Ova činjenica se nikada neće promeniti –

Reči Boga su nepromenljive! Deo 2

Nastavljamo sa našim pobijanjem.

Okrećemo se sada Zavadijevom promašenom pokušaju da se izbori sa al-Tabarijevim tumačenjem K. 6:115.

Pre svega, već sam citirao komentar al-Tabarija na 6:115 i pokazao da al-Tabari govori o obećanjima koja Bog daje u svojim objavama.

I objasnili smo kako čak i to tumačenje podrazumeva da nadahnute Božje Knjige nikada ne mogu biti iskvarene.

Zavadi zatim citira al-Tabarijevo objašnjenje K. 6:34:

„i niko ne može promeniti Njegove reči“. Niko ne može promeniti Alahove reči. Alahove reči su one koje je poslao svom Poslaniku Muhamedu, među kojima je i Njegovo obećanje njemu da će odneti pobedu nad onima koji su mu se suprotstavljali i podariti trijumf onima koji su mu se zakleli na vernost. (Ibn Džerir al-Tabari, Džami' al-bajan fi ta'vil al-Kur'an, Komentar na Suru 6:34, Izvor)

Dakle, ponovo vidimo da al-Tabari govori o činjenici da niko ne može izmeniti Božju sposobnost da ispuni svoja obećanja.

Ovo ponovo dokazuje da Zavadi nije sposoban da tačno pročita i/ili razume šta čak i njegovi sopstveni citati kažu. Da istaknem delove koje je Zavadi propustio:

Alahove reči su one koje je poslao svom Poslaniku Muhamedu, MEĐU KOJIMA JE i Njegovo obećanje njemu da će odneti pobedu nad onima koji su mu se suprotstavljali i podariti trijumf onima koji su mu se zakleli na vernost.

Zar se Zavadi nije potrudio da pažljivo obrati pažnju na reči „MEĐU KOJIMA JE“? Zar Zavadi ne vidi da ovo ukazuje da al-Tabari nije ograničavao Alahove reči na njegova obećanja pobede? Zar ne može da shvati da ovo znači da su ta obećanja samo DEO reči za koje Alah kaže da nikada ne mogu biti promenjene?

Zavadi dalje tvrdi:

Treće, znamo da al-Tabari nije verovao da je Biblija objava od Boga, kao što je pokazano ovde.

Ovo je još jedna od Zavadijevih laži koja je pobijena ovde:

Beleške al-Tabarija o verodostojnosti Biblije
Tahrif i Tora

Još važnije, nijedan od citata iz al-Tabarija koje je Zavadi naveo ne dokazuje da su prethodna Božja Pisma iskvarena. Pogledajmo ih pažljivo:

Šta se ovim misli: Odnosi se na one koji su iskrivili Alahovu knjigu među Jevrejima iz Beni Israila, i oni su napisali knjigu u koju su STAVILI SVOJA TUMAČENJA SUPROTNA ONOME ŠTO JE ALAH OBJAVIO SVOM POSLANIKU MOJSIJU mir neka je s njim, a zatim su je prodali ljudima koji nemaju znanja o tome šta je u njoj NITI ŠTA JE U TORI i koji su neuki o tome šta je u Alahovim knjigama, kako bi stekli bezvrednu materijalnu korist. (Ibn Džerir al-Tabari, Džami' al-bajan fi ta'vil al-Kur'an, Komentar na Suru 2:79, Izvor)

Želim da čitaoci vide podebljani i velikim slovima ispisani deo citata jer on ponovo ilustruje Zavadijevu nesposobnost da shvati ono što čita. Al-Tabari jasno kaže da su oni koji su napisali knjigu koja sadrži njihova tumačenja Tore pokušali da je podmetnu pojedincima koji nisu imali znanja o tome šta Tora sadrži!

Ovo uspostavlja dve od životne važnosti presudne tačke. Prvo, knjiga koju su ovi određeni Jevreji napisali nije bila Tora, već komentar na nju, koji je zapravo izopačio značenje Tore. Al-Tabari se sasvim moguće odnosi na Talmud, koji rabinski judaizam prihvata kao nadahnut i autoritativan vodič za razumevanje Mojsijeve Tore, ali koji često izopačuje njena značenja.

Drugo, činjenica da su ovo prodali samo pojedincima koji nisu imali znanja o Tori pretpostavlja da je bilo drugih koji su znali šta je u Tori i ostalim Božjim Knjigama, i koji stoga ne bi bili prevareni onim što su ovi pojedinci napisali.

Evo drugog citata iz al-Tabarija, za koji Zavadi pogrešno misli da dokazuje njegovu tezu:

Oni izvrću govor svoga Gospoda, koji je On poslao njihovom Poslaniku Mojsiju mir neka je s njim, a to je Tora, oni je zamenjuju i pišu svojim rukama nešto drugo od onoga što je Alah objavio njihovom Poslaniku i govore neukima iz svog naroda „Ovo je Alahov govor koji je On poslao svom Poslaniku Mojsiju mir neka je s njim i Tora koju mu je objavio.“ (Ibn Džerir al-Tabari, Džami' al-bajan fi ta'vil al-Kur'an, Komentar na Suru 5:13, Izvor)

Od životne je važnosti da najpre pročitamo neposredni kontekst kako bismo stekli ispravno razumevanje:

Ali zbog kršenja njihovog saveza, prokleli smo ih i učinili da im srca otvrdnu; oni menjaju reči sa njihovih (pravih) mesta i zaboravljaju dobar deo poruke koja im je poslata, i nećeš prestati da nalaziš kod njih – osim kod njih nekolicine – uvek sklonost ka (novim) prevarama: ali oprosti im i pređi preko (njihovih nedela): jer Bog voli one koji su dobri. I od onih koji sebe nazivaju hrišćanima, uzeli smo savez, ali su i oni zaboravili dobar deo poruke koja im je poslata: pa smo posejali među njima neprijateljstvo i mržnju jednih prema drugima, do dana suda. I uskoro će im Bog pokazati šta su to učinili. O narode Knjige! Došao vam je naš Poslanik, otkrivajući vam mnogo toga što ste običavali da krijete u Knjizi, i prelazeći preko mnogo čega (što sada nije potrebno): Došla vam je od Boga (nova) svetlost i jasna Knjiga – kojom Bog upućuje sve koji traže Njegovo zadovoljstvo na puteve mira i sigurnosti, i izvodi ih iz tame, Svojom voljom, na svetlost – upućuje ih na pravi put. S. 5:13-16 J. Ali

Na prvom mestu, kao što sam kontekst pokazuje, reči ovog odlomka upućene su Jevrejima i hrišćanima koji su došli u dodir sa Muhamedom.

Drugo, u ovom odlomku nema ničega što kaže da su menjali reči sa njihovih pravih mesta kvareći tekst Svetog pisma. Sam Kuran svedoči na drugom mestu da se reči zapravo mogu menjati njihovim pogrešnim tumačenjem:

Među njima ima grupa koja izvrće Knjigu SVOJIM JEZICIMA: (dok čitaju) pomislili biste da je deo Knjige, ali nije deo Knjige; i govore: „To je od Boga“, ali nije od Boga: to su oni koji izgovaraju laž protiv Boga, i (dobro) to znaju! S. 3:78 J. Ali

Treće, ova ista Sura dalje kaže da su Jevreji koji su živeli uz Muhameda trebalo da sude po Knjizi koju im je Bog dao, budući da ona sadrži Božju presudu, kao i uputstvo i svetlost. Ona takođe osuđuje svakoga ko odbija da sudi po njoj.

Zatim nastavlja govoreći da su i sami proroci sudili po toj istoj Knjizi koju su posedovali Jevreji Muhamedovog vremena, i da su i Gospod Isus i Muhamed došli da potvrde njenu tekstualnu verodostojnost (up. 5:43-48).

Zanimljivo je da Ibn Kesir navodi hadis u vezi sa „objavom“ ovog određenog dela K. 5, koji nam daje predstavu o Muhamedovom stavu prema Tori koju su Jevreji njegovog vremena čitali:

... Ebu Davud je zabeležio da je Ibn `Omer rekao: „Neki Jevreji su došli Alahovom Poslaniku i pozvali ga da ide u oblast Kuf. Tako je otišao u kuću al-Midras i oni rekoše: ‚O Ebu al-Kasime! Čovek od nas je počinio preljubu sa ženom, pa presudi u njihovom slučaju.‘ Priredili su jastuk za Alahovog Poslanika i on je seo na njega i rekao…

<<Donesite mi Tevrat.>> Donesen mu je Tevrat i on je uklonio jastuk ispod sebe i stavio Tevrat na njega, govoreći…

<<VERUJEM TEBI i Onome ko ga je tebi objavio.>> (K. 5:41; podebljano, velika slova i podvlačenje naši)

Muhamedovi postupci dokazuju da je on zaista verovao da su izvorne, neiskvarene Božje objave još uvek postojale i da su bile u posedu Jevreja i hrišćana. Ako Muhamed zaista nije verovao da je Tora, koju su mu Jevreji predali, bila tačan prepis originala, onda je bio nepošten i lukav. Muhamed je namerno navodio Jevreje da misle da on istinski veruje da je njihovo Sveto pismo zaista Božja Reč, dok je u stvari mislio da je iskvareno.

O ovoj tački imaćemo još toga da kažemo kasnije.

Dakle, u najboljem slučaju, jedino što al-Tabarijeve primedbe dokazuju jeste da je određena grupa Jevreja koja je živela u blizini i tokom Muhamedovog vremena iskvarila svoje prepise Tore. Međutim, bilo je i drugih Jevreja (kao i hrišćana) koji nisu (i ne bi) menjali svoje prepise, jer su bili pravedni i bogobojazni, baš kao što i sam Kuran svedoči:

Ipak, nisu svi isti; neki od naroda Knjige su zajednica koja čvrsto stoji, koja uči Božje znakove u noćnim satima, klanjajući se, verujući u Boga i u Sudnji dan, pozivajući na čast i zabranjujući nečasnost, nadmećući se jedni s drugima u dobrim delima; oni su od pravednih. S. 3:113-114 Arberi

I ima, zasigurno, među narodom Knjige (Jevrejima i hrišćanima), onih koji veruju u Alaha i u ono što je tebi objavljeno, i u ono što je njima objavljeno, ponizno se pokoravajući Alahu. Oni ne prodaju Alahove ajete za malu cenu, njima pripada nagrada kod njihovog Gospoda. Zaista, Alah brzo obračunava. S. 3:199 Hilali-Kan

A sada na Zavadijev poslednji citat iz al-Tabarija:

U vezi sa stihom ‚Ne mešajte istinu sa lažju‘: Istina: to je Tora koju je Alah objavio Mojsiju. Laž: to je ono što su napisali svojim rukama.... Preneto je da su Ibn Abas i drugi rekli ‚Ne mešajte istinu onoga što imate u Knjizi sa lažju‘ a to je menjanje i zamenjivanje.

A Ebu al-A'alja je rekao da su Jevreji govorili ‚Muhamed se pojavio ali ne među nama‘ pa je njihovo priznanje njegovog pojavljivanja istina, ali njihovo odbacivanje njega je laž, a Ibn Zejd je rekao: Ono što se misli pod ‚istinom‘ jeste Tora, a ‚laž‘ je ono što su zamenili ili izmenili u njoj od pominjanja Muhameda i drugih pitanja. Mudžahid je rekao: Ne mešajte judaizam i hrišćanstvo sa islamom, a to je rekao i Katada. Ja kažem (Tabari): Izjava Ibn Abasa je ispravnija jer je opštija i primenjuje se na ostale izjave, a Alah je izvor sve snage. (Ibn Džerir al-Tabari, Džami' al-bajan fi ta'vil al-Kur'an, Komentar na Suru 2:42, Izvor)

Ovo ponovo pokazuje da Zavadi teško razume izvore. Na prvom mestu, kako bi Jevreji mogli da razlikuju istinu od laži ako više nisu imali neiskvarene prepise Božje objave koja im govori šta je istina?

Drugo, očigledno je iz onoga što se ovde govori da se to odnosi na određene Jevreje oko Muhameda koji su navodno uklonili proročanstva o njemu iz svojih prepisa. Ovo se očigledno ne može proširiti na sve Jevreje (pa čak ni na hrišćane u tom pogledu) svuda i u svim vremenima, jer oni ne bi imali apsolutno nikakvog razloga da uklone bilo koje od tih navodnih predskazanja kada nikada nisu ni sreli Muhameda.

Zapravo, sam Kuran potvrđuje da su Tora i Jevanđelje Muhamedovog vremena još uvek sadržali ta navodna proročanstva:

(Sada je Zakon objavljen Poslaniku Muhamedu.) Sledite Poslanika, Proroka koji nije Izrailjac, i koji je pre Objave bio nepismen (29:48). Oni ga nalaze dobro opisanog* u Tori i Jevanđelju koje imaju kod sebe. On im naređuje Ispravno, a zabranjuje Pogrešno. Proglašava Dozvoljenim sve dobre stvari, a proglašava Nedozvoljenim samo nečiste stvari. On oslobađa ljude od tereta koje su nosili. On lomi okove koje su nosili, umnog i fizičkog ropstva, i izvodi ih iz tame na Svetlost (5:15-16), (65:11), (76:4). Oni koji veruju u njega, poštuju ga, podržavaju ga i slede Svetlost koja je došla s njim, večno su uspešni. *(Ponovljeni zakoni xviii, 15 i 18. Jevanđelje po Jovanu 14:16, 15:26, 16:7 PARAKLETOS = UTEŠITELJ, od izvornog grčkog PERIKLITOS = HVALJENI. Na aramejskom, MAVHAMANA = HVALJENI) S. 7:157 Šabir Ahmed

Oni koji slede Poslanika, Proroka koji ne ume ni da čita ni da piše (tj. Muhameda) koga nalaze zapisanog kod sebe u Tevratu (Tori) (Ponovljeni zakoni, xviii, 15) i Indžilu (Jevanđelju) (Jovan xiv, 16)… Hilali-Kan

Ukazujući na Ponovljene zakone 18:15, 18 i Jovana 14-16 kao na navodna predskazanja o Muhamedu, ovi muslimani su nesvesno poistovetili Toru i Jevanđelje Kurana sa Starim zavetom/Petoknjižjem, odnosno Novim zavetom/jevanđeljima!

Zavadi navodi Ibn Kesira koji citira al-Tabarija kako tvrdi da je ono što se iz prethodnih Pisama slaže sa Kuranom istinito, a ono što se ne slaže lažno je. Budući da smo se već pozabavili tačno tim citatom u ovom članku, neće biti potrebe da to ovde ponavljamo.

Toliko o Zavadijevoj tvrdnji da je al-Tabari potvrdio da je Sveta Biblija iskvarena.

Zavadi me zatim optužuje da sam prevarno isecao i lepio ono što al-Tabari kaže o K. 6:115, što samo dokazuje da Zavadi nema pojma o citiranju izvora. Niti ima ikakvu predstavu o tome kako da argumentuje logično ili koherentno. On piše da je deo u kome al-Tabari kaže da ništa ne može promeniti Alahove reči koje je objavio u svojim Knjigama,

„… samo prvi deo rečenice! Zapanjujuće je da Šamun mene optužuje da citiram samo deo al-Tabarijevog komentara dok on sam citira samo deo rečenice iz al-Tabarijevog komentara!“

Zavadi ponovo čini očiglednim da pokušava da sačuva obraz nakon što je razotkriven i osramoćen zbog prevarnog i selektivnog citiranja svojih izvora. Citirao sam deo koji je bio relevantan za uspostavljanje činjenice da je značenje K. 6:115 to da niko ne može iskvariti Knjige koje je Bog objavio, budući da su i Sveta pisma njegove reči. Zgodno, Zavadi je odlučio da taj odeljak sakrije od svojih čitalaca.

Zavadi pogrešno pretpostavlja da deo koji je on citirao nekako menja značenje i time potkopava moju tezu. Međutim, sve što ovo dokazuje jeste da Zavadi ne bi trebalo da se bavi apologetikom, budući da je velika sramota za svoje sunarodnike muslimane.

Kao što sam jasno pokazao, odeljak al-Tabarijevog citata na koji se Zavadi odlučio usredsrediti ipak na kraju uspostavlja moju tezu u pogledu neiskvarivosti Svetih pisama. Ako se reči o kojima se govori u K. 6:115 odnose na Alahova obećanja, onda čovek mora znati gde da nađe takva obećanja, a to bi u ovom slučaju bila Sveta pisma koja je Alah objavio. Još važnije, pojedinac mora biti u stanju da veruje da su Sveta pisma koja sadrže Alahova obećanja pouzdana, inače nikada ne može sa sigurnošću znati koja su ta obećanja.

Zapravo, čak i obećanje da će ove reči biti sačuvane pretpostavlja da je Alah uopšte dao takvo obećanje na prvom mestu! Međutim, ako su nadahnuta Sveta pisma mogla biti, i bila su, iskvarena, onda Zavadi apsolutno nema načina da zna da li su K. 6:115 i 18:27 uopšte Alahova obećanja! Kao što smo prethodno primetili, ove odlomke su možda umetnuli kasniji prepisivači ili priređivači koji su želeli da prevare muslimane da poveruju kako Kuran koji poseduju sadrži izvorne „objave“ koje je Muhamed preneo svojim sledbenicima.

Da ovo dodatno pojednostavimo kako bi Zavadi konačno shvatio poentu: ako su Sveta pisma iskvarena, onda čovek nikada ne može znati da li su Alahova obećanja promenjena ili u potpunosti uklonjena. Niti bi mogao znati da obećanja koja se nalaze u K. 6:115 ili 18:27 uopšte dolaze od Alaha, ako su te Knjige zaista izmenjene.

Kao dodatni pokazatelj da se Zavadi bavi pitanjima koja su daleko iznad njegove intelektualne sposobnosti da ih adekvatno obradi, evo šta dalje kaže:

Što se tiče al-Tabarijeve izjave „Lažljivci ne mogu dodati niti oduzeti od Alahovih KNJIGA.“ Al-Tabari ne poriče da je došlo do tekstualnog kvarenja, jer dalje kaže „Alah objavljuje da reči koje oni (narod knjige) kvare nisu bile objavljene od Alaha, budući da Alahova reč ne može biti promenjena niti zamenjena.“ Al-Tabari tvrdi da su Jevreji i hrišćani iskvarili svoje sopstvene knjige, ali al-Tabari tvrdi da nam Alah govori da te iskvarene reči nije On objavio. Zašto? Zato što niko ne bi mogao dodati Alahovim rečima niti oduzeti od Alahovih reči. Alahove reči mogu doći samo od Alaha i ni od koga drugog. To je sve što al-Tabari govori.

Zavadi i dalje ne shvata. Ako niko ne može ništa dodati niti oduzeti od Alahovih Knjiga ONDA TE KNJIGE MORAJU I DANAS POSTOJATI! Sada je pitanje na koje Zavadi mora odgovoriti: GDE SU TE NEISKVARENE KNJIGE KOJE JE ALAH OBJAVIO JEVREJIMA I HRIŠĆANIMA? Ako i dalje insistiraš da to nije Sveta Biblija, onda molim te ukaži na Knjige koje je Alah objavio a koje nisu iskvarene. Uostalom, ako su Kuran i al-Tabari u pravu, onda to znači da još uvek imamo pristup tim neiskvarivim Knjigama i da ih stoga možemo ispitati.

Odgovor je očigledan, osim ako, naravno, niste Zavadi. Budući da su jedina Sveta pisma koja su Jevreji i hrišćani oduvek posedovali ona sadržana u Starom, odnosno Novom zavetu, to znači da to zasigurno moraju biti neiskvarive Knjige koje je Bog objavio.

Uostalom, Kuran prikazuje Muhameda kako se poziva na Sveta pisma koja su Jevreji i hrišćani njegovog vremena imali u svom posedu. Čak ga prikazuje kako govori da je došao da potvrdi autentičnost i verodostojnost njihovih Svetih pisama. Ponovo, jedine Knjige koje su Jevreji i hrišćani u to vreme posedovali bila su Sveta pisma Starog i Novog zaveta.

Kuran takođe podstiče Jevreje i hrišćane da slede i drže se učenja svojih Svetih pisama, što ponovo može značiti jedino Stari i Novi zavet.

Dalje nam se kaže da su svi proroci, uključujući i samog Isusa, potvrdili i sudili po Knjizi koju je Bog objavio, i da je Isusu dato Jevanđelje koje je hrišćanima Muhamedovog vremena naređeno da slede i po njemu sude. Još jednom, ovo se može odnositi jedino na Knjige Starog i Novog zaveta.

Stoga Sveta pisma Starog i Novog zaveta moraju biti neiskvarive Knjige koje je Bog objavio, budući da su to jedina Sveta pisma – jedina Tora i Jevanđelje – koja su Jevreji i hrišćani oduvek posedovali.

Upravo zbog toga neki kuranski prevodi nemaju nikakvog ustezanja da prevedu ili izjednače reči Tora i Jevanđelje sa Starim i Novim zavetom, kao što nalazimo u sledećem prevodu.

On ti je spustio Knjigu sa istinom, potvrđujući ono što je (bilo) IZMEĐU NJEGOVIH RUKU, i spustio je Toru i Novi zavet/Bibliju. Od pre toga uputstvo ljudima, i spustio je Razlučitelja Ispravnog od Pogrešnog/Koran; oni koji nisu verovali u Božje ajete, njima pripada teška (surova) muka, a Bog je slavan/moćan, (vlasnik) osvete/kazne. S. 3:2-4 Ahmed Ali

I On ga uči/poučava Knjizi i mudrosti i Tori i BIBLIJI/Svetoj knjizi spuštenoj Isusu… I potvrđujući ono što je (bilo) IZMEĐU MOJIH RUKU od Tore i da vam dozvolim nešto od onoga što vam je bilo zabranjeno, i došao sam vam sa znakom/dokazom od vašeg Gospoda, pa se bojte i poslušajte Boga i poslušajte mene. S. 3:50 Ahmed Ali

A kako (to) da traže od tebe da presudiš/sudiš, a kod njih je (i) Tora/STARI ZAVET, u kojoj je (i) Božji sud/presuda, a zatim se okreću posle toga, i oni nisu među vernicima. Mi smo spustili Toru/STARI ZAVET, u njoj je (i) uputstvo i svetlost, po njoj sude/presuđuju proroci koji su se predali/pokorili, onima koji su upućeni/Jevrejima, i učeni obožavaoci Gospoda, i verski učenjaci prema onome što su zapamtili/sačuvali (naučili) iz Božje Knjige, a oni nisu bili nad njom svedoci/prisutni; zato se ne bojte ljudi, već se bojte Mene, i ne kupujte/trampite Moje znakove/ajete za malu cenu, a ko ne sudi/presuđuje po onome što je Bog spustio, ti su, oni su nevernici. I propisali/odredili smo im u njoj, da je duša za dušu, i oko za oko, i nos za nos, i uvo za uvo, i zub za zub, a rane/posekotine (su) jednaka odmazda/kazna srazmerna zločinu, pa ko udeli milostinju (oprosti) time, to mu je pokriće/naknada, a ko ne sudi/presuđuje po onome što je Bog spustio, ti su, ti su nepravedni/tlačitelji. I poslali smo posle (prateći) njihovim tragovima Isusa, sina Marijinog, potvrđujući ono što je (bilo) IZMEĐU NJEGOVIH RUKU od Tore/STAROG ZAVETA, i dali smo mu NOVI ZAVET/BIBLIJU u kojoj je (i) uputstvo i svetlost, i potvrđujući ono što je (bilo) IZMEĐU NJEGOVIH RUKU od Tore/STAROG ZAVETA, i uputstvo i propoved/savet/opomenu onima koji se boje i pokoravaju. I neka narod NOVOG ZAVETA/BIBLIJE sudi/presuđuje po onome što je Bog u njoj spustio, a ko ne sudi/presuđuje po onome što je Bog spustio, ti su, oni su razvratnici. S. 5:43-47 Ahmed Ali

A da su se oni pridržavali Tore/Starog zaveta, i Biblije/Novog zaveta i onoga što im je spušteno od njihovog Gospoda, jeli bi i iznad sebe i ispod svojih nogu; među njima ima zajednica umerena/uzdržana, a mnogi od njih su ono što su činili/radili učinili lošim/zlim/štetnim… Reci: „Vi, narode Knjige, vi niste ni na čemu, sve dok ne DRŽITE Toru/Stari zavet i Bibliju/Novi zavet, i ono što vam je spušteno od vašeg (mn.) Gospoda.“ A ono što ti je (jed./mn.) spušteno od tvog Gospoda povećava (E) kod mnogih od njih tiraniju/oholost i neverovanje, zato ne tuguj/ne žalosti se nad narodom, nevernim. S. 5:66, 68 Ahmed Ali

kada Bog reče: „Ti, Isuse, sine Marijin, seti se Mog blagoslova nad tobom i nad tvojom majkom, kada sam te podržao Svetim/Blagoslovenim Duhom, govorio si/razgovarao (sa) ljudima u kolevci i u dobi otprilike između trideset i pedeset godina, i kada sam te poučio/uputio/obavestio o Knjizi, i mudrosti, i Tori/Starom zavetu, i Novom zavetu/Bibliji, i kada si oblikovao kao lik/obličje ptice/ptica s Mojim dopuštenjem, pa si dunuo u nju, i ona je poletela/postala ptica, s Mojim dopuštenjem, i lečio si i isceljivao slepe/od rođenja slepe, i gubave s Mojim dopuštenjem, i kada si izvodio mrtve s Mojim dopuštenjem, i kada sam sprečio/zaustavio sinove i kćeri Izrailjeve od tebe, kada si im došao sa dokazima, pa oni koji nisu verovali od njih rekoše: ‚Ovo nije ništa drugo do jasna/očigledna magija/vradžbina.‘“ S. 5:110 Ahmed Ali

Oni koji slede poslanika, proroka nepismenog/koji pripada narodu, koga nalaze zapisanog kod sebe u Tori/STAROM ZAVETU, i NOVOM ZAVETU/BIBLIJI… S. 7:157 Ahmed Ali

Zatim smo poslali posle/dali da slede njihovim tragovima Naše poslanike, i poslali smo posle/dali da sledi Isusa, sina Marijinog, i dali/doneli smo mu Bibliju/Novi zavet, i stavili smo u srca/umove onih koji su ga sledili milosrđe/samilost, i milost i monaštvo/monaški život koji su oni izmislili/uveli, Mi im to nismo naredili/propisali osim (u njihovoj) želji/težnji za Božjim prihvatanjem/odobrenjem, pa ga nisu čuvali/štitili njegovom zasluženom/pravom zaštitom/čuvanjem, pa smo dali/doneli onima koji su verovali od njih njihovu nadoknadu; mnogi/mnoštvo od njih su razvratnici. S. 57:27 Ahmed Ali

Očigledno je zašto Zavadi ne želi da prihvati ovu činjenicu. On zna da, ako Kuran potvrđuje da je Sveta Biblija neiskvarena Božja objava, onda je Muhamed lažni prorok i jedan od antihrista za koje je Sveta Biblija rekla da će doći (up. Matej 7:15-20; 24:5, 23-25; 2. Korinćanima 11:2-4, 13-15; 1. Jovanova 2:22-23).

Sada, postoji način da Zavadi zaobiđe ovu dilemu. On može jednostavno priznati da Kuran greši u pogledu neiskvarivosti Božjih Reči, budući da su Tora i Jevanđelje promenjeni i iskvareni. Međutim, ako Kuran greši po ovom pitanju, onda on ne može biti Božja reč i Muhamed stoga mora biti lažni prorok.

Prepustićemo Zavadiju da odluči kako će rešiti nered koji su on i njegovi verski izvori stvorili i sebi i svojim sunarodnicima muslimanima.