Prorok širka opet udara! · Apologetizam by Sam Shamoun

Kuran tvrdi da nikada nije postojao poslanik/apostol niti prorok kojeg Sotona nije prevario da izgovori njegove reči kako bi zaveo ljude:

„Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio, a zatim bi učvrstio Svoje reči, a Allah sve zna i mudar je. Da bi ono što je Sotona ubacio učinio iskušenjem za one u čijim srcima je bolest i za one čija su srca okorela. A zaista su nevernici u beskrajnoj neslozi.“ S. 22:52-53 Hilali-Khan

Prema islamskoj tradiciji, ovi stihovi su „objavljeni“ da uteše Muhameda zato što ga je đavo nadahnuo da hvali tri paganske boginje Mekanaca, što je događaj poznat kao „Sotonski stihovi“:

I nismo pre tebe poslali nijednog poslanika rasūl — a to je prorok kome je zapoveđeno da prenese Poruku — niti proroka nabī — onoga kome nije zapoveđeno da prenese išta — a da mu, kada bi učio Pismo, Sotona nije ubacio u njegovo učenje ono što nije iz Kurana, ali što bi onima kojima je on prorok bio poslat bilo ugodno. Prorok je, na skupu ljudi iz Kurejša, nakon što je proučio sledeće stihove iz sūrat al-Najm „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ 53:19-20 dodao, usled toga što mu ih je Sotona nabacio na jezik, a da toga on Prorok nije bio svestan, sledeće reči: ,to su uzvišene ždralice al-gharānīq al-‘ulā i njihovom zauzimanju se doista treba nadati‘, pa su oni ljudi iz Kurejša time bili oduševljeni. Gavrilo ga je, međutim, kasnije obavestio Proroka o tome, da je to Sotona nabacio na njegov jezik, i on je zbog toga bio ožalošćen; ali je potom utešen sledećim stihom, kako bi bio uveren u Božije zadovoljstvo time: Bog poništava ukida ono što Sotona nabaci, a zatim Bog potvrđuje Svoje objave. A Bog je Znalac Sotoninog nabacivanja onoga što je pomenuto, Mudar u tome što mu Sotoni omogućava da čini takve stvari, jer On čini šta hoće. (Tafsir al-Jalalayn: https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=22&tAyahNo=52&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

Da bi ono što je Sotona nabacio učinio iskušenjem proverom za one u čijim srcima je bolest razdor i licemerje i za one čija su srca otvrdnula naime za idolopoklonike otvrdnule prema prihvatanju istine. Jer zlotvori nevernici zaista su u krajnjem prkosu u dugotrajnoj zavadi sa Prorokom i vernicima jer je njegov jezik pomenuo njihove bogove na način koji im je bio ugodan, a to je kasnije poništeno. (Isto: https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=22&tAyahNo=53&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

„Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio.“ [22:52]. Komentatori Kurana rekli su: „Kada je Alahov Poslanik video da ga njegov narod izbegava, ožalostilo ga je njihovo odbacivanje poruke koju im je doneo i potajno je poželeo da mu Alah, uzvišen je On, objavi nešto što bi njega i njegov narod približilo jedne drugima, jer je žarko želeo da ih vidi kako prihvataju veru. Jednoga dana seo je na jedan od skupova Kurejšija koji je okupio veliki broj njihovih pripadnika, i poželeo je da mu Alah, uzvišen je On, toga dana ne objavi ništa što bi ih od njega odbilo. Alah, uzvišen je On, objavio mu je tada suru al-Najm „Tako Mi zvezde kad zalazi,“ [sura 53]. Alahov Poslanik ju je učio, ali kada je stigao do „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ [53:19-20], đavo mu je stavio na jezik ono što je potajno želeo i čemu se nadao, te je rekao: ,Ovo su moćne ždralice (gharaniq) i njihovom zauzimanju se treba nadati‘. Kada su Kurejšije to čule, bile su veoma zadovoljne. Alahov Poslanik nastavio je da uči do kraja sure, a zatim je pao ničice. Svi muslimani učinili su isto i pali ničice, a pali su ničice i svi idolopoklonici koji su bili prisutni. Svi prisutni, bilo musliman bilo nevernik, pali su ničice osim al-Valida ibn al-Mugire i Ebu Uhjahe Sa'ida ibn al-'Asa, koji su bili previše poodmakli u godinama i nisu mogli da padnu ničice, ali su obojica zagrabili šaku prašine i na nju spustili čela. Kurejšije su se zatim razišle, radosne zbog onoga što su čule. Rekli su: ,Muhamed je pomenuo naše idole rečima hvale. Znamo da Alah daje život i uzima ga, On stvara i daje opskrbu, ali će se ovi naši idoli zauzimati za nas kod Njega. Sada kada ih je Muhamed pridružio, svi smo uz njega‘. Te večeri Gavrilo je došao Alahovom Poslaniku i rekao: ,Šta si to uradio? Proučio si ljudima ono što ja nisam doneo od Alaha, i rekao si ono što ti ja nisam rekao‘. ('Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul: https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=86&tSoraNo=22&tAyahNo=52&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

Dovoljno je reći da je ovo ogromna sramota za Muhamedov kredibilitet, budući da nijedan istinski Božiji prorok i apostol nikada nije bio nasamaren da pomeša Sotonu i njegove poruke sa Bogom i njegovim objavama.

Uostalom, ako Muhamed nije mogao da razlikuje đavolove reči od reči svoga gospoda, onda musliman nema načina da sa apsolutnom sigurnošću zna da njihov prorok zapravo nije bio prevaren da poveruje kako je ostatak poruke došao od Alaha preko Gavrila, dok je u stvarnosti to bio samo još jedan sloj sotonske obmane.

Drugim rečima, kakvu garanciju muslimani imaju da se Sotona od samog početka nije javljao Muhamedu kao Gavrilo, a kasnije ga nadahnuo da izgovori stihove koji hvale paganske boginje, samo da bi mu se potom ponovo javio kao Gavrilo i ukorio ga, kako bi Muhameda odvratio od svoga traga? Ima li boljeg načina da se Muhamed spreči da shvati kako ga je sve vreme Sotona nadahnjivao da zavodi ljude da ga slede na svoju večnu sramotu i propast?

Činjenica je da ova epizoda sa „Sotonskim stihovima“ samo dokazuje da je Muhamed bio prevarant kojim se đavo služio da zavede čovečanstvo da poveruje kako je on poslanik poslat od Boga.

Kao da to nije dovoljno loše, ovi tekstovi koji su navodno „spušteni“ u svetlu toga što je Sotona nadahnuo svoga slugu Muhameda uvode još jedan ogroman promašaj.

Kao što sam ranije naznačio, ne postoji dokaz ni iz Svetog pisma ni iz Kurana da je ijedan istinski prorok ili poslanik ikada bio prevaren da objavljuje đavolove reči. Zapravo, postoji obilje dokaza koji opovrgavaju ovu laž.

Na primer, istinska Božija Reč je izričito jasna da Sotona nije imao nikakvu moć niti uticaj nad Hristom, koji je s lakoćom nadvladao sve što je đavo bacio na njega:

„Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša. I postivši dana četrdeset i noći četrdeset, naposljetku ogladnje. I pristupi k njemu kušač i reče: Ako si Sin Božiji, reci da kamenje ovo postanu hljebovi. A on odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih.“

„Tada ga đavo odvede u Sveti grad i postavi ga na krilo hrama, Pa mu reče: Ako si Sin Božiji, skoči dolje, jer je pisano: Anđelima svojim zapovijediće za tebe, i uzeće te na ruke, da kako ne zapneš za kamen nogom svojom. A Isus mu reče: I ovo je napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svojega.“

„Opet ga uze đavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu, I reče mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se. Tada mu Isus reče: Idi od mene, Satano, jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi! Tada ga đavo ostavi, i gle, anđeli pristupiše i služahu mu.“ Matej 4:1-11

„Sad je sud ovome svijetu; sad će knez ovoga svijeta biti izbačen napolje. I kada ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući sebi.“ Jovan 12:31-32

„Neću više mnogo govoriti s vama, jer dolazi knez ovoga svijeta, i u meni nema ništa.“ Jovan 14:30

„A pošto ta djeca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udjela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, I da izbavi one koji iz straha od smrti cijeloga života bijahu krivci za svoje robovanje.“ Jevrejima 2:14-15

„Onaj koji tvori grijeh od đavola je, jer đavo griješi od početka. Radi toga se javi Sin Božiji da razori djela đavolja.“ 1. Jovanova 3:8

Sam Kuran svedoči da Sotona nije uspeo da se odupre ni Isusu ni njegovoj svetoj majci, koji su božanski bili zaštićeni od toga da ih neprijatelj ikada uprlja ili pokvari:

„Kada Joakimova žena reče: „Gospodaru moj, ovo što je u stomaku mom ja zaista zavetujem Tebi na službu, pa primi to od mene, Ti si, zaista, Svečujući i Sveznajući.“ A nakon što je rodila, ona reče: „Gospodaru moj, rodila sam žensko!“- A Allah najbolje zna šta je ona rodila.“A muško nije kao žensko. Dala sam joj ime Marija. Ja nju i njeno potomstvo stavljam pod Tvoju zaštitu od prokletog đavola.““ S. 3:35-36 Pickthall

Evo kako su Muhamed i njegovi sledbenici tumačili gornji odlomak:

A kada ju je rodila devojčicu, a nadala se dečaku budući da su samo muškarci posvećivani službi Bogu, rekla je s izvinjenjem: ,O Gospode, rodila sam žensko‘ — a Bog je vrlo dobro znao šta je rodila, umetnuta rečenica koja predstavlja Božiji govor, po jednoj varijanti čitanja umesto wada‘at ,ona je rodila‘ stoji wada‘tu ,ja sam rodila‘, čime ovo postaju Hanine reči, tj. ,a Bog vrlo dobro zna šta sam rodila‘; muško koje je tražila nije kao žensko koje joj je darovano, jer je ono određeno za službu Bogu, dok ona za to ne bi bila podobna zbog svoje manje telesne snage, svojih stidnih mesta, dejstva menstruacije na nju i tako dalje. ,I nazvala sam je Merjema i poveravam je Tebi sa njenim semenom njenom decom da ih zaštitiš od prokletog prognanog Sotone‘. U jednom hadisu stoji: ,Svako novorođenče Sotona dodirne i ono život počinje plačem, osim Merjeme i njenog sina‘, kako prenose dvojica šejhova Bukhārī i Muslim. (Tafsir al-Jalalayn: https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=3&tAyahNo=36&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; naglasak moj)

Alahova izjava da je Merjemina majka rekla…

„Ja nju i njeno potomstvo stavljam pod Tvoju zaštitu od prokletog đavola.“ znači da je ona tražila utočište kod Alaha od zla Šejtana, za nju i njeno potomstvo, tj. za `Isaa. Alah je uslišio njenu molbu, jer je `Abdur-Razzak zabeležio da je Ebu Hurejre rekao da je Alahov Poslanik rekao…

(Svako novorođeno dete Šejtan dodirne kada se rodi, i dete počne da plače zbog tog dodira, osim Merjeme i njenog sina.)

Ebu Hurejre je zatim rekao: „Prouči ako želiš…

„Ja nju i njeno potomstvo stavljam pod Tvoju zaštitu od prokletog đavola.““ Dva Sahiha zabeležila su ovaj hadis. (Tafsir Ibn Kathir: https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/3/35/; naglasak moj)

LX: „Ja nju i njeno potomstvo stavljam pod Tvoju zaštitu od prokletog đavola.“ (3:36)

4274. Prenosi se od Ebu Hurejre da je Prorok rekao: „Nema deteta koje se rodi a da ga Šejtan ne dodirne kada se rodi, te ono ispusti krik zato što ga je šejtan dodirnuo — osim Merjeme i njenog sina.“ Zatim je Ebu Hurejre rekao: „Prouči ako želiš, „Ja nju i njeno potomstvo stavljam pod Tvoju zaštitu od prokletog đavola.“ (3:36)“. (Aisha Bewley, Sahih zbirka al-Buharija, Poglavlje 68. Knjiga tafsira: https://aishabewley.netlify.app/bukhari30: naglasak moj)

Primetite da je sam Muhamed izjavio da su jedina dva ljudska bića koja Sotona nije mogao da dodirne, a time i da pokvari, bili Marija i njen slavni Sin. To znači da je đavo bio u stanju da dodirne i uprlja Muhameda od njegovog rođenja, što objašnjava zašto sami islamski izvori ističu koliko je on zaista bio nemoralan i zao.

Ipak, ovo muslimane stavlja pred dilemu. Ako je Muhamed bio u pravu da su SVI poslanici i proroci u nekom trenutku bili pod uticajem i nadahnućem Sotone, onda to znači da Isus ne može biti poslanik i/ili prorok. Prema Muhamedovoj logici, Isus i njegova majka moraju biti veći od svih poslanika i proroka, štaviše veći od svih ljudskih stvorenja. Stoga su Isus i njegova majka ili anđeoska bića ili moraju biti božanski po prirodi.

Sažimam problem Muhamedovih tvrdnji kako bih izazvao svakog muslimana da pruži pošten i dosledan odgovor:

Svaki poslanik i prorok bio je u nekom trenutku svoje službe nadahnut od Sotone.
Svako ljudsko biće bilo je uprljano Sotoninim dodirom pri svom rođenju.
Isusa i njegovu majku đavo nikada nije dodirnuo.
Niti je Isusa đavo ikada prevario da izgovori njegove objave, za razliku od Muhameda.
Stoga ni Isus ni njegova majka nisu puka ljudska stvorenja, već moraju biti mnogo više, i zbog toga su veći od svih ljudskih bića.

Dodatna literatura

Prorok širka ponovo udara, 1. deo (https://www.samshmnthelogy.net/post/the-prophet-of-shirk-strikes-again-pt-1)

Prorok širka udara još jednom! (https://www.samshmnthelogy.net/post/the-prophet-of-shirk-strikes-once-again)