Sedam ahrufa i mnoštvo kiraeta – kuranska perspektiva

U ranijem članku razmotrili smo tvrdnju nekih hadisa da je Kuran Muhamedu „objavljen“ u sedam ahrufa, i videli smo deo velikog haosa i problema koje je to stvorilo muslimanskoj zajednici. Naveli smo izvore koji pokazuju da su razlike između tih različitih verzija Kurana šokirale i veoma uznemirile Muhamedove drugove:

Ubej b. Ka'b je preneo: Bio sam u džamiji kada je jedan čovek ušao i klanjao i učio (Kuran) na način na koji sam imao primedbu. Zatim je ušao drugi čovek (u džamiju) i učio na način drugačiji od načina svoga druga. Kada smo završili molitvu, svi smo otišli Alahovom Poslaniku i rekli mu: Ovaj čovek je učio na način na koji sam imao primedbu, a drugi je ušao i učio na način drugačiji od načina svoga druga. Alahov Poslanik je zatražio od njih da uče, i oni su učili, a Alahov apostol je izrazio odobravanje njihovog postupanja (njihovih načina učenja). I u mom umu se javila neka vrsta poricanja kakva se nije javila čak ni tokom Dana neznanja. Kada je Alahov Poslanik video kako sam pogođen (pogrešnom mišlju), udario me je u grudi, nakon čega sam se orosio znojem i osećao se kao da sa strahom gledam u Alaha. On (Sveti Prorok) mi je rekao: Ubeje, poslata mi je poruka da učim Kuran na jednom dijalektu, a ja sam odgovorio: Olakšaj stvari mome narodu. Po drugi put mi je preneseno da treba da se uči na dva dijalekta. Ponovo sam mu odgovorio: Olakšaj stvari mome narodu. Po treći put mi je opet preneseno da učim na sedam dijalekata. I (dalje mi je rečeno): Za svaki odgovor koji sam ti poslao imaš molbu koju treba da tražiš od Mene. Rekao sam: O Alahu! oprosti mome narodu, oprosti mome narodu, a treću sam odložio za dan kada će se celo stvorenje okrenuti meni, uključujući čak i Ibrahima (radi zagovora). (Sahih Muslim, Knjiga 004, Broj 1787)

Čak nam se kaže da je u jednom konkretnom slučaju Omer nasilno nasrnuo na drugog muslimana zbog razlike u njegovom učenju određene sure koju je lično naučio od Muhameda:

Prenosi Omer ibn Al-Hatab: Čuo sam Hišama ibn Hakima ibn Hizama kako uči Suru Al-Furkan drugačije nego što je ja učim. Alahov apostol me je njoj naučio (na drugačiji način). Zato sam hteo da se posvađam s njim (tokom molitve), ali sam sačekao da završi, a onda sam mu omotao ogrtač oko vrata i zgrabio ga za njega i doveo ga Alahovom apostolu i rekao: „Čuo sam ga kako uči Suru Al-Furkan drugačije od načina na koji si ti mene naučio.“ Prorok mi je naredio da ga pustim i zamolio Hišama da je uči. Kada ju je proučio, Alahov apostol je rekao: „Ovako je objavljena.“ Zatim je zatražio od mene da je učim. Kada sam je proučio, rekao je: „Ovako je objavljena. Kuran je objavljen u sedam ahrufa, pa ga učite onako kako vam je lakše.“ (Sahih al-Buhari, Tom 3, Knjiga 041, Broj 601)

Prenosi Omer ibn Al-Hatab: Čuo sam Hišama ibn Hakima kako uči Suru Al-Furkan za života Alahovog apostola i slušao sam njegovo učenje i primetio da uči na više različitih načina kojima me Alahov apostol nije naučio. Umalo da skočim na njega tokom njegove molitve, ali sam obuzdao svoj gnev, a kada je završio molitvu, omotao sam mu gornji ogrtač oko vrata, zgrabio ga za njega i rekao: „Ko te je naučio ovu suru koju sam te čuo da učiš?“ Odgovorio je: „Alahov apostol me je njoj naučio.“ Rekao sam: „Slagao si, jer je Alahov apostol mene naučio drugačije nego tebe.“ Zato sam ga odvukao Alahovom apostolu i rekao (Alahovom apostolu): „Čuo sam ovog čoveka kako uči Suru Al-Furkan na način na koji me ti nisi naučio!“ Na to je Alahov apostol rekao: „Pusti ga, (o Omere!) Uči, o Hišame!“ Zatim je učio na isti način na koji sam ga čuo da uči. Onda je Alahov apostol rekao: „Ovako je objavljena“, i dodao: „Uči, o Omere!“ Proučio sam je onako kako me je on naučio. Alahov apostol je potom rekao: „Ovako je objavljena. Ovaj Kuran je objavljen da bi se učio na sedam različitih načina, pa učite od njega onako (onaj način) kako vam je lakše (ili čitajte onoliko koliko vam je lako).“ (Sahih al-Buhari, Knjiga 61, Broj 514)

Dalje smo naveli izvore koji pokazuju da ni sami muslimani nisu znali (niti i danas znaju!) šta su ti sedam ahrufa zapravo bili, pri čemu su neki smatrali da je reč o dijalekatskim razlikama — mišljenje za koje smo pokazali da ne može biti ispravno, budući da su, u slučaju Omera i Hišama, njihove razlike morale biti nešto drugo, pošto su obojica govorila istim dijalektom, naime kurejšijskim. Štaviše, ukazali smo na hadise koji izričito tvrde da je Kuran navodno „objavljen“ upravo na tom dijalektu:

Prenosi Enes ibn Malik: (Halifa Osman je naredio Zejdu ibn Sabitu, Saidu ibn Al-Asu, Abdulahu ibn Az-Zubejru i Abdur-Rahmanu ibn Al-Harisu ibn Hišamu da Kuran zapišu u obliku knjige (mushafi) i rekao im: „Ako se ne složite sa Zejdom ibn Sabitom (Al-Ansarijem) oko bilo kog dijalekatskog arapskog izraza u Kuranu, onda ga zapišite na kurejšijskom dijalektu, jer je Kuran objavljen na tom dijalektu.“ I oni su tako učinili. (Sahih al-Buhari, Knjiga 61, Broj 507)

Prenosi Enes ibn Malik: Huzejfa ibn Al-Jeman je došao Osmanu u vreme kada su ljudi iz Šama i ljudi iz Iraka vodili rat da bi osvojili Jermeniju i Azerbejdžan. Huzejfa se uplašio njihovih (naroda Šama i Iraka) razlika u učenju Kurana, pa je rekao Osmanu: „O vođo vernika! Spasi ovaj narod pre nego što se raziđe oko Knjige (Kurana) kao što su se pre njih razišli Jevreji i hrišćani.“ Zato je Osman poslao poruku Hafsi govoreći: „Pošalji nam rukopise Kurana da bismo kuransku građu prepisali u savršene primerke, a rukopise ćemo ti vratiti.“ Hafsa ih je poslala Osmanu. Osman je zatim naredio Zejdu ibn Sabitu, Abdulahu ibn Az-Zubejru, Saidu ibn Al-Asu i Abdur-Rahmanu ibn Harisu ibn Hišamu da rukopise prepišu u savršene primerke. Osman je rekao trojici Kurejšija: „Ako se ne složite sa Zejdom ibn Sabitom ni oko jedne tačke u Kuranu, onda to zapišite na kurejšijskom dijalektu, jer je Kuran objavljen na njihovom jeziku.“ Tako su i učinili, a kada su napisali mnogo primeraka, Osman je originalne rukopise vratio Hafsi. Osman je svakoj muslimanskoj pokrajini poslao po jedan primerak onoga što su prepisali i naredio da se sva ostala kuranska građa, bilo da je zapisana u pojedinačnim rukopisima ili u celim primercima, spali. Said ibn Sabit je dodao: „Jedan stih iz sure Al-Ahzab mi je promakao kada smo prepisivali Kuran, a čuo sam Alahovog apostola kako ga uči. Zato smo ga tražili i našli kod Huzejme ibn Sabita Al-Ansarija. (Taj stih je glasio): „Ima vernika koji ispunjavaju zavet dat Allahu“ (33.23)“ (Sahih al-Buhari, Knjiga 61, Broj 510)

Kao takve, te razlike nisu mogle biti razlike među raznim arapskim dijalektima.

Dovoljno je reći da su se takva predanja pokazala kao veliki izvor neprijatnosti čak i savremenim muslimanima, navodeći ih da odbace takve izveštaje. Na primer, sledeći musliman iznosi razloge koje smatra dovoljnim da dovede u pitanje izveštaj o Omerovom šoku zbog Hišamovog učenja sure 25:

Na osnovu sledećeg, ovaj hadis se ne može prihvatiti:

Prvo, samo značenje ovog hadisa je sve zbunilo, i niko nikada nije uspeo da ponudi ubedljivo objašnjenje. Sujuti je u svom delu Al-Itkan fi ‘Ulumi'l-Kur'an naveo četrdeset različitih tumačenja, a nakon što je uvideo njihovu slabost, priznao je u Tanviru'l-Havaliku, komentaru na Muvatu imama Malika, da ovaj hadis treba svrstati među mutešabihat (tj. nešto čije značenje nije poznato):

Po meni je najbolje mišljenje u tom pogledu ono onih koji kažu da je ovaj hadis među stvarima mutešabihata, čije se značenje ne može razumeti. (Sujuti, Tanviru'l-Havalik, 2. izd., [Bejrut: Daru'l-Džajl, 1993], str. 199)

Drugo, čak i ako se uzme najverovatnije značenje, da reč ahruf označava različite naglaske i izgovore koji su postojali u različitim arapskim plemenima, sam tekst hadisa negira to značenje. Poznato je da su i Omer i Hišam pripadali istom plemenu: Kurejšu.

Treće, čak i ako se prihvati da je ta razlika bila razlika u naglasku i izgovoru među različitim plemenima, glagol unzile (bi objavljeno) svakako je vrlo neprikladan. Kuran je izričito naveo da je objavljen na jeziku Prorokovog plemena: Kurejša (vidi na primer: 19:97, 44:58). Kako se može prihvatiti da je sam Svemogući objavio različite naglaske i izgovore?

Četvrto, poznato je da je Hišam prihvatio islam na dan kada je Meka osvojena. Ako se ovaj hadis prihvati, to bi značilo da skoro dvadeset godina čak ni najbliži Prorokovi drugovi poput Omera nisu znali da je Kuran objavljen u nekom drugom učenju. Takvo tajno poučavanje naravno direktno protivreči mnogim stihovima Kurana koji nalažu Proroku da prenese i saopšti svaki pojedini stih Kurana. Vidi na primer 5:67. (Šezad Salim, Collection and Transmission of the Quran; *; podebljanja naša)

Ovo nas dovodi do druge velike teškoće s tvrdnjom da je Kuran „spušten“ u sedam ahrufa. Muslimansko pismo tvrdi da je potpuno detaljna „objava“, ona u kojoj su svi njegovi stihovi u potpunosti razjašnjeni:

„On vas je stvorio od jednog čoveka, a zatim vam sledi boravište i spremište. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razumeju.“ S. 6:98 Hilali-Kan

„Zar da pored Allaha tražim drugog sudiju, kad vam On podrobno objavljuje Knjigu?! A oni kojima smo dali Knjigu dobro znaju da Kur'an objavljuje tvoj Gospodar sa istinom, zato ti nikako ne sumnjaj!“ S. 6:114 Hilali-Kan

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Hilali-Kan

U svetlu takvih tvrdnji očekivali bismo da nađemo izričit pomen činjenice da će Alah „spustiti“ Kuran u sedam ahrufa ili načina. Umesto toga nalazimo da muslimansko pismo o sebi govori kao o učenju (jednini), a ne učenjima (množini), koje je Alah „objavio“ Muhamedu i kroz njega:

„Ne izgovaraj Kur'an jezikom svojim da bi ga što pre zapamtio, Mi smo dužni da ga sakupimo da bi ga ti čitao. A kada ga čitamo, ti prati čitanje njegovo, a posle, Mi smo dužni da ga objasnimo.“ S. 75:16-19 Šakir

Evo drugog prevoda ovog odlomka:

Na arapskom je reč bihi lična zamenica trećeg lica jednine muškog roda, qaranahu je objekatska zamenica trećeg lica jednine muškog roda, dok su bihi, jam'ahu i quranahu sve prisvojne zamenice trećeg lica jednine muškog roda. Kao takav, ovaj navod izričito svedoči o tome da je Kuran „objavljen“ u jednom jedinom učenju, a ne u više njih, što je stoga u sukobu s predanjima koja kažu da je islamsko pismo „spušteno“ u sedam različitih čitanja/učenja/načina itd.

Niti će muslimanima pomoći da kažu kako Kuran o sebi govori kao o jednom učenju zato što su sve njegove različite verzije u suštini jedno, budući da su svi ahrufi deo jednog Kurana koji je Alah „spustio“. Razlog zbog kojeg to objašnjenje ne funkcioniše jeste to što, kao što smo gore napomenuli, muslimansko pismo tvrdi da je potpuno detaljna objava koja pruža temeljno objašnjenje svih svojih stihova. Kao takvo, muslimansko pismo bi moralo da pomene činjenicu da je Kuran zapravo mnoštvo verzija u jednom, ili da ga je Alah „objavio“ Muhamedu u sedam različitih verzija, od kojih se sve sastoje u jedan i jedini Kuran koji je bio „spušten“.

Na nesreću po muslimane, Kuran ne pruža takve pojedinosti, što ili znači da on nije potpuno detaljno pismo, ili da je sedam ahrufa kasnije predanje stvoreno da bi se objasnile sve varijacije i protivrečnosti koje su postojale među različitim i suparničkim kuranskim kodeksima koji su bili u opticaju.

Toliko o Kuranu kao jasnom pismu koje je savršeno očuvano.

Povezani članci

SEDAM AHRUFA, UČENJA (KIRAETI), HAFS I VARŠ
Tekstualne varijante Kurana
Sastavljanje i tekstualna verodostojnost Kurana
Izazov muslimanima u vezi s Kuranom [1. deo], [3. deo], [Ekskurs]
Nenadoknadiv gubitak velikog dela Kurana
Kuran svedoči o sopstvenoj tekstualnoj iskvarenosti