Rabinski judaizam o nebeskim sferama
Evo odlomka iz jednog rabinskog izvora, koji nam daje predstavu o tome šta su rabini mislili o nebu i prostoru iznad nas, kao i o broju duhovnih dimenzija koje postoje. Ti citati će takođe osvetliti problem koji su rabini imali sa knjigom proroka Jezekilja, jer je ona naizgled protivrečila Tori. Jednako je zanimljiva činjenica da se rabini pozivaju na knjigu Sirahovu i da zvezdu Danicu iz Isaije 14:12 poistovećuju sa carem Navuhodonosorom. Nalazimo čak i izvor Muhamedove tvrdnje da između svakog od nebeskih svodova postoji rastojanje od pet stotina godina, budući da su rabini učili upravo to. Sav naglasak kurzivom i podvlačenjem je moj.
Zašto mi je potrebno „i zemlju“ [et ha’arec]? Da pouči da je nebo prethodilo zemlji u poretku stvaranja. Sledeći stih kaže: „A zemlja bješe bez obličja i pusta“ (Postanje 1:2). Gemara pita: Uostalom, Biblija je počela najpre nebom; šta je drugačije u drugom stihu? Zašto Biblija najpre pripoveda o stvaranju zemlje u drugom stihu? Mudrac iz škole rabina Jišmaela je učio: To se može objasniti poređenjem sa carem od krvi i mesa koji je rekao svojim slugama: Poranite i dođite na moj ulaz. On je ustao i zatekao žene i muškarce kako ga čekaju. Koga on hvali? One koji nisu navikli da rano ustaju, a ipak su poranili, žene. Isto važi i za zemlju: budući da je ona niska, materijalna sfera, ne bismo očekivali da bude stvorena zajedno sa nebom. Zato je prikladno o njoj opširnije govoriti.
§ Uči se u baraiti: Rabin Josi kaže: Teško njima, stvorenjima, koja gledaju a ne znaju šta gledaju; koja stoje a ne znaju na čemu stoje. On pojašnjava: Na čemu zemlja stoji? Na stubovima, kao što je rečeno: „On kreće zemlju s mjesta njezina da joj se stupovi drmaju“ (Jov 9:6). Ti stubovi postavljeni su na vodi, kao što je rečeno: „Utvrdio zemlju na vodi“ (Psalam 136:6). Te vode stoje na planinama, kao što je rečeno: „na gorama stoje vode“ (Psalam 104:6). Planine su na vetru, kao što je rečeno: „Jer, eto, onoga koji je sazdao gore i koji je stvorio vjetar“ (Amos 4:13). Vetar je na oluji, kao što je rečeno: „vjetar silni, koji izvršuje riječ njegovu“ (Psalam 148:8). Oluja visi o mišici Svetoga, blagosloven neka je On, kao što je rečeno: „i pod mišicom vječnom“ (Ponovljeni zakoni 33:27), što pokazuje da čitav svet počiva na mišicama Svetoga, blagosloven neka je On. A rabini kažu: zemlja stoji na dvanaest stubova, kao što je rečeno: „postavi međe narodima po broju sinova Izrailjevih“ (Ponovljeni zakoni 32:8). Kao što je sinova Izrailjevih, to jest Jakovljevih sinova, dvanaest, tako i svet počiva na dvanaest stubova. A neki kažu: Postoji sedam stubova, kao što je rečeno: „otesa sedam stupova“ (Priče Solomonove 9:1). Rabin Elazar ben Šamua kaže: Zemlja počiva na jednom stubu, i pravednik mu je ime, kao što je rečeno: „a pravednik je na vječitom temelju“ (Priče Solomonove 10:25).
§ Rabin Jehuda reče: Postoje dva nebeska svoda, kao što je rečeno: „Gle, Gospoda je Boga tvojega nebo, i nebo nad nebesima“ (Ponovljeni zakoni 10:14), što ukazuje na to da postoji nebo iznad našeg neba. Reš Lakiš reče: Postoji sedam svodova, a to su: Vilon****, Rakia****, Šehakim****, Zevul****, Maon****, Mahon****, i Aravot****. Gemara zatim objašnjava ulogu svakog svoda: Vilon, zavesa, jeste svod koji ne sadrži ništa, nego ulazi ujutru i odlazi uveče, i svakodnevno obnavlja delo stvaranja, kao što je rečeno: „on je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan“ (Isaija 40:22). Rakia, svod, jeste onaj u kome su utvrđeni sunce, mesec, zvezde i znaci zodijaka, kao što je rečeno: „I postavi ih Bog na svodu nebeskom“ (Postanje 1:17). Šehakim****, visine, jeste onaj u kome stoje mlinovi i melju manu za pravednike, kao što je rečeno: „Tada zapovjedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska, I pusti, te im podaždje mana za jelo, i hljeb nebeski dade im“ (Psalam 78:23–24). Zevul, obitavalište, jeste mesto nebeskog Jerusalima i nebeskog Hrama, i tamo je sagrađen nebeski žrtvenik, i anđeo Mihailo, veliki službenik, stoji i prinosi žrtvu na njemu, kao što je rečeno: „Sazidah dom tebi za stan, mjesto da u njemu nastavaš dovijeka“ (1. Carevima 8:13). A odakle izvodimo da se Zevul naziva nebom? Kao što je pisano: „Pogledaj s neba i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje“ (Isaija 63:15).
Maon****, stanište, jeste mesto gde postoje grupe anđela služitelja koji noću pevaju pesmu, a danju ćute iz poštovanja prema Izrailju, da se ne bi takmičili sa njihovim pesmama, kao što je rečeno: „Reći ću Bogu, gradu svojemu: Zašto si me zaboravio? 3ašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve“ (Psalam 42:9), što ukazuje na to da je pesma anđela sa Bogom samo noću. U vezi sa pomenutim stihom, Reš Lakiš reče: Ko se bavi Torom noću, Sveti, blagosloven neka je On, pruža nad njim nit milosti danju, kao što je rečeno: „Reći ću Bogu, gradu svojemu: Zašto si me zaboravio? 3ašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve“, a koji je razlog što „Reći ću Bogu, gradu svojemu: Zašto si me zaboravio? 3ašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve“? Zato što „Reći ću Bogu, gradu svojemu: Zašto si me zaboravio? 3ašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve“, to jest pesma Tore, „Reći ću Bogu, gradu svojemu: Zašto si me zaboravio? 3ašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve“. A neki kažu da je Reš Lakiš rekao: Ko se bavi Torom na ovom svetu, koji je uporediv sa noću, Sveti, blagosloven neka je On, pruža nad njim nit milosti u budućem svetu, koji je uporediv sa danom, kao što je rečeno: „Reći ću Bogu, gradu svojemu: Zašto si me zaboravio? 3ašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve“. U vezi sa istom stvari, rabin Levi reče: Ko god prekine reči Tore da bi se bavio svetovnim razgovorom, biće hranjen ugljevljem od smrekovog korena, kao što je rečeno: „Koji brahu lobodu po čestama, i smrekovo korijenje bješe im hrana“ (Jov 30:4). Tumačenje glasi ovako: oni koji beru, to jest prekidaju, učenje Tore, koja je data na dve ploče, luhot, što zvuči slično reči maluah, radi siaha, praznog čavrljanja, kažnjeni su time što moraju da jedu ugljevlje načinjeno od „smrekovo korijenje“. A odakle izvodimo da se Maon naziva nebom? Kao što je rečeno: „Pogledaj iz svetoga stana svojega s neba“ (Ponovljeni zakoni 26:15).
Mahon****, prebivalište, jeste mesto gde se nalaze skladišta snega i skladišta grada, i gornja odaja štetnih rosa, i gornja odaja kapi, i odaja vihora i oluja, i pećina magle. A vrata svega toga načinjena su od ognja. Kako znamo da postoje skladišta za zle stvari? Jer je rečeno: „Otvoriće ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo“ (Ponovljeni zakoni 28:12), što ukazuje na postojanje skladišta koje sadrži suprotnost dobru. Gemara postavlja pitanje: Da li se te stvari, gore navedene, nalaze na nebu? Očigledno je da se one nalaze na zemlji. Kao što je pisano: „Hvalite Gospoda na zemlji, velike ribe i sve bezdane; Oganj i grad, snijeg i magla, vjetar silni, koji izvršuje riječ njegovu“ (Psalam 148:7–8). Čini se da stih ukazuje na to da se sve te stvari nalaze na zemlji. Rav Jehuda reče da je Rav rekao: David je molio za milost u vezi sa njima, da ne ostanu na nebu, i On ih je spustio na zemlju. Rekao je pred Njim: Gospodaru sveta, „Bezbožnici neće izaći pred oči tvoje; ti nenavidiš sve koji čine bezakonje.“ (Psalam 5:5). Drugim rečima, Ti si pravedan, Gospode. Ništa zlo ne treba da boravi u Tvojoj blizini. Radije, bolje je da ostanu blizu nas. A odakle izvodimo da se to mesto naziva “nebom”? Kao što je pisano: „Ti čuj s neba, iz stana svojega“ (1. Carevima 8:39).
Aravot****, nebesa, jeste svod koji sadrži pravednost; pravdu; pravednost, to jest milostinju; riznice života; riznice mira; riznice blagoslova; duše pravednika; duhove i duše koje tek treba da budu stvorene; i rosu kojom će Sveti, blagosloven neka je On, oživeti mrtve. Gemara dokazuje tu tvrdnju: Pravednost i pravda nalaze se na nebu, kao što je pisano: „Blago narodu koji zna trubnu poklič, Gospode! U svjetlosti lica tvojega oni hode“ (Psalam 89:15); pravednost, kao što je pisano: „Jer se obuče u pravdu kao u oklop“ (Isaija 59:17); riznice života, kao što je pisano: „Raširi milost svoju na one koji te znadu, i pravdu svoju na dobra srca.“ (Psalam 36:10). A riznice mira nalaze se na nebu, kao što je pisano: „nazva ga mir Gospodnji“ (Sudije 6:24), što znači da je mir Božje ime i da se stoga nalazi blizu Njega. A riznice blagoslova, kao što je pisano: „On će dobiti blagoslov od Gospoda“ (Psalam 24:5). Duše pravednika nalaze se na nebu, kao što je pisano: „duša će gospodara mojega biti vezana u svežnju živijeh kod Gospoda Boga tvojega“ (1. Samuilova 25:29). Duhovi i duše koje tek treba da budu stvorene nalaze se tamo, kao što je pisano: „preda mnom duh i duše koje sam stvorio“ (Isaija 57:16), što ukazuje na to da se duh koji treba da bude pušten u svet, obavijen oko tela, nalazi blizu Boga. Rosa kojom će Sveti, blagosloven neka je On, oživeti mrtve nalazi se na nebu, kao što je pisano: „Stado tvoje življaše ondje; po dobroti svojoj, Bože, ti si gotovio hranu jadnome.“ (Psalam 68:10). Tamo, u svodovima, jesu ofanimi, pa serafimi, pa sveta božanska bića, i anđeli služitelji, i Presto slave. Car, Bog, onaj živi, visoki i uzvišeni, prebiva iznad njih u Aravotu, kao što je rečeno****: „Otac je sirotama i sudija udovicama Bog u svetome stanu svom.“ (Psalam 68:5). A odakle izvodimo da se Aravot naziva “nebom”? To se izvodi upotrebom verbalne analogije između dva slučaja reči “jaše” i “jaše”: Ovde je pisano: „Otac je sirotama i sudija udovicama Bog u svetome stanu svom.“, a tamo je pisano: „koji ide po nebu tebi u pomoć“ (Ponovljeni zakoni 33:26). A tama i oblaci i magla okružuju Ga, kao što je rečeno: „Od sijevanja pred njim kroz oblake njegove udari grad i živo ugljevlje.“ (Psalam 18:12). Gemara pita: A zar ima tame pred Nebom, to jest pred Bogom? Zar nije pisano: „On otkriva dubine i skriveno, znajući ono što je u mraku, i svjetlost sa njime prebiva“ (Danilo 2:22), što pokazuje da se kod Boga nalazi samo svetlost, a ne tama? Gemara odgovara: To nije teško. Taj stih, koji kaže da samo svetlost prebiva sa Njim, odnosi se
13a
na unutrašnje odaje, gde postoji samo svetlost; onaj izvor, prema kome je On okružen tamom, odnosi se na spoljašnje odaje. A rav Aha bar Jakov reče: Postoji još jedan svod iznad njih, koji je iznad glava božanskih bića, kao što je pisano****: „A nad glavama životinjama bijaše kao nebo, po viđenju kao kristal, strašno“ (Jezekilj 1:22). Gemara primećuje: Dovde imaš dozvolu da govoriš; odavde nadalje nemaš dozvolu da govoriš, kao što je pisano u knjizi Ben Sirahovoj: Ne traži ono što je od tebe zaklonjeno, niti istražuj ono što je od tebe sakriveno****. Razmišljaj o onome što ti je dozvoljeno; nemaš posla sa tajnim stvarima. Uči se u baraiti: Raban Johanan ben Zakaj reče: Kakav je odgovor Božanski glas dao onom zlom čoveku, Navuhodonosoru, kada je rekao: „Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.“ (Isaija 14:14), nameravajući time da se uzdigne na nebo? Božanski glas dođe i reče mu: Zli čoveče, sine zloga, potomče, to jest sledbeniče puteva, Nimroda zloga, koji je učinio da se ceo svet pobuni protiv Njega tokom vremena njegove vladavine****. Koliko je godina čoveku? Sedamdeset godina, kao što je rečeno: „Dana godina naših svega ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina“ (Psalam 90:10). Zar sada nema od zemlje do svoda hoda u trajanju od pet stotina godina, i zar debljina samog svoda nije hod od pet stotina godina, i zar slično rastojanje ne postoji između svakog pojedinog od svodova? A iznad njih, iznad svih svodova, jesu božanska bića. Stopala božanskih bića odgovaraju po rastojanju svim svodovima; gležnjevi životinja odgovaraju svima njima, listovi životinja odgovaraju svima njima, kolena životinja odgovaraju svima njima, bedra životinja odgovaraju svima njima, tela životinja odgovaraju svima njima, vratovi životinja odgovaraju svima njima, glave životinja odgovaraju svima njima, i rogovi životinja odgovaraju svima njima. Iznad njih je Presto slave: stopala Prestola slave odgovaraju svima njima, Presto slave odgovara svima njima, a živi, svemogući, visoki, uzvišeni Car prebiva iznad njih. A ti, Navuhodonosore, kažeš: „Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.“ (Isaija 14:15), ali sledeći stih kaže: „A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu.“ (Isaija 14:15).
§ U mišni se uči, prema objašnjenju Gemare: Niti se sme izlagati Ustrojstvo Božanskih kola pojedincu. Rabin Hija je učio: Ali njemu se mogu preneti, pojedincu, glavne crte te teme, ostavljajući mu da ostalo shvati sam. Rabin Zeira reče: Glavne crte Ustrojstva Božanskih kola smeju se preneti samo predsedniku suda, koji treba da ih zna zbog svoje mudrosti i zaslužnih dela, i svakome čije je srce u njemu zabrinuto, to jest onome ko je zabrinut zbog svojih greha i želi da postigne potpuno pokajanje. Ima onih koji kažu da se to ne odnosi na dve odvojene osobe, nego na predsednika suda čije je srce u njemu zabrinuto. Rabin Ami reče: Tajne Tore smeju se preneti samo onome ko poseduje sledećih pet osobina: „Pedesetnika i ugledna čovjeka, i savjetnika i vješta umjetnika i čovjeka rječita.“ (Isaija 3:3). A rabin Ami je dalje rekao: Reči Tore ne smeju se prenositi neznabošcu, kao što je rečeno: „Ovo nije učinio nijednome drugom narodu, i sudova njegovijeh oni ne znaju.“ (Psalam 147:20). § Gemara pripoveda: Rabin Johanan reče rabinu Elazaru: Dođi da te poučim Ustrojstvu Božanskih kola. Rabin Elazar mu reče: Nisam još dovoljno ostario, jer čovek mora biti veoma smiren u umu za takva izučavanja. Kada je ostario, rabin Johanan je već bio preminuo. Rabin Asi mu reče: Dođi da te poučim Ustrojstvu Božanskih kola. On mu reče: Da sam bio dostojan, naučio bih to od rabina Johanana, tvog učitelja. Stoga izgleda da nisam dostojan da to izučavam. Gemara pripoveda: Rav Josef je izučavao Ustrojstvo Božanskih kola i bio je upućen u tu temu, dok su starešine Pumbedite izučavale delo stvaranja. Rekoše rav Josefu: Neka nas Učitelj pouči Ustrojstvu Božanskih kola. On im reče: Vi poučite mene delu stvaranja. Nakon što su ga poučili toj temi, rekoše mu: Neka nas Učitelj pouči Ustrojstvu Božanskih kola. On im reče: Naučili smo o njima, o tajnama Tore: „pod jezikom ti je med i mlijeko“ (Pesma nad pesmama 4:11), što znači da stvari koje su slađe od meda i mleka treba da ostanu pod tvojim jezikom. Drugim rečima, o takvim stvarima ne treba govoriti, i onaj ko je sa njima upoznat ne sme ih otkrivati drugima. Rabin Abahu reče: To se izvodi odavde, iz sledećeg stiha: „Jaganjci su ti za odijelo“ (Priče Solomonove 27:26), što on tumači kao da je napisano slovom šin, kevašim, što znači skrivene stvari: Stvari koje čine skrivene tajne sveta treba da budu pod tvojom odećom; ne treba ih otkrivati.
Kada su starešine Pumbedite videle da rav Josef neće da ih poučava, rekoše mu: Naučili smo ih, stihove o Ustrojstvu Božanskih kola zapisane u knjizi proroka Jezekilja, do stiha „I reče mi: Sine čovječji“ (Jezekilj 2:1). On im reče: Ako je tako, ti stihovi jesu sama suština Ustrojstva Božanskih kola, jer donose glavne pojedinosti te teme. Gemara iznosi prigovor tome iz jedne baraite: Dokle seže Ustrojstvo Božanskih kola? Rabin Jehuda HaNasi kaže: Do drugog „I vidjeh“ (Jezekilj 1:27), ne uključujući poslednji stih. Rabin Jichak kaže: Do reči „jaku svjetlost“ (Jezekilj 1:27). Nijedno od tih mišljenja ne slaže se sa mišljenjem rav Josefa da se Ustrojstvo Božanskih kola nastavlja do kraja poglavlja. Gemara odgovara: Do „I vidjeh“ poučavamo one koji su toga dostojni; odavde nadalje prenosimo samo glavne crte. Ima onih koji kažu: Do „I vidjeh“ prenosimo glavne crte; odavde nadalje, ako je mudar i može sam da razume, da, poučavamo ga. Ako nije, ne poučavamo ga ni glavnim crtama. Gemara postavlja pitanje: A sme li se uopšte poučavati o elektrumu iz Ustrojstva Božanskih kola? Zar nije bio neki mladić koji je izlagao o elektrumu, i oganj je izašao i progutao ga, što pokazuje da je takvo izučavanje veoma opasno? Gemara odgovara: Taj mladić je bio drugačiji, jer njegovo vreme za izučavanje takvih stvari još nije bilo došlo. Zato je bio kažnjen. Rav Jehuda reče: Zaista, taj čovek se pominje na dobro, a ime mu je bilo Hananja ben Hizkija, jer da nije bilo njega, knjiga proroka Jezekilja bila bi sklonjena. Zašto su želeli da je sklone? Zato što su našli da njene reči protivreče rečima Tore, budući da njena kasnija poglavlja sadrže mnoge halahot za koje izgleda da se ne slažu sa onima u Tori. Šta je on učinio? Doneli su mu tri stotine bačvi ulja, za svetlost i izdržavanje, i on je sedeo u gornjoj odaji i izlagao je, da bi uskladio njena učenja sa učenjima Tore. Mudraci su učili: Dogodio se slučaj sa mladićem koji je čitao knjigu proroka Jezekilja u kući svog učitelja, i koji je uspeo da shvati elektrum, i oganj je izašao iz elektruma i spalio ga. I tražili su da sklone knjigu proroka Jezekilja zbog opasnosti koju je predstavljala. Hananja ben Hizkija im reče: Ako je taj mladić slučajno bio mudar, jesu li svi ljudi mudri dovoljno da razumeju ovu knjigu? ...