Razotkrivanje Zavadijevih namernih laži i obmana

Već veoma dugo govorim da je muslimanski davagandista Basam Zavadi sramota za razuman dijalog i religijski integritet. Često sam isticao da Zavadi nije sposoban da shvati ni osnovnu logiku. Takođe sam ga optuživao da je spreman da pribegne lažima i obmani ako mu to bude odgovaralo u širenju njegove lažne religije.

Veći dokaz za moje optužbe ne bi se mogao pružiti od dodatka koji je Zavadi nedavno objavio u „odgovoru“ na moj odgovor u kojem sam pokazao da islamski izvori protivreče sami sebi po pitanju toga da li su Mekanci zaista verovali da je Alah vrhovni bog ili ne.

Moram reći da me je zaista zaprepastilo ono što je Zavadi napisao u tom dodatku, jer nisam mogao da poverujem kako neko može tako bezočno da laže o tome u šta zapravo veruje po pitanju toga da li je božanstvo koje je Muhamed obožavao i ispovedao zaista bilo isto ono koje su Mekanci priznavali kao vrhovnog boga, te kao tvorca i održavatelja svih stvari. Pre nego što iznesem dokaze koji potvrđuju da Zavadi ovde namerno laže, od ključne je važnosti navesti ono što je napisao:

Šamun, neofit koji obmanjuje sam sebe misleći da je učen i pametan, smatra da Mekanci, kada kažu „Alah“, misle na isto ono na šta misle muslimani kada kažu „Alah“. To je jednako budalasto kao tvrdnja da muslimani i arapski hrišćani misle na isto kada kažu „Alah“.

Ponekad se poređenje može napraviti. Na primer, ponekad ćete naići na muslimane koji pokušavaju da povežu Alaha sa onim koga bi hrišćani nazvali Bogom Ocem. Međutim, i muslimani i hrišćani bi se složili da ipak misle na različite stvari. Ali neki muslimani prave tu vezu zato što je u islamu Alah, koji je iznad nebesa, poslao Isusa, a u hrišćanstvu je Bog Otac na sličan način poslao Isusa.

Slično tome, Mekanci su verovali u vrhovnog Boga koga su nazivali Alahom i za koga su verovali da je gore iznad nebesa i da nije prisutan na zemlji poput idola koje su sami oblikovali i stvorili. Ipak, svako ko ima i pola mozga (tj. izuzev Šamuna) zna da muslimani i paganski Mekanci ne govore o istom Alahu.

Dakle, hadisi pokazuju da su Mekanci verovali da su njihovi bogovi superiorniji od Boga u koga muslimani tvrde da veruju, ali u koga Mekanci ne veruju.

Imajte na umu Zavadijevu tvrdnju da je budalasto s moje strane pretpostaviti da izvesni stihovi i hadisi svedoče o tome da su Mekanci obožavali potpuno istog boga koga je obožavao i Muhamed.

Od ključne je važnosti zapamtiti da Zavadi tvrdi da je selefijski musliman. Kao selefija, Zavadi veruje da postoje tri glavne kategorije ili sastavna dela islamskog monoteizma, naime:

Tevhid ar-rububijja – Alah je jedini suvereni tvorac, održavatelj i vladar ili gospodar celokupnog stvorenja.

Tevhid al-uluhijja/ibada – Alah je jedino božanstvo dostojno obožavanja.

Tevhid al-esma ve-sifat – Alah poseduje određena imena i svojstva koja niko drugi nema.

Štaviše, kao selefija Zavadi sigurno zna kakav stav po ovom pitanju zauzimaju njegovi sopstveni učenjaci. Selefijski učenjaci i iz prošlosti, poput osnivača Zavadijevog modernog kulta iz osamnaestog veka, Muhameda ibn Abdul Vehaba, kao i iz sadašnjosti, poput Abu Amara Jasira Kadija, tvrdili su da i Kuran i sunet svedoče da su Mekanci Muhamedovog doba verovali u tevhid ar-rububijju i priznavali ga. Zapravo, ti učenjaci navode mnoštvo islamskih izvora kako bi dokazali da su Mekanci svedočili da je Muhamedov Alah isto ono božanstvo koje su oni obožavali i za koje su verovali da je stvorilo i da održava sve stvari.

Evo nekoliko citata pojedinih Zavadijevih selefijskih učenjaka koji to potvrđuju:

Alah je poslao Proroka grupi ljudi KOJI SU GA OBOŽAVALI, obavljali hadž, davali milostinju I SPOMINJALI ALAHA. Međutim, oni su takođe činili izvesne stvorene predmete posrednicima između sebe i Alaha.

Arapi kojima je Prorok bio poslan VEROVALI SU U ALAHA I OBOŽAVALI GA. Nasledili su neke obrede obožavanja od ostataka Ibrahimove religije. Hadž je bio jedan od tih obreda. Kuran spominje činjenicu da su mušrici obavljali tavaf oko Kabe i da su tokom dana hadža odlazili na sveta mesta Muzdelifu, Minu i Arefat. Isto tako, ONI SU SPOMINJALI ALAHA, naročito u vremenima nevolje, I DOZIVALI GA ZBOG SVOJIH POTREBA. Praktikovali su i druge obrede obožavanja, jer su bili velikodušni prema gostima, brinuli o rođacima i govorili istinu.

Ti posrednici, prema džahilijetskim Arapima, nisu bili nezavisni, svemoćni tvorci pored Alaha, već pre sveti ljudi, anđeli, svetitelji i drugi predmeti za koje se verovalo da uživaju poseban status kod Alaha. ONI BI OTVORENO PRIZNALI, KADA BI IH SE UPITALO, DA ŽELE DA OBOŽAVAJU ALAHA, i imali su spreman izgovor za to obožavanje drugih predmeta…

Kao izgovor za taj čin govorili bi: „Mi samo želimo da se preko njih približimo Alahu i želimo da se oni zauzmu za nas kod Njega.“

Dakle, KRAJNJI CILJ tog obožavanja BIO JE ALAH. Međutim, smatrali su da ti predmeti zauzimaju visok položaj i da bi, ako bi se zauzeli kod Alaha, njihovo zauzimanje bilo prihvaćeno. Smatrali su da bi ti posrednici, ako bi bili zadovoljni, zauzvrat obezbedili da i Alah bude zadovoljan njima. DAKLE, TI ARAPI NISU VEROVALI DA SU BOGOVI KOJE SU OBOŽAVALI VRHOVNA BIĆA PORED ALAHA. Naprotiv, smatrali su da su ta bića – iz raznih razloga – dostigla stanje u kojem ih Alah voli. Stoga su smatrali da će Alah, ako oni ugode tim bogovima i zatraže njihovo zauzimanje, zauzvrat biti zadovoljan njima i prihvatiti takvo zauzimanje.

Kuran SPOMINJE OVU ČINJENICU U MNOGIM STIHOVIMA. Alah kaže…

„Oni, pored Allaha, obožavaju ono što ne može niti da im naudi niti da im kakvu korist donese, i govore: „Ovi se za nas zauzimaju kod Allaha.““ [Sura Junus; 18].

Alah takođe navodi reči mušrika…

„Mi ih obožavamo samo zato da bi nas što više približili Allahu.“ [Sura az-Zumer; 3]. (An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdul Wahhab’s Kashf al-Shubuhat - Critical Study of Shirk, prevod i komentar Abu Ammaar Yasir Qadhi [Al-Hidaayah Publishing & Distribution, Birmingem, UK], 13. An Explanation of Kashf al-Shubuhat, The Clearing of Doubts, str. 76-77; isticanje velikim slovima naše)

I dalje:

Inače, ti pagani kojima je Prorok bio poslan SVEDOČILI SU DA JE ALAH NJIHOV JEDINI TVORAC I DA JE ON JEDINSTVEN, BEZ SUDRUGA NJEMU RAVNIH. Takođe su svedočili da niko ne daje opskrbu osim Njega, da niko ne daje život niti smrt osim Njega i da niko ne upravlja poslovima stvorenja osim Njega. Verovali su i da su sedam nebesa i ono što ona sadrže, i sedam zemalja i ono što one sadrže – da su sve to Njegovi robovi, pod Njegovom kontrolom i moći.

Ako želite da znate dokaz da su upravo ti pagani protiv kojih se Prorok borio svedočili o svemu tome, ONDA PROUČITE OVE STIHOVE ONOME KO TRAŽI DOKAZ: „Upitaj: „Ko vas opskrbljuje sa neba i iz zemlje?“ Ili: „Ko vlada sluhom i vidom, ko izvodi živo iz neživog i iz živog neživo, i ko upravlja svime?““ ONI ĆE ODGOVORITI: „ALAH“, pa reci: „A ti reci: „Pa zar se Allaha ne bojite?!““ [Sura Junus; 31]. I stihovi: „Upitaj: „Čija je Zemlja i sve ono što je na njoj, znate li?““… sve do reči… „Pa zašto onda dopuštate da budete zavedeni?“ [Sura al-Mu’minun; 84-89]. A POSTOJE I DRUGI STIHOVI OSIM OVIH KOJI TO DOKAZUJU.

Dakle, činjenica je da su džahilijetski Arapi BILI POTPUNO SVESNI DA JE ALAH NJIHOV GOSPOD. Idoli koje su obožavali pored Alaha NIKAKO NISU BILI RAVNI ALAHU U NJIHOVIM OČIMA. Naprotiv, verovali su da Alah ima potpunu vlast nad tim božanstvima i da ta božanstva, sama po sebi, ne mogu niti da im koriste niti da im naude. BILI SU UBEĐENI DA JE ALAH NJIHOV TVORAC I DA JE JEDINO ON SVEMOĆAN. Znali su da im Alah, I SAMO ALAH, daje kišu i opskrbu i da će ih Alah usmrtiti, a zatim ponovo vaskrsnuti.

Jedini razlog zbog kojeg su se okretali idolima jeste to što su smatrali da su previše nečisti i nesveti da bi Alahu pristupili neposredno. Smatrali su da njihovi idoli mogu delovati kao posrednici između njih i Alaha, budući da su čisti i sveti. Tako bi Alah prihvatio zauzimanje takvih „svetih“ posrednika i uslišio njihove molbe.

Dokazi da su džahilijetski Arapi verovali u potpuno Gospodstvo Alaha BROJNI SU… (Isto, Proof that the Mushrikun believed in Allah’s Lordship, str. 80-82; isticanje velikim slovima naše)

Konačno:

Dakle, kada shvatiš da su ti neuki nevernici znali precizno značenje ove rečenice, zaista je zapanjujuće što u naše vreme postoje oni koji tvrde da su sledbenici islama, a ipak iz te rečenice ne razumeju ono što su razumeli neuki nevernici! Naprotiv, takav pretpostavlja da se od njega traži samo da izgovori tu rečenicu, bez nužnog verovanja srcem u bilo kakvo određeno značenje. A onaj razumniji među njima veruje da ona znači da nema Tvorca, ni Održavatelja, ni Upravitelja osim Alaha, ŠTO JE BILO UPRAVO VEROVANJE PAGANSKIH ARAPA. I zaista, nema dobra u čoveku KADA PAGANSKI ARAPI BOLJE POZNAJU ZNAČENJE REČENICE La ilaha illa Allah NEGO ON! (Isto, str. 98; isticanje velikim slovima naše)

Ovi citati sasvim jasno pokazuju da su, prema standardnom selefijskom stavu, mekanski Arapi verovali da je Alah jedini suvereni gospod, tvorac i održavatelj svih stvari i da nijedan od njihovih bogova nije mogao da se meri sa Alahom po svojoj suštini i statusu.

Zavadi svakako sve ovo zna i stoga zna da namerno laže svoje čitaoce o tome kakav je selefijski stav u pogledu toga da su Mekanci verovali u Alaha i obožavali ga. Zapravo, ovi citati nam nisu ni potrebni, budući da je sam Zavadi u svom sopstvenom članku priznao da su Mekanci verovali u tevhid ar-rububijju i potvrđivali ga!

1. Tevhid ar-rububijja. Isključiva jedinstvenost Alaha kao svemoćnog Gospoda. Jedini koji je potpuno sposoban i koji zapoveda u svom stvorenju. Ovo verovanje potvrđuje da je Bog jedini krajnji Tvorac svih stvari.

POLITEISTI MEKE POTVRĐIVALI SU OVO VEROVANJE, KAO ŠTO SE VIDI U SURI 23:84-89, 29:61-63 I 31:25. (Isticanje velikim slovima i kurzivom naše)

Ovo ne samo da pokazuje da Zavadi protivreči samom sebi, već i razotkriva činjenicu da on zna da namerno laže svoje čitaoce.

Očigledno je zašto je Zavadi odlučio da obmane svoje čitalaštvo. Svestan je da postoje drugi stihovi i hadisi koje sam naveo, a koji protivreče tvrdnji da su Mekanci zaista verovali i stvarno smatrali da je Alah vrhovni bog, ili da drugi bogovi koje su obožavali nisu bili njegovi suparnici. Zato Zavadi mora da pribegne laganju o tome kakav je njegov stav kao selefije, jer shvata da je to jedini način na koji može da izmiri te grube protivrečnosti i greške unutar islamskog korpusa.

Konačno, Zavadijeva lažna analogija o muslimanima koji povezuju Alaha sa Bogom Ocem u hrišćanskoj teologiji obiće mu se o glavu. Muhamed je izričito učio da Jevreji i hrišćani obožavaju istog Boga kao i on:

„Reci: „O vi kojima je data Knjiga, dođite da se okupimo uz reči koje mi i vi uzajamno delimo: da nikoga osim Allaha ne obožavamo, da Mu u obožavanju ništa ne pridružujemo, i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne smatramo!“ Pa, ako se oni okrenu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani!““ S. 3:64 Hilali-Khan

„I sa sledbenicima Knjige raspravljajte na najlepši način, ali ne i s onima među njima koji su nepravedni, i recite: „Mi verujemo u ono što se nama objavljuje i u ono što je vama objavljeno, a naš Bog i vaš Bog je jedan, i Njemu smo mi predani!““ S. 29:46 Hilali-Khan

Ovo dodatno objašnjava zašto je Muhamed dozvolio svojim sledbenicima da jedu hranu Jevreja i hrišćana i da se žene njihovim ženama, iako im je zabranio da jedu bilo koju hranu nad kojom nije izgovoreno Alahovo ime, i dodatno im zabranio da se žene neverničkim ženama ili idolopoklonicama:

„Ne ženite se neznanoboškinjama dok vernice ne postanu; uistinu je robinja - vernica bolja od neznanoboškinje, makar vam se ona i svidela! Ne udajte vernice za neznanobošce dok ne postanu vernici; jer uistinu je rob - vernik bolji od neznanobošca, makar vam se i dopadao. Oni pozivaju u Vatru, a Allah poziva Raju i oprostu, dozvolom Svojom, i pojašnjava ljudima reči i dokaze Svoje, da bi se prisećali i pouku primili!“ S. 2:221 Hilali-Khan

„Danas vam se dozvoljavaju sva lepa jela; i jela onih kojima je data Knjiga dozvoljena su vam, i vaša su jela njima dozvoljena, i čestite žene vernice, i čestite kćeri onih kojima je data Knjiga pre vas, kada im venčane darove njihove podarite sa namerom da se njima oženite, a ne da sa njima blud činite i da ih za priležnice uzimate. A onaj ko negira propise vere - uzalud će da mu budu njegova dela, i on će, na onom svetu, da bude među gubitnicima.“ S. 5:5 Hilali-Khan

„Ne jedite ono pri čijem klanju nije spomenuto Allahovo ime; to je, uistinu, neposlušnost! A đavoli, zaista, navode štićenike svoje da se sa vama raspravljaju, pa ako biste im se pokorili - i vi biste tada, sigurno, neznanobošci postali.“ S. 6:121 Hilali-Khan

„O vi koji verujete, kad vam vernice kao iseljenice iz Mekke dođu, ispitajte ih; Allah najbolje zna kakvo je njihovo verovanje, pa ako se uverite da su vernice, onda ih ne vraćajte nevernicima; one njima nisu dopuštene, niti su oni njima dopušteni; a njima dajte ono što su potrošili. Nije vam greh da se njima ženite kad im venčane darove njihove date. U braku nevernice ne zadržavajte! Tražite ono što ste potrošili, a neka i oni traže ono što su potrošili! To je Allahov sud, On sudi među vama, a Allah sve zna i mudar je.“ S. 60:10 Hilali-Khan

Svi ovi primeri neoborivo dokazuju da je Muhamed verovao da obožava istog Boga koga obožavaju Jevreji i hrišćani.

[Napomena sa strane: Ove zapovesti razotkrivaju još jednu nedoslednost u islamskom zakonu. Ako je Alah Jevreja i hrišćana isti kao Alah muslimana, i ako je Alah paganskih Mekanaca isti kao Alah muslimana, na kojoj osnovi on dozvoljava muslimanima da jedu hrišćansku hranu i da se žene hrišćankama, ali ne i pagansku hranu ili paganke? Naposletku, hrišćani „pridružuju“ Isusa Alahu, a pagani pridružuju Manat, ili Al-Uzu, ili Hubala Alahu, pa gde je onda suštinska razlika (u islamskom mišljenju) koja bi vodila ka tako drastičnim pravnim razlikama?]

Međutim, i Jevreji i hrišćani verovali su da je Bog duhovni Otac svome narodu:

„Tako li vraćate Gospodu, narode ludi i bezumni? Nije li on otac tvoj koji te je zadobio?“… „Stijenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga stvoritelja svojega.“ Ponovljeni zakoni 32:6, 18

„Ti si zaista otac naš, ako i ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; ti si, Gospode, otac naš, ime ti je otkako je vijeka Izbavitelj naš.“ Isaija 63:16 – up. 64:8; Izlazak 4:22-23; 2. Samuilova 7:14; Psalam 2:7; 89:26-27; Jeremija 31:9, 20; Osija 1:10; 11:1; Malahija 2:10

„A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji vjeruju u ime njegovo; Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga.“ Jovan 1:12-13

„Jer koje vodi Duh Božiji, oni su sinovi Božiji. Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče! Ovaj Duh svjedoči našemu duhu da smo djeca Božija.“ Rimljanima 8:14-16

„A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje. A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče! Tako nisi više rob, nego sin; ako li si sin, i nasljednik si Božiji kroz Hrista.“ Galatima 4:4-7

„Vidite koliku nam je ljubav dao Otac, da se djeca Božija nazovemo i budemo; zato nas svijet ne poznaje, jer Njega ne pozna.“ 1. Jovanova 3:1

Hrišćani su takođe verovali da Bog nije samo Otac, već da je bio i jeste i Sin i Sveti Duh.

To znači da je Muhamed, u najmanju ruku, tvrdio da obožava Boga Oca i da veruje u njega. Međutim, to nije slučaj, budući da Kuran poriče da je Alah ikome otac (up. 5:18; 6:101; 9:30; 19:88-95; 21:26; 39:4; 43:81).

Ovo, dakle, Zavadiju ostavlja sledeće dve mogućnosti.

Muhamed je bio neuk, jer nije znao da Sveto pismo Jevreja i hrišćana identifikuje Boga kao duhovnog Oca.

Muhamed je bio obmanjivač, jer je znao da njegov bog nikome nije otac, a kamoli otac Jevrejima i hrišćanima. Muhamed je jasno znao da laže ljude Knjige kada im je govorio da su njihov Bog i njegov jedan te isti.

Još važnije, Muhamedovo odbacivanje Božjeg duhovnog Očinstva i Hristovog jedinstvenog božanskog Sinovstva identifikuje ga kao jednog od antihrista protiv kojih je govorilo nadahnuto Sveto pismo:

„Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist koji odriče Oca i Sina. Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca.“ 1. Jovanova 2:22-23

Želeli bismo da ovo završimo savetom Zavadiju, savetom za koji se nadamo da će ga ozbiljno razmotriti u svom srcu. Budući da je Zavadi prinuđen da laže i koristi obmanu kako bi odbranio svoju religiju, krajnje je vreme da odustane i okači svoj apologetski šešir o klin. Zavadi treba da se suoči sa stvarnošću i prihvati činjenicu da religija koja navodi svoje sledbenike da lažu i obmanjuju druge kako bi ih uverili u njenu istinitost nije sistem verovanja vredan verovanja. Zavadi stoga mora da se pomiri sa činjenicom da je islam lažna religija, da je Muhamed lažni prorok i da je Alah lažni bog. Što pre Zavadi bude u stanju da sve to prihvati, to će mu kao ljudskom biću biti bolje.

Zavadi je objavio dodatak našem odgovoru, u očiglednom pokušaju da sačuva obraz nakon što je razotkriven kao lažov. Odgovorili smo na njegovo očajničko i mlitavo „pobijanje“ ovde.