Škripavi presto, drevni kit i nebeske koze
RAZOTKRIVANJE JOŠ MUHAMEDOVIH BAJKI
U ovoj objavi navodiću određene odlomke iz važnog i vrednog dela o islamskoj „istoriji“ koje je napisao Ibn Kesir, pod naslovom Al-Bidaja va-n-nihaja („Početak i kraj“). Ti odlomci će čitaocima dati predstavu o tome koliko je islamsko viđenje stvarnosti neverovatno, nekoherentno i naprosto besmisleno.
Počinjem navođenjem onoga što Ibn Kesir tvrdi o tome gde se Alah nalazio pre stvaranja nebesa i zemlje.
Imran ibn Husajn je preneo da je postojao Alah i da nije bilo ničega što bi Mu prethodilo. Njegov presto je bio nad vodom. Sve je upisao na Ploču pomno čuvanu, a ZATIM je stvorio nebesa i zemlju.
GDE JE BIO ALAH: Ebu Razin Lakit ibn Amir je preneo da je upitao: „O Alahov Poslaniče, gde je bio naš Gospodar pre nego što je stvorio nebesa i zemlju? On reče: „Bio je u ama… a iznad Njega nije bilo vazduha. Zatim je stvorio svoj presto nad vodom. (Za reč ama’ se kaže da znači: praznina, tanak oblak, nešto ljudima nepojmljivo).
PRVA STVORENA STVAR: Uleme (učenjaci) se razilaze oko toga šta je prvo stvoreno. Neki kažu da je pero stvoreno pre svih tih stvari. To mišljenje zastupaju Ibn Džerir, Ibn Dževzi i drugi. Ibn Džerir je rekao da je posle pera stvoren tanak oblak. Ubada ibn Samit je preneo da je Alahov Poslanik rekao: „Prva stvar koju je Alah stvorio bilo je pero. Zatim mu je rekao: „Piši!“ I ono je istog trenutka počelo da piše ono što će se zbivati do Dana vaskrsenja.
Međutim, većina se slaže sa hafizom Ebul Ula Hamdanijem i drugima (da je arš, presto, bio stvorenje pre njega). To je ono što je Ibn Džerir preneo od Ibn Abasa. Abdulah ibn Amr ibn As je preneo da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže: „Alah je zapisao sudbinu stvorenja pre nego što je stvorio nebesa i zemlju pedeset hiljada godina. A Njegov presto je bio nad vodom“. To je ta sudbina koju je pero zapisalo. Time je utvrđeno da je presto prethodio peru. Moguće je da je pero bilo prvo stvorenje u svemiru, a potporu za to imamo u hadisu koji prenosi Imran ibn Husajn, da su ljudi iz Jemena rekli Alahovom Poslaniku: „Došli smo ti da steknemo razumevanje vere i da pitamo o POČETKU STVARANJA“. On reče: „Postojao je Alah i nije bilo ničega pre Njega, ni sa Njim, ni mimo Njega“. Zatim: „On je na ploči pomno čuvanoj zapisao sve. ZATIM je stvorio nebesa i zemlju“. Pošto su oni pitali o počecima stvaranja nebesa i zemlje, rekao im je samo ono što se njih ticalo i nije govorio o stvaranju prestola, kao što je obavestio u prethodnom hadisu Ebu Razina.
Ibn Džerir je takođe preneo da se kaže: „Zaista je naš Gospodar stvorio – posle pera – kursi (stolicu). Zatim je – posle kursija – stvorio arš (presto). Potom je stvorio vazduh i tamu. Zatim je stvorio vodu i postavio svoj presto na vodu.“ Alah, Slavni i Uzvišeni, najbolje zna. (Ibn Kesir ad-Dimaški (700-774. po Hidžri), Al Bidaayah Wannihaayah (Od početka do kraja), preveo Rafiq Abdur Rahman [Darul-Ishaat, Karači, Pakistan, prvo izdanje 2014], tom 1. Priča o stvaranju, ummeti prošlosti, Muhamedov život do 9. godine po Hidžri, str. 48-49; isticanje velikim slovima i podvučenim kurzivom moje)
Obratite pažnju koliko je sve ovo zbunjujuće i nerazumljivo. Alah je navodno pre stvaranja stvorio pero i presto, a njegov presto je lebdeo nad vodom!
Problem sa ovom tvrdnjom jeste sledeći: kako može postojati ijedna stvorena stvar pre stvaranja nebesa i zemlje, koje i sam gorenavedeni izvor određuje kao početak stvaranja? To jest, početak stvaranja jeste trenutak kada su nebesa i zemlja stvoreni.
Kako, dakle, presto, voda i pero mogu postojati ili biti stvoreni pre stvaranja, kada bi i ti predmeti morali biti deo samog stvaranja?
Stvar je još gora, jer Ibn Kesir dalje kaže:
Abas ibn Mutalib je preneo: Sedeli smo sa Alahovim Poslanikom kada je iznad nas prošao oblak, pa nas je upitao: „Znate li šta je to?“ Rekosmo: „Oblak.“ On reče: „Muzn (beli, kišni oblak).“ Mi ponovismo: „Beli oblak.“ On reče: „I inan ili anan (što znači oblak)“, ali mi smo ćutali. Upita: „Znate li kolika je razdaljina između neba i zemlje?“ Rekosmo da Alah i Njegov Poslanik znaju.“ On reče: „Između njih je razdaljina od pet stotina godina, a između svaka dva neba je razdaljina od pet stotina godina; otvor svakog neba iznosi pet stotina godina. Iznad sedmog neba je more čije je rastojanje između površine i dna kao između neba i zemlje. Iznad toga je osam (anđela nalik na) planinskih koza, čije je rastojanje između papaka i butina kao razdaljina između neba i zemlje. Iznad toga je arš (presto), čije je rastojanje od dna do vrha kao razdaljina između neba i zemlje. Alah je iznad toga i ništa Mu nije skriveno od dela sinova Ademovih.
Ovaj hadis se sličnim rečima prenosi preko Simaka.
Džubejr ibn Mut’im je preneo da je jedan seljak došao Alahovom Poslaniku i rekao: „O Alahov Poslaniče, ljudi su u nevolji, porodice su gladne, imanja su iscrpljena, a životinje uginjavaju. Moli Alaha da nam da kišu, jer tebe postavljamo za posrednika kod Alaha, a Alaha za posrednika kod tebe.“ Alahov Poslanik reče: „Teško vama. Da li shvatate šta govorite?“ I slavio je Alaha i nastavio da Ga slavi sve dok se to nije videlo na licima sahaba (drugova). Ponovo reče: „Teško vama! Alah se ne traži kao posrednik ni za jedno od Njegovih stvorenja. Njegov položaj je uzvišeniji od toga. Teško vama! Da li shvatate šta je (silni) Alah? Njegov arš (presto) je nad Njegovim nebesima ovako“ – i pokaza prstima nešto poput kupole – I ON ŠKRIPI ZBOG NJEGA KAO ŠTO SEDLO ŠKRIPI ZBOG JAHAČA.
Ibn Bišar je u svom hadisu preneo: „Zaista je Alah iznad svojih nebesa“, i (preneo je hadis) do kraja. Međutim, Ibn Asakir je sastavio knjižicu u kojoj odbacuje ovaj hadis i dovodi u pitanje Muhameda ibn Ishaka što ga je preneo, ali te reči se prenose i drugim lancima prenosilaca i navode ih Abu ibn Humejd i Ibn Džerir u svojim tefsirima, kao i Ibn Ebu Asim i Taberani u svojim knjigama o suneti. Bezar u svom musnedu i hafiz Dija Mukadisi u Muhtaru prenose od Omera ibn Hataba da je jedna žena došla Poslaniku i zamolila ga da moli Alaha da je uvede u Raj. On je uzveličao Alaha i rekao: „Njegov kursi (stolica) proteže se nad nebesima i zemljom i ŠKRIPI KAO ŠTO ŠKRIPI NOVO SEDLO POD TEŽINOM (JAHAČA). Ipak, postoji sumnja u pouzdanost jednog od prenosilaca u lancu.
Poslanik Muhamed je rekao: „Kada tražite od Alaha Raj, tražite od Njega Firdevs, jer je on najviši deo Raja i njegovo središte, a iznad njega je presto Er-Rahmana. Prema nekim asarima: „Stanovnici Firdevsa čuće ŠKRIPU ARŠA (PRESTOLA). To će biti njegovo slavljenje i veličanje Alaha“. Čuće je zbog svoje blizine njemu. Poslanik Muhamed je rekao: „PRESTO Er-Rahmana (Milostivog) SE ZATRESAO o smrti Sada ibn Muaza. (Isto, str. 50-51; podebljano isticanje i velika slova moji)
Muhamed nije samo verovao da postoji osam planinskih koza koje žive s one strane nekog nebeskog mora smeštenog iznad sedmog neba, nego je mislio i da je Alahov presto stvaran materijalni predmet koji škripi od nošenja Alahove telesne mase! Činjenica da presto doslovno škripi, kao što sedlo škripi pod težinom, dokazuje da je Alah prostorno, telesno biće sa telom dovoljno malim da stane u jedan materijalni predmet.
Drugim rečima, presto mora biti dovoljno velik, a Alahov oblik dovoljno mali da bi on mogao da sedne na njega. A da bi Alah imao materijalno telo, on po nužnosti mora biti vezan za prostor i materiju, jer oblik zahteva prostor i mesto da bi postojao.
To pak znači da Alah nije stvorio sve dimenzije prostora i mesta, budući da su telo koje poseduje, kao i prostor i mesto potrebni da ga obuhvate, nestvoreni. A ako su nestvoreni, onda on nema vlast nad njima, nego oni vladaju njime, jer je za njih vezan po nužnosti.
A da neki muhamedovac ne bi tvrdio kako presto nije doslovan predmet na kome Alah doslovno sedi, obratite pažnju na ono što je Ibn Kesir dalje napisao:
DOSLOVNO ZNAČENJE REČI ARŠ: Reč arš označava presto kakav koriste kraljevi, što je očigledno iz Alahovih reči…
„a ima i veličanstveni presto.“ (27:2, 3)
To nije falak ni nebo, niti Arapi tu reč tako razumeju. Kada je Kuran objavljen, jasno je pokazao da je to presto koji stoji na stubovima i koji nose anđeli, da je kupolastog oblika nad svemirom i da je krov nad stvorenjem. Alah kaže…
„Anđeli koji nose Presto i oni koji su oko njega, slave i hvale svoga Gospodara i veruju u Njega, i mole se da budu oprošteni gresi vernicima: „Gospodaru naš, Ti sve obuhvataš milošću i znanjem“ Sura al-Gafir, 40:7…
Prema već navedenom hadisu, osam anđela nosi arš na svojim leđima. Alah kaže…
„a Presto tvoga Gospodara će tog dana iznad njih da drže osmorica.“… al-Haka. (69:17)
Šahr ibn Havašab je preneo da su nosioci arša (prestola) osmorica, i da četvorica od njih mole…
Slava Tebi, o Alahu, i hvala Tebi. Sva hvala pripada Tebi za Tvoju blagost uprkos Tvome znanju.
Druga četvorica govore…
Slava Tebi, o Alahu, i hvala Tebi. Sva hvala pripada Tebi za Tvoj oprost uprkos Tvojoj moći.
Ibn Abas je preneo da je Alahov Poslanik potvrdio istinitost Umeje ibn Salta, kada je ovaj rekao u svojoj poeziji…
Poslanik Muhamed je ponovo rekao: „Istinu je rekao“.
Pošto je on tvrdio DA ČETIRI ANĐELA NOSE PRESTO, A prorok MUHAMED GA JE POTVRDIO, sledi da arš NAIZMENIČNO NOSE ČETIRI ANĐELA. Čak i ako pristanemo na ovo objašnjenje, brojevi nisu u protivrečnosti.
Džabir ibn Abdulah je preneo da je Poslanik rekao: „Dozvoljeno mi je da pripovedam o jednom anđelu među ANĐELIMA Alahovim KOJI NOSE ARŠ, da je između njegove ušne resice i njegovih ramena razdaljina od sedam stotina godina putovanja.“ (Ibn Kesir, Al Bidaayah, str. 52-53; isticanje velikim slovima moje)
Apsolutno nema smisla govoriti o ukupno osam anđela koji nose ili prenose metaforički presto, osim ako ne pretpostavimo da je i izraz „anđeli“ metafora koja se ne odnosi na stvarna bića koja postoje.
Čini se i da je Muhamed svoju bajku o osam vanzemaljskih planinskih koza možda zasnovao na svom verovanju da postoji osam anđela nosilaca prestola.
Kad smo već kod tih osam planinskih koza iz svemira, Ibn Kesir nije bio jedini sunitski učenjak koji ih je pomenuo:
Al-Abas b. Abd al-Mutalib je tvrdio da je sedeo u al-Bathi sa društvom među kojim je sedeo i Božji poslanik, kada je prošao oblak. Pogledali su u njega i Božji poslanik upita: „Kako ovo zovete?“, a on dobi odgovor: „Oblaci (sahab).“ On reče: „I kišni oblaci (muzn)“, sa čim se oni složiše. Upita: „Znate li kolika je razdaljina između neba i zemlje?“, a kada odgovoriše da ne znaju, on reče: „Razdaljina između njih je sedamdeset jedna, sedamdeset dve ili sedamdeset tri godine, a nebo koje je iznad njega je na sličnoj razdaljini (i tako je nabrajao dok nije izbrojao sedam nebesa). Iznad sedmog neba postoji more čije je rastojanje između površine i dna kao ono između jednog neba i sledećeg. Iznad toga je OSAM PLANINSKIH KOZA čije je rastojanje između papaka i butina kao ono između jednog neba i sledećeg. Na njihovim leđima je Presto, čiji je raspon od vrha do dna kao razdaljina između jednog neba i sledećeg. Zatim je Bog iznad toga.“ Prenose ga Tirmizi i Ebu Davud. (Mishkat Al-Masabih English Translation With Explanatory Notes, dr Džejms Robson, tom II [Sh. Muhammad Ahsraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1994], str. 1226; podebljano i kurzivno isticanje moje)
Prenosilac: Al-Abas ibn Abdulmutalib
Sedeo sam u al-Bathi sa društvom među kojim je sedeo i Alahov Poslanik, kada je iznad njih prošao oblak. Alahov Poslanik (pogleda u njega i reče: Kako ovo zovete? Rekoše: Sahab. On reče: A muzn? Rekoše: I muzn. On reče: A anan? Rekoše: I anan. Ebu Davud reče: Nisam sasvim siguran u pogledu reči anan. Upita: Znate li kolika je razdaljina između Neba i Zemlje? Odgovoriše: Ne znamo. Tada reče: Razdaljina između njih je sedamdeset jedna, sedamdeset dve ili sedamdeset tri godine. Nebo koje je iznad njega je na sličnoj razdaljini (i tako je nastavio dok nije izbrojao sedam nebesa). Iznad sedmog neba postoji more čije je rastojanje između površine i dna kao ono između jednog neba i sledećeg. Iznad toga je osam planinskih koza čije je rastojanje između papaka i butina kao razdaljina između jednog neba i sledećeg. Zatim je Alah, Blagosloveni i Uzvišeni, iznad toga. (Sunan Ebu Davuda – 2205 https://www.alim.org/hadith/sunan-of-abu-dawood/2205)
(13) Poglavlje: O onome što su džehmije poricale (tj. viđenje Alaha na onom svetu itd.)
Preneseno je da je Abas ibn Abdulmutalib rekao:
„Bio sam u Bathi sa grupom ljudi, među kojima je bio Alahov Poslanik. Preko njega prođe oblak, a on pogleda u njega i reče: ’Kako ovo zovete?’ Rekoše: ’Sahab (oblak).’ On reče: ’I muzn (kišni oblak).’ Rekoše: ’I muzn.’ On reče: ’I anan (oblaci).’ Ebu Bekr reče: „Rekoše: ’I anan.’“ On reče: ’Kolika mislite da je razdaljina između vas i nebesa?’ Rekoše: ’Ne znamo.’ On reče: ’Između vas i njega je sedamdeset jedna, ili sedamdeset dve, ili sedamdeset tri godine, a slična je razdaljina između njega i neba iznad njega (i tako dalje)’, sve dok nije izbrojao sedam nebesa. ’Zatim je iznad sedmog neba more, čije je rastojanje između vrha i dna kao ono između jednog neba i drugog. Zatim je iznad toga osam (anđela u obličju) planinskih koza. Rastojanje između njihovih papaka i kolena je kao razdaljina između jednog neba i sledećeg. Zatim je na njihovim leđima Presto, a razdaljina između vrha i dna Prestola je kao razdaljina između jednog neba i drugog. Zatim je Alah iznad toga, Blagosloveni i Uzvišeni.“
Ocena: da’if (Darussalam)
Referenca: Sunan Ibn Madže 193
Referenca u knjizi: Uvod, hadis 193
Engleski prevod: tom 1, knjiga 1, hadis 193 (Sunan Ibn Madže 193 – Knjiga sunneta)
Šta se podrazumeva pod ovim slojevitim ustrojstvom nebesa, pri čemu je najniže od sedam nebesa ukrašeno zvezdama?44 Ovaj slojeviti prostor svakako se odnosi na fizičku strukturu kosmosa, ali se na nju ne svodi, jer u tih sedam nebesa postoje nedokučivi svetovi koji su načinjeni od pare ili dima (duhan).45 Svako od tih nebesa odvojeno je od drugog razdaljinom od 500 godina, obaveštava nas JEDNA VERODOSTOJNA PREDAJA. „Bili smo sa Poslanikom“, prenosi al-Abas ibn Abd al-Mutalib, „kada je upitao: ’Znate li kolika je razdaljina između neba i zemlje?’ Odgovorismo: ’Alah i Njegov Poslanik najbolje znaju.’ On reče: ’Između njih je razdaljina od 500 godina; i od svakog neba do drugog neba je razdaljina od 500 godina. Prečnik svakog neba je 500 godina. Iznad sedmog neba je more, a razdaljina od njegove površine do njegove najveće dubine je onolika kolika je [razdaljina] između neba i zemlje. Zatim je, iznad toga, osam planinskih koza (av’al); razdaljina između njihovih kolena (rukba-hunna) i njihovih papaka (azlafa-hunna) je kao razdaljina između neba i zemlje. Još iznad ovoga je Presto; razdaljina između njegovog najnižeg i najvišeg dela je kao razdaljina između nebesa i zemlje. Iznad toga je Alah, Hvaljeni i Uzvišeni.’“46
46. Prenose ga Ahmed b. Hanbal u svom Musnedu, Ebu Davud, at-Tirmizi – koji ga je proglasio hasenom – Ibn Madže, Ibn Ebi Asam u svojoj Suneti, Ebu Ja’la, Ibn Huzejma, at-Taberani, al-Hakim – koji ga je svrstao U SAHIH – i Ebu aš-Šejh. al-Hay’a as-Saniyya, 8. (Contemporary Issues in Islam and Science, ur. Muzaffar Iqbal [Routledge, 2016], tom 2, deo III. Islamska kosmologija. 14. Muzaffar Iqbal (2006), „’In the Beginning: Islamic Perspectives on Cosmological Origins – II’, Islam & Science, 4, str. 61-78“, str. 392; podebljano isticanje i velika slova moji)
Neka čitaoci obrate posebnu pažnju na priznanje navedenog autora da je ova bajka o osam nebeskih planinskih koza zasnovana na hasen („dobrom“) i sahih („verodostojnom“) sanadu („lancima prenosilaca“). Zbog toga sunitski musliman ne može tek tako odbaciti ovu izmišljotinu pod izgovorom da je reč o slabom ili izmišljenom hadisu.
Dovoljno je reći da je Muhamedova bajka o vanzemaljskim planinskim kozama izazvala priličnu pometnju među „učenim“ muslimanima:
Budući da se Simakova predaja ne prihvata kada je on jedini koji je prenosi, i budući da nalazimo da postoje izvesne sumnje u pogledu Abdulaha ibn Umejre, učenjaci su se razišli oko toga da li hadis treba svrstati u sahih ili u daif.
At-Tirmizi je o hadisu rekao: on je HASEN garib. Kao SAHIH ga je svrstao Ibn Huzejma u svom izveštaju u knjizi at-Tevhid, gde je postavio i neke uslove za njegovu verodostojnost. Al-Hakim je rekao u al-Mustedreku: on je SAHIH prema uslovima MUSLIMA, iako ga oni (al-Buhari i Muslim) nisu preneli.
Tekst hadisa o planinskim kozama glasi ovako:
Preneseno je da je al-Abas ibn Abd al-Mutalib rekao:
Bio sam u al-Bathi sa grupom ljudi, među kojima je bio Alahov Poslanik (mir i blagoslov Alahov neka su na njega). Preko njega prođe oblak, a on pogleda u njega i reče: „Kako ovo zovete?“ Rekoše: Sahab (oblak). On reče: „I muzn (kišni oblak).“ Rekoše: I muzn. On reče: „I anan (oblaci).“ Ebu Bekr reče: rekoše: „I anan.“ On reče: „Kolika mislite da je razdaljina između vas i neba?“ Rekoše: Ne znamo. On reče: „Između vas i njega je sedamdeset jedna ili sedamdeset dve ili sedamdeset tri godine, a slična je razdaljina između njega i neba iznad njega [i tako dalje]“ – sve dok nije izbrojao sedam nebesa. „Zatim je iznad sedmog neba reka, čije je rastojanje između vrha i dna kao ono između jednog neba i drugog. Zatim je iznad toga osam (anđela u obličju) planinskih koza. Razdaljina između njihovih papaka i njihovih kolena je kao razdaljina između jednog neba i sledećeg. Zatim je na njihovim leđima Presto, a razdaljina između vrha i dna Prestola je kao razdaljina između jednog neba i drugog. Zatim je Alah iznad toga, neka je blagosloven i uzvišen…
Među kasnijim učenjacima, Ibn Tejmija u Medžmu al-Fatavi (3/192) i Ibn al-Kajim u Muhtasar as-Savaiku (433) rekli su da je njegov isnad džejid.
Što se tiče učenjaka koji su ga svrstali u daif:
To se razume iz reči al-Bezara u njegovom Musnedu (4/115), gde kaže: Ne znamo da su ove reči prenete ijednim drugim isnadom osim ovim, od al-Abasa od Poslanika. Ne znamo ni za koga ko je prenosio od Abdulaha ibn Umejre osim za Simaka ibn Harba. Kraj citata.
Ibn Adij je rekao u al-Kamilu (9/27): on nije poznat.
Al-Mizi je u Tehzib al-Kemalu (10/391) ukazao da je daif.
Az-Zehebi je rekao u al-Uluvu (1/60): Preneo ga je jedino Simak od Abdulaha, a Abdulah je donekle nepoznat. Kraj citata. Ali az-Zehebi je hadis svrstao u HASEN u al-Aršu (24).
Još jedan od kasnijih učenjaka koji su ga svrstali u daif bio je al-Albani u as-Silsila ad-Daifi (1247). (Islam Q&A, 88746. Hadis o planinskim kozama je slab hadis; podebljano isticanje i velika slova moji)
Ako su čitaoci mislili da je ovo loše, evo: Ibn Kesir objašnjava kuranske ajete koji govore o redosledu stvaranja i pominje nebeskog kita koji drži zemlju!
Tumači se razilaze oko dužine tih šest dana. VEĆINA NJIH smatra da su oni kao ovi naši dani. Ibn Abas, Mudžahid, Dahak i Ka’b Ahbar su smatrali da je svaki od tih dana bio kao hiljadu dana „po vašem računanju“. To su preneli Ibn Džerir i Ibn Ebu Hatim, a to mišljenje je pretpostavio i imam Ahmed ibn Hanbal u svojoj knjizi u kojoj je pobijao džehmije, kao i Ibn Džerir i neki od tabina. Videćemo šta ih navodi na to mišljenje. Dahak ibn Muzahim i drugi navode imena tih šest dana: Abdžad, Havaz, Huti, Kaleman, Sa’fas i Karašat. Postoje tri mišljenja o prvom od tih dana. Muhamed ibn Ishak je rekao da sledbenici Tore smatraju da je Alah započeo stvaranje u nedelju, sledbenici Indžila (Biblije) kažu da je to bilo u ponedeljak, dok mi, muslimani, na osnovu onoga što nam dolazi od Alahovog Poslanika, kažemo: „Alah je započeo stvaranje u subotu“. Videćemo hadis Ebu Hurejre [sic] o ovoj temi, o stvaranju u subotu ili nedelju. Ibn Abas, Ibn Mesud i neki drugi ashabi, uključujući Abdulaha ibn Selama, takođe su preneli hadise o ovoj temi, počinjući sedmicu u nedelju i završavajući je u petak, koji muslimani smatraju svojim Bajramom (praznikom) sedmice; o tome ćemo uskoro reći više, in ša Alah.
Alah, Uzvišeni, kaže…
„On vam je sve na Zemlji stvorio, zatim se na nebo usmerio, i kao sedam nebesa ga uredio; On sve dobro zna.“ (2:29)…
„Reci: „Zar vi zaista nećete da verujete u Onoga Koji je Zemlju stvorio u dva dana - i još Mu druga božanstva pripisujete?! To je Gospodar svetova! On je po njoj nepomična brda stvorio i učinio je blagoslovljenom i hranu za njene stanovnike na njoj je odredio, sve to u četiri dana ravnomerna – to je objašnjenje za one koji pitaju. Zatim se usmerio na nebo dok je ono još bilo magla, pa njemu i Zemlji rekao: „Pojavite se milom ili silom!“ „Pojavljujemo se drage volje!“ Odgovorili su. Tada ih je stvorio u dva dana, kao sedam nebesa, i odredio je šta će na svakom nebu da se nalazi. A najbliže nebo smo ukrasili svetiljkama i njih smo učinili kao zaštitu. To je odredba Silnoga i Sveznajućeg.“ (41:9-12)
Ovo je dokaz da je zemlja stvorena PRE neba, jer je ona bila poput temelja za svod…
On kaže…
„A šta je teže: vas ili nebo stvoriti? On ga je sazdao, njegov svod visoko digao i usavršio, njegove noći učinio mračnim, a dane svetlim. Posle toga je Zemlju rasprostro, iz nje je vodu i pašnjake izveo, i planine nepomičnim učinio, na uživanje vama i vašoj stoci.“ (79:27-33)
Neki ljudi iz ovih ajeta zaključuju da su nebesa stvorena pre zemlje. Oni PROTIVREČE JASNOM DOKAZU ranijih ajeta (Fusilat, 9-12) i ne razumeju ovaj ajet. Tek je zemlja prostrta, a voda i pašnjaci izvedeni posle stvaranja neba (stvaranje zemlje je PRETHODILO). To je bila njena mera i njeno izdržavanje…
Ebu Hurejra je preneo da ga je Poslanik uzeo za ruku i rekao: „Alah je stvorio zemlju (tlo) u subotu, planine u nedelju, drveće u ponedeljak, mekruh (ono što je pokuđeno) u utorak, svetlost u sredu, u četvrtak je rasejao životinje, a Adema je stvorio u petak posle ikindije. To poslednje stvorenje stvoreno je u poslednjim trenucima petka, između ikindije i noći.
Takođe je preneo da je Poslanik rekao: „O Ebu Hurejra, zaista je Alah stvorio nebesa i zemlju i ono što je između njih za šest dana. Zatim se sedmog okrenuo aršu. I stvorio je tlo u subotu“. I preneo je ostatak hadisa (kao prethodni). Ovaj hadis potvrđuje i Ka’b Ahbar. Ipak, u njemu ima nečeg neobičnog, jer određuje i dane dok govori o stvaranju, a to se ne slaže sa Kuranom, koji izričito kaže da je zemlja stvorena za četiri dana, a nebesa za dva dana, i da su nebesa stvorena od dima, koji je morao biti para nastala od silnog uzburkavanja vode koju je Alah stvorio svojom moći, kao što navodi Ismail Abdur Rahman Sudi Kebir, prenoseći od Ebu Malika, Ebu Saliha, Ibn Abasa, Mure Hamdanija, Ibn Mesuda i drugih, u vezi sa ajetom (2:29 al-Bekara). On reče:
Alahov arš je bio nad vodom i On nije stvorio ništa pre vode kada je odlučio da stvori stvorenja. Iz vode je izveo dim. On se podigao iznad vode i bio je visoko gore (… sema), pa je nazvan … (sema, nebo). Zatim se voda osušila i postala čvrsta zemlja, jedna jedina čvrsta zemlja. Zatim se ona rascepila i postala sedam zemalja u dva dana (u nedelju i ponedeljak). Zemlju je stvorio NA RIBI, a to je bio „nun“, koji je Alah nazvao … „Nun. Tako Mi pera i onoga što oni pišu,“. (68:1)
RIBA JE BILA NA VODI, koja je bila na izbočini, koja je bila NA LEĐIMA ANĐELA KOJI JE STAJAO NA STENI, koja je bila na (skrućenom) vazduhu. Lukman je o toj steni govorio da nije ni na nebu ni na zemlji. RIBA SE POKRENULA I BILA NEMIRNA, PA SE ZEMLJA ZATRESLA. Zato je On čvrsto postavio planine i ona se smirila. Alah je stvorio planine u utorak, sa koristima koje od njih proističu. U sredu je stvorio drveće, vodu, gradove i ruševine. ZATIM JE RASCEPIO NEBO NA SEDAM NEBESA U DVA DANA, U ČETVRTAK I PETAK. (Isto, str. 55-58; isticanje velikim slovima moje)
I:
Rekli smo da je stvaranje zemlje PRETHODILO stvaranju neba. Kao što Alah kaže…
„On vam je sve na Zemlji stvorio, zatim se na nebo usmerio, i kao sedam nebesa ga uredio; On sve dobro zna.“ (2:29)…
„Reci: „Zar vi zaista nećete da verujete u Onoga Koji je Zemlju stvorio u dva dana - i još Mu druga božanstva pripisujete?! To je Gospodar svetova! On je po njoj nepomična brda stvorio i učinio je blagoslovljenom i hranu za njene stanovnike na njoj je odredio, sve to u četiri dana ravnomerna – to je objašnjenje za one koji pitaju. Zatim se usmerio na nebo dok je ono još bilo magla, pa njemu i Zemlji rekao: „Pojavite se milom ili silom!“ „Pojavljujemo se drage volje!“ Odgovorili su. Tada ih je stvorio u dva dana, kao sedam nebesa, i odredio je šta će na svakom nebu da se nalazi. A najbliže nebo smo ukrasili svetiljkama i njih smo učinili kao zaštitu. To je odredba Silnoga i Sveznajućeg.“ (41:9-12)…
„A šta je teže: vas ili nebo stvoriti? On ga je sazdao, njegov svod visoko digao i usavršio, njegove noći učinio mračnim, a dane svetlim. Posle toga je Zemlju rasprostro, iz nje je vodu i pašnjake izveo, i planine nepomičnim učinio, na uživanje vama i vašoj stoci.“ (79:27-33)
Prostiranje dolazi posle stvaranja i (mada je zemlja BILA STVORENA PRVA) ona je prostrta posle stvaranja neba. (Isto, str. 70; isticanje velikim slovima moje) Sada stvar počinje da dobija smisao.
Alah je najpre stvorio zemlju, ali je još nije prostro. Zatim se okrenuo nebu dok je bilo dim i od dima oblikovao sedam nebesa. Odatle je vratio pogled na zemlju da bi dovršio posao oblikovanja nje, zajedno sa ostalih šest zemalja, u ravnu površinu sa svim zalihama potrebnim za održavanje zemaljskog života. Alah je potom postavio zemlju na leđa ogromne ribe, koja je usled toga počela da se grči. Alah je onda spustio planine kao šatorske klinove da bi zemlju održao stabilnom od neprestanog podrhtavanja koje je izazivao kit.
Alah se takođe pobrinuo da tu ribu smesti u vodu koja je oslonjena na izbočinu postavljenu na anđela, koga pak drži na nogama stena koju podupire skrućeni vazduh. I da čitaoci ne zaborave, ta stena nije ni na nebesima ni na zemlji. U slučaju da čitaoci misle kako je Ibn Kesir usamljen u prenošenju i/ili verovanju u takve nastrane bajke, sada navodim još nekoliko sunitskih autoriteta da pokažem da nije tako:
Preneo Enes ibn Malik
Alahov Poslanik je rekao: „Kada je Alah stvorio Zemlju, ona poče da se ljulja, pa je stvorio planine, naredio im da stanu na nju, i ona se ustali. Anđeli su se divili snazi planina i upitali svog Gospodara ima li u Njegovom stvorenju išta jače od planina, na šta je On odgovorio da je gvožđe jače. Upitaše ima li u Njegovom stvorenju išta jače od gvožđa, a On odgovori da je vatra jača. Upitaše ima li u Njegovom stvorenju išta jače od vatre, a On odgovori da je vetar jači. Upitaše ima li u Njegovom stvorenju išta jače od vetra, a On odgovori: „Da, sin Adamov koji daje sadaku svojom desnom rukom krijući je od svoje leve.“
Prenosi ga Tirmizi, kazujući da je ovo garib predaja. (Al-Tirmizi, hadis 602 https://www.alim.org/hadith/tirmidi/602)
Sledeća predaja preuzeta je iz knjige Qisas al-Anbiya (Priče o prorocima) Muhameda ibn Abd Alaha al-Kisaija:
Ka’b al-Ahbar je rekao: Kada je Bog hteo da stvori kopno, naredio je vetru da uzburka vode. Kada su postale nemirne i zapenušane, talasi nabujaše i ispustiše paru. Tada Bog naredi peni da se skruti i ona se osuši. Za dva dana stvorio je kopno na licu voda, kao što je rekao: „Reci: „Zar vi zaista nećete da verujete u Onoga Koji je Zemlju stvorio u dva dana“ (41:9). Zatim je naredio ovim talasima da se umire, i oni obrazovaše planine, koje je upotrebio kao klinove da pričvrsti zemlju, kao što je rekao: „Mi smo na Zemlji stvorili stabilne planine da ih ona ne potrese“ (21:31). Da nije planina, zemlja ne bi bila dovoljno stabilna za svoje stanovnike. Žile tih planina povezane su sa žilama planine Kaf, venca koji okružuje zemlju.
Zatim je Bog stvorio sedam mora. Prvo se zove Bajtuš i okružuje zemlju iza planine Kaf. Iza njega je more po imenu Asam, iza koga je more po imenu Kajnas, iza koga je more po imenu Sakin, iza koga je more po imenu Mugalib, iza koga je more po imenu Muanis, iza koga je more po imenu Baki, koje je poslednje. To je sedam mora, i svako od njih okružuje more pre sebe. Ostala mora, u kojima su stvorenja čiji broj zna samo Bog, prema ovih sedam su kao zalivi. Bog je stvorio izdržavanje za sva ta stvorenja četvrtog dana, kao što je rekao: „On je po njoj nepomična brda stvorio i učinio je blagoslovljenom i hranu za njene stanovnike na njoj je odredio, sve to u četiri dana ravnomerna – to je objašnjenje za one koji pitaju.“ (41:10).
Postoji sedam zemalja. Prva se zove Ramaka, ispod koje je Jalovi vetar, koga ne može obuzdati manje od sedamdeset hiljada anđela. Tim vetrom je Bog uništio narod Ad. Stanovnici Ramake su narod koji se zove Muvašim, nad kojim su večna muka i božanska odmazda. Druga zemlja zove se Halada, u kojoj su sprave za mučenje stanovnika Pakla. Tamo obitava narod koji se zove Tamis, čija je hrana njihovo sopstveno meso, a piće njihova sopstvena krv. Treća zemlja zove se Arka, u kojoj obitavaju orlovi nalik mazgama, sa repovima nalik kopljima. Na svakom repu je tri stotine šezdeset otrovnih bodlji. Kada bi samo jedna bodlja bila stavljena na lice zemlje, ceo svemir bi propao. Njeni stanovnici su narod koji se zove Kajs, koji jede zemlju i pije majčino mleko. Četvrta zemlja zove se Haraba, u kojoj obitavaju paklene zmije, velike kao planine. Svaka zmija ima očnjake poput visokih palmi, i kada bi svojim očnjacima udarile najveću planinu, ona bi bila sravnjena sa zemljom. Stanovnici te zemlje su narod koji se zove Džila, i oni nemaju ni očiju, ni ruku, ni nogu, ali imaju krila poput slepih miševa i umiru samo od starosti. Peta zemlja zove se Malsam, u kojoj sumporno kamenje visi oko vratova nevernika. Kada se vatra raspali, gorivo se stavlja na njihove grudi, a plamenovi skaču na njihova lica, kao što je rekao: „vatre čije će gorivo biti ljudi i kamenje“ (2:24), i „a vatra će obavijati njihova lica.“ (14:50). Stanovnici su narod koji se zove Hadžla, koji je mnogobrojan i koji se međusobno jede. Šesta zemlja zove se Sidžin. Ovde su knjige stanovnika Pakla, a njihova dela su gnusna, kao što je rekao: „Uistinu! Zapisano je razvratnicima da su u Sidždžinu“ (83:7). Ovde obitava narod koji se zove Katat, koji je oblikovan poput ptica i istinski obožava Boga. Sedma zemlja zove se Adžiba i ona je obitavalište Iblisa. Tamo obitava narod koji se zove Hasum, koji je crn i nizak, sa kandžama poput lavljih. Njima će biti data vlast nad Gogom i Magogom, koje će oni uništiti.
I zemlja se bacakala sa svojim stanovnicima kao brod, pa je Bog poslao anđela izuzetne veličine i snage i naredio mu da se podvuče pod zemlju i ponese je na svojim ramenima. Ispružio je jednu ruku ka Istoku a drugu ka Zapadu i uhvatio zemlju s kraja na kraj. Međutim, nije imao oslonac za noge, pa je Bog od smaragda stvorio četvrtastu stenu, u čijoj je sredini bilo sedam hiljada otvora. U svakom otvoru bilo je more, čiji opis zna samo Bog. I naredio je steni da se smesti pod anđelova stopala. Stena, međutim, nije imala oslonca, pa je Bog stvorio velikog bika sa četrdeset hiljada glava, očiju, ušiju, nozdrva, usta, jezika i nogu i naredio mu da nosi stenu na svojim leđima i na svojim rogovima. Ime tog bika je al-Rajan. Kako bik nije imao gde da osloni noge, Bog je stvorio ogromnu ribu, u koju niko ne može da gleda jer je toliko golema i ima toliko očiju. Kaže se čak i da bi sva mora, kada bi bila stavljena u jednu njenu škrgu, bila kao zrno gorušice u pustinji. Ovoj ribi je Bog naredio da bude oslonac biku, i tako bi. Ime te ribe je Behemot. Zatim je njeno počivalište načinio u vodama, ispod kojih je vazduh, a ispod vazduha je Tama, koja je za sve zemlje. Tamo, ispod Tame, prestaje znanje o stvorenim stvarima. (Isto, preveo Wheeler M. Thackston Jr. [Great Books of the Islamic World, Inc., distribucija Kazi Publications; Čikago, IL 1997], str. 8-10; podebljano isticanje moje)
Obratite pažnju kako u prethodnoj bajci stenu ne drži skrućeni vazduh. Nju, naprotiv, drži golemi bik sa četrdeset hiljada glava, očiju, ušiju, nozdrva, jezika i nogu, koji stenu nosi na svojim leđima i rogovima, dok je ogromna riba načinjena osloncem za tog bika!
Eto vam ga, narode. Divan, maštovit, bajkovit svet islamske kosmologije! Kao što sam govorio i ranije, reći ću opet.
Pravo čudo islama jeste to što postoje ljudi koji ovu besmislicu zaista shvataju ozbiljno, zato što veruju da je lažov, varalica, spletkaroš, ubica, pljačkaš, ženskaroš, silovatelj, preljubnik, pedofil i otvoreni seksualni devijant bio prorok od Boga i moralni uzor koji treba oponašati.
E to je zaista čudo, doduše satansko!
DALJE ČITANJE