapa bila je uobičajena praksa da obožavaju idole čija su imena izvedena iz Alahovih imena. Njihova tri glavna idola bila su: al-Lat, izvedeno iz Alahovog imena al-Ilah; al-‘Uzza, izvedeno iz al-‘Aziz; i al-Manat, izvedeno iz al-Mannan. U vreme proroka Muhameda, u oblasti zvanoj Jemama, pojavio se i lažni prorok koji je uzeo ime Rahman, a ono pripada jedino Alahu. (Isto, Drugo poglavlje: Kategorije shirk-a, Shirk in al-Asma’ was-Sifat, str. 51; podvlačenje naše)

Zatari i sam u to veruje, jer je upravo to napisao u jednoj od objava na svom blogu:

Tawheed je suština islama, on je srž islama, on je ono za šta se islam zalaže, I ON JE RAZLOG ZBOG KOJEG NAS JE ALAH STVORIO. Svi proroci i poslanici poslati su s porukom tawheeda, sam Kuran je knjiga tawheeda, a oni koji imaju čvrsto i ispravno verovanje u tawheed zaista će biti spaseni.

Dakle, šta je tawheed, šta on znači i kako ga neko ispravno sledi? Za početak, treba da znate da je tawheed podeljen u tri kategorije, i to sledeće:

Tawheed gospodstva (Rubbubiyah)

Tawheed obožavanja (Ibaadah/Uluhiyyah)

Tawheed Alahovih imena i svojstava (Taweed ul-Asmaa was-Sifaat_)_

Svaka od navedenih kategorija nalazi se u Kuranu; to nisu tri kategorije zasnovane prosto na nečijim željama ili sopstvenom razmišljanju, već su sve utemeljene u Kuranu i suneti…

A Tawheed al-Asmaa was-Sifaat jeste opisivanje Alaha Uzvišenog i imenovanje Njega onim čime je On sam sebe opisao i imenovao, i onim čime Ga je opisao i imenovao Njegov Poslanik u verodostojnim predanjima – i potvrđivanje toga za Alaha bez upoređivanja (sa stvorenjem) ili sličnosti (sa stvorenjem), i bez (lažnog) tumačenja (bilo čega od toga) ili poricanja (bilo čega od toga). Ništa nije poput Njega, a On sve čuje i sve vidi. I neka Alah uputi molitve i pozdrave našem proroku Muhamedu, njegovoj porodici i njegovim drugovima. (Kategorije tevhida (jednoća Alaha), 31. mart 2012; velika slova i podvlačenje naši)

{Napomena sa strane: Ovde muslimanski učenjaci priznaju da njihovo božanstvo zapravo upućuje molitve za Muhameda, kao i za Muhamedovu porodicu i njegove drugove, tj. „I neka Alah UPUTI MOLITVE i pozdrave našem proroku Muhamedu, njegovoj porodici i njegovim drugovima“. Izgleda da ovi takijaši nemaju nikakav problem da priznaju takve činjenice kada ne pokušavaju da lažu ili obmanjuju nemuslimane u pogledu prave prirode svog božanstva.}

Budući da Kuran govori o Alahu kao svetlosti nebesa i Zemlje,

„Allah je svetlo nebesa i Zemlje! Primer Njegovog svetla je kao udubina u kojoj je fitilj kandila; fitilj je u staklenki, a staklenka je kao blistava zvezda; užiže se blagoslovljenim maslinovim drvetom, istočnim i zapadnim, čije ulje gotovo da sija kad ga vatra i ne dotakne; sama svetlost iznad svetlosti! Allah vodi ka Svojoj svetlosti onoga koga On hoće. Allah navodi primere ljudima, Allah sve dobro zna.“ S. 24:35 Hilali-Khan

I budući da je ime „Svetlost“ (an-Nur), prema muslimanskim teolozima, jedan od jedinstvenih Božjih naziva i svojstava,

An-Nûr: Svetlost

Svetlost, vodič, Onaj koji obasjava; Onaj koji je očit, jasan.

An-Nur je jedno od Devedeset devet imena. (Aisha Bewley, Božanska imena)

94. Al-Nur
Svetlost (Gibril F. Haddad, Alahova imena i svojstva)

Ovo znači da opisivati Hrista kao Svetlost sveta, ili čak kao istinsku Svetlost koja je došla u svet koji je On stvorio, kako to čine novozavetni spisi,

„U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima. I svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze. Bi čovjek poslan od Boga, po imenu Jovan. Ovaj dođe za svjedočanstvo, da svjedoči o svjetlosti, da svi vjeruju kroz njega. On ne bješe svjetlost, nego da svjedoči o svjetlosti. Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.“ Jovan 1:4-10

Ili nazivati Ga nebeskim Gospodom koji obitava u svetlosti i koji će takođe biti Svetiljka novih nebesa i nove zemlje,

„A kad putovaše i dođe blizu Damaska, iznenada obasja ga svjetlost sa neba, I padnuvši na zemlju ču glas gdje mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? A on reče: Ko si ti, Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus kojega ti goniš, (teško ti je protiv bodila praćati se. A on drhteći od straha reče: Gospode, šta ću da činim? A Gospod mu reče) nego ustani i uđi u grad, pa će ti se kazati šta treba da činiš. A ljudi koji putovahu s njim stajahu nijemi, čujući glas, a nikoga ne videći. A Savle ustade sa zemlje i otvorenim očima svojim nikoga ne viđaše. Oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. I bješe tri dana slijep, i ne jede, niti pi.“ Dela apostolska 9:3-9

„A kad iđah i približih se Damasku, dogodi mi se da iznenadno oko podne zablista oko mene velika svjetlost sa neba. I padoh na zemlju, i čuh glas koji mi govori: Savle, Savle, zašto me goniš? A ja odgovorih: Ko si ti, Gospode? A on mi reče: Ja sam Isus Nazarećanin, kojega ti goniš. A oni koji bijahu sa mnom vidješe svjetlost i biše ustrašeni, ali ne čuše glasa koji mi govoraše. A ja rekoh: Šta da činim, Gospode? A Gospod mi reče: Ustani i idi u Damask, i tamo će ti se kazati o svemu što ti je određeno da činiš. I pošto ja obnevidjeh od slave svjetlosti one, povedoše me za ruku oni koji bijahu sa mnom, i tako uđoh u Damask.“ Dela apostolska 22:6-11

„I Grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da mu svijetle, jer ga slava Božija osvijetli, i svjetlost je njegova Jagnje. I narodi će hoditi u svjetlosti njegovoj, i carevi zemaljski donijeće slavu i čast svoju u njega;“ Otkrivenje 21:23-24

znači, u suštini, poistovetiti Ga s Bogom.

Štaviše, budući da je sam Hristos sebe nazvao Svetlošću sveta koja svim ljudima daje osvetljenje,

„Isus im opet reče, govoreći: Ja sam svjetlost svijetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svjetlost života.“ Jovan 8:12

„Meni valja činiti djela Onoga koji me posla, dok je dan. Dolazi noć kad niko ne može raditi. Dok sam u svijetu, svjetlost sam svijetu.“ Jovan 9:4-5

„A Isus im reče: Još je malo vremena svjetlost sa vama; idite dok svjetlost imate da vas tama ne obuzme; a ko ide po tami ne zna kuda ide. Dok svjetlost imate vjerujte u svjetlost, da budete sinovi svjetlosti. Rekavši ovo, Isus otide i sakri se od njih.“ Jovan 12:35-36

„A Isus povika i reče: Ko vjeruje u mene, ne vjeruje u mene, nego u Onoga koji me je poslao. I ko vidi mene, vidi Onoga koji me je poslao. Ja u svijet dođoh kao svjetlost, da svako ko vjeruje u mene ne ostane u tami.“ Jovan 12:44-46

to u suštini dokazuje da je Isus sebe predstavljao kao Boga.

Uostalom, Sveto pismo kaže da je Bog svetlost, štaviše večna Svetlost, i da je On sam svetiljka vernicima:

„I ovo je obećanje koje smo čuli od Njega i javljamo vama, da je Bog svjetlost, i tame u Njemu nema nikakve.“ 1. Jovanova 1:5

„Ti si vidjelo moje, Gospode, i Gospod prosvjetljuje tamu moju.“ 2. Samuilova 22:29

„Neće ti više biti sunce vidjelo danju, niti će ti sjajni mjesec svijetliti; nego će ti Gospod biti vidjelo vječno i Bog tvoj biće ti slava. Neće više zalaziti sunce tvoje, niti će mjesec tvoj pomrčati; jer će ti Gospod biti vidjelo vječno, i dani žalosti tvoje svršiće se.“ Isaija 60:19-20

Ono dalje objavljuje da je Bog izvor života koji svojom Svetlošću daruje osvetljenje kako bi drugi mogli naći život:

„Jer je u tebe izvor životu, tvojom svjetlošću vidimo svjetlost.“ Psalam 36:9

„Gospod je vidjelo moje i spasenje moje; koga da se bojim? Gospod je krjepost života mojega; koga da se strašim?“ Psalam 27:1

Nadahnuto Sveto pismo čak uči da se Bog svetlošću ogrće kao ogrtačem:

„Obukao si svjetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator.“ Psalam 104:2

Stoga je prosto neosporno da jezik kojim su Gospod Isus i Njegovi sledbenici Njega opisivali kao Svetlost može značiti jedino to da su zaista verovali i potvrđivali da je Hristos ovaploćeni Bog. Takvi opisi nikada se ne bi mogli upotrebiti za stvorenje, ma koliko ono bilo uzvišeno.

Zapravo, osim Isusa, nijedan od nekoliko desetina proroka u Svetom pismu nikada nije izneo sličnu tvrdnju. Proroci ne govore tako. To bi bilo bogohuljenje, jer bi značilo prisvajanje Božjeg mesta.

Zatarijevi argumenti idu od lošeg ka gorem, jer on na kraju pretvara Muhameda u boga pored Alaha!

Na primer, kada se Alah u Kuranu naziva „svetlo nebesa i Zemlje“, to ima potpuno drugačije značenje i kontekst nego kada se prorok Muhamed naziva svetlošću:

„O vi kojima je data Knjiga, došao vam je Naš Poslanik da vam ukaže na mnogo šta što vi iz Knjige krijete, a preko mnogo čega će i da pređe. A od Allaha vam dolazi svetlost i Knjiga jasna.“ (Kuran 5:15)

To je isto kao kada se prorok Muhamed naziva milošću čovečanstvu — to ga ne čini Alahom samo zato što je i Alah poznat kao Milostivi.

Postoji nekoliko problema sa Zatarijevim argumentom. Prvo, pozivanje na tekst u kojem se Muhamed navodno naziva svetlošću ni najmanje ne potkopava činjenicu da, prema islamskoj teologiji, pripisivanje božanskog svojstva pojedincu znači pripisivanje božanstva toj osobi.

Stoga, jedino što Zatarijev odgovor uspostavlja jeste to da Kuran na kraju obogotvoruje Muhameda, što zauzvrat znači da su autor(i) i/ili priređivač(i) Kurana krivi za neoprostivi greh širka, jer pripisuju božanstvo stvorenju,

„Koji vam je Zemlju posteljom, a nebo zdanjem učinio; Koji s neba spušta vodu i s njom izvodi plodove, opskrbu vašu. Zato ne pripisujte Allahu druga božanstva, a znate to.“ S. 2:22 N. J. Dawood

„Allah, zaista, neće da oprosti da se Njemu išta u obožavanju pridružuje, a kome hoće oprostiće sve osim toga; onaj ko Allahu išta u obožavanju pridružuje - zaista je daleko zalutao.“ S. 4:116 Muhammad Asad – up. Kuran 4:48

„To je Naš čvrst dokaz koji smo dali Avramu protiv njegovog naroda. Mi na više stepene uzdižemo one koje hoćemo. Tvoj Gospodar je, uistinu, mudar i sve zna. I Mi smo mu darovali Isaka i Jakova; i svakog uputismo - a Noja smo još pre uputili - i od potomaka njegovih Davida, i Solomuna, i Jova, i Josifa, i Mojsija, i Arona - eto, tako Mi nagrađujemo one koji dobra dela čine; i Zaharija, i Jovana, i Isusa, i Iliju - svi su oni bili među čestitima – i Jišmaela, i Jeliseja i Jonu i Lota - i svima smo prednost nad ostalim svetovima dali – I neke njihove pretke i njihove potomke i njihovu braću - odabrali smo ih i na Pravi put im ukazali. To je Allahova uputa kojom On upućuje one koje želi od slugu Svojih. A da su oni pored Allaha druge obožavali, sigurno bi propalo ono što su radili. To su oni kojima smo Mi dali Knjigu i mudrost i verovesništvo.“ S. 6:83-89 Asad

„A tebi, i onima pre tebe, je objavljeno: „Ako bi druga božanstva pored Allaha obožavao tvoja dela bi sigurno propala, i sigurno bi bio među stradalnicima.““ S. 39:65 Asad

U suštini, Zatari je uspeo da dokaže da je muslimansko pismo pretvorilo Muhameda u još jednog boga pored Alaha, iako se ono svojski trudi da potvrdi da Muhamed nije bio ništa više do pogrešiv, nesavršen grešnik koji nije bio siguran u sopstveno spasenje:

„Neka ti Allah oprosti što si dozvolio da izostanu! Inače bi ti se otkrili oni koji govore istinu, a znao bi i one koji lažu.“ S. 9:43 Asad

„ili dok ne budeš imao kuću od zlata, ili dok se na nebo ne uspenješ; a nećemo da verujemo ni da si se uspeo sve dok nam ne doneseš Knjigu da je čitamo.“ Reci: „Uzvišen neka je moj Gospodar! Zar ja nisam samo čovek, poslanik?!““ S. 17:93 Hilali-Khan – up. Kuran 18:110

„Znaj da nema boga osim Allaha! Traži oprost za svoje grehe i za vernike i vernice! Allah zna kuda se krećete i gde boravite.“ S. 47:19 Asad – up. 4:106-107; 40:55; 48:1-2; 80:1-10; 110:3

„Ja sam samo čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog samo jedan Bog, zato ustrajno verujte u Njega, i oprost od Njega tražite.“ S. 41:6 Asad

„Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.“ S. 46:9 Asad

Drugo, Zatari je na ovom mestu podmukao, jer je potpuno svestan da njegovi sopstveni muslimanski teolozi prave razliku između pripisivanja određenog naziva ili svojstva nekome u neodređenom i u određenom smislu, tj. postoji razlika između toga da se neko nazove svetlošću (a light) i toga da mu se obraća kao Svetlosti (THE Light), budući da ovo drugo podrazumeva da se dotični pojedinac prikazuje kao stvarni izvor tog određenog svojstva, za razliku od nekoga ko to svojstvo izvodi iz izvora iz kojeg ta odlika potiče.

Drugim rečima, upotreba određenog člana ima za cilj da razluči poreklo od izvedenosti, praveći razliku između onoga ko jeste poreklo ili izvor određenog svojstva i osobe koja to svojstvo izvodi od nekoga drugog, naročito od samog izvora.

Obratite ponovo pažnju na reči muslimanskog učenjaka Bilala Filipsa:

5. Održavanje jedinstva Alahovih imena takođe znači da se Alahova imena U ODREĐENOM OBLIKU ne mogu davati Njegovom stvorenju osim ako im ne prethodi prefiks ‘Abd, koji znači „rob“ ili „sluga“. Mnoga božanska imena u neodređenom obliku, poput Ra’uf i Rahim, dopuštena su kao ljudska imena zato što je Alah neka od njih upotrebio u neodređenom obliku da bi ukazao na Proroka…“ (Isto, podebljanje i velika slova naši)

Stoga postoji ogromna razlika između toga da se Muhamed nazove jednom svetlošću (A Light) i toga da se Isus poistoveti sa Svetlošću sveta (THE Light) ili sa istinskom Svetlošću (THE TRUE Light), budući da ovo potonje podrazumeva da je Isus Izvor iz kojeg potiče svako osvetljenje. Međutim, Hristos može biti taj Izvor jedino ako je apsolutno Božanstvo, jer je jedino Bog Izvor svakog osvetljenja. Sve i svi ostali svoju svetlost, odnosno svoje osvetljenje, izvode od samoga Boga.

Treće, Zatari pogrešno pretpostavlja da Kuran 5:15 zaista naziva Muhameda svetlošću, iako to nije očigledno ni jasno čitanje teksta. Čini se verovatnijim da se stih zapravo odnosi na sam Kuran kao na svetlost koju je Alah spustio s izričitim ciljem da pruži duhovno osvetljenje svakome ko ga čita:

Ono što ovde imamo nisu dve različite stvari, npr. svetlost i jasno pismo, već dva opisa jedne iste stvari, tj. za sam Kuran se kaže da je i svetlost i jasna knjiga.

Da je ovo verovatnije čitanje, lako se dokazuje sledećim stihovima koji govore o Kuranu kao o svetlosti s kojom je Muhamed poslat:

„onima koji će da slede Poslanika, Verovesnika, koji neće da zna ni da čita ni da piše, kojeg oni kod sebe, u Tori i Jevanđelju, nalaze zapisanog, koji će od njih da traži da čine dobra dela, a od odvratnih da odvraća, koji će lepa jela da im dozvoli, a ružna zabrani, koji će da ih tereta i teškoća koje su oni imali oslobodi. A oni koji u njega budu verovali, koji ga budu podržavali i pomagali i svetlo po njemu poslato sledili - oni će sigurno uspeti.“ S. 7:157 Pickthall

„Elif-lam-ra. Ovo je knjiga koju ti objavljujemo da ljude dozvolom njihovog Gospodara izvedeš iz tmina na svetlo, na put Silnoga i Hvaljenoga“ - S. 14:1 Y. Ali

„Tako Mi i tebi objavljujemo Kur'an odredbom Našom. Ti nisi znao šta je Knjiga, niti si poznavao verske propise, ali smo je Mi učinili svetlom pomoću kojeg upućujemo one Naše sluge koje želimo. A Ti, zaista, ukazuješ na Pravi put“ S. 42:52 Pickthall

„Zato, verujte u Allaha i Njegovog Poslanika i u Svetlo koje objavljujemo, Allah u potpunosti zna ono šta vi radite.“ S. 64:8 Pickthall

Niti je ovo samo naše razumevanje teksta, budući da ovo tumačenje prihvata i brani sledeći komentar:

[2] „Svetlost i jasna knjiga“: oboje označava Kuran. Veznik „i“ (waw) ovde je u arapskoj gramatici poznat kao objašnjavajuća apozicija (atful-bayan ili atfut-tafseer). Dokaz za to jesu Alahove reči u sledećem stihu: yahdil-lahu bihi (Alah time upućuje). Kada bi svetlost i Knjiga bili dva odvojena predmeta, Alah bi rekao yahdil-lahu bi-hima (Alah upućuje pomoću njih oboje), to jest, Alah bi upotrebio zamenicu u dvojini umesto zamenice u jednini. Ovo je tekstualni dokaz koji pokazuje da svetlost i Knjiga označavaju jedno te isto, a ne da svetlost označava Alahovog Poslanika, a Knjiga Kuran, KAKO BI NOVOTARI HTELI DA NAS UBEDE. Novotari IZOBLIČUJU značenje ovih reči da bi potkrepili svoje maštovito verovanje da je Alahov Poslanik noor min noorillah (deo Alahove svetlosti) i time poriču njegovu ljudskost. U odbranu svog samosmišljenog verovanja navode hadis: „Alah je stvorio Muhamedovu svetlost pre nego što je stvorio svemir, a potom je tom svetlošću stvorio čitav svemir.“ Ovaj hadis ne postoji ni u jednoj zbirci verodostojnih hadisa. Štaviše, ovaj izmišljeni hadis protivreči drugom hadisu: „Prva stvar koju je Alah stvorio bilo je Pero.“ – (Jami At-Tirmidhi, hadis 2155; Sunan Abu Dawood, hadis 4700). Alama Al-Albani, čuveni muhadis, komentarišući ovaj hadis piše: „Ovaj hadis je bez sumnje verodostojan, jasan dokaz koji pobija naširoko rasprostranjeni hadis: ’Prva stvar koju je Alah stvorio bila je svetlost tvoga Proroka, o Džabire.’“ – Ta‘leeqatul-Mishkat (Komentar na Al-Mishkat) 1:34. (An English Translation of Tafsir Ahsanul-Bayan, komentar Hafiza Salahuddina Yusufa, prevod komentara Mohammad Kamal Myshkat [Maktaba Dar-us-salam, prvo izdanje: jun 2010], tom 1: Od sure Al-Fatiha do sure Al-Maida, str. 584–585; podebljanje i velika slova naši)

Dakle, prema ovim muslimanskim učenjacima, Zatari nije ništa drugo do novotar koji bestidno izobličuje značenje sopstvenih verskih tekstova kako bi potkrepio svoja maštovita tumačenja!

Kao takav, ovaj tekst ne pruža nikakvu podršku Zatarijevom stavu i stoga ne uspeva da pobije novozavetni dokaz da je Isus — što se islamske teologije tiče — zaista tvrdio da je Bog kada je sebe nazvao Svetlošću sveta.

Ovim se završava prvi deo našeg pobijanja. Ako Gospod Isus da, ostatak naših odgovora na Zatarijeve obmanjujuće tvrdnje uslediće uskoro.