Rat Šabira Alija sa samim sobom

Vreme je da ponovo dokumentujemo još neke od Alijevih nedoslednosti i obmanjujućih taktika.

U nekim od naših prethodnih članaka i pobijanja pomenuli smo činjenicu da je Šabir Ali jedan od najnedoslednijih i najobmanjivijih muslimanskih apologeta koji danas postoje, budući da ne okleva da pogrešno citira izvore, pa čak ni da protivreči samom sebi, kako bi dokazao neku tvrdnju ili pobio svoje protivnike. Ipak, kao što smo takođe naveli, takav pristup ga samo dovodi u nevolju, jer hrišćanima i svim iskrenim tragaocima za istinom pruža priliku da razotkriju i dokumentuju njegove laži, obmane i grube nedoslednosti.

Ovde iznosimo još jedan očigledan primer takvih nepoštenih i nedoslednih debatnih trikova.

Otprilike na 4:28 minuta sledećeg snimka, Šabir Ali je o pitanju Muhameda kao proroka poput Mojsija, koji se pominje u Ponovljenim zakonima 18:18-19, rekao sledeće:

„Mnogi hrišćani sada misle, pa, da je Isus bio taj prorok, ali on to očigledno nije bio. Isa je napustio scenu, a prema Delima apostolskim, u trećoj glavi čitamo da Petar, jedan od Isusovih učenika, kaže da će Isa ostati na nebu sve dok ne dođe to vreme obnovljenja – a on to vreme obnovljenja opisuje kao vreme kada će Bog poslati tog proroka! To znači da Petar, Isusov učenik, glavni učenik, i dalje očekuje da će taj prorok doći, i da će tek potom Isa ponovo doći. Dakle, jasno vidimo da se prorok Muhamed pominje u jevrejskim i hrišćanskim Svetim pismima. I ako oni zaista istinski veruju u Sveto pismo, mi muslimani bi trebalo da ih zamolimo da priznaju i proroka Muhameda, jer knjiga Ponovljenih zakona, glava 18, stih 19, kaže da će Bog to tražiti od vas ako ne priznate tog proroka. Drugim rečima, izvešće vas na sud.“ (Da li je Muhamed prorečen u Bibliji? Šabir Ali odgovara, objavljeno 20. septembra 2010)

Alija i danas možemo naći kako se poziva na Ponovljene zakone 18:18-19 ne bi li Jevreje i hrišćane ubedio u Muhamedovo proroštvo:

„Dakle, u Starom zavetu se pominje da je Bog rekao Mojsiju da će poslati ili niz proroka, ili nekog drugog proroka. Često se prevodi da će Bog poslati drugog proroka, u Ponovljenim zakonima, glava 18, stih 18 – proroka poput Mojsija. Ali neki kažu da se ovde ne misli samo na jednog proroka, nego na niz proroka, o kojima se, međutim, govori kao da su jedan. Mi kažemo: dobro, pretpostavimo da je reč o nizu proroka. E pa, onda taj niz ide sve do Isusa, i mnogi su rekli: dobro, Isus je taj prorok. Onda mi možemo reći: zašto ne i Muhamed, kada je Muhamed veoma sličan Mojsiju? Zapravo, Musa je došao sa zakonom, Muhamed je došao sa zakonom. Obojica su istovremeno bili i proroci i državnici; upravljali su, pa među njima ima mnogo sličnosti. Ako dođemo do Isusa i kažemo da je Isus poput Mojsija i da je Isus taj prorok poput Mojsija, e pa onda treba samo da napravimo još jedan korak i da priznamo i proroka Muhameda.“ (Muhamed prorečen u Bibliji?, objavljeno 22. decembra 2011)

Dakle, kao što ovi snimci jasno pokazuju, Ali ne pokušava samo da ustanovi da je Muhamed prorok poput Mojsija, nego pokušava i da ubedi ljude da su Hristovi učenici, poput Petra, i dalje čekali da se prorok poput Mojsija pojavi pre nego što se Gospod Isus vrati sa neba.

A sada pogledajte sledeće Alijeve reči iz narednog snimka, počev od 18:17 minuta:

„Tačno je da muslimani i hrišćani tvrde dve veoma različite stvari o Isusu. Muslimani i hrišćani veruju i slažu se da je on bio prorok. Mnogi hrišćani zapravo ne shvataju da je to nužan deo hrišćanske propovedi. Bez obzira na sve ostalo što hrišćanin može reći o Isusu, Novi zavet je sasvim jasan da je Isus bio prorok. Isus je došao i učinio ono što je morao da učini, i rekao ono što je morao da kaže, a onda je napustio scenu. Dela apostolska u Bibliji, u Novom zavetu koji hrišćani čitaju, govore nam nešto o tome šta su Isusovi učenici govorili i činili nakon što je Isus otišao. To je veoma važan dokument, i premda naučnici danas smatraju da nije sve u Delima apostolskim tačno, on ipak pruža uvid u živote Isusovih apostola nakon Isusovog odlaska. Dakle, u Delima apostolskim vidimo da su učenici objavljivali Isusa kao proroka poput Mojsija. U Ponovljenim zakonima, glava 18, stih 18, u Starom zavetu, govorilo se o proroku poput Mojsija. Učenici ovde kažu da je Isus bio taj prorok. To znači da je Isus bio prorok! A u tom slučaju, muslimani i hrišćani se slažu barem u tome da je on bio prorok.“ (Rasprava o Isusu: metafora, prorok ili Sin Božji?, objavljeno 16. februara 2012)

Obratite pažnju na to kako u ovoj debati Ali tvrdi da knjiga Dela apostolskih prikazuje Hristove učenike kao one koji su zapravo verovali i objavljivali da je Isus doista bio prorok poput Mojsija!

Imajući sve navedeno u vidu, zar ovo ne pokazuje da će Ali prigodno usvojiti bilo koje tumačenje koje mu pomaže u nameri da ljude prevari da postanu muslimani? Naposletku, ovi snimci kao da pokazuju da će Ali, kada želi da ubedi ljude da se Muhamed pominje u Svetoj Bibliji, usvojiti tumačenje po kome Dela apostolska prikazuju učenike kao one koji su verovali da je prorok poput Mojsija neko drugi, a ne Hristos. Ali kada želi da pokaže da učenici nisu verovali da je Isus Bog, onda će tvrditi da Dela apostolska prikazuju učenike kako objavljuju da je upravo Isus taj prorok poput Mojsija!

Pa koje stanovište Šabir Ali zapravo zastupa? U šta on stvarno veruje po ovom pitanju? Da li iskreno drži stav da su Isusovi učenici, poput Petra, i dalje očekivali da se prorok poput Mojsija pojavi pre Isusovog silaska sa neba? Ili zapravo zastupa gledište da su Hristovi učenici verovali i objavljivali da je Isus doista bio prorok poput Mojsija?

Još važnije, šta nam ovo govori o Alijevim taktikama i metodologiji? Zar ovo ne ukazuje na to da će Ali reći i učiniti gotovo bilo šta samo da bi dobio raspravu ili obmanuo ljude da poveruju u njegovu lažnu religiju, pa makar to značilo da pritom protivreči samom sebi?

Takvi debatni trikovi možda i upale u pojedinačnoj raspravi, kada nema nikoga da ih razotkrije na licu mesta, ali u našem globalizovanom svetu, u kome su mnoge njegove debate dostupne u elektronskom obliku, takav pristup ne samo da razotkriva Alija kao nepoštenog i prevarantskog, nego je i prosto naivno misliti da će manipulacija i obmana ostati neotkrivene. Vaše laži neće biti razotkrivene i kažnjene samo na Božjem konačnom sudu, nego će vam se, u svetu u kome sada živimo, najčešće vratiti i u ovom životu i uništiti vaš kredibilitet. Drugim rečima, gubite na tri načina: ne samo da uništavate sopstvenu dušu, karakter i moralni integritet, nego ćete biti i javno razotkriveni zbog svog nepoštenja i prezreni od onih koji vole istinu, i na kraju odbačeni i kažnjeni od Boga zato što ste manipulisali istinom i prikrivali je.

Korišćenje takvih debatnih taktika je sramotno i trebalo bi da odbija svakog ljubitelja istine.

Zapravo, kada muslimani poput Alija koriste ove sramne metode, oni samo potvrđuju ono što ja govorim sve vreme. Često je slučaj da vrsta božanstva u koje neko veruje i koje obožava ima neposredan uticaj na ponašanje te osobe. Budući da se Kuran hvali time da je islamski bog najbolji od svih obmanjivača,

„A oni su lukavstvo smišljali, pa je i Allah njima lukavstvo priredio. A Allah najbolje lukavstvo priređuje.“ S. 3:54

ne bi, dakle, trebalo da bude nikakvo iznenađenje što njegovi sledbenici nemaju problem sa korišćenjem laži i obmana kako bi ostvarili svoje ciljeve.

Međutim, svakog poštenog muslimana trebalo bi da uznemiri to što opis Alaha kao najboljeg obmanjivača protivreči onome što Sveta Biblija kaže o karakteru istinitog Boga, koji je prikazan kao Bog istine koji se gnuša laži i obmane:

„Djelo je te stijene savršeno, jer su svi putovi njegovi pravda; Bog je vjeran, bez nepravde; pravedan je i istinit.“ Ponovljeni zakoni 32:4

„Jer si ti Bog koji neće bezakonja; u tebe nema mjesta ko je zao. Bezbožnici neće izaći pred oči tvoje; ti nenavidiš sve koji čine bezakonje. Potireš lažljivce; na krvopije i lukave mrzi Gospod.“ Psalam 5:4-6

„U tvoju ruku predajem duh svoj; izbavljao si me, Gospode, Bože istini!“ Psalam 31:5

„Zato, ljudi razumni, poslušajte me; daleko je od Boga zloća i nepravda od Svemogućega.“… „Doista, Bog ne radi zlo i Svemogući ne izvrće pravde.“ Jov 34:10

„Koji govori sam od sebe, svoju slavu traži; a ko traži slavu Onoga koji ga je poslao, taj je istinit i nema u njemu nepravde.“ Jovan 7:18

„Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Jovan 14:6

„Zato i Bog, želeći da nasljednicima obećanja što pouzdanije pokaže neizmjenivost svoje odluke, posluži se zakletvom, Da bismo u dvjema nepokolebivim stvarima, u kojima je nemoguće da Bog prevari, imali moćnu utjehu mi koji smo pribjegli da se držimo nade koja je pred nama;“ Jevrejima 6:17-18

Ovo je prosto još jedan deo skupa dokaza da islam ne može biti religija istinitog Boga. Ovo takođe ukazuje na to da islam potiče od onoga koji je otac svih laži i obmana i koji je od samog početka bio ubica:

„Vama je otac đavo, i želje oca svojega hoćete da činite; on bješe čovjekoubica od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laža i otac laži.“ Jovan 8:44

„I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i satana, koja zavodi svu vaseljenu, i zbačena bi na zemlju, i s njom zbačeni biše anđeli njezini;“ Otkrivenje 12:9

Nadamo se da će Ali izvući pouku i promeniti svoje taktike, budući da mu se laži vraćaju i razotkrivaju ga i diskredituju.

Za dalje čitanje

Za više o ovom pitanju Alaha kao obmanjivača preporučujemo sledeće članke i pobijanja:

Alah – najveći obmanjivač od svih
Alah kao obmanjivač
Da li Jahve zaista obmanjuje?