Razotkriven bog Jasira Kadija!

U ovom tekstu citiraću biografiju Muhameda koju je napisao istaknuti muslimanski učenjak Jasir Kadi, kako bih dokazao da su muslimani zapravo muhamedanci koji su svog proroka obogotvorili do nivoa božanskog statusa.

Kadi navodi neka od imena data njegovom poslaniku, a dva od njih otkrivaju stepen idolopoklonstva i bogohuljenja kojim je prožet sunitski korpus i pobijaju često ponavljanu tvrdnju da islamska vera propoveda apsolutni etički monoteizam. Svi naglasci su moji.

Prorok je imao mnoga imena, neka mu je dao Alah, a neka njegovi ashabi. Iako su imena koja daju ljudi korisna, imena koja je dao Alah pružaju primarnu osnovu na kojoj možemo učiti o njemu. Prorok je rekao: „Imam više imena: ja sam Muhamed; ja sam Ahmed; ja sam al-Mahi – onaj kojim Alah briše nevernstvo; ja sam al-Hašir – onaj posle koga će ljudi biti vaskrsnuti; ja sam al-Akib – onaj posle koga neće biti proroka; ja sam Prorok milosti; ja sam Prorok pokajanja; ja sam al-Mukafa – onaj koji upotpunjuje dugi niz [proroka]; i ja sam Prorok melahima (iskušenja).”4

Ime „al-Mahi” izvedeno je iz reči maha, koja znači „izbrisati”. Al-Mahi stoga znači Brisač (nevernstva), a to potvrđuje prorokov uticaj na smanjenje nevernstva u tako kratkom vremenskom razdoblju. Ime „al-Hašir” odnosi se na to da prorokovo postojanje najavljuje Sudnji dan. Zaista, prorokov dolazak je prvi znak nastupanja Dana obračuna.5 Ime „al-Akib” jeste potvrda proroka kao Poslednjeg poslanika. Naziv „Prorok pokajanja” opisuje proroka kao IZVOR pokajanja i onoga čije će učenje dovesti do pokajanja ljudi. Ime „al-Mukafa” opisuje proroka kao onoga koji svetu čini izlišnim svakog drugog proroka. Izjava „Ja sam Prorok melahima (iskušenja)” jeste upozorenje kako vernicima tako i nevernicima koji mu se protive.

Gornji spisak imena datih proroku opisne je prirode i funkcioniše više kao pridevi. Jedine dve vlastite imenice kojima Alah imenuje proroka jesu Muhamed i Ahmed. Ime „Muhamed” pominje se u Kuranu četiri puta,6 a ime „Ahmed” jednom, i to preko usta Isusa Hrista.7 I „Ahmed” i „Muhamed” izvedeni su iz korena hamd. Najbliži ekvivalent reči hamd jeste „hvala”.

Ipak, treba napraviti razliku između hamda i „hvale”. Hamd se preciznije definiše kao spoj „zahvalnosti” (šukr) i „pohvale” (madh). Biti nekome zahvalan ne podrazumeva nužno i hvaljenje, i obrnuto… Hamd se upućuje osobi bez obzira na to šta je za tebe učinila. Kada kažemo „alhamdulilah”, to je zato što je Alah po sebi dostojan hvale; čak i da mi ne postojimo, On bi i dalje bio dostojan hvale.

**Oba njegova imena vrte se oko reči „hvala”**iii ZATO ŠTO GA JE ALAH HVALIO, hvalili su ga anđeli, hvalili su ga svi proroci i hvalili su ga svi na Zemlji. PROROK JE HVALJEN NA NEBESIMA I NA ZEMLJI: hvalili su ga prethodni narodi i naš sadašnji ummet (narod); i hvaljen je u ovom životu kao i na onom. Neće postojati čovek koji je bio, jeste ili će ikada biti hvaljen više od našeg proroka. Ne prođe ni jedna jedina sekunda a da ga stotine miliona jezika i srca ne hvale. U bilo kom trenutku tokom 24 sata dana, ljudi širom sveta mole se Alahu I TIME HVALE PROROKA I ŠALJU MU MIR I POZDRAVE. Tome treba dodati i MILIONE VERNIKA KOJI MU DOBROVOLJNO ŠALJU MIR I BLAGOSLOVE i drže predavanja i podsećanja o njemu.

Prorokovu najvišu hvalu daje ALAH. Što se tiče hvale koju mu upućuje čovečanstvo, ona će kulminirati na Sudnji dan. Kada čitavo čovečanstvo bude očajnički želelo da Alah započne obračun, pohrliće Adamu i reći: „O Adame, ti si naš otac. Alah te je stvorio Svojom rukom i udahnuo u tebe ruh (dušu [sic]).”8 Zatim će ga moliti da u njihovo ime zamoli Alaha. Adam će se izgovoriti i reći „Brinem za sebe, brinem za sebe” nakon što objasni da je posrnuoiv i da nije dostojan tog zadatka. Umesto toga uputiće ih: „Idite kod nekog drugog.” Čitavo čovečanstvo otići će Nuhu i moliti ga da zamoli Alaha da započne obračun. I Nuh će se izgovoriti, rekavši: „Načinio sam grešku koju nisam smeo da učinim. Alah mi je naredio da ne molim ni za koga da bude spasen, ali sam Ga zamolio da spase mog sina.” Zatim će reći: „Brinem za sebe, brinem za sebe. Idite kod nekog drugog.” Čovečanstvo će otići Ibrahimu sa istom molbom, a Ibrahim će odgovoriti: „Slagao sam tri putav i zato moram da brinem o sebi. Idite kod nekog drugog.” Musa će se slično izgovoriti i navesti da je ubiovi čoveka. Čovečanstvo će pobeći Isau, koji će se pak izgovoriti i reći: „Nisam dostojan.” Naposletku, celokupno čovečanstvo otići će Muhamedu i moliti ga da posreduje za njih kod Alaha. Kao predstavnik čovečanstva pred Alahom, prorok će odgovoriti: „To je moja odgovornost.”9 Čovečanstvo u celini – i muslimani i nemuslimani – hvaliće ga, i tako će biti uzdignut do al-Makam al-Mahmuda: mesta hvale.

Reč „Muhamed” znači „onaj kome se neprestano daje hvala”, a „Ahmed” znači „onaj kome se daje najbolja vrsta hvale”. Prvo ukazuje na količinu hvale, a drugo na njen kvalitet. Oboje je sjedinjeno u našem blaženom proroku. Ovo takođe objašnjava zašto su se prethodni proroci na različite načine odnosili prema našem plemenitom proroku. Musa našeg proroka naziva „Muhamed” zato što su Benu Israil (sinovi Izrailjevi) bili najbrojniji narod pre ummeta Muhamedovog. Što se tiče Isaa, on našeg proroka naziva „Ahmed” zato što su njegovi istinski sledbenici bili malobrojni, ali najvišeg kvaliteta. (The Sirah of the Prophet: A Contemporary Analysis, prilagodio i priredio dr Salah Šarif [Wordsmith Press, 2. izdanje, 2024], I deo: Uvod, 1. poglavlje: O proroku, str. 4-6)

iii Koristi se kao sinonim za hamd u svetlu prethodnog objašnjenja.

iv Odnosi se na jedenje sa zabranjenog drveta u Raju.

v Sve tri „laži” islamski učenjaci objašnjavaju kao da uopšte nisu laži. Prvi slučaj odnosi se na njegovu tvrdnju da je veliki idol razbio ostale idole. Ta izjava bila je retoričko sredstvo osmišljeno da natera idolopoklonike na preispitivanje, te stoga nije laž. Drugi slučaj bio je kada je tvrdio da je „bolestan” kako bi izbegao put, dok mu je u stvari bilo „muka” od stanja njegovog naroda. Konačno, treći slučaj bio je kada je tvrdio da je Sara njegova sestra, a ni to nije bila laž, jer mu je ona bila sestra u islamu.

vi Taj događaj bio je nesrećan slučaj i stoga nije greh. (Isto, str. 5-6)

I:

Kada je prorok dobio ime „Muhamed” – koje nije bilo najuobičajenije ime – ljudi su pitali Abdul-Mutaliba zašto je izabrao tako jedinstveno ime, na šta je on odgovorio: „Želim da bude hvaljen među ljudima kao što želim da ga hvali ALAH NA NEBESIMA.”60 (Isto, str. 29)

Primetite da je Muhamed navodno izvor svakog pokajanja, što je očigledno božanska funkcija. Obratite pažnju i na činjenicu da imena Muhamed i Ahmed treba da označe da je islamski prorok navodno najhvaljenije biće u čitavom stvorenju.

Kadi bez stida tvrdi da Muhameda hvali njegov sopstveni bog i da ga svakodnevno hvale anđeli i muslimani. Kadi ide čak dotle da tvrdi da će na poslednji dan njegovog proroka hvaliti i ostatak stvorenja!

Kadi navodi predanje u kojem Muhamed hvali samog sebe hvališući se svim imenima koja su mu data. To znači da će sve što postoji na kraju hvaliti Muhameda, uključujući i samog Alaha!

Uprkos svim ovim dokazima, muslimani poput Kadija i dalje žele da poverujemo da oni nisu muhamedanci koji obožavaju mrtvog čoveka, jednog od najočiglednije opakih i nemoralnih lažnih proroka i vođa kultova koji su ikada živeli!

ZA DALJE ČITANJE

MUHAMED: PREDMET STVARANJA I MOLITVI

ALAH DELI SVOJA IMENA SA MUHAMEDOM

Razotkrivanje pravog spasitelja i posrednika islama

Sesija o obogotvorenju Muhameda, 1. deo, 2. deo

JOŠ VIŠE DOKAZA DA SU MUSLIMANI MUHAMEDANCI

DODATAK

U dve ranije citirane fusnote Kadi je pokušao da ublaži utisak hadisa da su se Avraham i Mojsije osećali nedostojnim da posreduju zbog svojih ličnih grehova:

v Sve tri „laži” islamski učenjaci objašnjavaju kao da uopšte nisu laži [sic]. Prvi slučaj odnosi se na njegovu tvrdnju da je veliki idol razbio ostale idole. Ta izjava bila je retoričko sredstvo osmišljeno da natera idolopoklonike na preispitivanje, te stoga nije laž. Drugi slučaj bio je kada je tvrdio da je „bolestan” kako bi izbegao put, dok mu je u stvari bilo „muka” od stanja njegovog naroda. Konačno, treći slučaj bio je kada je tvrdio da je Sara njegova sestra, a ni to nije bila laž, jer mu je ona bila sestra u islamu.

vi Taj događaj bio je nesrećan slučaj i stoga nije greh. (Isto, str. 6; naglasak moj)

Očigledno je da Kadi nije do kraja promislio ove tvrdnje, budući da one zapravo potkopavaju izričit razlog koji predanje navodi za to zašto ovi proroci nisu bili podobni za zadatak posredovanja. Ako Avraham zaista nije slagao ili Mojsije zaista nije nikoga ubio, zašto je onda Kadijev prorok upravo na te grehe ukazao kao na razlog zbog kog je jedino on bio dovoljno dobar da posreduje?

Očigledno je da je Muhamed namerno isticao njihove nesavršenosti kako bi ocrnio ove Božije sluge, i to isključivo radi toga da sebe uzvisi iznad svih njih u srcima svojih sledbenika.

Drugim rečima, Muhamed je želeo da ga njegovi sledbenici gledaju kao većeg i nadmoćnijeg od svih istinskih Božijih proroka, kako bi muhamedanci poput Kadija slepo išli za njim i voleli ga više od bilo koga i bilo čega drugog. Nažalost, Muhamedova demonizacija ovih nadahnutih Božijih glasnogovornika i prijatelja dovela je do toga da ga muslimani vole isto onoliko koliko vole i svoje božanstvo (up. Kuran 9:23-24; 58:22).

To se lako dokazuje onim što predanja kažu o stanju Isusa:

„… Otići će Isau i reći: 'O Isa! Ti si Alahov poslanik i Njegova Reč koju je bacio Merjemi i duh od Njega. Govorio si ljudima dok si bio u kolevci. Posreduj za nas kod svog Gospodara. Zar ne vidiš šta trpimo?' Isa će reći: 'Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada postojati' – A NIJE POMENUO NIJEDAN GREH. 'O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite kod nekog drugog. Idite Muhamedu.'

„Doći će meni i reći: 'O Muhamede! Ti si Alahov poslanik i Pečat proroka. Alah ti je oprostio tvoja prošla i buduća loša dela. Posreduj za nas kod svog Gospodara. Zar ne vidiš šta trpimo?' Otići ću i stići pod Presto i pasti ničice pred svojim Gospodarom, Silnim i Uzvišenim…” (Aiša Bevli, The Sahih Collection of al-Bukhari, 68. poglavlje: Knjiga tefsira https://aishabewley.netlify.app/bukhari31.html; podebljano, kao i podebljano verzalno isticanje, moje)

I:

„… Mojsije bi im rekao: Zaista, moj Gospodar je gnevan kao što nikada ranije nije bio gnevan niti će ikada posle biti. Ja sam, zapravo, ubio čoveka kog mi nije bilo naređeno da ubijem. Brinem za sebe, brinem za sebe. Bolje idite Isusu. Došli bi Isusu i rekli: O Isuse, ti si Alahov poslanik i razgovarao si sa ljudima u kolevci, (ti si) Njegova Reč koju je spustio na Mariju, i (ti si) Duh od Njega; posreduj, dakle, za nas kod svog Gospodara. Zar ne vidiš (nevolju) u kojoj smo? Zar ne vidiš (nesreću) koja nas je zadesila? Isus bi rekao: Zaista, moj Gospodar je danas gnevan kao što nikada ranije nije bio gnevan niti će ikada posle biti. NIJE POMENUO NIJEDAN SVOJ GREH. (Samo je rekao:) Brinem za sebe, brinem za sebe; idite kod nekog drugog: bolje idite Muhamedu. Došli bi meni i rekli: O Muhamede, ti si Alahov poslanik i poslednji od apostola. Alah ti je oprostio sve tvoje ranije i kasnije grehe…” (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0378 http://searchtruth.com/book_display.php?book=001&translator=2&start=0&number=0378; podebljano i verzalno isticanje moje)

I konačno:

Anas b. Malik je preneo: Alahov poslanik je rekao: Alah će okupiti ljude na Dan vaskrsenja i oni će biti zabrinuti zbog toga, a Ibn Ubejd je rekao: Dobiće o tome božansko nadahnuće i reći će: Kada bismo mogli da potražimo posredovanje kod našeg Gospodara, možda bismo bili oslobođeni ove naše nevolje. On (sveti prorok) je rekao: Došli bi Adamu i rekli: Ti si Adam, otac čovečanstva. Alah te je stvorio Svojom rukom i udahnuo u tebe od Svog Duha i naredio anđelima, pa su ti se poklonili. Posreduj, dakle, za nas kod svog Gospodara, da nas oslobodi ovog našeg položaja. On bi rekao: Nisam u položaju da to učinim, i setio bi se svoje greške i postideo bi se svog Gospodara zbog toga… Bolje idite Isusu, DUHU ALAHOVOM I NJEGOVOJ REČI. On bi rekao: Nisam u položaju da to učinim za vas; bolje idite Muhamedu, sluzi čiji su raniji i kasniji gresi oprošteni… (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0373 http://searchtruth.com/book_display.php?book=001&translator=2&start=0&number=0373)

Obratite posebnu pažnju na činjenicu da Isus, za razliku od samog Muhameda čija su prošla i buduća zlodela navodno oproštena, ne pominje nijedan jedini greh, i da se za njega čak kaže da je sama Božija Reč i Duh!

U svetlu toga, očekivali bismo da Hristos zapravo više od Muhameda zaslužuje da posreduje, budući da je daleko bolji od ovog drugog, samopriznatog prekršioca zakona i prestupnika. Pa ipak, Muhamed prikazuje Isusa kako poriče svoju dostojnost, očigledno zato da bi naveo svoje sledbenike da njega vole više nego samog Hrista!

Pored svega toga, izgovori dati da bi se objasnile Avrahamove tri laži nemaju nikakvu težinu. Razlog je taj što ponuđeno tumačenje i dalje Avrahama predstavlja kao lažova.

Naposletku, ljudi kojima je Avraham lagao nisu znali da je mislio kako mu je muka od njihovih puteva niti da je Sara bila tek njegova sestra po veri. Naprotiv, pretpostavili su da Avraham misli kako je fizički bolestan i da stoga ne može da učestvuje u njihovim obredima. A u Sarinom slučaju, Avraham je rekao da mu je sestra kako bi sakrio činjenicu da je ona zapravo njegova žena.

Stoga, bez obzira na to kako Kadi i njegova sabraća muhamedanci tumačili izjave svog proroka, i dalje im ostaje Avraham koji je zaista lagao o činjenicama situacije.

Toliko o Kadijevim izgovorima.