Prehrišćanska egzegeza Isaije 52:13-53:12
Otkrićem Svitaka s Mrtvog mora (SMM) 1947. godine pronašli smo ono što mnogi smatraju najstarijim sačuvanim tumačenjem Isaije 52:13-53:12. Razlog tome jesu neki od pronađenih fragmenata, koje su naučnici nazvali „Himna samoproslavljanja“. Fotografije ovih fragmenata mogu se videti klikom na sledeće linkove:
4Q Himna samoproslavljanja – Svici s Mrtvog mora
4Q Himna samoproslavljanja – Svici s Mrtvog mora
U ovim fragmentima neimenovani jevrejski autor koristi jezik Isaije 52:13-53:12 da bi opisao svoje nebesko ustoličenje, u kome postaje veći od anđela i biva učinjen sličnim samome Bogu.
Navodim dva engleska prevoda ovih fragmenata kako bih istakao kakav uticaj i značaj ovi svici imaju na naše razumevanje toga kako su pojedini Jevreji tumačili Isaiju 52:13-53:12 i pre i tokom Hristovog vremena. Sav naglasak je moj:
Ovaj rukopis, pogrešno identifikovan kao prepis Svitka o ratu i pripisan arhanđelu Mihailu, zapravo je verzija himne koja se nalazi i u Thanksgiving Hymn kol. 26 (tekst 12). Autorov opis njegove službe – da sedi „na moćnom prestolu u zboru anđela“ – i njegovog ličnog položaja – „niko neće biti uzvišen osim mene“ – doneo je ovom delu naslov „Himna samoproslavljanja“. Da li govornik sebe predstavlja kao mesiju? Kao odraz jasne note stradanja – „Ko je smatran prezrenim kao ja?“ – neki naučnici su provokativno predložili da je ova himna dokaz da su neki drevni Jevreji očekivali stradajućeg mesiju pre Isusovog vremena. Ili, kao što bi se moglo tvrditi na osnovu položaja ovog psalma u Thanksgiving Hymns, da li je ovde pre reč o zajedničkom iskustvu koje bi moglo naći odjek u 4Q181 (tekst 30), u kome se i zajednica opisuje kao ona koja se ubraja među „bogove kao sveti zbor“? Rasprava je tek počela.
4Q491 rukopis C, frag. 11, kol. 1
8[…] čudesna, divna dela[…] 9[… u si]li Njegove moći neka se a[nđe]l[i] raduju i sveti neka kliču u uzvišenju […] pravedno 10[… I]zrael. On je od davnina utvrdio svoju istinu, i tajne svoje domišljatosti u sva[koj …] moć 11[…] i družina potlačenih postaće večni zbor[…] besprekorni od 12[…] večni, moćni presto u zboru anđela. Nijedan od drevnih careva neće sesti na njega, niti [će] njihovi velikaši [… Nema ni]koga uporedivog 13**[sa mnom u] mojoj slavi, niko neće biti uzvišen osim mene; niko neće ustati protiv mene**. Jer ja prebivam na [visini, …] na nebesima, i nema nikoga 14[…] Ubrajam se među anđele i moje je boravište u svetom zboru. [Moja] žel[ja] nije po telu, […] sve što mi je dragoceno jeste u slavi 15[svetog] obitavališta. [K]o je smatran prezrenim kao ja? Ko je uporediv sa mnom u mojoj slavi? Ko će se od onih koji plove morima (?) vratiti govoreći (?) 16[o] meni [ravnome]? Ko je pod[n]eo nevolje kao ja? I ko se poput mene [uzdrža]o od zla? Nikada nisam bio poučavan, ali nijedno učenje se ne može uporediti 17[sa mojim učenjem.] Ko će me onda napasti kada [ja] ot[vorim usta?] Ko može podneti ono što izgovaraju moje usne? Ko će me izazvati i uporediti se sa mojim sudom? 18[… Jer] ja se ubra[jam] među anđele, [a] moja slava sa slavom sinova Cara. Ni [čisto zla]to, ni čuveno zlato ofirsko 19[…]
Za 20[… radujte se, vi] pravedni među anđelima […] u svetom obitavalištu. Hvalite Ga pesmom […] 21[… O]bjavljujte sa srdačnom radošću […] 22[…] da se podigne rog na v[isinu …] 23[…] da se obznani Njegova sila u moći […] (The Dead Sea Scrolls: A New Translation, preveli i komentarima propratili Michael Wise, Martin Abegg Jr. i Edward Cook [HarperSanFrancisco, 2005], str. 168-169)
I:
Himna proslavljanja A i B
(4Q491, fr. 11—4Q471b)
Sačuvane su dve različite verzije iste pesme. Za prvu se prvobitno mislilo da je deo Svitka o ratu (M a , 4Q491, fr. 11) i njen priređivač, M. Baillet, identifikovao ju je kao ‘Pesmu o Mihailu i pravednima’. Priređivačica drugog teksta, Esther Eshel, predlaže verovatnije tumačenje da je govornik himne eshatološki prvosveštenik, koga protivnici najpre ponižavaju pre nego što će učestvovati u slavi ‘bogova’ ili ‘svetih’. Na mučnu sudbinu poslednjeg sveštenika aludira se i u aramejskom Testamentu Levijevom (4Q541, fr. 9).
Za editio princeps videti M. Baillet, DJD, VII, 26-30 (4Q491) i E. Eshel, DJD, XXI, 421-32 (4Q471b).
Himna proslavljanja A (4Q491, fr. 11)
… pra[ved]ni kliču [u sna]zi Njegove moći i sveti se raduju u … u pravednosti … On ju je utvrdio u Izraelu Od davnina su Njegova istina i tajne Njegove mudrosti (bile) u sve[mu] … moć … i savet siromašnih u večni zbor … savršeni… [ve]čnost presto snage u zboru ‘bogova’ tako da nijedan car od starine neće sesti na njega, niti njihovi velikaši…
Moja slava je neuporediva, i osim mene niko nije uzvišen.
Niko neće doći k meni jer ja prebivam u … na nebu, i nema…
Ubrajam se među ‘bogove’ i moje prebivalište je u zboru svetosti.
[Moja] žel[ja] nije po telu, [i] sve što cenim jeste u slavi… [… me]sta svetosti.
Ko se zbog mene smatra prezrenim, i ko je uporediv sa mnom u mojoj slavi?
Ko je kao… mladi (?) poput mene?
Postoji li drug koji mi je sličan? Nema ga!
Poučavan sam i nijedna pouka nije nalik [mojoj pouci] … Ko će me napasti kada [ja] ot[vorim usta]? I ko može obuzdati ono što izlazi sa mojih usana?
Ko će me pozvati da bude uništen mojim sudom? …
[J]er ja se ubrajam među ‘bogove’, i moja slava je sa sinovima Cara.
Nema čistog zlata ni zlata ofirskog …
Himna proslavljanja B (4Q471b)
Ubrajam se među ‘bogove’ i moje prebivalište je u zboru svetosti.
Ko se poput mene smatra prezrenim i ko je prezren kao ja? I ko je kao ja, ostavljen [od ljudi (Isaija 53:3), i postoji li] drug koji mi je sličan?
I nijedna pouka nije nalik mojoj pouci. [Jer] ja sedim…
Ko je kao ja među ‘bogovima’?
[I ko će me napasti kada otvorim usta]?
I ko može obuzdati ono što izlazi sa mojih usana?
I ko [će me pozvati da bude uništen mojim sudom]?
[Jer ja sam] ljubljeni Cara i prijatelj sve[tih]. [Niko] … i niko nije uporediv [sa mojom slavom].
Jer ja [imam svoje mesto među ‘bogovima’, i moja slava je sa sinovima Cara]. Neću biti ove[nčan čistim zlatom niti zlatom ofirskim] … Pevajte… (Geza Vermes, The Complete Dead Sea Scrolls in English [Penguin Books, Revised Edition 2004], str. 396-398)
Značajno je to što autor ne samo da aludira na Isaiju 53:3-4 kako bi opisao prezir i žalosti koje je iskusio,
„Prezren bješe i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo. A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči.“ New Revised Standard Version (NRSV)
nego sebe i upoređuje sa Bogom tvrdeći da nema nikoga poput njega među bogovima/anđelima, i to rečima koje su gotovo istovetne onome što Jevrejska Biblija kaže o JHVH!
„Ko je kao ti među silnima, Gospode? Ko je kao ti slavan u svetosti, strašan u hvali, i da čini čudesa?“ Izlazak 15:11 NRSV
„Nebo kazuje čudesa tvoja, Gospode, i istinu tvoju sabor svetijeh. Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom među sinovima Božijim? Bogu se valja klanjagi na saboru svetijeh, strašniji je od svijeh koji su oko njega. Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja oko tebe.“ Psalam 89:5-8
Peter Schäfer, koji se danas smatra vodećim svetskim stručnjakom za rabinski judaizam i rani jevrejski misticizam, pomaže nam da uočimo dalekosežne posledice ovih izjava:
MEĐU MNOGIM SPISIMA zajednice koja se povukla iz Jerusalima ka Mrtvom moru da bi se posvetila apokaliptičnim maštanjima o poslednjim danima nalazi se i takozvana Himna samoproslavljanja iz Kumrana. Autor ove zagonetne i, među naučnicima, sporne himne nije poznat, a sačuvani su samo njeni fragmenti. Napisana je u kasnom hasmonejskom ili ranom irodovskom periodu – to jest, u drugoj polovini prvog veka pre nove ere. U njoj se neidentifikovani junak hvali da je uzdignut među anđele na nebu, pa čak i iznad njih:
(3) On je od davnina utvrdio svoju istinu, i tajne svoga zamišljanja (razei ‘ormato) kroz sve [naraštaje (4) [] i savet poniznih (‘asat evyonim) za večni zbor. (5) [za]uvek moćni presto (kiss ‘oz) u zboru bogova (elim). Nijedan od drevnih careva neće sesti na njega, i njihovi velikaši neće [ (6) [] neće biti kao moja slava (kevodi), i niko neće biti uzvišen osim mene, niti će ustati protiv mene. Jer ja sam seo na [presto] na nebesima (ki any yashavti be … be-shamayyim) i niko [ (7) [] Ubrajaću se među bogove (ani ‘im elim et-hashev), i moje prebivalište je u svetom zboru (u-mekhoni be-‘adat qodesh). [Ja] ne že[lim] kao čovek od tela [] sve što mi je dragoceno jeste u slavi (8) [bogova u] svetom prebivalištu (bi-me‘on ha-qodesh). Ko je bio prezren zbog mene (mi la-vuz nehshav bi)? I ko se može uporediti sa mnom u mojoj slavi (u-mi bi-khvodi yiddameh li)? Ko [ (9) [] ko no[si sve] žalosti kao ja? I ko [trp]i zlo kao ja? Niko! Bio sam poučen i nijedno učenje (horayah) neće biti ravno mome (10) [učenju]. I ko će me sprečiti da govorim kada [ja] ot[vorim usta]? I ko će izmeriti tok moga govora, i ko će mi biti ravan, i biti poput (mene) u mome sudu? (11) [Prijatelj Cara (yedid ha-melekh), drug svetih (tako sam nazvan)], jer ću se ubrajati među bogove (elim), i moja slava (kevodi) sa [slavom] sinova Cara (bene ha-melekh).
Ovaj tekst otvara mnoga pitanja, ne samo zato što je fragmentaran. Ovde ću istaći samo nekoliko naročito važnih tačaka. Govornik, nesumnjivo ljudsko biće, sedi na prestolu na nebu među božanskim bićima (anđelima; u ovim tekstovima elim je izraz koji označava anđele). Njegova slava i uzvišenost su jedinstvene. Uzvišeni položaj govornika naglašen je činjenicom da na ovom prestolu ne mogu sedeti ni „drevni carevi“ ni „velikaši“. Carevi su verovatno izraelski carevi iz Jevrejske Biblije, tačnije carevi Davidove dinastije. Pošto se govornik oseća nadmoćnim naročito u odnosu na njih, on očigledno polaže pravo na mesijanska svojstva.
Dva paralelna fragmenta himne koja nadmoćni, anđelima sličan status njenog autora vode još dalje. Tamo govornik izričito pita: „Ko je kao ja među božanskim bićima?“ (mi kamoni ba-‘elim); to je retoričko pitanje koje očigledno znači: Ko je još kao ja među anđelima? Postoji li još neko ko je uzvišen kao ja među anđelima ili iznad njih? A odgovor je, naravno, ne! Pitanje, međutim, nipošto nije tako bezazleno kao što zvuči, jer aludira na Izlazak 15:11, gde se pitanje odnosi na Boga: „Ko je kao ti među silnima, Gospode?“ (mi kamokha ba-‘elim YHWH). To svakako znači: Postoji li iko među bogovima/anđelima ko je kao ti, Bože, ko bi se mogao uporediti s tobom? I opet je odgovor: ne! Ima razloga za sumnju da govornik sebe smelo upoređuje ne samo sa anđelima NEGO I SA BOGOM, ČAK GOTOVO ZAUZIMAJUĆI BOŽJE MESTO; on nije tek naročito visok anđeo među anđelima NEGO JE PRE KAO BOG jedinstven među anđelima. Ipak, ovaj poseban status koji graniči sa ohološću samo je nagovešten. Kada se kasnije naziva „prijateljem Cara“ i jednim od mnogih „sinova Cara“, on se skromno povlači iza cara (Boga) i ponovo zauzima svoje mesto među anđelima… Uz izjavu o slavi u redu 8 stoji i neobičan izraz mi la-vuz nehshav bi, koji je gore preveden kao „Ko je bio prezren zbog mene?“, a doslovno bi mogao značiti: „Ko mi je pripisan, da bude preziran?“ – to jest: Ko je prezren i time povezan sa mnom? I ovde je odgovor verovatno: niko! Govornik je prezren, i u pogledu tog naročitog prezira niko mu nije sličan. Ovo se DIREKTNO odnosi na stradajućeg slugu Božjeg kod Isaije, za koga se takođe kaže da je „Prezren“ (nivzeh), „bolnik“, koji „bolesti naše nosi“ (Isaija 53:3-4). Prikladno je što govornik „nosi sve žalosti“ i „trpi svako zlo“ kao niko drugi (red 9). Autor tako sebe istovremeno oblikuje KAO STRADAJUĆEG SLUGU BOŽJEG IZ ISAIJE 53, čime se verovatno smešta u mesijansku tumačiteljsku tradiciju Pesama o stradajućem Sluzi. Kao stradajući Mesija, on je na neuporediv način uzdignut na presto na nebu, koji čak ni izraelski carevi ne mogu prisvojiti za sebe… Ko god da je junak Himne samoproslavljanja i kakva god da je njegova uloga na kraju dana, on je ljudsko biće koje je na jedinstven način uzvišeno do neba i tamo ustoličeno. Ni o kome drugom čoveku ne čujemo ništa uporedivo – s izuzetkom Enoha, koji postaje Sin čovečji u Similitudama etiopske Knjige Enohove. Naš junak nije samo jedan anđeo među mnogim anđelima, niti se kaže da će biti preobražen u anđela. Naprotiv, on jeste i ostaje ljudsko biće koje je uzdignuto DO STATUSA boga, i kao takvo ĆE SE VRATITI NA ZEMLJU. Svakako, „ni u kom slučaju ovo ‘obožanstvenje’ ne zadire u vrhovnu vlast Svevišnjega, Boga Izraelovog“, i rastojanje između našeg junaka i Boga ostaje netaknuto. Pa ipak, obožanstvenje ljudskog bića teško da se može još dalje dovesti. Israel Knohl stoga u našem junaku ne vidi prosto još jednog kumranskog Mesiju, nego stvarnog, neposrednog preteču Isusa, koji je potom uticao na Isusa i na hrišćansko shvatanje Mesije. (Schäfer, Two Gods in Heaven: Jewish Concepts of God in Antiquity [Princeton University Press, 2020], 3. The Divinized Human in the Self-Glorification Hymn from Qumran, str. 33-37; podebljanje i verzal su moji)
Očigledno je da je sastavljač ovih fragmenata pojam svog nebeskog uzvišenja do statusa sličnog Bogu izveo iz sledećeg stiha:
„Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se.“ Isaija 52:13 engleski prevodi (ESV)
Isaija je za Slugino uzdizanje na visinu – nakon što je najpre iskusio užasno stradanje i zamenički umro – upotrebio potpuno iste izraze koje je na drugim mestima koristio da opiše JHVH-ovo ustoličenje nad svim stvorenjem:
„Godine koje umrije car Ozija vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. Serafimi stajahu više njega, svaki ih imaše šest krila: dvjema zaklanjaše lice svoje i dvjema zaklanjaše noge svoje, a dvjema lećaše. I vikahu jedan drugome govoreći: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima. I rekoh: Jaoh meni! Pogiboh, jer sam čovjek nečistijeh usana, i živim usred naroda nečistijeh usana, jer cara Gospoda nad vojskama vidjeh svojim očima.“ Isaija 6:1-5 ESV
„Uzvišen je Gospod, jer nastava na visini; napuniće Sion suda i pravde. I tvrđa vremena tvojega, sila spasenja tvojega biće mudrost i znanje; strah Gospodnji biće blago tvoje. Eto, junaci njihovi viču na polju, i poslanici mirni plaču gorko. Putovi opustješe, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za čovjeka. Zemlja tuži i čezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogolješe. Sada ću ustati, veli Gospod, sada ću se uzvisiti, sada ću se podignuti.“ Isaija 33:5, 10 ESV
„Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji živi u vječnosti, kojemu je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem i s onijem ko je skrušena srca i smjerna duha, oživljujući duh smjernijeh i oživljujući srce skrušenijeh.“ Isaija 57:15 ESV
A pošto Jevrejska Biblija jasno svedoči da nema nikoga drugog ko je ustoličen na visini na nebesima gore,
„Neka hvale ime Gospodnje; jer je samo njegovo ime uzvišeno, slava njegova na zemlji i na nebu.“ Psalam 148:13 ESV
„Ko je kao Gospod, Bog naš, koji sjedi na visini;“ Psalam 113:5 ESV
„Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je dao sinovima čovječijim.“ Psalam 115:16 ESV
Stoga ne treba da čudi to što je autor ovih fragmenata shvatio da Isaijin nadahnuti jezik znači da će JHVH uzvisiti svoga slugu da bi ovaj učestvovao u Božjoj jedinstvenoj vlasti nad svim stvorenim bićima.
Čini se da autor ima na umu i Isaiju 11 kada govori o tome da nema nikoga ko bi mu bio ravan po načinu na koji poučava ili naučava:
„Ali će izaći Šibljika iz stabla Jesejeva, i Izdanak iz korijena njegova izniknuće. I na njemu će počivati duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh savjeta i sile, duh znanja i straha Gospodnjega. I mirisanje će mu biti u strahu Gospodnjem, a neće suditi po viđenju svojih očiju, niti će po čuvenju svojih ušiju karati. Nego će po pravdi suditi siromasima i po pravici karati krotke u zemlji, i udariće zemlju prutom usta svojih, i dahom usana svojih ubiće bezbožnika. I pravda će mu biti pojas po bedrima, i istina pojas po bocima. I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dijete vodiće ih. I krava i medvjedica zajedno će pasti, mlad njihova ležaće zajedno, i lav će jesti slamu kao vo. I dijete koje sisa igraće se nad rupom aspidinom, i dijete odbijeno od sise zavlačiće ruku svoju u rupu zmije vasilinske. Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. I u to će vrijeme za korijen Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište njegovo biće slavno.“ Isaija 11:1-5, 10 ESV
Budući da je koren Jesejev, koji je očigledno mesijanska figura, ispunjen JHVH-ovim Duhom baš kao i JHVH-ov sluga,
„Evo Sluge mojega, kojega podupirem, Izbranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuću duh svoj na njega, sud narodima javljaće.“ Isaija 42:1 NRSV
Sasvim je logično što bi onda tvrdio da nema nijednog drugog smrtnika koji bi se i približio njegovom naučavanju.
Tako, dakle, imamo prehrišćanske jevrejske tekstove koji pokazuju da su pojedini Jevreji iz jasnog jezika Isaije 52:13-53:12 razumeli da će ljudski sluga JHVH-ov i stradati i potom biti uzvišen do nebeskog statusa i slave Božje, postajući time viši i veći od svih anđeoskih bića. Ti Jevreji su iz svog čitanja Isaije 52:13-53:12 dalje uvideli da je Sluzi bilo određeno da se vrati na zemlju kako bi sudio.
Ovo nisu jedini Jevreji koji su Isaiju 52:13-53:12 tumačili na takav način, jer su čak i kasniji srednjovekovni rabini uvideli da Isaijin jezik postavlja JHVH-ovog slugu na nivo koji nadilazi najviša Božja stvorenja, uključujući i anđele:
d. Jalkut.
-
„Što si ti, goro velika, pred Zorovaveljem?“ (Zaharija 4:7) Ovo se odnosi na Cara Mesiju. A zašto ga naziva ‘velikom gorom’? Zato što je veći od patrijaraha, kao što je rečeno: „sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se.“ – biće viši od Avraama, koji kaže: „Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu Višnjemu“ (Postanje 14:22); uzvišen iznad Mojsija, kome je rečeno: „Iznesi ga u naručju svojem“ (Brojevi 11:12); uzvišeniji od anđela služitelja o kojima je pisano: „naplaci im bijahu visoki strahota“ (Jezekilj 1:18). A iz koga on proishodi? Iz Davida.
-
„Kazaću naredbu Gospodnju“ (Psalam 2:7). Reči [o mome sluzi] već su izrečene u uredbi Petoknjižja, knjige Proroka i Hagiografa: gde su izrečene u Petoknjižju? „Izrailj je sin moj, prvenac moj“ (Izlazak 4:22); gde u Prorocima? „Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se.“ i blizu toga: „Sluge mojega, kojega podupirem“ (42:1) gde u Hagiografima? „Reče Gospod Gospodu mojemu“ i „on reče meni“ (Psalam 110:1; 2:7). (Yalqut Shim‘oni, 2:571, kako je citirano u The “Suffering Servant” of Isaiah According to the Jewish Interpreters, preveli Samuel R. Driver i Adolf Neubauer, sa uvodom Edwarda B. Puseya [Hermon Press, New York: pretisak 1969], str. 9-10; podebljanje je moje)
I:
„Sada ću preći na svoje izlaganje. 13 „Gle, sluga će moj biti srećan“. Iz prorokovog izraza ‘razumevanje’ može se videti da svi uzvišeni predikati koje mu pripisuje imaju svoj izvor u ovom svojstvu; na osnovu svoje sveobuhvatne razumnosti on će dostići uzvišenost iznad čak i najsavršenijih ljudi na svetu. „podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se“. Prema Midrašu naših rabina, on će biti viši od Avraama, koji je najpre bio ‘visoki otac’, a potom otac mnoštva. On će biti uzvišeniji od Mojsija, koji je bio ‘uzvišen’ iznad uzvišenih Levijevih (up. Brojevi 3:32), koji je bio prorok takav da „ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije“ (Ponovljeni zakoni 34:10), koji je ‘spasao’ Izrael ‘velikim spasenjem’ (up. 1. Dnevnika 11:14) kada su izašli iz Egipta, i glas o kome se raširio na sva mesta dok se „Tada će se prepasti starješine Edomske“ pred njim, i „junake Moavske spopašće drhat, uplašiće se svi koji žive u Hananskoj“ (Izlazak 15:15). Ali ovaj će biti uzvišen daleko iznad Mojsija: jer kada sabere naše rasejane sa četiri kraja zemlje, biće uzvišen u očima svih careva u čitavom svetu, i svi će mu služiti i uzvisiće ga iznad sebe, kao što Danilo prorokuje o njemu: „svi narodi i plemena i jezici da Mu služe“ (Danilo 7:14, 27). Biće uzvišeniji od Solomona, čije je dostojanstvo bilo toliko uzvišeno da se kaže da je „sjede Solomon na prijesto Gospodnji“ (1. Dnevnika 29:23), a naši rabini kažu da je bio car i nad gornjim i nad donjim svetom. Ali Car Mesija će, u svojoj SVEOBUHVATNOJ RAZUMNOSTI, biti uzvišeniji od Solomona. Neizmerno iznad anđela služitelja, jer će se ta ista sveobuhvatna razumnost približiti [Bogu] više nego njihova. Jer izuzetno je visoka povlastica da onaj čija je priroda složena i materijalna dostigne stepen razumnosti bliži Božanskom od onoga koji pripada bestelesnima; i tako se za njega kaže da je ‘njegova snaga veća od snage anđela služitelja’, jer ovi nemaju prepreke u vršenju svog razuma, dok je ono što je složeno neprestano ometano usled materijalnog elementa u svojoj prirodi. Shodno tome, budući da je stepen njegove razumnosti takav, kaže se da je ‘neizmerno uzvišen’ i da je njegova snaga ‘veća od anđelske’… A kada se ovaj ‘sluga Gospodnji’ rodi, i dalje će ga odlikovati posedovanje razumnosti koja mu omogućava da od Boga stekne ono što je nemoguće da iko stekne dok ne dosegne onu visinu na koju se niko od sinova ljudskih, OSIM NJEGA, nikada nije uzdigao: od tog dana ubrajaće se sa svojim narodom Izraelom i deliće njegovo potčinjavanje i nevolju; „U svakoj tugi njihovoj“ (Isaija 63:9) on će biti neizmerno ojađen; a zbog toga što su odbačeni i rasejani do krajeva sveta, njegova će žalost biti tolika da će se boja njegovog lica izmeniti u odnosu na ljudsku, i spopašće ga bolovi i bolesti (jer velika žalost, kao što lekari znaju, izazivajući melanholiju, izlaže čoveka mnogim bolestima); i sve kazne koje ga snađu usled njegove žalosti biće nas radi, a ne zbog kakvog nedostatka ili greha s njegove strane koji bi za sobom povukao kaznu, JER JE ON SAVRŠEN, U PUNOTI SAVRŠENSTVA, kao što Isaija kaže (11:2 i dalje). Zaista, svi njegovi bolovi i bolesti biće za nas…“ (R. Mosheh Kohen Ibn Crispin (14. vek n. e.), kako navode Driver i Neubauer, str. 101-103; podebljanje i verzal su moji)
Prethodno izloženo pobija prigovor koji iznose i muhamedanski i rabinski jevrejski protivnici hrišćanstva, naime da Isaija 52:13-53:12 nije mesijansko proroštvo koje proriče dolazak božanskog Mesije koji će stradati za grehe drugih i koga će Bog potom uzvisiti da učestvuje u njegovoj jedinstvenoj suverenoj vlasti nad svim stvorenjima.
DALJE ČITANJE
Isaija 52:13-53:12 u jevrejskoj tradiciji
Božanski Mesija koji strada i caruje! 1. deo