Psalam 110:1 – još jedno jasno svedočanstvo o božanstvu Hrista, 2. deo

Nastavljamo naš odgovor na Zatarijeve argumente.

Glasnik Jahvin kao Adoni

Adoni se ne primenjuje samo na Jahvea, već se koristi i za Zapovednika vojske Gospodnje, to jest nebeskih vojski:

„I kad Isus bijaše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovjek stoji prema njemu s golijem mačem u ruci. I pristupi k njemu Isus i reče mu: Jesi li naš ili naših neprijatelja? A on reče: Nijesam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh.“ (sar saba YHWH). „I Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se i reče mu: Šta zapovijeda gospodar moj“ (Adoni) „slugi svojemu?“ (sar saba YHWH) „reče Isusu: Izuj obuću s nogu svojih, jer je mjesto gdje stojiš sveto. I učini Isus tako.“ „Jerihon se zatvori, i čuvaše se od sinova Izrailjevih; niko ne izlažaše, niti ko ulažaše. A Gospod reče Isusu: Evo, dajem ti u ruke Jerihon i cara njegova i junake njegove.“ Isus Navin 5:13-15, 6:1-2

Dovoljno je reći da ovo nije običan Zapovednik, budući da kontekst ukazuje na to da je on GOSPOD, to jest Jahve, koji zatim u samom sledećem poglavlju govori Isusu Navinu.

Postoje i drugi pokazatelji da je ova naročita ličnost uistinu božanska, uključujući i činjenicu da se izraz „Zapovednik vojske GOSPODNJE“ na drugom mestu koristi da opiše Boga nad bogovima, u knjizi proroka Danila:

„Uznese se do sile (vojske) nebeske, i obori na zemlju (dio) od sile (vojske) nebeske i od zvijezda[5], i pogazi ih; I dok Arhistratig ne izbavi iz ropstva“ (sar hassaba); „porad njega žrtva se prekide i postade ugodna njemu, tako da Svetinja opustje.“… „I jaram veriga svojih će utvrditi; prijevara u ruci njegovoj i u srcu njegovom će se povećati, i prijevarom će opustošiti mnoge, i na uništenje mnogih ustaće, i poput jaja rukom smrviće ih.“ Danilo 8:10-11, 25

Ovde je mali rog, koji se suprotstavlja Zapovedniku ili Vojvodi vojske (sar hassaba) i Knezu nad knezovima (sar sarim), isti onaj zli vladar koji se bori protiv Boga nad bogovima:

„Tako će činiti po volji svojoj i uzvisiti se car i uzveličati nad svakim bogom, i govoriće nadmeno i upravljati, dok se ne navrši gnjev; jer sve ovo za svršetak biva. I o svim bogovima otaca svojih neće mariti, ni o pohoti prema ženama, ni o bilo kom božanstvu neće misliti, jer će se nad svima veličati.“ Danilo 11:36-37

U svetlu toga, čini se prilično očiglednim da je Bog nad bogovima ujedno i Zapovednik vojske i Knez nad knezovima, što onda dokazuje da Čovek koji se javio Isusu Navinu nije bio niko drugi do sam Bog nad bogovima, budući da je on Zapovednik vojske GOSPODNJE! Time se pokazuje da hebrejska Biblija ipak koristi Adoni za Jahvea Boga, pošto je upravo to bio onaj Čovek koji se javio Isusu Navinu.

Postoje i dodatni dokazi koji pokazuju da je taj isti Zapovednik ujedno i Anđeo Božji/GOSPODNJI. Na primer, i Zapovednik i Anđeo javljaju se s isukanim mačem u ruci i primaju obožavanje od svojih podanika:

„Ali se razgnjevi Bog što on pođe; i stade anđeo Gospodnji na put da mu ne da; a on sjeđaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja. A kad magarica vidje anđela Gospodnjega gdje stoji na putu s golijem mačem u ruci, svrnu magarica s puta i pođe preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.“… „Tada Gospod otvori oči Valamu, koji ugleda anđela Gospodnjega gdje stoji na putu s golijem mačem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim. I reče mu anđeo Gospodnji: Zašto si bio magaricu svoju već tri puta? Evo, ja izidoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji. Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene već tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih već ubio, a nju bih ostavio u životu. A Valam reče anđelu Gospodnjemu: Zgriješio sam, jer nijesam znao da ti stojiš preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja ću se vratiti. A anđeo Gospodnji reče Valamu: Idi s tijem ljudima, ali samo ono govori što ti ja kažem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.“ Brojevi 22:22-23, 31-35

Štaviše, obojica zapovedaju ljudima da izuju obuću sa svojih nogu u njihovom prisustvu, i obojica se poistovećuju sa Jahveom Bogom:

„A Mojsije pasijaše stado Jotoru, tastu svojemu, svešteniku Madijamskomu, i odvede stado preko pustinje, i dođe na goru Božiju Horiv. I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagorijeva. I Mojsije reče: Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagorijeva kupina. A Gospod, kad ga vidje gdje ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me. A Bog reče: Ne idi ovamo. Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mjesto gdje stojiš sveta zemlja. Još reče: Ja sam Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah bijaše gledati u Boga.“ Izlazak 3:1-6

Stoga se čini prilično izvesnim da su Zapovednik i Anđeo jedan te isti, što je veoma znakovito budući da se ovaj naročiti Anđeo ne oslovljava samo sa Adoni, nego se naziva i Adonai!

„Potom dođe anđeo Gospodnji i sjede pod hrastom u Ofri, koji bijaše Joasa Avijezerita; a sin njegov Gedeon vrsijaše pšenicu na gumnu da bi pobjegao s njom od Madijana. I javi mu se anđeo Gospodnji i reče mu: Gospod je s tobom, hrabri junače! A Gedeon mu reče: O gospodaru moj!“ (Adoni), „Kad je Gospod s nama, zašto nas snađe sve ovo? I gdje su sva čudesa njegova koja nam pripovijedaše oci naši govoreći: Nije li nas Gospod izveo iz Misira? A sada nas je ostavio Gospod i predao nas u ruke Madijanima. A Gospod ga pogleda i reče mu: Idi u toj sili svojoj i izbavićeš Izrailja iz ruku Madijanskih. Ne poslah li te? A on mu reče: O Gospode,“ (Adonai), „čim ću izbaviti Izrailja? Eto, rod je moj najsiromašniji u plemenu Manasijinu, a ja sam najmanji u domu oca svojega. Tada mu reče Gospod: Ja ću biti s tobom, te ćeš pobiti Madijance kao jednoga. A Gedeon mu reče: Ako sam našao milost pred tobom, daj mi znak da ti govoriš sa mnom. Nemoj otići odavde dokle se ja ne vratim k tebi i donesem dar svoj i stavim preda te. A on reče: Čekaću dokle se vratiš. Tada otide Gedeon, i zgotovi jare i od efe brašna hljebove prijesne, i metnu meso u kotaricu a juhu u lonac, i donese mu pod hrast i postavi. A anđeo Božji reče mu: Uzmi to meso i te hljebove prijesne i metni na onu stijenu, a juhu prolij. I on učini tako. Tada anđeo Gospodnji pruži kraj od štapa koji mu bješe u ruci i dotače se mesa i hljebova prijesnijeh; i podiže se oganj sa stijene i spali meso i hljebove prijesne. I anđeo Gospodnji otide ispred očiju njegovijeh. A Gedeon, videći da bješe anđeo Gospodnji, reče: Ah, Gospode Bože! Zato li vidjeh anđela Gospodnjega licem k licu? A Gospod mu reče: Budi miran, ne boj se, nećeš umrijeti. I Gedeon načini ondje oltar Gospodu i nazva ga mir Gospodnji. Stoji i danas u Ofri Avijezeritskoj.“ Sudije 6:11-24

Kontekst jasno pokazuje da je GOSPOD koji je govorio Gedeonu isti onaj Anđeo Božji koji mu se javio. To znači da se ovaj naročiti Anđeo naziva Adoni, Adonai i Jahve, i to sve u istom poglavlju!

Ovo nije jedini put da se ovaj naročiti Glasnik oslovljava kao Adoni:

„Dvadeset četvrtoga dana jedanaestoga mjeseca, a to je mjesec Savat, druge godine Darijeve, dođe riječ Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idova, govoreći: Vidjeh noću, a to čovjek jahaše na konju riđu, i stajaše među mirtama koje bijahu u dolu, a za njim bijahu konji riđi, šareni i bijeli. I rekoh: Što je ovo, gospodaru moj?“ (adoni), „A anđeo koji govoraše sa mnom reče mi: Ja ću ti pokazati što je ovo. Tada čovjek koji stajaše među mirtama progovori i reče: Ovo su koje posla Gospod da oblaze zemlju. I oni progovoriše anđelu Gospodnjemu koji stajaše među mirtama, i rekoše: Mi obidosmo zemlju, i gle, sva zemlja počiva i mirna je.“ Zaharija 1:7-11

Postoje i dodatni razlozi da se ovaj Glasnik posmatra kao Bog, kao što je činjenica da Anđeo stvara, spasava, oprašta grehe, donosi sud nad Božjim neprijateljima, biva obožavan kao Bog, sam sebe naziva Bogom i nosi samo ime i suštinu Božju (upor. Postanje 16:7-14; 31:10-13; 48:15-16; Izlazak 3:1-6; 23:20-21; Sudije 2:1-5; 13:3-24; 2. Samuilova 14:17, 20; 2. Carevima 19:32-37; Psalam 34:6-7; Isaija 63:9; Zaharija 3:1-4).

Evo kako profesor Eliot R. Volfson objašnjava to što ovaj Anđeo u sebi nosi ime Božje i kakav uticaj to ima na jevrejsku teologiju i egzegezu:

„Tekstualni dokazi za ovaploćenje božanskog u anđeoskom liku nalaze se u odlomcima u kojima postoji namerno mešanje anđela Božjeg i samog božanstva (Postanje 16:9-13, 18:2, 21:7, 22:11, 31:11, 33:11-13; Izlazak 3:2 i dalje, 14:19, 23:21, 32:34; Isus Navin 5:13-15; Sudije 2:1, 4, 5:23, 6:11 i dalje, 13:3 i dalje; Isaija 63:9; Psalam 34:8). U takvim slučajevima, prelaz u pripovesti sa Boga na anđela ukazuje na činjenicu DA SE BOG POJAVLJUJE U OBLIČJU ANĐELA. Jedan biblijski stih koji je izuzetno značajan za razumevanje ove drevne izrailjske predstave jeste Božja izjava da Izrailjci treba da poslušaju anđela kojeg je poslao pred njima i da mu se ne protive, jer je njegovo ime u njemu (Izlazak 23:21). Granica koja razdvaja anđela i Boga SUŠTINSKI JE ZAMAGLJENA, jer time što nosi ime, KOJE OZNAČAVA MOĆ BOŽANSKE PRIRODE, anđeo JESTE OTELOVLJENJE BOŽJE LIČNOSTI. Posedovati ime ne znači samo biti zaodenut božanskim autoritetom; to znači da je anđeo ONTOLOŠKI ovaploćeno prisustvo božanskog koje se ispoljava u promisliteljskoj brizi za Izrailj … Ova zamisao, posvedočena i u starijim jevrejskim mističkim tekstovima, saglasna je s onim što se nalazi u samim biblijskim tekstovima; to jest, drevno izrailjsko verovanje bilo je DA BOG MOŽE DA SE JAVI LJUDSKIM BIĆIMA KAO ANĐEOSKO PRISUSTVO, a oblik koji je to prisustvo uzimalo BIO JE OBLIK ANTROPOSA. Anđeoski oblik je, dakle, odeća (kako su to kasniji kabalisti izrazili) u koju je božansko zaodenuto kada se ispoljava u svetu u obličju antroposa. Jasno je da ovu pojavu, koja je upadljivo slična hristološkom poistovećivanju Isusa sa SLAVNIM ANĐELOM, treba svrstati u primer ovaploćenja, za razliku od antropomorfizacije.

„… Tvrdio bih da je mogućnost da Bog uzme oblik anđela jedan od temeljnih mitova koji oblikuju liturgijsku uobrazilju u rabinskoj praksi. Ono što biblijska predstava podrazumeva izričito je izraženo u nekoliko midraških izvora. Tako se, u jednom kontekstu, ta stvar egzegetski povezuje s izrazom ’zapovednik vojske Gospodnje‘ (Isus Navin 5:14): ’Ja sam zapovednik odozgo, i na svakom mestu gde sam ja viđen, viđen je i Sveti, blagosloven da je.‘ Naročito anđeosko biće koje služi kao poglavar nebeske vojske nije u ovom tekstu imenovano, ali je ono što odlomak podrazumeva jasno: sa teofanijskog stanovišta, najviši anđeo i Bog SU FENOMENALNO ZAMENLJIVI, jer na svakom mestu gde se pojavljuje onaj prvi, POJAVLJUJE SE I ONAJ DRUGI. Nije reč samo o tome da to dvoje idu zajedno, VEĆ O TOME DA LIČE JEDNO NA DRUGO DO TE MERE DA JE ONTOLOŠKA RAZLIKA IZMEĐU NJIH ZAMAGLJENA…“ (Christianity in Jewish Terms, prir. Tikva Frymer-Kensky, David Novak, Peter Ochs, David Fox Sandmel, Michael A. Signer [Westview Press, član Perseus Books Group, 2000], str. 244-245; podebljanje i verzal naši)

Profesor Volfson nije usamljen u tome, budući da evo šta jedan liberalni profesor tvrdi o Anđelu/Glasniku Gospodnjem i o veri blaženog apostola Pavla u božanstvo Hrista:

„Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, Pavle kaže da je Hristos, a ne čovek Isus, bio taj koji je od početka stvaranja postojao u „obličju Božijem“, ali se potom sam ponizio, rodivši se u obličju smrtnog ljudskog bića (Filipljanima 2:6-7). Pavle iznosi prilično zapanjujuću tvrdnju da se ovaj kosmički Hristos, vekovima pre nego što se rodio kao ljudsko biće, ISPOLJIO KAO JAHVE, BOG IZRAILJA. On posebno ukazuje na vreme Mojsija, kada su Izrailjci ’videli‘ Jahvea kao tajanstveni oblak-vatru: „A Gospod iđaše pred njima danju u stupu od oblaka vodeći ih putem, a noću u stupu od ognja svijetleći im, da bi putovali danju i noću.“ (Izlazak 13:21).

„Pavle kaže da je Bog koji je vodio Izrailjce kroz Crveno more i tokom njihovih četrdesetogodišnjih lutanja po pustinji, onaj koga su nazivali Stenom, BIO HRISTOS (1. Korinćanima 10:4; Ponovljeni zakoni 32:4, 18). On ne objašnjava pojedinosti svog gledišta, ali zamisao da je postojao JEDAN ’GORNJI‘ JAHVE, koji ostaje neviđen, ponekad nazivan ’Bogom nazvanim Svevišnji‘, kao i JEDNO ’DONJE‘ ISPOLJENJE TOG ISTOG BOGA, NAZVANO ’JAHVE GLASNIK‘, koje se s vremena na vreme u ljudskoj istoriji pojavljuje na zemlji na vidljiv način, BILA JE UOBIČAJENA U RAZLIČITIM OBLICIMA JUDAIZMA PAVLOVOG DOBA. Taj donji Jahve nije od tela i krvi, iako se u nekim pripovestima čini da se ’materijalizuje‘, ali kada se pojavi, onda biva ’uzet gore‘ ili u jednom slučaju nestaje u plamenu ognja.

„Ovo je veoma srodno grčkoj predstavi o neizrecivom Bogu koji se u nižem svetu ispoljava kao ’Reč‘ ili Logos, što je bio sastavni deo platonističke i stoičke kosmologije. Zamisao o Logosu preuzeo je jevrejski filozof Filon, Pavlov savremenik, kako bi se izborio sa odlomcima u hebrejskoj Bibliji KOJI KAO DA UPUĆUJU NA DVA JAHVEA, JEDNOG GORNJEG I JEDNOG DONJEG. U Novom zavetu Jovanovo jevanđelje u celosti usvaja zamisao o Logosu, ali iznosi zapanjujuću tvrdnju da je „Logos postade tijelo“, misleći na Isusovo rođenje (Jovan 1:1, 14). To je srodno Pavlovom gledištu o preegzistentnom Hristu. U obličju Boga, koji je sam sebe ponizio i rodio se od žene.

„Pavle o preegzistentnom Hristu kao ispoljenju Jahvea ne kaže mnogo više osim toga da je bio prisutan u Mojsijeve dane. Pavle je u potpunosti usredsređen na drugi kraj istorije, na okončanje onoga što naziva „sadašnjega vijeka zloga“ (Galatima 1:14 [sic]). Ono što Isus za Pavla predstavlja jeste jedno i samo jedno – kosmički, preegzistentni Hristos, koji je „koji se rodi od žene“, kao smrtno ljudsko biće od tela i krvi, sada preobraženo u Duha koji oživljava. To je ono što je Pavla pokretalo i najviše ga oduševljavalo. Za njega je to objašnjavalo samo stvaranje iz Postanja i davalo smisao svoj potonjoj ’krvi, znoju i suzama‘ ljudske povesti. Ljudi su stvoreni da postanu bogovi! „naša prolazna mala nevolja“ pripremala ih je za „preizobilno i neizmjerno vječno bogatstvo slave“ (2. Korinćanima 4:17).

„U hebrejskoj Bibliji Jahve, Jedini Bog Izrailja, objavio je: „Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga.“ … „da će im se pokloniti svako koljeno, i zaklinjati se svaki jezik.“ (Isaija 45:22-23). Pavle navodi upravo ovaj izraz iz Isaije, ali sada znakovito dodaje: „Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ (Filipljanima 2:10-11). Hristos kao novouzvišeni Gospod kosmosa JESTE FUNKCIONALNI EKVIVALENT JAHVEA.“ (Džejms D. Tejbor, Paul and Jesus: How the Apostle Transformed Christianity [Simon & Schuster, New York, NY 2012], šesto poglavlje: A Mystical Union, str. 133-135; podebljanje i verzal naši)

7. Doslovan izraz na hebrejskom, „glasnik Jahve“, obično se prevodi kao „anđeo Jahvin“, ali to nije najbolji izbor za engleski jezik, budući da reč „anđeo“ u engleskom nosi sopstveni niz konotacija sasvim različitih od hebrejskih. Na hebrejskom upotrebljeni izraz, malak Yahweh, OZNAČAVA ISPOLJENJE JAHVEA, a ta ličnost govori i dela kao Jahve u prvom licu, pojavljujući se i odlazeći, ponekad u plamenu ognja (vidi Postanje 16:10; 18:33; 22:11; Izlazak 3:2; Sudije 13:20). Postoji nekoliko odlomaka u kojima se ova „dva Jahvea“ pominju u jednom jedinom stihu: „„Tada pusti Gospod“ (dole) „na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“ (gore) „s neba““ (Postanje 19:24). (Isto, str. 257; podebljanje i verzal naši)

Dakle, Tejbor ne samo da spremno priznaje da je Pavle verovao da je Hristos Jahve Bog koji se tokom starozavetnog perioda javljao svojim svetima poput Mojsija, nego čak i priznaje da su pojedini pravci judaizma mogli da vide da hebrejska Biblija postavlja dva različita entiteta kao Jahvea Boga, jednog vidljivog i drugog nevidljivog!

Drugi liberalni novozavetni naučnik, Džejms D. G. Dan, ide dotle da tvrdi da Anđeo nije zaseban božanski Glasnik kojeg je Jahve poslao, već je ista Ličnost kao i Jahve!

„Značajniji je ’anđeo Jahvin‘, naročito u svetlu toga što [hrišćanski apologeta iz drugog veka] Justin poistovećuje anđela Jahvinog sa predpostojećim Hristom (gore, str. 132). Ipak, razumeti anđela Jahvinog kao biće koje je na neki način nezavisno od Jahvea u osnovi znači pogrešno razumeti ono što su drevni pisci imali na umu. Jer dovoljno je jasno čak i iz površnog proučavanja odlomaka o kojima je reč da je ’anđeo Jahvin‘ naprosto način govora o samom Jahveu. Tako, pošto se anđeo Gospodnji javio Agari i progovorio joj, pripovest se nastavlja: ’„Tada Agara prizva ime Gospoda koji govori s njom: Ti si Bog koji vidi. Jer govoraše: Zar još gledam iza onoga koji me vidje?“‘ (Postanje 16:13). Slično tome, u drugoj verziji iste priče anđeo Božji govori u prvom licu kao Bog (21:17 i dalje). U Jakovljevom snu anđeo Božji kaže: ’„Ja sam Bog od Vetilja“‘ (31:11-13). U teofaniji u gorućem grmu onaj koji se javlja Mojsiju opisuje se i kao ’anđeo Gospodnji‘ i kao ’Bog Avrama, Isaka i Jakova‘ (Izlazak 3:2-6). Naposletku, mogli bismo zapaziti Sudije 2:1, gde ’anđeo Gospodnji‘ kaže: ’„Izveo sam vas iz Misira“… „Neću pokvariti zavjeta svojega s vama dovijeka.“…‘. Jasno je da je u svim ovim slučajevima nemoguće razlikovati anđela Jahvinog od samog Jahvea; oni su očigledno jedna te ista ličnost. A isto je najverovatnije tačno i za druge odlomke gde se ’čovek‘ javlja Avramu (Postanje 18 – ’Gospod‘), Jakovu (Postanje 32:24-30 – ’„Boga vidjeh licem k licu“‘) i Isusu Navinu (Isus Navin 5:13-15). Nešto je dvosmisleniji položaj anđela koji je vodio Izrailj kroz izlazak i lutanja po pustinji (Izlazak 14:19; 23:20, 23; 32:34; 33:2 i dalje; Brojevi 20:16), ali izgleda da zapravo važi isto poistovećivanje, budući da se božansko prisustvo u stubu od ognja i od oblaka smatra i ’anđelom Božjim‘ i ’Gospodom‘ u Izlasku 14:19 i dalje, 24. Drugim rečima, i u ovim slučajevima ’anđeo‘ je način opisivanja prisustva i spasiteljske sile Jahvea.

„Ukratko, čini se da je ovaj govor o anđelu bio rani, još uvek nerazvijen pokušaj da se govori o Božjem imanentnom delovanju među ljudima i unutar zbivanja na zemlji, a da se pritom ne pribegne pukom antropomorfizmu niti napusti vera u njegovu svetu drugost…“ (Džejms D. G. Dan, Christology in the Making – A New Testament Inquiry into the Origins of the Doctrine of the Incarnation [William B. Eerdmans Publishing Co. Grand Rapids, MI; drugo izdanje 1989], V. Duh ili anđeo?, 20. Anđeo Gospodnji, str. 150; podebljanje i primedbe u uglastim zagradama naši)

Iako odbacujemo shvatanje da Anđeo nije Ličnost različita od Jahvea – budući da je iz Starog zaveta jasno da jeste – ipak se slažemo s Danom u tome da se ovaj naročiti Glasnik poistovećuje sa samim Jahveom.

To znači da imamo jasan dokaz da hebrejska Biblija ne uči unitarijanizam. Starozavetni podaci o Anđelu Jahvinom van svake razumne sumnje dokazuju da su nadahnuti starozavetni pisci znali da je Božje večno Biće beskrajno složeno, tako da ga deli više od jedne božanske Ličnosti.

A budući da se ovaj Glasnik Božji naziva Adoni, to pruža dodatan dokaz da se reč Adoni koristi za Boga, pošto ovaj Anđeo nije stvorenje, već sam Bog Svemogući koji se pojavljuje kao izaslanik Božji.

Ovim dolazimo do kraja ovog dela našeg pobijanja. Molimo vas da pređete na treći deo.