Apologetizam by Sam Shamoun

PSALAM 22:16: LAVOVI U LOVU ILI PROBODENI MESIJA?

· Stari zavetProroštvaRaspećeTekstualna kritikaJudaizam

Prema antihrišćanskim rabinskim polemičarima i drugim biblijskim kritičarima, Psalam 22:16 [17 u jevrejskim prevodima] jeste mesto na kojem su hrišćani navodno iskvarili hebrejski tekst kako bi ga pretvorili u proročanstvo o raspeću Gospoda Isusa. Evo kako to mesto glasi u prevodu King James Version (AV):

„Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.“

A sada to uporedite sa sledećim jevrejskim prevodima:

„Jer psi me okružiše; družina zlotvora me opkoli; kao lav, oni su na mojim rukama i mojim nogama.“ (Jewish Publication Society Bible 1917: http://www.breslov.com/bible/Psalms22.htm#17)

„Jer psi me okružiše; četa zlotvora me opkoli, kao lav, moje ruke i noge.“

kao lav, moje ruke i noge: Kao da su smrvljene u lavljim čeljustima, i tako je rekao i Jezekija (u Isaiji 38:13): „kao lav, tako bi mi polomio sve kosti.“ (The Complete Jewish Bible With Rashi Commentary: https://www.chabad.org/library/bible_cdo/aid/16243#v=17&showrashi=true)

Ovi neprijatelji jevanđelja tvrde da je prevod u AV gotovo sigurno namerno pogrešan prevod i zloupotreba reči ka’ari, koja znači „kao lav“. Ti skeptici tvrde da su neki nepoznati hrišćani morali izmeniti čitanje u ka’ru, što je AV preveo kao „probodoše“.

S obzirom na to, jednostavno ću pustiti da naučnici i stručnjaci pobiju ovaj prigovor. Neki od navoda citiraju hebrejski tekst, koji nisam u mogućnosti da reprodukujem radi čitalaca, i zbog toga se izvinjavam. Ipak, i bez hebrejskih reči, čitaoci će i dalje moći da razumeju argumente koje iznose ovi autoriteti.

probodoše ruke moje i noge moje; prikovavši ih za krst, što, iako jevanđelisti to ne pripovedaju, jasno proizlazi iz Jovana 20:25; i na to se ukazuje na drugim mestima u Svetom pismu, Zaharija 12:10; i jasno upućuje na vrstu smrti kojom je Hristos trebalo da umre; na smrt na krstu, sramnu i bolnu. U ovoj rečenici postoji varijantno čitanje; u nekim prepisima na margini stoji „kao lav ruke moje i noge moje“, ali u tekstu stoji „iskopaše“ ili „probodoše ruke moje i noge moje“; oba su spojena u Targumu: „grizući kao lav ruke moje i noge moje“; kao što čine i drugi tumači (c); a Schultens (d) zadržava ovo drugo, prevodeći prethodnu rečenicu u vezi s tim ovako,

„skupština zlih me je razbila na komade, kao lav, ruke moje i noge moje.“

U Targumu, u Bibliji španskog kralja, izraz „kao lav“ je izostavljen. Savremeni Jevreji zastupaju zadržavanje marginalnog čitanja, iako bez ikakvog dobrog smisla, pa ih zato ponekad optužuju za namerno i zlonamerno kvarenje teksta; ali bez dovoljno dokaza, budući da je različito čitanje u nekim prepisima prvobitno moglo nastati usled sličnosti slova, te su, nalazeći ga u svojim prepisima ili na margini, čas jedno čas drugo, birali ono koje najbolje odgovara njihovoj svrsi, čemu se i ne treba čuditi; međutim, njihove „masoretske“ beleške, koje su oni sami nastavili, dovoljno ih oslobađaju takve optužbe i upućuju na ispravno čitanje reči; u maloj Masori uz tekst primećuje se da je reč dvaput upotrebljena sa ovakvim vokalizovanjem, ali u dva različita značenja; ovo je jedno od tih mesta; drugo je Isaija 38:13, gde smisao zahteva da se čita „kao lav“; stoga, prema autorima te beleške, ona ovde mora imati drugačije značenje i ne treba je razumeti kao lava; velika Masora, uz Brojeve 24:9, primećuje da se reč nalazi na dva mesta, na tom mestu i u Psalmu 22:16; i tome dodaje da je napisano „probodoše“; a Ben Chayim potvrđuje (e) ovo čitanje i kaže da ga je tako napisanog našao u nekim ispravnim prepisima i na margini, i tako je zapisano u nekoliko rukopisa; što potvrđuju arapski, sirijski, etiopski, grčki i latinski prevod Vulgate, u kojima se prevodi „iskopaše ruke moje i noge moje“; te su to tako shvatili kao glagol, a ne kao imenicu: tako i Apolinarije u svojoj metafrazi; što potvrđuju i vokalne oznake; premda se, uzimajući je za particip, kao u Targumu, to čitanje može prihvatiti, kao što ga prihvataju neki učeni ljudi (f), koji je prevode kao „kopajući“ ili „probadajući“, pa ima isto značenje, izvodeći reč bilo od , bilo od , što znači kopati, probosti ili izdubiti; a ima mnogo primera množinskih reči kojima je završetak izostavljen, odsečen apokopom; vidi 2. Samuilovu 23:8; i u oba slučaja reči izražavaju istu stvar i očigledno upućuju na Hristova stradanja i na vrstu smrti kojom je trebalo da umre, na smrt na krstu, i na prikivanje njegovih ruku i nogu za njega, čime su one bile probodene. Ovo mesto i sami Jevreji (g) ponekad primenjuju na svog Mesiju.

(c) Amamae Antibarb. Bibl. p. 743. (d) Origin. Heb. l. 1. c. 12. s. 8. Vid. Jacob. Alting. Dissert. Philolog. 5. s. 27-34. (e) In Maarcath fol. 10. 2. ad Calc. Buxtorf. Bibl. (f) Pocock. Miscell. c. 4. p. 59, 60. Pfeiffer. Exercitat. 8. s. 37. Carpzov. Critic. Sacr. p. 838, 839. Alting. ut supra. (Dissert. Philolog. 5.) s. 48, 49. (g) Pesikta in Yalkut, par. 2. fol. 56. 4. (John Gill’s Exposition of the Entire Bible: https://biblehub.com/commentaries/gill/psalms/22.htm; podebljanje moje)

Probodoše ruke moje i noge moje – Ovo mesto prati više teškoća nego možda bilo koji drugi deo psalma. Značajno je da se nigde u Novom zavetu ne citira niti se na njega upućuje kao na nešto što se odnosi na Spasitelja; a ništa manje nije značajno ni to što u samom izveštaju o raspeću nema izričite tvrdnje da su Spasiteljeve ruke ili noge bile probodene, niti da je uopšte bio prikovan za krst. To nije nužno bilo sadržano u samom pojmu raspeća, jer su ruke i noge ponekad bile samo privezane užadima za krst, a stradalnik je ostavljan da tako obešen visi na krstu dok ne umre od same iscrpljenosti. Ipak, ne može biti sumnje da je uobičajeni način raspeća bio prikivanje ruku za poprečnu gredu krsta, a nogu za njegov uspravni deo. Vidi opis raspeća u napomenama uz Mateja 27:31-32. Tako Tertulijan, govoreći o Hristovim stradanjima i primenjujući ovo mesto na njegovu smrt, kaže da je „to bila naročita ili svojstvena – ’propria’ – surovost krsta“. Adv. Marcionem, iii. 19, izd. Wurtz, I. str. 403. Vidi Hengstenbergovu Christology, 1,139. Velika teškoća u ovom mestu jeste reč koja je u našem prevodu prevedena kao „probodoše“ – כארי kâ’ăriy. Javlja se samo na još jednom mestu, u Isaiji 38:13, gde znači kao lav. To bi nesumnjivo bilo najprirodnije tumačenje te reči i ovde, kada ne bi postojali dobri razlozi da se ono odbaci; i nemali broj njih nastojao je da pokaže da je to ispravan prevod. Prema tom tumačenju, mesto bi značilo: „Kao lavovi, oni (to jest, moji neprijatelji) okružuju (razjapljeno nasrću na) moje ruke i moje noge; to jest, prete da mi rastrgnu udove na komade.“ Gesenius, Lexicon. Ovo tumačenje zastupaju i Aben Ezra, Ewald, Paulus i drugi. Ali, kakvo god bilo ispravno objašnjenje, protiv ovoga postoje vrlo ozbiljni prigovori.

(a) Teško je pronaći smisao ovog mesta ako se ono prihvati. Prethodna reč, u našem prevodu prevedena kao „opkoliše“, može značiti samo „okružiše“ ili „obuhvatiše“, te je teško videti kako bi se moglo reći da lav „okružuje“ ili „obuhvata“ „ruke i noge“. U svakom slučaju, takvo tumačenje bilo bi grubo i neuobičajeno. (b) Prema tom tumačenju reč „me“ – „opkoliše me“ – bila bi suvišna, jer bi smisao bio: „opkoljavaju ili okružuju moje ruke i moje noge“. (c) SVI drevni tumači su ovu reč ovde shvatili kao glagol, i u SVIM drevnim prevodima ona se prevodi kao da je glagol.

Čak i u Masora Parva kaže se da se reč ovde mora uzeti u drugačijem smislu od onog koji ima u Isaiji 38:13, gde očigledno znači lav. Gesenius priznaje da su SVI drevni tumači ovo shvatili kao glagol i kaže da je „svakako moguće“ da tako i jeste. Kaže da se može smatrati participom obrazovanim na aramejski način (od כוּר kûr), i to u množini umesto כארים kâ’ăriym, i kaže da bi se na taj način ispravno prevelo „probadajući, ruke moje i noge moje“; to jest, kako on kaže, „moji neprijatelji, koji se podrazumevaju pod psima“. Na osnovu tako visokog autoriteta i jednoobraznog načina na koji su drevni tumačili tu reč, može se smatrati moralno izvesnim da je reč glagol i da je ne treba prevoditi, kao u Isaiji 38:13, sa „kao lav“. Bitno pitanje jeste: šta taj glagol znači? Glagol – כוּר kûr – u pravom smislu znači „kopati, probušiti, probosti“. Tako upotrebljen, prema Geseniusu, značio bi „probadajući“; i ako je reč koja se ovde koristi glagol, on pretpostavlja da bi se odnosila na Davidove neprijatelje koji ga ranjavaju ili probadaju „strelama i oružjem“. On tvrdi da se to doslovno može primeniti na Davida i ne vidi razlog da se odnosi na Mesiju. Ali, ako je tako, prirodno je zapitati se zašto se pominju „ruke“ i „noge“. Svakako nije uobičajeno da strele i koplja koje baca neprijatelj povrede naročito ruke ili noge; niti je uobičajeno da se pominju ruke ili noge pri opisivanju posledica upotrebe tog oružja. Kada bi se to odnosilo na Davidove neprijatelje koji ga ranjavaju strelama i kopljima, bilo bi mnogo prirodnije govoriti o telu uopšte, bez navođenja pojedinih delova tela. DeWette to prevodi sa „fesseln“ – „vezuju moje ruke i moje noge“.

On, međutim, u napomeni primećuje da prema drevnim prevodima i Kennicottovim i DeRossijevim kodeksima to znači durchbohren – probušiti. Akvila, Simah i Jeronim u pet kodeksa, kaže on, prevode to sa vezati. Septuaginta to prevodi sa ὥρυξαν ōruxan – „probodoše“. Latinska Vulgata isto tako, „foderunt“. Vidi sirijski prevod. Iz tih razloga čini mi se da je uobičajeni prevod ispravan, i da je smisao taj da su neprijatelji na koje se ovde upućuje, u nekom pravom smislu, „proboli ili probušili“ ruke i noge stradalnika. Očigledno se to ne bi moglo doslovno primeniti na Davida, jer nema ni najmanjeg osnova za pretpostavku da mu se to ikada dogodilo; niti je, kao što je pokazano, tako nešto bilo verovatno. Slučajna strela ili udarac koplja mogli bi zaista pogoditi ruku ili nogu; ali bilo bi neobično i upadljivo da pogode baš te delove tela, a ostale ostave nepovređene, tako da to postane predmet naročitog pomena; pa čak i da su pogodili te delove, bilo bi u svakom pogledu malo verovatno da bi ih „proboli ili probušili“.

Takav bi događaj bio toliko neverovatan da možemo pretpostaviti da se nije ni dogodio, osim ako za to ne postoje najodlučniji dokazi. Niti postoji i najmanja verovatnoća da bi Davidovi neprijatelji namerno i s predumišljajem proboli njegove ruke i noge. Ne govorim ništa o činjenici da ga nikada nisu imali u svojim rukama da bi to mogli učiniti; dovoljno je reći da to nije bio način kažnjavanja onoga ko je zarobljen u ratu. Osvajači su ubijali svoje zarobljenike; terali su ih da prolaze pod jarmom; stavljali su ih pod pile i gvozdene drljače (uporedi 2. Samuilovu 12:31; 1. Dnevnika 20:3); ali nema ni najmanjeg dokaza da su ikada mučili ratne zarobljenike probadanjem ruku i nogu. A, kao što je gore primećeno, postoji svaki razlog da se veruje da je to bio uobičajeni način raspeća. Zaključujem, dakle, da se ovo izvorno moralo odnositi na Mesiju. Nije prigovor tom tumačenju to što se za ovo mesto izričito ne kaže da se ispunilo u Iskupitelju, jer nesumnjivo ima mnogo mesta kod proroka koja se odnose na Mesiju, a koja mu se u Novom zavetu formalno ne pripisuju. Da bismo bili sigurni da se proročanstvo odnosilo na njega i da se u njemu ispunilo, nije neophodno da nađemo zapisanu stvarnu primenu tog mesta na njega. Sve što je u ovom slučaju potrebno jeste da to bude proročanstvo, da je izgovoreno pre događaja i da se na njega može opravdano primeniti. (Albert Barne’s Notes on the Bible: https://biblehub.com/commentaries/barnes/psalms/22.htm; podebljanje i verzal moji)

Psalam 22:16

Ovo mesto glasi:

„Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.“

U vezi s ovim mestom, Lippard je izjavio: „Ovo je Davidov psalam koji ne daje nikakav znak da je proročki i koji opisuje kako je govornik gonjen i ubijen, a ne razapet.“ Ovo objašnjenje gotovo je jednako zapanjujuće kao i mesijansko proročanstvo – čovek opisuje sopstveno ubistvo! Tačno je da psalam nigde ne govori neposredno o Mesiji i da prve strofe psalma nisu formulisane kao proročanstvo. Međutim, potonje strofe (st. 22-31) formulisane su kao proročanstvo koje se odnosi na buduće Carstvo Božije.

Tako, na primer:

„Opomenuće se i obratiće se ka Gospodu svi krajevi zemaljski i pokloniće se pred njim sva plemena neznabožačka. Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima.“ (Psalam 22:27-28)

Takođe, drevna jevrejska literatura povezuje pojedine delove ovog psalma sa Mesijom [21] Tako da nije da ovom psalmu nedostaje proročanstvo i mesijanska primena. Zapravo, ima toliko paralela između Davidovih iskustava u ovom psalmu i Isusovog raspeća da većina hrišćana ceo psalam smatra mesijanskim uprkos izostanku svake neposredne reference na Mesiju. To se čini zato što određene pojedinosti u ovom psalmu nisu mogle biti doslovno istinite za Davida (kao što je opis sopstvenog ubistva – on je umro prirodnom smrću, a ruke i noge mu nisu bile probodene), ali su mogle biti proročki istinite za Mesiju. U najgorem slučaju, ovaj psalam trebalo bi da se svrsta kao još jedan primer „figurativnog“ proročanstva. Samo se u tom potonjem smislu ovaj stih može smatrati ispunjenim u Isusu, jer Novi zavet zapravo ne citira ovo mesto kao ispunjeno u Isusovom raspeću – prave se samo aluzije, kao u Jovanu 20:25-27. Ipak, paralela je toliko upadljiva da teško da je slučajna; stoga ovo mesto ne treba odbaciti kao „figurativno“ ispunjeno u Isusu.

Lippard je skrenuo pažnju na pitanje reči prevedene kao „probodoše“. Neki, poput Sigala, ističu da je hebrejska reč „ka’ariy“, koja bi mogla značiti „kao lav“. Ali takav prevod ima malo smisla u ovom kontekstu bez dobre mere spekulativnog tumačenja, na šta ukazuju reči koje je Sigal morao da doda tekstu. Tačno je da štampani hebrejski tekst poznat kao masoretski tekst ima reč „ka’ariy“, ali drugi hebrejski rukopisi i štampana izdanja hebrejske Biblije imaju reč „ka’aru“ ili „karu“, koje znače „probodoše“. Ovom potonjem čitanju daje prednost većina prevodilaca i leksikografa,[22] jer ono ima mnogo više smisla, a podržavaju ga predhrišćanski jevrejski prevodioci Septuaginte, kao i prevodioci sirijske verzije i hebrejski rukopisi. Čini se verovatnim da je masoretski tekst izmenjen kao posledica ranih rasprava sa hrišćanima.

Sigal je ostavio utisak da prisustvo alefa u reči „ka’aru“ onemogućava da ona bude izvedena iz hebrejskog korena koji nema alef. Ali to da su reči „ka’aru“ i „karu“ varijantni oblici istog glagola (kako objašnjavaju leksikografi) pokazuju sledeće hebrejske reči koje imaju istu vrstu srednjeg alefa i istu vrstu odnosa: bo’r, bor (jama, čatrnja) od glagola bur (kopati); da’g, dag (riba) od glagola dug (loviti ribu); la’t, lat (tajnost) od glagola lut (biti tajan); m’um, mum (mana); n’od, nod (mešina); q’am, qam (ustao je); ra’sh, rash (siromašan) od glagola rush (biti siromašan); sh’at (prezir) od glagola shut (postupati sa prezirom); takođe u aramejskom, da’er (stanovnik) od glagola dur (stanovati); i qa’em (onaj koji ustaje) od glagola qum (ustao je). Ovi primeri dovoljni su da pokažu da se srednji alef često javlja u rečima i oblicima izvedenim iz glagola sa srednjim vavom, kao u ovom mestu. Njegov argument je ubedljiv samo onima koji o hebrejskom znaju malo ili nimalo…

[21] Uz Psalam 22:7 pojavljuje se izuzetan komentar u Jalkutu uz Isaiju 60, koji ovo mesto primenjuje na Mesiju (drugog, ili sina Jefremovog), koristeći gotovo iste reči kojima jevanđelisti opisuju podrugljivo ponašanje Jevreja pod krstom. Takođe, uz Psalam 22:15 postoji slično izuzetna primena ovog stiha na Mesiju u Jalkutu.

[22] Tako F. Brown, S. R. Driver i C. A. Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament (Oxford, 1955), str. 468. Ti leksikografi nisu poznati po svojoj konzervativnoj teologiji, pa je njihova podrška ovom čitanju značajna.(Dr. James D. Price, Response To Jim Lippard’s The Fabulous Prophecies of the Messiah: https://infidels.org/library/modern/james_price/proph-response.html; podvlačenje moje)

Pokojni evangelikalni bibličar i semitolog dr Gleason L. Archer bio je još jedan priznati autoritet koji je tvrdio da izraz „kao lav“ ne može biti izvorno čitanje. Objašnjavajući razloge zbog kojih među sačuvanim rukopisima Svetog pisma postoje varijantna čitanja, i kako utvrditi koje je izvorno, Archer je napisao:

„Primeri pogrešnog čitanja sličnih slova obiluju 1QIsa. U Isaiji 33:13 stoji yd‘w(‘neka znam’) umesto masoretskog wd‘w (‘i znajte’). Značajnije je to što u masoretskom tekstu Psalma 22:17 (16 u eng.) nalazimo čudan izraz ‘kao lav moje ruke i moje noge’ (ka__a__ri yaday w__e raglay) u kontekstu koji glasi: ‘psi me okružiše; družina zlih ljudi me opkoli – kao lav moje ruke i moje noge!’ To zaista nema smisla, jer lavovi ne okružuju noge svojih žrtava. Naprotiv, skaču na njih i probijaju ih zubima. Štaviše, ovo pisanje reči ‘lav’ (a__ri) postaje još sumnjivije zbog činjenice da se u st. 13 (14 MT) reč ‘lav’ javlja u uobičajenom obliku ‘aryeh. Krajnje je neverovatno da bi pisac upotrebio dva različita pisanja iste reči u razmaku od tri stiha. Mnogo je verovatnije čitanje koje podržava većina prevoda: ka’ru (‘Oni [tj. psi ili zlotvori] probodoše’ moje ruke i moje noge). To podrazumeva samo čitanje poslednjeg slova jod kao vav, čime bi ono postalo prošlo vreme glagola u trećem licu množine. Očigledno je tako čitala i Septuaginta, jer oryxan (‘probušiše’) odražava karu od glagola kur (‘probosti, prokopati’). Vulgata se s tim slaže sa foderunt (‘Prokopaše’). Sirijska Pešita ima baz’w, što znači ‘probodoše/probiše’. Verovatno ’ (alef) u ka’ru predstavlja puko produžavanje samoglasnika koje se povremeno javlja u hasmonejskim rukopisima poput 1QIsa i u sektaškoj literaturi drugog veka pre Hrista.“ (Archer, Encyclopedia of Bible Difficulties [Zondervan Publishing House, Grand Rapids, MI 1982], Uvod, str. 37; podebljanje moje)

I dalje:

Kanon 4. Čitanje koje najbolje objašnjava sve varijante najverovatnije je izvorno. Odličan primer za to razmotren je gore u vezi sa Psalmom 22:16 (17 u eng.), gde smo videli da ka’ru („probodoše“), pogrešno pročitano kao _ka’_a__ri (u vreme kada su vav i jod veoma ličili jedno na drugo), najzadovoljavajuće objašnjava masoretsko čitanje; dok bi bilo daleko manje verovatno da je „kao lav“ bilo izvorno čitanje iza ka’ru, koje u kontekstu ima savršen smisao. (Isto, str. 43)

Štaviše, čitanje „probodoše“ ne podržava samo grčki prevod hebrejskog Svetog pisma. Ovu varijantu potvrđuje čak i otkriće svitaka sa Mrtvog mora:

Psalam 22 je omiljen među hrišćanima jer se u Novom zavetu često povezuje sa Isusovim stradanjem i smrću. Dobro poznato i sporno čitanje nalazi se u stihu 16, gde masoretski tekst glasi „Kao lav su moje ruke i noge“, dok Septuaginta ima „Probodoše moje ruke i noge“. Među svicima se sporno čitanje nalazi samo u svitku Psalama pronađenom u Nahal Heveru (skraćeno 5/6HevPs), koji glasi „Probodoše moje ruke i moje noge“! (The Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English, Martin G. Abegg, Peter Flint i Eugene Ulrich [Harper Collins Publishers, San Francisco: Paperback 2002), str. 518-519)

Ovo objašnjava zašto su autori u svom prevodu Biblije svitaka sa Mrtvog mora zadržali čitanje „probodoše“:

14 [Ja sam] izliven [kao voda, i sve] moje kos[ti su iščašene. Srce moje postalo je kao vosak; ras]topilo se u mojim grudima. 15 [Snaga moja je sasušena kao crep], a jezik moj se topi [u ustima. Oni] su [me] položili kao prah smrti. 16 Jer psi [su svuda oko mene]; družina zlo[tvora] me okružuje. Probodoše moje ruke i moje noge. 17 [Mogu izbrojati sve svoje kosti; ljudi bulje i likuju nada mnom. 18 Dele među sobom moje haljine, i za moju] odeću bacaju kocku. (Isto, str. 519; podebljanje moje)

To takođe objašnjava zašto danas nalazimo konzervativne, heterodoksne i liberalne bibličare koji prihvataju „probodoše“ kao izvorno čitanje:

1. Izvorno čitanje Psalma 22:16

Psalam 22 počinje ovako: „Bože, Bože moj, zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od riječi vike moje?“ (NASB). Ovaj poznati odlomak pokazao se značajnim i u jevrejskoj i u hrišćanskoj egzegezi, a Isus ga u jevanđeljima nekoliko puta citira u vezi sa svojim stradanjem i smrću. Teško čitanje nalazi se u stihu 16 (jevrejski st. 17) masoretskog teksta…

Tako se ריִאֲכּ („kao lav“) prevodi iz tradicionalnog masoretskog teksta ovog psalma:

Snaga moja je sasušena kao crep; i jezik moj prionuo je za nepce moje; i u prah smrti si me položio.

Jer psi me okružiše: skupština zlih me opkoli: kao lav su ruke moje i noge moje.

Septuaginta – uz podršku kasnijeg sirijskog prevoda – prevodi to sa ὢρυξαν χεῖρας μοθ καὶ πόδος („Probodoše moje ruke i noge“). Neki naučnici smatraju da čitanje Septuaginte predstavlja izmenu hebrejskog „kao lav“ (ריִאֲכּ), kako bi stih dobio bolji smisao. Druga pretpostavka je da su rani hrišćanski priređivači izmenili grčki tekst da bi u hebrejskoj Bibliji našli dokaz za Isusovo raspeće.

Ovo mesto nije sačuvano ni u jednom svitku Psalama pronađenom u Kumranu, ali jeste u svitku Psalama iz Nahal Hevera (5/6HevPs), koji glasi: „Probodoše (ili, prokopaše) (כארו) moje ruke i noge.“13 Dodatna potvrda da je to prednosno čitanje nalazi se u nekoliko masoretskih rukopisa iz srednjeg veka, u nekoliko izdanja zasnovanih na masoretskom tekstu,14 i u dva masoretska rukopisa ili izdanja koja imaju sličan glagolski oblik (כרו). Ovo čitanje prihvatile su mnoge savremene engleske Biblije, uključujući New American Bible, New American Standard Bible, New International Version, English Standard Version, Revised Standard Version, New Revised Standard Version i Holman Christian Standard Bible. (Peter W. Flint, „The Significance of the Biblical Dead Sea Scrolls“, Southwestern Journal of Theology, Volume 53, Number 1, Fall 2010, str. 23: https://swbts.edu/sites/default/files/images/content/docs/journal/53_1/53.1%20The%20Significance%20of%20the%20biblical%20DSS.pdf; podvlačenje moje)

13 Iako je tekst fragmentaran, ključne reči su sačuvane: „[Jer] psi su [svuda oko mene]; družina zlo[tvora] me okružuje. Probodoše moje ruke i moje noge.

14 Up. aparat BHS i Flint, Dead Sea Psalms Scrolls. (Isto)

„Čitanje ‘proboden’ u Psalmu 22: Psalam 22 dobro je poznat hrišćanima, jer je Isus, dok je stradao na krstu, citirao njegov početni stih, „Bože, Bože moj, zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od riječi vike moje?“ (Psalam 22:1; up. Marko 15:34). Drugi delovi ovog psalma citiraju se ili se na njih aludira tu i tamo u jevanđeljskim izveštajima o Isusovom stradanju i smrti. Jedan od njih je Psalam 22:16, koji kaže: „probodoše ruke moje i noge moje“ To se citira u Jovanu 19:37 [sic], kao ispunjenje toga što je Isus proboden u bok.

„Neki naučnici su izneli mišljenje da je ‘probodoše moje ruke i noge’ pogrešno čitanje hebrejskog teksta i da bi, kako stoji u tradicionalnoj hebrejskoj Bibliji (MT), trebalo da glasi: ‘Kao lav su moje ruke i noge.’ Naravno, to čitanje jedva da ima smisla u kontekstu Psalma 22, a još manje u jevanđeljima. U svakom slučaju, svitak Psalama pronađen u Nahal Heveru u oblasti Mrtvog mora jasno glasi: ‘Probodoše moje ruke i noge.’ Ovo je važan dokaz koji podržava prevod koji nalazimo u jevanđeljima.“ (Craig A. Evans, Holman QuickSource Guide To The Dead Sea Scrolls [B&H Publishing Group, 2010], str. 274; podebljanje moje)

„Psalam 22 počinje ovako: „Bože, Bože moj, zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od riječi vike moje?“ Ovaj poznati odlomak pokazao se značajnim i u jevrejskoj i u hrišćanskoj egzegezi, a Isus ga citira dok strada na krstu (Marko 15:34; Matej 27:64). Kada se, međutim, okrenemo st. 16 (jevr. st. 17) u masoretskom tekstu, nailazimo na teško i zbunjujuće čitanje…

„Različito čitanje u st. 16 zavisi od jedne jedine reči: k’ry (כארי), koja znači kao lav. Pisci jevanđelja citiraju iz grčke Biblije, koja glasi: ‘Probodoše moje ruke i noge.’ Neki naučnici su izneli mišljenje da Septuaginta predstavlja izmenu hebrejskog kao lav, možda zato što je bilo teško pronaći smisao hebrejskog teksta. Druga pretpostavka je da su rani hrišćanski priređivači izmenili grčki tekst kako bi u hebrejskoj Bibliji našli dokaz za Isusovo raspeće.

„Među svicima sa Mrtvog mora, sporno čitanje nije sačuvano u Kumranu, već u svitku Psalama iz Nahal Hevera (5/6HevPs), koji je tekstualno vrlo blizak masoretskom tekstu. U 12. redu 10. stupca čitamo: ‘Probodoše moje ruke i noge’! Za ključnu reč (כארו) hebrejski oblik je gramatički težak; ali to je očigledno glagol, a ne imenica, i znači probušiše ili prokopaše ili probodoše.“ (The Meaning of the Dead Sea Scrolls: Their Significance for Understanding the Bible, Judaism, Jesus, and Christianity, James VanderKam & Peter Flint [HarperCollins Publishers, Inc., San Francisco 2002], The Dead Sea Scrolls and Scripture, 6. The Biblical Scrolls and the Text of the Hebrew Bible/Old Testament, str. 124-125 https://books.google.com/books?id=JHZur5TjY3gC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false; podebljanje moje)

A evo kako je jedan liberalni bibličar, Mitchell Dahood, profesor ugaritskog jezika i književnosti na Papskom biblijskom institutu u Rimu, preveo ovaj stih:

Snaga moja je sasušena kao crep,jezik moj prianja za nepca moja,I položiše me na blato Smrti.Jer psi me okružiše,čopor zlotvora me opkoljava, Probadajući moje ruke i moje noge. (The Anchor Yale Bible, Psalms I 1-50: A New Translation With Introduction And Commentary, Mitchell Dahood [Yale University Press,1968], Volume 17, str. 137; podebljanje moje)

Probadajući moje ruke. Mnogo osporavano k’ry ovde se probno analizira kao apsolutni infinitiv od kry, „kopati“, sa arhaičnim nastavkom -i, kao u Postanju xxx 8, xlix 11; Izlasku xv 6. Vidi W.L. Moran u The Bible and the Ancient Near East: Essays in Honor of William Foxwell Albright, ur. G.E. Wright (New York, 1961), str. 62; J.M. Sola-Sole, L’infinitif semitique (Paris, 1961), str. 185b. Alef bi bio umetnut kao, npr., u Pričama Solomonovim xxiv 7, r’mwt umesto rmwt. (Isto, str. 140-141)

Imamo još citata:

(U ovom odlomku moramo takođe zapaziti Jovan 19:37 i Zaharija 12:10. Postojala je polemika u vezi sa Psalmom 22:16. Hebrejski masoretski tekst glasi „Kao lav su moje ruke i moje noge“. Jevreji su optuživali hrišćane da su izmenili tekst. U hrišćanskim verzijama stih glasi „Probodoše moje ruke i noge“, ali su jevrejske verzije ovog stiha umesto toga imale „Kao lav, moje ruke i noge“. Ovo čitanje zaista nema smisla. Hrišćani i Jevreji raspravljali su o ovom odlomku više od hiljadu godina. Ko ga je izmenio, hrišćani ili Jevreji, i šta je original zapravo govorio? Budući da su izvorni rukopisi Biblije nestali, bilo je teško znati sa sigurnošću. Konačno je 1948. godine otkrivena verzija Biblije koja je starija i od hrišćanstva i od judaizma. Religija koju poznajemo kao judaizam osnovana je nakon što su Rimljani razorili jerusalimski Hram 70. godine n. e. Pravi krivci koji su izmenili tekst razotkriveni su otkrićem svitaka sa Mrtvog mora. Ovde je sačuvano izvorno čitanje „Probodoše moje ruke i moje noge“… Dakle, hrišćani su ti koji su sačuvali izvorno čitanje ovog odlomka Svetog pisma.) (Stephen Andrew Missick, The Words of Jesus in the Original Aramaic: Discovering the Semitic Roots of Christianity [Xulon Press, 2006], str. 77-78 https://books.google.com/books?id=kxGxVNaPVoYC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false; podebljanje naše)

… U prilog tvrdnji da se čitanje yrak („kao lav“) u masoretskom tekstu nije pojavilo pre kraja drugog veka n. e., može se ukazati ne samo na jevrejske prevodioce Simaha i Akvilu, koji ga ne slede, već i na hrišćanskog apologetu iz drugog veka Justina, koji je često prekorevao Jevreje zbog uvođenja tekstualnih izmena radi potkrepljivanja njihovih argumenata, ali koji o ovom konkretnom odlomku ne kaže ništa.30…

Svedočanstvo iz paralelnih biblijskih tekstova

Jedan prigovor prevodu „proboden“, koji iznose savremeni naučnici, jeste taj da je tradicionalno značenje za hrk (koren od kojeg potiče vrak) „kopati“ ili „izdubiti“,31 što, kako se čini, ne odgovara probadanju tela ekserima. Međutim, Franz Delitszch se, u prilog prevodu „proboden“, pozvao na paralelan hebrejski glagol rcn, za koji se zna da ima dvostruko značenje „kopati“ i „bušiti“, kao u telo (Sudije 16:21; 1. Samuilova 11:3; i Jov 30:17). Delitszch je stoga pretpostavio da paralelno hrk lako može imati i to isto dvostruko značenje. Najbolji paralelni hebrejski tekst za glagol hrk u Starom zavetu jeste Psalam 40:6, gde se koristi u vezi sa jednim delom tela i može se tumačiti kao „proboden“ ili „otvoren“. On glasi: „Žrtve i darova nećeš; ti si mi uši otvorio“ Zaista, Septuaginta prevodi hrk u Psalmu 40:7 potpuno isto kao i u Psalmu 22:16, čime se ovom tumačenju oba stiha pruža znatna potpora. Najzad, teološki rečnici i leksikoni ističu da se ovaj glagol uopšteno koristi za kopanje bunara i cisterni.32 Uz takav kontekst bušenja zemlje sve dok ne šikne voda, predstava o probadanju ruke sve dok ne poteče krv ne deluje naročito neumesno.

Važno je napomenuti da se Psalam 22:16, iako su se crkveni oci u velikoj meri oslanjali na njega, nikada ne citira u Novom zavetu. Drugi odlomci iz Psalma 22 citirani su u izveštajima o stradanju, ali ne i stih 16. Neki su tvrdili da to odsustvo ukazuje na to da je Psalam 22:16 u izvornom tekstu Septuaginte glasio drugačije i da je prošao kroz reviziju nakon pisanja izveštaja o stradanju. To ćutanje ima izvesnu težinu, premda se može uravnotežiti prevodom Pešite iz prvog i drugog veka n. e., koji glasi „proboden“.

Svici sa Mrtvog mora

Svici sa Mrtvog mora, napisani od 300. godine pre n. e. do 68. godine n. e., mnogo su doprineli potvrdi da Septuaginta čuva rano čitanje hebrejskih spisa. Neki od hebrejskih tekstova kojima su se služili prevodioci Septuaginte verovatno su bili veoma slični biblijskim rukopisima otkrivenim među svicima sa Mrtvog mora, naročito tamo gde se Septuaginta razlikuje od masoretskog teksta. To može ukazivati na to da su svici prozor u hebrejske tekstove sa kojih je Septuaginta prevedena.33 Posebno za knjigu Psalama sastavljeni su spiskovi stihova u kojima se Septuaginta ne slaže sa masoretskim tekstom, ali se slaže sa svicima sa Mrtvog mora.34 Svici koji su od značaja za raspravu koja je pred nama datiraju iz sredine prvog veka n. e., pre nego što je jevrejsko-hrišćanska polemika započela.35 To čini svitke sa Mrtvog mora najstarijim sačuvanim tekstualnim svedokom ovog psalma, mada im prethodi izvorni prevod Septuaginte — koji je najvećim delom sačuvan u kasnijim, premda izmenjenim, verzijama.

Jedan od fragmenata svitaka sa Mrtvog mora sadrži Psalam 22:16. Taj fragment, objavljen 1997, otkriven je u skrovištu svitaka u Nahal Heveru u Izraelu početkom pedesetih godina 20. veka. Značajno je da 5/6 Hev–Sev4Ps fragment 11 Psalma 22 sadrži ključnu reč u obliku glagola u trećem licu množine, napisanu vrak („probodoše/iskopaše“).36 Iako u tekstovima sa Mrtvog mora često može biti teško razlikovati vav (v) i jod (y), priređivači najmerodavnijeg izdanja svitaka, Discoveries in the Judaean Desert, potvrđuju ovo čitanje u svojoj transliteraciji i u dve napomene: „Iako je fotografija . . . veoma izbledela, većina slova je jasno prepoznatljiva pod uvećanjem“, a povodom vrak priređivači zaključuju: „budući da su vav (v) i jod (y) u ovom rukopisu jasno razlučivi . . . ovo važno varijantno čitanje [vrak] JE POUZDANO.“37 Ipak, 2004. godine Kristin Swenson je i dalje zastupala prevod yrak („kao lav“). Pritom umanjuje značaj svedočanstva ovog fragmenta, navodeći u fusnoti: „Peter Flint ga beleži kao vrak [’probodoše/iskopaše’] . . . Međutim, faksimil otkriva tekst koji je toliko izbledeo da ga je gotovo nemoguće pročitati.“38 Fotografija ovog fragmenta, međutim, koja je ovde objavljena prema najjasnijim dostupnim snimcima (sl. 1), potvrđuje da je Flint bio u pravu i da, shodno tome, Swensonine argumente treba preispitati. Otkriće teksta Psalma 22:16 u Nahal Heveru pogađa samo srce ove polemike. Ovaj važan tekst snažno potkrepljuje prevod Septuaginte, koji je tako dugo stajao u sukobu sa masoretskim tekstom. Ovo novo svedočanstvo iz pustinje kraj Mrtvog mora pokazuje da hebrejsko čitanje vrak („probodoše/iskopaše“) nije bilo pozna izmena uneta u rukopise Psalama radi podupiranja hrišćanske teologije, već da je postojalo pre nego što je jevrejsko-hrišćanska polemika započela.39…

30. Čini se da su hrišćani vekovima ostajali nesvesni odstupanja masoretskog teksta od Septuaginte, budući da su se gotovo isključivo služili Septuagintom. Međutim, kada je među hrišćanskim učenjacima tokom renesanse i reformacije oživelo zanimanje za hebrejski tekst Starog zaveta, Jevreji su odmah bili optuženi da su dirali u tekst. Činjenica da „kao lav moje ruke i moje noge“ ima tako malo smisla činila je da ta kritika izgleda opravdana. Vidi John Calvin, Commentary on the Book of Psalms, 2 toma (Grand Rapids, Michigan: Eerdmans, 1963), 1:373–74. Uprkos tradicionalnom neprijateljstvu, većina razboritih hrišćanskih naučnika vremenom je priznala da je do tekstualne izmene verovatno došlo zbog obične zabune između vav i jod, a ne zbog bilo kakve tekstualne nepoštenosti sa jevrejske strane. Zamena joda sa vav verovatno je najčešća od tekstualnih varijanti posvedočenih u hebrejskim tekstovima. Kada je jednom došlo do zabune među slovima, Jevreji su izmenjeni tekst verovatno počeli da pretpostavljaju zato što je izbegavao hristološko tumačenje teksta, oko kojeg su hrišćani vodili tako žestoke rasprave.

31. Francis Brown, S. R. Driver i Charles A. Briggs, ur., The BrownDriver-Briggs Hebrew and English Lexicon (Peabody, Massachusetts: Hendrickson, 1996), 500; G. Johannes Botterweck, Helmer Ringgren i Heinz-Josef Fabry, Theological Dictionary of the Old Testament, prev. David E. Green (Grand Rapids, Michigan: Eerdmans, 1995), 303–6.

32. Willem A. Van Gemeren, ur., New International Dictionary of Old Testament Theology and Exegesis, 5 tomova (Grand Rapids, Michigan: Zondervan, 1997), 2:225. Theological Dictionary of the Old Testament navodi: „Upotreba glagola koji predstavlja koren iz značenjske grupe ’kopati’ odlikuje se povezanošću sa imenicama ’jama’, ’bunar’, ’cisterna’, ’sabirni bazen’ i ’grob’.“ G. Johannes Botterweck, Helmer Ringgren i Heinz-Josef Fabry, ur., Theological Dictionary of the Old Testament, 14 tomova (Grand Rapids, Michigan: Eerdmans, 1995), 7:304. Međutim, rečnik daje i specijalizovano značenje: „Osnovno značenje ’kopati’ takođe daje povoda specifičnijem značenju ’isklesati’ (Izlazak 21:33; Psalam 7:16; 2. Dnevnika 16:14; Sirah 50:3).“

33. Ulrich, „The Dead Sea Scrolls and Their Implications“, navodi: „Brojni drugi svici dokumentovali su istu pojavu, pružajući hebrejske originale za čitanja koja se nalaze u LXX, a razlikuju se od masoretskog teksta.“

34. Peter W. Flint, The Dead Sea Psalms Scrolls and the Book of Psalms, ur. F. Garcia Martinez i A. S. Van Der Woude, tom 17, Studies on the Texts of the Desert of Judah (New York: Brill, 1997), 50–116; Peter W. Flint, „The Dead Sea Scrolls and Their Implications for an Edition of the Septuagint Psalter“, u: Ulrich, Der Septuaginta-Psalter und seine Tochterübersetzungen, 341–63.

35. Flint, Dead Sea Psalms Scrolls and the Book of Psalms, 43.

36. Flint, Dead Sea Psalms Scrolls and the Book of Psalms, 88.

37. James Charlesworth i drugi, ur., Miscellaneous Texts from the Judaean Desert, u: Discoveries in the Judaean Desert, 38 tomova (Oxford: Clarendon Press, 2000), 38:160–61.

38. Kristin M. Swenson, „Psalm 22:17: Circling around the Problem Again“, Journal of Biblical Literature 123/4 (2004), 640–41, nap. 12. Podela Psalama na stihove razlikuje se za jedan stih između Septuaginte i engleskih prevoda, pošto Septuaginta stih 1 dodeljuje natpisima — zaglavljima koja pripisuju autorstvo, daju muzičku oznaku i/ili razvrstavaju psalam. Zaglavlje (stih 1 u Septuaginti) Psalma 22 glasi: „Molba za izbavljenje od patnje i neprijateljstva. Horovođi: prema napevu ’Košuta zore’. Psalam Davidov“ (NRSV). Stoga je Psalam 22:17 isto što i Psalam 22:16. Naučnici koriste oba.

39. Pored trideset šest rukopisa Psalama iz Kumrana, tri rukopisa su otkrivena u Nahal Heveru i na Masadi. Takođe je sugerisano, ali pogrešno, da su svici Psalama pronađeni u Nahal Se’elimu i Ein Gediju. Radi objašnjenja: jedan tekst Psalama otkrila je 3. aprila 1960. ekspedicija koju je vodio Jigael Jadin, u prvoj odaji „Pećine pisama“. Taj primerak se skraćeno označava kao 5/6 HevPs, pri čemu je velika pećina sa tri odaje razvrstana kao „Pećina pet-šest“, budući da ima dva otvora. Međutim, naš tekst je nekoliko godina ranije (1951. ili 1952) pronašao jedan beduin, koji je tvrdio da ga je našao u Vadi Sejalu (a to je arapski naziv za Nahal Hever, a ne naziv za Nahal Se’elim, kako se mislilo). Otuda se fragment sa našim tekstom naziva XHev/Se 4.

XHev/Se 4 označava pećinu „X“ (= neizvesnu) u Nahal Heveru, tradicionalno nazvanom Vadi Sejal, rukopis broj 4 (svitak Psalama). U nekim studijama svitak se navodi i kao Se II–IV. Vidi Flint, Dead Sea Psalms Scrolls and the Book of Psalms, 43–44.

(Shon Hopkin, „The Psalm 22:16 Controversy New Evidence from the Dead Sea Scrolls“, BYU Studies Quarterly, tom 44, izdanje 3, članak 9, 9-1-2005, str. 161-172 https://scholarsarchive.byu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=3716&context=byusq; isticanje velikim slovima i podvlačenjem moje)

Odlomci svitka koji je sadržao neke od Psalama otkriveni su u Nahal Heveru, a jedan odlomak sadržao je red iz Psalma 22:16 sa spornom rečju jasno vidljivom. Iako je pismo na odlomku bilo bledo, pod uvećanjem se lako videlo i dešifrovalo. Reč se jasno završavala slovom vav, a ne jod, i stoga je bila glagol u trećem licu množine: „iskopaše“ ili „probodoše“. Tu je bio dokaz da prevodioci LXX nisu „petljali“ sa tekstom, već da su verno preveli hebrejski original koji je bio pred njima. Budući da je ovaj odlomak datiran (prema stilu upotrebljenih slova) u 50–68. godinu n. e., on je gotovo 1000 godina stariji od masoretskog teksta i pokazuje da u bar jednoj od najranijih hebrejskih tradicija Psalma 22 ta reč nije „kao lav“, nego „iskopaše“ ili „probodoše“.

Dr Peter Flint, koji je objavio glavno izdanje ovog odlomka u Discoveries in the Judean Desert, tom 38 (Oxford), napominje da se u irodovskom pismu „vav i jod obično razlikuju, pri čemu je vav uglavnom duži od joda“. Zaista, u ovom slučaju imamo savršen primer za poređenje, budući da je slovo koje neposredno sledi za spornom rečju upravo jod: „moje ruke“ (hydy). Poslednje slovo reči ka’aru je bez sumnje vav kada se uporedi sa početnim slovom sledeće reči, koje je jasno jod. Evo, dakle, hebrejskog rukopisa, prethrišćanskog, sa „iskopaše“ ili „probodoše“.

Ali nisu svi ubeđeni. Neki (koji očigledno nisu pogledali fotografije rukopisa) optužuju dr Flinta da je pogrešno pročitao slovo. Drugi su tvrdili da hebrejska reč rak nikada ne bi mogla značiti „probosti“ i da su hrišćanski tumači pokušavali da od rak (ka’ar) načine neki oblik od hrk, karah, koje zaista znači „kopati“ i (posredno) „probosti“. „Ali“, kažu osporavatelji, „pojava alefa u toj reči isključuje mogućnost da je ona oblik od karah, ’kopati’ ili ’probosti’.“ Drugi su tvrdili da je reč hydy „moje ruke“ „pogrešno napisana“ zato što ima završno h (podrazumevajući da se tekstu ne može verovati u pitanjima pravopisa). Očigledno oni koji donose takav sud nisu svesni da hebrejski jezik kumranskih dokumenata često koristi završno h za obeležavanje krajnjih diftonga (vidi Elisha Qimron, The Hebrew of the Dead Sea Scrolls [Scholars Press, 1986).

Pogledajmo tekst izbliza. Prvo, čini se da izrazu, onako kako stoji u masoretskom tekstu, nedostaje glagol. Zapazimo da masoretska interpunkcija (atnah ispod reči ynIWp–yQihi) stavlja pauzu posle „opkoliše me“, ostavljajući poslednji izraz stiha da stoji sam za sebe. Targum je osetio taj problem i „popravio ga“ dodavanjem glagola „gristi“ (tkn, nehat): „grizući moje ruke i moje noge kao lav“. Ali sada vidimo da najraniji hebrejski izvor nije imao „kao lav“ već je tu reč napisao kao glagol. Ali koji su glagol LXX (kao i sirijski prevod i Vulgata) „videli“ kada su preveli „iskopaše (probodoše) moje ruke i moje noge“?

Glagol sa tri suglasnika rak ka’ar ne pojavljuje se u leksikonima biblijskog hebrejskog. Neki su, međutim, sugerisali da je koren rWk, kur, i da je bio napisan u arhaičnom obliku sa alefom umesto sa vav****. Zaista imamo primere glagola sa srednjim vav koji se pišu sa alefom. Na primer, glagol µWq, kum****, „ustati“, piše se sa alefom u Osiji 10:14, Danilu 2:13; 3:3; 7:16, a reč µWr, rum****, „biti visoko iznad“, isto tako se piše sa alefom u Zahariji 14:10. Dakle, postoji bar razumna mogućnost da je izvorni glagol napisan kao kur bio zapisan sa alefom, tj., ka’ar. Jedan od glagola u hebrejskom koji znači „kopati“ jeste karah (hrk). Prvobitno je taj glagol mogao biti pisan kao rWk kur (završno he dodato je kao rani „označavač samoglasnika“). Ako je tako, Wra}K; može biti alternativno pisanje za WrK;, „iskopaše“.

Zanimljivo je da i sama Masora ukazuje na to da se u Psalmu 22:16 dešava nešto drugačije. Masoretska napomena uz reč yria}K; pokazuje da se ona nalazi dva puta baš u ovom pisanju (sa početnim samoglasnikom hamec). Druga pojava je Isaija 38:13. Masoretska napomena uz taj stih (vidi Perowne, Psalms, str. 248) pokazuje da se, iako se reč u ovom tačnom obliku nalazi dvaput, značenja razlikuju (בתרי שני). „Kao lav“ svakako odgovara smislu Isaije 38:13, pa su pisari očigledno prepoznavali drugačije značenje te reči u Psalmu 22. Trebalo bi, dakle, da zaključimo da je izvorno čitanje verovatno bio glagolski oblik WrK;, karu sa arhaičnim pisanjem Wra}K;, ka’aru****, sa značenjem „kopati“. Prema tome, verzije nisu izmenile značenje hebrejskog teksta, već su ga verno prenele…

Ova proročka slika Davida, slatkog psalmiste Izrailjevog, bila je u savršenom skladu sa porukom kasnijih proroka. Isaija 53:5 govori o Sluzi koji je „proboden“ (ll;jom], mecholal) za naše prestupe, a Zaharija (12:10) opisuje Mesiju kao „probodenog“ (Wrq;D;, daqaru). (Studies in the Biblical Text, Tim Hegg, Psalm 22:16 – „kao lav“ ili „probodoše“? https://www.torahresource.com/EnglishArticles/Ps22.16.pdf; podebljanje moje)

Dakle, svedočanstva pokazuju da, ako je iko dirao u tekst, to svakako nisu bili hrišćani!

Drugi problem jeste to što čitanje „kao lav“ nema apsolutno nikakvog smisla, kao što su neki od prethodnih citata već primetili. Sledeći hrišćanski autor pruža temeljnije objašnjenje zašto je tako:

Da započnem ovu raspravu, dozvolite mi da ukažem na to da je sporna reč ovde u Psalmu 22:16/17c NADALEKO poznat težak TEKSTUALNI (a ne ’teološki’) problem. Da biste stekli osećaj o tome, navešću samo dvojicu naučnika:

„Psalam xxii 17c je stara teškoća koja nikada nije bila zadovoljavajuće objašnjena. Masoretsko ka’ari yaday weraglay, ’kao lav moje ruke i moje noge’, nema smisla, a većina savremenih naučnika slaže se da je tekst iskvaren. Oni se takođe slažu u tome da problem leži u reči ka’ari****, ’kao lav’. Sve drevne verzije, sa izuzetkom Targuma, ovde čitaju glagol, i sledeći njihov trag, većina savremenih naučnika ispravlja konsonantski tekst iz k’ry u k’rw ili krw kako bi se dobio glagol u sufiksnoj konjugaciji 3. lica množine.“ [J.J.M. Roberts, Vetus Testamentum, tom 23, str. 247f]

„Masoretsko ka’ari („kao lav“) predstavlja brojne probleme i teško da može biti ispravno. Mora se pretpostaviti da je došlo do pogrešne vokalizacije konsonantskog teksta“ [Craigie, Peter C. Word Biblical Commentary, Volume 19: Psalms 1-50. Dallas, Texas: Word Books, Publisher, 1998.]

Razloge zbog kojih se ’kao lav’ uglavnom odbacuje (iako se u štampanim hebrejskim biblijama pojavljuje kao masoretski tekst) naučnici navode ovako:

1. Kao što je Roberts istakao, stih nema smisla ako u njemu stoji ’kao lav’. On ističe da pokušaji spasavanja masoretskog čitanja spadaju u dva pristupa:

2. ili stih činite eliptičnim i dopunjujete glagol iz konteksta; ili b. iznova delite stih, tako da 16/17c ZAPOČINJE novi stih, umesto da ga završava.

ali ističe da nijedan od njih nije proizveo ubedljive alternative:

„Pokušaji da se iz ovih zagonetnih reči izvuče nekakav smisao bez pribegavanja tekstualnim ispravkama uglavnom uzimaju jedan od dva oblika: ili se pretpostavlja elipsa glagola u stihu, ili se stih iznova deli. Nijedan pristup, međutim, nije proizveo verodostojno značenje. Targum, idući prvim putem, dopunjuje glagol kojeg nema u masoretskom tekstu: ’oni glođu moje ruke i moje noge kao lav“, ali takva elipsa je neverovatno teška i potpuno neočekivana u kontekstu.“ [op.cit., str.247n2]

Rabinski komentatori (od srednjovekovnih do savremenih) staju na stranu lava, primenjujući eliptičku taktiku:

Tako Raši:

„Kao da su smrvljene u lavljim ustima, i tako je i Jezekija rekao (u Isaiji 38:13): ’kao lav, tako bi mi polomio sve kosti’.“ [napomena Thinktanka: Isaija se razlikuje od odlomka iz Psalma po tome što je glagol „polomio“ EKSPLICITAN u hebrejskom tekstu. U 22:16/17c nema glagola ako se taj oblik prevede sa „kao lav“]

Tako jedan savremeni rabin (A Rabbi Reads the Psalms), priznajući da je masoretsko čitanje „prilično čudno“, zauzima eliptički pristup i dopunjuje glagol iz prve polovine stiha: „družina zlikovaca me je opkolila; (opkolili su) kao lav moje ruke i noge“

Savremeni komentatori bi brzo ukazali na to da predstava lava koji ’opkoljava ruke i noge’ graniči sa besmislicom i svakako nema smisla ni u kontekstu. Zaista, biblijske slike lavova obuhvataju mnogo nasilnije radnje, kao što su:

  • Proždiranje plena / pijenje krvi pobijenih (Brojevi 23:24, u vezi sa Izrailjem; Jeremija 2:30)

  • Kidanje ruke i temena glave (Ponovljeni zakoni 33:20)

  • Rastrzanje i ubijanje čoveka (1. Carevima 13:24; takođe 20:36)

  • Rastrzanje i odvlačenje (Psalam 7:2; 17:12 – uz uobičajeno ’vrebanje’; Osija 5:14)

  • Hvatanje i odvlačenje plena (Isaija 5:28)

  • Rastrzanje plena i jedenje (Jezekilj 19:6; 22:25; Osija 13:7)

  • Drobljenje kostiju (Danilo 6:24)

Profesionalni prevodioci (npr. UBS) priznaju tu teškoću i ističu da „većina prevoda koristi reč koja odgovara radnji ’čopora pasa’“ (npr. griženje ruku i nogu), pozivajući se na sliku koja je na delu na početku stiha [A Handbook on Psalms, Robert G. Bratcher i William D. Reyburn, UBS Handbook Series:1991, str.221].

2. Drugi razlog zbog kojeg se ono ponekad odbacuje (i ispravlja u glagol) jeste to što postoje svedočanstva hebrejskih rukopisa protiv njega – čak i unutar masoretske tekstualne porodice. BHS u kritičkom aparatu navodi dve varijante:

  • k’rw(„nekoliko rukopisa“, Kennicott navodi sedam), glagolski oblik u 3. licu množine od biblijskog hebrejskog korena kara(h), sa značenjem „iskopaše/probodoše“

  • krw(„2 rukopisa“; Kennicott dodaje „na margini trojice“), takođe glagolski oblik. [Zapravo, ovo je ista reč kao k’rw, bez alefa koji se ’uvukao’]

Treba napomenuti da se ove varijante javljaju u rukopisima masoretske porodice. [Za neupućene, ne postoji nikakva ’stvar’ zvana „taj jedan MT“… „MT“ označava porodicu rukopisa od kojih se nijedna dva ne slažu u svim pojedinostima, i ne postoji čvrsta i neupitna pretpostavka da je MT ’original’. Tov, u standardnom delu o Starom zavetu / Tanahu, pokušava to da približi svojim čitaocima:

„Iz prethodnih pasusa postalo je jasno da je jedan od postulata biblijskih istraživanja to da tekst sačuvan u raznim predstavnicima (rukopisima, izdanjima) onoga što se obično naziva masoretskim tekstom ne odražava ’izvorni tekst’ biblijskih knjiga u mnogim pojedinostima. Iako pojam ’izvornog teksta’ nužno ostaje neodređen, uvek će biti opravdano prepoznavati razlike između masoretskog teksta i ranijih ili drugačijih stadijuma biblijskog teksta. Štaviše, čak i kada bismo pretpostavili da MT odražava ’izvorni’ oblik Biblije, i dalje bismo morali da odlučimo koji masoretski tekst odražava taj ’izvorni tekst’, budući da masoretski tekst nije jednoobrazna tekstualna celina, već je i sam predstavljen mnogim svedocima… Slični problemi nastaju kada se MT uporedi sa drugim tekstualnim svedocima, kao što su kumranski svici i pretpostavljeni hebrejski predložak pojedinih drevnih prevoda (napomena Thinktanka: kao što je LXX). Ne znamo koji od svih tih tekstova verno odražava biblijski tekst. Stoga ne treba unapred postulirati da MT odražava izvorni tekst biblijskih knjiga bolje nego drugi tekstovi.“ [OT:TCHB:11, kurziv njegov – podebljanje moje]

3. Svi veoma rani prevodioci(osim nešto kasnijih targumskih pisaca, koji su se bavili tumačećim parafraziranjem) očigledno su imali tekstualne varijante u hebrejskom tekstu pred sobom (ili su ispravljali tekst zbog gore pomenutih teškoća) dok su prevodili – nijedan od njih nije imao „kao lav“ pred sobom!

  • Veliki jevrejski prevodilac Akvila(125. n. e.), u svom prvom izdanju grčkog prevoda ovog odlomka, preveo ga je sa aschuan – „postiđen“ ili „osramoćen“ (čitajući ka’wr umesto ka’rw, prost slučaj premetanja slova – što je ispravio u svom drugom izdanju) [umesto „kao lav“!] [KD, tom 5, in. loc.(str.318ff)]

  • Akvilino drugo izdanje imalo je drugačiji prevod. On ga prevodi istim značenjem (ali drugim grčkim rečima) kao Simah (jevrejski prevodilac za Origena) i Jeronim, sa značenjem „svezaše/vezaše“. Akvila je upotrebio epedasan (aorist od pedaw, „okovati“), dok je Simah upotrebio hos zatountes dasai („kao oni koji nastoje da vežu“). Ponovo, zapazite da je ovaj prevod i (a) glagol i; (b) nije lav… (osmeh)

  • LXX(starija od Ak/Sim/Jeronima) i sirijski prevod (otprilike iz istog vremena kad i Akvila) oboje imaju istu hebrejsku reč pred sobom, ali razumeju osnovno značenje korena „kopati“ [kara(h) I]. Oboje vide glagol „probodoše“ pred sobom. Hebrejski koren bio bi isti onaj koji se nalazi u Psalmu 7:15 („jamu kopa“) kara(h). Zanimljivo je to što je sirijski prevod svestan LXX, ali ne pokazuje sklonost ka korišćenju LXX umesto tadašnjeg proto-masoretskog teksta [Mikra:296]

LXX ipak odražava drevniji tekst od sirijskog prevoda: „U proučavanju i upotrebi drevnih verzija prvo mesto pripada, naravno, LXX, koja može odražavati hebrejski tekst stariji od masoretskog teksta koji nam je poznat, ili bar drugačiji od njega. Uopšteno uzev, to nije slučaj sa Pešitom (sirijskom verzijom). Veoma velik broj studija o odnosu između teksta Pešite i MT slaže se u tome da je hebrejski tekst koji se odražava u Pešiti praktično istovetan sa MT, ili mu je bar veoma blizak. To ukazuje na to da je Pešita nastala nakon što je rani masoretski tekst više-manje bio ustanovljen, što znači posle sredine prvog veka n. e.“ [Mikra:258f]

4. Čak se i druge pojave izraza „kao lav“ razlikuju od ovog oblika. Izraz ’kao lav’ (sa prefiksom kaf „kao“) javlja se u 19 nespornih odlomaka. Od njih,

  • Četiri slučaja uključuju drugu reč za lava (Jov 10:16; Osija 5:14; 13:7; Jeremija 25:38)

  • Tri slučaja imaju konsonantski oblik sličan našem, ali sa drugačijom vokalizacijom [patah umesto kamec] ispod početnog kaf (Brojevi 23:24; 24:9; Jezekilj 22:25)

  • Samo jedan slučaj ima potpuno isti oblik kao naš (Isaija 38:13)

  • Jedan oblik je dominantan (sa završnim cere/h) i javlja se u 11 slučajeva (Postanje 49:9; Psalam 7:2/3; 10:9; 17:12; Jeremija 2:30; 12:8; 49:19; 50:44; Danilo 7:4; Osija 11:10; Mihej 5:8/7)

Zapazite da jedini drugi slučaj u Psalmima (npr. 7:2) ima potpuno drugačiju vokalizaciju/završetak od oblika o kojem je reč. Svaki pojedinačni samoglasnički znak je drugačiji. Na osnovu upotrebe, dakle, možemo sugerisati da bi pisac Psalma 22, da je hteo da kaže „kao lav“, ili (a) upotrebio oblik koji se drugde koristi u Psalmima; ili (b) upotrebio najčešći oblik u hebrejskoj Bibliji – a oba se razlikuju od oblika u našem odlomku. To ukazuje na to da ’kao lav’ NIJE poželjno značenje (mada samo po sebi ne ukazuje na to koje bi moglo biti poželjno značenje). POSLEDNJI oblik koji bi izabrao bio bi onaj koji se koristi samo na jednom drugom mestu u hebrejskoj Bibliji (tj. naš oblik ovde).

5. Postoji priznanje čak i u rabinskoj literaturi da ovaj oblik NE znači isto što i oblik „kao lav“ u odlomku iz Isaije 38!

Keil i Delitzsch iznose ove podatke na videlo u svojoj raspravi o ovom odlomku:

„Uočivši to [teškoću prevoda ’kao lav’ u kontekstu], Masora uz Isaiju xxxviii. 13 primećuje da se k’ari u dva odlomka u kojima se javlja (Psalam xxii. 17, Isaija xxxviii. 13) javlja u dva različita značenja, baš kao što i Midraš tada razume k’ri u Psalmu kao glagol koji se odnosi na obeležavanje čarobnim, magijskim znacima“

Recimo to ponovo, radi jasnoće:

1. Budući da odlomak iz Isaije jasno znači „kao lav“ i budući da Masora kaže da odlomak iz Psalma ima „drugačije značenje“, onda on ne može značiti „kao lav“.

2. Midraš razume oblik u psalmu kao (a) glagol [umesto ’kao lav’] i (b) sa značenjem „obeležavanje ruku i nogu simbolima“.

Već i sama ova poslednja tačka trebalo bi da bude dovoljna da se „kao lav“ isključi iz razmatranja kao poželjan prevod, ali kada se poveže sa ostalim gornjim tačkama, argument postaje veoma, veoma snažan. Šta god taj oblik značio, NAJMANJE JE VEROVATNO da znači „kao lav“.

Ali zapravo postoji i poslednji podatak koji predstavlja izuzetno snažan dokaz protiv ka’rai („kao lav“), a to je jedina pojava ovog stiha u svicima sa Mrtvog mora (DSS).

Svici sa Mrtvog mora (istorijski) prethode masoretskom tekstu za vekove (čak i najkasniji među njima). Psalam 22,17 nalazi se u jednom od tih svitaka iz Nahal Hevera (XHev/Se4, f. 11, red 4), a zbirka se datira u 50–100. godinu nove ere (The Dead Sea Psalms Scrolls and the Book of Psalms, Peter W. Flint, Brill: 1997, str. 43) – opet, vekovima pre svedočanstva MT. Oblik u ovom najstarijem postojećem prepisu Psalma jeste k’ry, sa vav završetkom y, koji ukazuje na glagolski oblik trećeg lica množine („oni“). To je odlučujući dokaz protiv „kao lav“ (mada nam neće nužno pomoći da odlučimo između suparničkih varijanti „oni X“ navedenih ispod). I setite se iz gore rečenog: ova varijanta k’ry pojavila se i u kasnijim varijantama MT. [Podaci o rukopisu sa Mrtvog mora mogu se naći u The Dead Sea Psalms Scrolls and the Book of Psalms, Peter W. Flint, Brill: 1997, str. 83]

To znači da dva najranija svedoka pobijaju opciju „kao lav“…

Ovo su izuzetno snažni podaci, koji potiču od veoma jakih naučnika [npr. Ulrich je glavni urednik biblijskih svitaka iz Kumrana i nosilac katedre „John A. O’Brien“ za hebrejsko Sveto pismo na Univerzitetu Notr Dam], da „kao lav“ NIJE izvorno čitanje.

Dakle, ako je neko menjao tekst, to je bilo u suprotnom smeru… (osmeh) (Glenn Miller, Good Question–did the Christians simply invent the „pierced my hands and feet“ passage in Psalm 22?: http://christianthinktank.com/ps22cheat.html)

Imajući gore navedeno u vidu, obratite pažnju na to kako Targum i Midraš tumače ovaj konkretan odlomak:

17. Jer su me okružili zlikovci[131], koji su kao mnogi psi; skup zlotvora me je opkolio, grizući moje ruke i noge kao lav. (The Psalms Targum: An English Translation, Edward M. Cook, 2001 http://targum.info/pss/ps1.htm)

Jer me opkoliše psi (Psalam 22:17) – to jest, Amanovi sinovi me opkoliše; skup zlikovaca me zatvori (isto) – to jest, Amanove čete me zatvoriše.

**Ruke moje i noge moje učiniše odvratnima**51 (Psalam 22:17). Prema R. Judi, Jestira je rekla: „Iako su Amanovi sinovi vračali nada mnom tako da su u očima Asvirovim moje ruke i noge bile odvratne, ipak mi se dogodilo čudo, te su moje ruke i moje noge zasijale kao safiri.“

Ali R. Nehemija je rekao: Stih treba čitati Na rukama mojim i nogama mojim bi obdaren blagoslovom52, i prenosi gotovo isto značenje kao i stih „Gospod te blagoslovi na mojoj nozi“ (Postanje 30:30). Jestira je, dakle, mislila: Zbog dela mojih ruku blagoslov je došao Asviru.

Fusnote:

51. Reč ka’ari, koja se u JV prevodi kao „kao lav“, a u AV kao „Probodoše“, R. Juda izvodi od k’ar, „ružan, odvratan“.

52. Očigledno, R. Nehemija povezuje ka’ari sa grčkim chara, „naklonost“ ili „blagoslov“. (Midrash on Psalms, preveo William Braude [Yale University Press])

Targum ne samo da preuređuje konsonantski tekst na aramejskom, nego je morao i da dodaje reči kojih u originalu nema kako bi hebrejski tekst imao smisla. A kada je reč o Midrašu, rabini se nisu ni potrudili da prihvate „kao lav“, budući da su očigledno uvideli da to čitanje nema apsolutno nikakvog smisla.

Naposletku, čak i ako radi argumentacije prihvatimo da je „kao lav“ ispravan prevod, to ni na koji način ne potkopava činjenicu da je ovo jasno proročanstvo o bolnoj smrti i potonjem vaskrsenju Gospoda Isusa. Kao što objašnjava vodeći mesijanski jevrejski naučnik:

„Što se tiče Psalma 22:16[17], gotovo svi standardni srednjovekovni hebrejski rukopisi (poznati kao masoretski) čitaju ka’ari, praćeno rečima ’moje ruke i moje noge‘. Prema Rašiju, značenje je ’kao da su smrskane u lavljim ustima‘, dok komentar Mecudat David kaže: ’Oni drobe moje ruke i moje noge kao lav koji je u svojim ustima drobio kosti plena.‘ Dakle, slika je jasna: Ovi lavovi ne ližu psalmistina stopala! Oni ih kidaju i razdiru. S obzirom na metaforički jezik okolnih stihova (up. st. 12-21[13-22]), ova živopisna slika lavova koji razdiru slikovito prenosi veliku telesnu muku stradalnika. Da li bi to na bilo koji način protivrečilo slici raspete žrtve, čije su kosti iščašene, oko koje stoje podrugljivci i rugaju joj se, čija je odeća sa njega skinuta i podeljena među njegovim neprijateljima, čije su noge i ruke probodene ekserima, a telo obešeno na komade drveta?

„’Ali ti ovde nešto izbegavaš‘, prigovarate. ’Odakle su prevodioci Biblije kralja Džejmsa došli do ove ideje o „probadanju“ ruku i nogu? Hebrejski tekst to ne kaže.‘

„Zapravo, Septuaginta, najstariji postojeći jevrejski prevod Tanaha, prva je prevela hebrejski izraz kao ’probodoše moje ruke i noge‘ (koristeći grčki glagol oruxan), a za njom i sirijska Pešita dva ili tri veka kasnije (prevodeći sa baz’u). Ne samo to, nego i najstariji hebrejski prepis Psalama koji posedujemo (iz svitaka sa Mrtvog mora, iz veka pre Ješue) čita glagol u ovom stihu kao ka’aru (a ne ka’ari, ’kao lav‘), a to se čitanje nalazi i u desetak srednjovekovnih masoretskih rukopisa – priznatih kao merodavni tekstovi u tradicionalnoj jevrejskoj misli – gde umesto ka’ari (koje se nalazi u gotovo svim ostalim masoretskim rukopisima) tekstovi imaju ili ka’aru ili karu. (Hebraisti smatraju da to potiče od korena koji znači ’iskopati‘ ili ’probušiti‘.)

„Dakle, najstariji jevrejski prevod (Septuaginta) prevodi ’probodoše‘; najstariji jevrejski rukopis (iz svitaka sa Mrtvog mora) čita ka’aru****, a ne ka’ari****; a nekoliko masoretskih rukopisa čita ka’aru ili karu umesto ka’ari****. Ovo nije hrišćanska izmišljotina. Dok pišem ove reči, pred očima imam kopije rukopisnih dokaza.“ (Dr Michael L. Brown, Answering Jewish objections to Jesus – Messianic Prophecy Objections [Baker Books, Grand Rapids, MI 2003], treći tom, 4.25, str. 125-126; podebljanje moje)

Toliko o ovoj antihrišćanskoj polemici!