Razotkriveni bogovi islama · Apologetizam by Sam Shamoun

Još problema sa strukturom i rečitošću Kurana

U sledećim člancima,

izneli smo dokaze koji pokazuju da Kuran nije nikakvo jezičko čudo, i dodatno smo dokumentovali da islamsko pismo ne iznosi doslednu i koherentnu poruku, naročito kada je reč o monoteizmu. Kuran često izostavlja važne reči i izraze, što za posledicu ima to da muslimansko pismo predstavlja mnoštvo božanskih bića. U njemu čak i islamsko božanstvo hvali, slavi i obožava nekoga drugog osim sebe kao Alaha.

Sledi još jedan primer kako gramatička struktura Kurana i njegova manje nego savršena rečitost stvaraju situaciju u kojoj je Alah prikazan kako obožava i slavi nekog drugog kao sopstvenog gospoda i boga:

„To je Isus, Marijin sin, to je prava istina o njemu, onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Allah ima dete, Uzvišen je On! Kad nešto odredi, On za to samo kaže: „Budi!“- I ono bude. I reče: " I Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato obožavajte samo Njega! To je Pravi put."“ S. 19:34-36 Pickthall

Prema islamskom stanovištu, govornik odnosno pripovedač u Kuranu treba da bude sam Alah, tj. za Alaha se tvrdi da je onaj koji govori kroz čitav Kuran. To znači da je Alah taj koji izjavljuje da je ono što je o Isusu upravo rečeno u prethodnim stihovima (st. 16-33) istinito, i da je ispod njegove slave da uzme sebi sina.

Pa ipak, to takođe znači da je Alah taj koji u 36. stihu kaže da je Alah njegov gospod kome drugi treba da služe!

Za slučaj da neki musliman pokuša da ovo odbaci kao prevodiočevu grešku, evo još jedne verzije:

Neki muslimani, iz očajanja, pokušavaju da tvrde da 36. stih zapravo prenosi Isusove reči, tj. da na tom mestu ne govori Alah nego Hristos dok podstiče ljude da obožavaju Alaha.(1)

Problem je, međutim, u tome što se navodne Isusove reči završavaju u 33. stihu, a Alah nastavlja da govori od 34. stiha nadalje. U neposrednom kontekstu apsolutno ništa ni izdaleka ne ukazuje na to da 36. stih ponovo citira Hrista.

Autor(i) i/ili priređivač(i) mogli su sve ovo da izbegnu tako što bi reči 36. stiha jednostavno umetnuli odmah posle 33. stiha, a pre 34. stiha:

„I neka je mir nada mnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kad budem proživljen iz mrtvih.““ „I Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato obožavajte samo Njega! To je Pravi put.“ „To je Isus, Marijin sin, to je prava istina o njemu, onaj u koga oni sumnjaju.“

Takav raspored bar ne ostavlja nikakvu sumnju da 36. stih treba da bude nastavak Isusovih navodnih reči.

Ili su priređivači mogli da urade ono što su mnoge engleske verzije odabrale kako bi izbegle problem koji stvara arapski tekst:

I [tako je Isus uvek govorio]: „I Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato obožavajte samo Njega! To je Pravi put.“ Muhamed Asad

„(Beba Isus je rekao)…“ Muhamed Sarwar

„(Isus je samo rekao:)…“ Ahmed Ali

„Reče Isus…“ Sher Ali

„Isus je izjavio…“ Farook Malik

„A Isa reče…“ Faridul Haque

„On je takođe objavio…“ Rashad Khalifa

Prethodno je preuzeto sa sledećeg izvora.

Prevodioci su očigledno uvideli problem i pokušali da ga sakriju ili zamagle dodavanjem objašnjavajućih reči u uglastim ili običnim zagradama. U nekim slučajevima nisu se ni potrudili da stave zagrade, ostavljajući tako varljiv utisak da su te dodatne reči zapravo deo arapskog teksta!

Onakav kakav jeste, način na koji je 36. stih formulisan ostavlja muslimane pred neizbežnim problemom da Alah slavi nekog drugog kao Alaha i da se pokorava drugom božanstvu pored sebe kao sopstvenom gospodu.

Ali to nije sve. Alah nešto kasnije u istom poglavlju kaže da silazi jedino po izričitoj zapovesti Muhamedovog gospoda:

„„A mi anđeli silazimo samo po naredbi tvoga Gospodara. Njemu pripada ono što je pred nama i ono što je za nama, i što je između toga. A tvoj Gospodar ništa ne zaboravlja.““ S. 19:64 Shakir

Kao i u prethodnom navodu, u neposrednom kontekstu nema ničega što bi ukazivalo na promenu govornika, ničega što bi makar izdaleka nagoveštavalo da su Alahove reči prekinute kako bi se na tom mestu umetnuo govor nekog drugog.

U svetlu te činjenice, ovo mesto samo pojačava zaključak da Alah ima gospoda iznad sebe koga obožava i slavi. U najmanju ruku, pokazuje da je Kuran napisan tako da izgleda kao da je Alah zapravo podređen drugom bogu pored sebe, koga čak i naziva Alahom i o kome govori kao o sopstvenom gospodu.

Toliko o tome da je Kuran jezičko čudo čija je gramatička struktura besprekorna i izvan sposobnosti bilo kog konačnog stvorenja da je oponaša ili ponovi.

Napomene

(1) Ne smatraju svi prevodioci da su reči 36. stiha Isusove. Bar jedan musliman je smatrao da 36. stih prenosi ono što je Muhamedu bilo zapoveđeno da kaže svojim savremenicima:

I (o Proroče, reci ljudima,). „I Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato obožavajte samo Njega! To je Pravi put.“ Muhamed Taqi Usmani

Problem sa kojim se ovaj prevod suočava jeste to što je Kuran pun primera u kojima nema nikakve sumnje da je Muhamed taj kome se zapoveda da govori, budući da na početku tih mesta nalazimo zapovest qul („reci“). Evo nekoliko primera:

„Reci: „Onome ko je u zabludi, neka Svemilosni dug život da!“ Ali kad takvi dožive da se pretnje ostvare, bilo kazna, bilo Smak sveta, zaista će da saznaju ko je u gorem položaju i ko ima slabiju vojsku i pomagače.“ S. 19:75 Hilali-Khan

„Reci: „Ja se samo svome Gospodaru molim i nikoga pored Njega ne obožavam.“ Reci: „Ja nisam u stanju da od vas kakvu štetu otklonim niti nekom od vas neku korist da pribavim.“ Reci: „Mene niko od Allaha ne može da zaštiti; samo kod Njega mogu utočište da nađem, i samo mogu da dostavim ono što je od Allaha i Njegove poruke.“ A onoga koji Allahu i Njegovom Poslaniku ne bude poslušan - sigurno čeka vatra Pakla; u njoj će večno, zauvek da ostane. A kada oni vide ono čime im se preti, saznaće ko je slabiji i malobrojniji. Reci: „Ja ne znam da li će uskoro da bude ono čime vam se preti, ili je moj Gospodar odredio da će to posle dugo vremena biti. Poznavalac je On onoga što je nedokučivo čulima, i On to ne otkriva nikome, osim onome za koga je zadovoljan da poslanik bude; On, zaista, i ispred njega i iza njega postavlja one koji će da ga čuvaju“ S. 72:20-28 Pickthall

Pa ipak, u slučaju 36. stiha u arapskom nema takvog imperativa koji bi označavao da su to reči koje je Alah zapovedio Muhamedu da izgovori.

Štaviše, sama činjenica da ovaj prevod izreku pripisuje Muhamedu jasno pokazuje koliko je sadašnji tekst zbunjujuć i nekoherentan, uprkos ponovljenoj tvrdnji Kurana da je on jasno pismo koje u potpunosti objašnjava sve svoje stihove:

„Zar da pored Allaha tražim drugog sudiju, kad vam On podrobno objavljuje Knjigu?! A oni kojima smo dali Knjigu dobro znaju da Kur'an objavljuje tvoj Gospodar sa istinom, zato ti nikako ne sumnjaj!“ S. 6:114 Pickthall

„Elif-lam-ra. Ovo su reči Knjige, jasnog Kur'ana!“ S. 15:1 Y. Ali

„Kada Mi propis zamenimo drugim - a Allah najbolje zna šta objavljuje - oni govore: „Ti samo izmišljaš!“ A nije tako, nego većina njih ne zna.“ S. 16:101 Pickthall

„Ovo su reči i dokazi jasne Knjige!“ S. 26:2 Y. Ali

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Hilali Khan

Da je Kuran zaista jasan i potpuno razrađen, muslimani ne bi bili podeljeni oko toga da li je te reči izgovorio Isus ili Muhamed. Zapravo, da je muslimansko pismo istinski potpuno, očekivali bismo da K. 19:36 ili sadrži reč qul, u slučaju da je trebalo da govori Muhamed, ili da su dodate reči „Isus je takođe/dalje rekao“, ako autor(i) Kurana zaista nisu želeli da pretpostavimo da je reči navedene u ovom tekstu izgovorio sam Alah.