Rabinski judaizam i Božja pluralnost
U ovom kratkom tekstu navešću dva izvora kako bih potvrdio da su reči poput Elohim („Bog“) i ehad („jedan“) čak i jevrejski autoriteti razumevali kao ukazivanje na pluralnost unutar Božanstva, to jest da jedan Bog postoji kao mnoštvo božanskih sila i ispoljavanja.
Elohim i Božja uni-pluralnost
Počinjem razmatranjem onoga što su rabini imali da kažu o pojmu Elohim. Sledeći, nešto duži citat preuzet je od pokojnog velečasnog Sema Sterna, koji je napisao:
Jerusalimsko izdanje Zohara, u svom komentaru na Postanje 1:1, objašnjava zašto autori veruju da je Bog trojedan. Oni posebno ističu da je Božje ime, Elohim, sastavljeno od dve hebrejske reči, El i Hajm. El znači Bog, a Hajm znači oni; stoga zaključuju da je Bog množinsko biće. Odlomak iz Zohara glasi ovako:
Jehova, Elohejnu, Jehova. Postoje tri stepena za prihvatanje tajne odozgo. U početku Bog stvori. U početku jeste prva tajna iz koje se sve ostalo širi… Ime uzima tri oblika i odatle se ime tumači na više načina… Rabin Behaj je objasnio: Elohim jeste El Hajm. To su bogovi. Sećaj se svojih tvoraca (Propovednik 12:1). Mudri će razumeti.
Navedeni odlomak prevodi reči „Ali opominji se Tvorca svojega“ u množini — „sećaj se svojih tvoraca“. Ovaj prevod se zasniva na reči koja se koristi u Bibliji, boraiha, „tvoji tvorci“. Boraiha sadrži slovo jod, kao i glas aah (kamec), na kraju reči, što je čini množinom. Oblik jednine je boraih, koji ne sadrži ni jod ni kamec.
Dalje u tom odlomku, Zohar prikazuje Eliezera i njegovog oca kako ulaze u dijalog o trostrukoj prirodi Boga. Oni zaključuju da se On otkriva sa tri glave koje su sjedinjene u jednu. Odlomak takođe navodi Danilo 7:13 kao dokaz. Danilo 7:13 pominje nekoga poput Sina čovečjeg koji dolazi s neba sa oblacima kao jednu ličnost Božanstva, a Starca danima kao drugu ličnost Božanstva. Oboje su jedno. Ovde Zohar nekoliko puta upućuje na „tri“:
Eliezerov otac mu reče: Dođi i vidi tajnu reči Jehova. Postoje tri stepena, svaki postoji sam po sebi; ipak, oni su jedno i toliko su sjedinjeni da se jedan ne može odvojiti od drugog… Drevni Sveti se otkriva sa tri glave, koje su sjedinjene u jednu. Ta glava je tri puta uzvišena.
Tri svetlosti koje izlaze iz Njega uključene su u ta tri, a ipak se Drevni opisuje kao dva [Danilo 7:13]. Drevni obuhvata ta dva. On je kruna svega uzvišenog, poglavar poglavara [glava svih glava]. Toliko je uzvišen da se ne može savršeno spoznati. Druge svetlosti su dve koje čine jedno, a ipak se On opisuje kao potpuno jedno. On je jedan. Oni su sjedinjeni i proslavljeni u jednom.
Osim toga, u vezi sa Postanjem 1:1, amsterdamsko izdanje Zohara bavi se nekim od gore pomenutih tačaka iz jerusalimskog izdanja. Dalje, ono predstavlja Božje osobine kao pravedne i dobrostive:
Elohim je sastavljeno od dve reči, El i Hajm. Ovo je Bog. To što je Elohim u množini, iako postoji samo jedan Bog, jeste istina. Eliezer je sedeo pred svojim ocem. Naučili smo da njemu pripada pravda. Kako to da, gde god sretnemo Adonaj Elohim [jod, hej, vav, hej, slova Jehovinog imena], to znači milost?
On odgovori: Pisano je, znaj dakle danas i uzmi u srce svoje da je Jehova Elohim. Ponekad pravda može postojati zajedno sa milošću, a milost sa pravdom. Dođi i vidi tajnu reči Jehova. Postoje tri stepena, svaki postoji sam po sebi, pa ipak, oni su jedno i toliko su sjedinjeni da se jedan ne može odvojiti od drugog.
Nastavljajući ovaj odlomak, Zohar iznosi novo tumačenje, koje razmatra značenje 22 slova hebrejskog alfabeta:
Dvadeset dva slova obuhvataju tri stepena — slovo kaf označava krunu, slovo bet označava binu, razumevanje…
On je najviša i skrivena svetlost, koja se ne može spoznati. Drevni Sveti se otkriva u tri glave koje su sjedinjene u jednu, i ta glava je tri puta uzvišena. Drevni Sveti se opisuje kao troje [Danilo 7:13]…
Rabin Eliezer Hakalir, komentarišući u Sefer Jecira, uči sa još većom jasnoćom o tri različita bića u Božanstvu:
Kada je Bog stvorio svet, stvorio ga je kroz tri sefirota [brojanja] — sefer, safer i siper — pod čime se podrazumevaju tri bića. Rabin, moj gospodar i moj učitelj blaženog sećanja, objasnio je da su sefer, safer i siper istoznačni sa Jah, Jehova i Elohim, hoteći da kaže da je svet stvoren tim trima imenima.
Ova značajna potvrda učenja da je Bog „tri u jednom“, pronađena u jevrejskim mističkim knjigama, pokazuje da su drevni mudraci verovali u trojedino jedinstvo Božanstva koje je stvorilo svet. Štaviše, Stvoritelj se shvata kao Ime. Kada Jevrejin želi da kaže Bog, ponekad kaže Ha Šem, što znači Ime. Na isti način, Zohar takođe koristi imena sefer, safer i siper da označi Božanstvo. (Stern, Can Three Be One?: http://www.thechristianrabbi.org/threeasone.htm; podvlačenje moje)
Kako je zanimljivo otkriti jevrejske izvore koji tvrde da je Elohim sastavljen od dve reči, El („Bog“) i hajm (hem – „oni“), što bukvalno prevedeno znači „oni su Bog“. Još je zanimljivije to što se jevrejski izvori pozivaju na Boga koji postoji kao tri svetlosti, tri glave i tri bića savršeno i nerazdvojivo sjedinjena u jedno!
Ovo nas sada dovodi do moje sledeće tačke.
Ehad naspram jahid
Hebrejska Biblija prvenstveno koristi dve glavne reči za pojam „jedan“, naime ehad i jahid. Ehad funkcioniše veoma slično engleskoj reči, budući da može da se odnosi ili na pojedinačnu jedinku ili na složeno/sastavljeno jedinstvo, na grupu entiteta sjedinjenih u jedno, tj. „jedan narod“, „jedna vlada“, „jedna porodica“, „jedna korporacija“, „jedna grupa“ itd. Jahid, sa druge strane, koristi se da naglasi jedinstvenost i/ili neuporedivost nekog predmeta. Može takođe značiti jedini ili sam, ukazujući na nekoga ili nešto što je usamljeno ili posve samo.
Uz to rečeno, reč koju je Bog rekao Mojsiju da upotrebi kada govori o Božjem jedinstvu jeste ehad, a ne jahid:
„Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.“ (Šema Jisrael, Jhwh eloheinu JHWH Ehad): Ponovljeni zakoni 6:4
Hrišćani su često tvrdili da je ehad prikladniji izraz za opisivanje Božjeg jedinstva, jer dopušta mogućnost da Bog postoji kao mnoštvo božanskih Ličnosti koje su savršeno i nerazdvojivo sjedinjene.
Ono što ovo čini zanimljivim jeste to što je i pokojni Lubavičer Rebe, Menahem Mendel Šnerson, takođe verovao da ehad zapravo podrazumeva dublje jedinstvo nego jahid, budući da prvi pojam obuhvata ili uključuje pluralnost kao suštinski sastojak jedinstva:
Odnos između Mojsija i Mošijaha ogleda se u brojčanoj vrednosti njihovih imena. (Na Svetom jeziku svako slovo je ujedno i broj, tako da je reč ujedno i niz brojeva; zbir tih brojeva jeste brojčana vrednost reči, ili gematrija. Gematrija neke reči predstavlja dublji sloj značenja od njenog jezičkog smisla, pa činjenica da dve različite reči imaju istu brojčanu vrednost ukazuje na to da su one različiti izrazi iste istine.) Brojčana vrednost imena „Moše“ (Mojsije) jeste 345, a imena „Mošijah“ 358. Dakle, razlika između Mojsija i Mošijaha izražena je brojem 13; drugačije rečeno, Mojsije + 13 = Mošijah.
Trinaest je brojčana vrednost reči ehad, reči koja je kamen temeljac jevrejske vere. Svakog jutra i svake večeri svog života Jevrejin izgovara stih Šema Jisrael, Ado-naj Elo-hej-nu, Ado-naj ehad — „Čuj, Izraele, G‑spod je naš B‑g, G‑spod je ehad.“ Jevrejski narod se naziva „ehad narodom na zemlji“ zato što otkriva ehad B‑ga u svetu. A doba Mošijaha opisano je kao „dan kada će B‑g biti ehad, i ime Njegovo ehad.“
Ehad znači „jedan“. Šema objavljuje jednost i jedinstvo B‑ga, koje je narod Izrailja pozvan da otkrije u svetu i koje će se u punoj meri ispoljiti u doba Mošijaha. Ali da li je ehad idealna reč za izražavanje božanskog jedinstva? Kao i njen engleski ekvivalent, ta reč ne isključuje postojanje drugih predmeta (kao u nizu „jedan, dva, tri . . .“), niti isključuje to da njen predmet bude sastavljen od delova (govorimo o „jednom narodu“, „jednoj šumi“, „jednoj osobi“ i „jednom drvetu“, uprkos činjenici da se svako od njih sastoji od mnogih jedinica ili sastavnih delova). Činilo bi se da pojam jahid, koji znači „jedinstven“ i „samo jedan“, jasnije izražava „savršenu jednostavnost“ B‑ga (za koju Majmonid tvrdi da je najosnovnije načelo jevrejske vere) i aksiom da „nema drugoga osim Njega“ (Ponovljeni zakoni 4:35).
Hasidsko učenje objašnjava da, naprotiv, ehad predstavlja dublje jedinstvo od jahida. Jahid je jednost koja ne može da podnese pluralnost — ako se u jednačinu uvede drugo biće ili element, jahid više nije jahid. Ehad, sa druge strane, predstavlja stapanje raznorodnih elemenata u skladnu celinu. Jednost ehada nije narušena pluralnošću; naprotiv, ona koristi pluralnost kao sastojke jedinstva. (Chabad.org, Numerologija iskupljenja, na osnovu učenja Lubavičerskog Rebea: http://www.chabad.org/parshah/article_cdo/aid/2741/jewish/The-Numerology-of-Redemption.htm; podebljanje moje)
Prema tome, prethodno izneto pokazuje da imamo čak i jevrejsku potvrdu za hrišćansku tvrdnju da reči poput Elohim i ehad ukazuju na činjenicu da Bog postoji kao mnoštvo božanskih Ličnosti, nasuprot stavu mnogih liberalnih i konzervativnih biblijskih naučnika da takvi pojmovi ne pružaju podršku hrišćanskom učenju o Trojstvu.
Povezani članci
Biblijski monoteizam pod lupom
Bogovi Izrailja su sišli da spasu!