Pre nego što je Adam postao, Isus jeste! 3. deo

Nastavljamo odande gde smo stali.

Sada, da odgovorimo na pitanje zašto je Isus rekao da je pre Avrama, umesto da kaže da je pre Adama — to je zato što su njegovi protivnici pomenuli Avrama, kao što i sam kontekst pokazuje:

„A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno. Kad on ovo govoraše, mnogi povjerovaše u njega. Tada Isus govoraše onim Judejcima koji su mu povjerovali: Ako vi ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji učenici; I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. Odgovoriše mu: Mi smo sjeme Avraamovo, i nikad nikome nismo robovali. Kako ti govoriš: postaćete slobodni? Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da svako koji čini grijeh rob je grijehu. A rob ne ostaje u kući vavijek, sin ostaje vavijek. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni. Znam da ste sjeme Avraamovo; ali tražite da me ubijete, jer moja riječ nema mjesta u vama. Ja govorim što sam vidio od Oca svojega, i vi, dakle, činite što ste vidjeli od oca vašega. Odgovoriše i rekoše mu: Otac naš je Avraam. Isus im reče: Da ste djeca Avraamova, činili biste djela Avraamova. A sada tražite da ubijete mene, čovjeka koji sam vam kazao istinu, koju čuh od Boga. To Avraam nije činio. Vi činite djela oca svojega. Tada mu rekoše: Mi nismo rođeni od bluda; jednoga oca imamo – Boga.“ Jovan 8:28-41

Ovde Gospod Isus sebe poistovećuje sa Sinom čovečjim koji uvek ugađa Ocu, budući da može činiti samo ono što Otac zapoveda, čime pokazuje njihovo savršeno jedinstvo i zajedništvo. On dalje izjavljuje da spasenje zavisi od priznanja da je on „Ja Jesam“ (ego eimi), inače će čovek umreti u svojim gresima.

Hristos zatim tvrdi da je Sin koji ima moć da oslobodi ljude iz ropstva grehu. To je samo po sebi zapanjujuća izjava, jer Sveto pismo naglašeno jasno govori da su svi ljudi grešnici koji nisu sposobni da nadvladaju silu greha koja ih je zarobila:

„Ko može reći: Očistio sam srce svoje, čist sam od grijeha svojega?“ Priče Solomonove 20:9 – up. Postanje 6:5; 8:21; 1. Carevima 8:39; Psalam 51:5; 58:3; 130:3; 143:2; Propovednik 7:20, 29; 9:3; Matej 7:11; 12:33-34; Luka 11:13; Jovan 7:7, 19

„Jer znamo da je zakon duhovan, a ja sam tjelesan, prodan u ropstvo grijehu. Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim. Ako li činim ono što neću, priznajem da je zakon dobar. Tada to ne činim više ja, nego grijeh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest, u tijelu mojemu; jer htjeti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, što hoću, ne činim, nego zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već ne činim to ja, nego grijeh koji živi u meni. Nalazim, dakle, zakon: kada hoću dobro da činim, zlo mi je prisutno. Jer se radujem zakonu Božijemu po unutarnjem čovjeku; Ali vidim drugi zakon u udima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega, i porobljava me zakonom grijeha koji je u udima mojim. Ja jadni čovjek! Ko će me izbaviti od tijela smrti ove? Blagodarim Bogu kroz Isusa Hrista Gospoda našega. Tako, dakle, ja sam umom služim zakonu Božijemu, a tijelom zakonu grijeha.“ Rimljanima 7:14-25

„Jer što zakonu bješe nemoguće, pošto bješe oslabljen tijelom, Bog poslavši Sina svoga u obličju tijela grjehovnoga i zbog grijeha, osudi grijeh u tijelu, Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po tijelu nego po Duhu. Jer koji su po tijelu tjelesno misle, a koji su po Duhu duhovno. Jer je tjelesno mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje život i mir. Jer je tjelesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Božijem, niti pak može. A koji su po tijelu ne mogu ugoditi Bogu.“ Rimljanima 8:3-8 – up. 3:9-20

Stoga, da bi Hristos mogao da oslobodi od zarobljeništva i tlačenja greha sve one koji mu dolaze, on sam ne sme biti pod vlašću greha, te mora biti apsolutno bezgrešan, kao i svemoćan.

Upravo u tom kontekstu Isusovi protivnici pominju Avrama, tvrdeći da im je on otac — tvrdnju koju Hristos poriče. Prema Gospodu, da su zaista Avramovo seme, postupali bi kao on i činili ono što je on činio. Međutim, ti Jevreji su pokušavali da ubiju Hrista, što Avram nije pokušavao da učini.

Ova poslednja izjava prilično zbunjuje, jer kada Hristos kaže da Avram nije pokušao da mu učini ono što su njegovi jevrejski protivnici nameravali, naime da ga ubiju, to podrazumeva da su se on i Avram zaista videli i sreli. Ova činjenica se jasnije iznosi nešto kasnije u kontekstu:

„A Judejci odgovoriše i rekoše mu: Ne kažemo li mi dobro da si ti Samarjanin, i da je demon u tebi? Isus odgovori: U meni demona nema, nego poštujem Oca svojega; a vi me sramotite. A ja ne tražim slave svoje; postoji Onaj koji traži i sudi. Zaista, zaista vam kažem: Ko održi riječ moju neće vidjeti smrti vavijek. Tada mu rekoše Judejci: Sada znamo da je demon u tebi. Avraam umrije i proroci, a ti govoriš: ko održi riječ moju neće okusiti smrti vavijek. Eda li si ti veći od oca našega Avraama, koji umrije? I proroci pomriješe. Ko se ti sam praviš? A Isus odgovori: Ako ja proslavljam samoga sebe, slava je moja ništa. Otac je moj onaj koji me proslavlja, za koga vi govorite da je Bog vaš, I ne poznajete ga, a ja ga znam. I ako rečem da ga ne znam, biću laža kao i vi. Nego ga znam, i riječ njegovu držim. Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam. Tada uzeše kamenje da bace na njega; a Isus se sakri, i iziđe iz hrama pa prođe između njih i tako otide.“ Jovan 8:48-59

Ovde Isus objašnjava da je ne samo veći od svih proroka, uključujući Avrama, nego i da je patrijarh žarko želeo da vidi Hrista — i video ga je. I, za razliku od Isusovih jevrejskih protivnika, Avram se obradovao kada je video Gospoda. To je zbunilo Jevreje, jer su iz Isusovih izjava razumeli da on tvrdi kako je lično video Avrama, zbog čega Hristos i zna da se njihov predak radovao što će videti Gospodnji dan, iako Isus još nije imao ni pedeset godina. Kako je onda, pitali su se, Isus mogao videti Avrama koji je bio mrtav otprilike dve hiljade godina?

Ovde možemo jasno uočiti kako Isusov odgovor ukazuje na njegov božanski identitet. Razlog zbog kojeg je Hristos mogao videti Avrama jeste taj što je Gospod, za razliku od patrijarha koji je počeo da postoji, oduvek postojao! Drugim rečima, Isus je govorio Jevrejima da je zapravo znatno stariji od pedeset godina, budući da je izvan vremena i stoga po prirodi večan, zbog čega je i mogao videti Avrama. Ovo takođe objašnjava zašto su Jevreji uzeli kamenje da ga kamenuju, ispunjavajući time ono što im je Isus ranije rekao — da pokušavaju da ga ubiju iako im je govorio ono što je čuo od svog Oca. Ti Jevreji su jasno shvatili da Isus, tvrdeći da je izvan vremena, u suštini sebe predstavlja kao Jahvea Boga u telu, pošto je jedino Jahve večno postojao:

„Gospode, ti si nam utočište od koljena do koljena. Prije nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vaseljena, i od vijeka i do vijeka ti si Bog.“ Psalam 90:1-2

„Prijesto tvoj stoji od iskona; od vijeka ti si.“ Psalam 93:2

„Nijesi li ti od vijeka, Gospode Bože moj, sveče moj? Nećemo umrijeti; ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, stijeno, za karanje.“ Avakum 1:12

Dakle, razlog zbog kojeg Isus suprotstavlja svoje večno prečovečansko postojanje Avramovom stvaranju jeste taj što su njegovi jevrejski protivnici u raspravi pomenuli Avrama.

Dilema muslimana

Ovde ovi muslimanski davagandisti nailaze na izvestan problem. Kuran tvrdi da je Alah vlasnik slave, što znači da je on onaj koji treba da bude slavljen:

„„Zar se čudiš Allahovoj odredbi?“ Rekoše oni, „Allahova milost i Njegovi blagoslovi neka su na vama, verovesnička porodico. Zaista je On hvaljen i slavljen!““ S. 11:73 Pickthall

Zapravo, jedno od imena islamskog božanstva jeste al-Madžid, što znači „slavni“. On se takođe naziva an-Nur, što znači „svetlost“, budući da bi Alah trebalo da bude svetlost nebesa i zemlje:

„Allah je svetlo nebesa i Zemlje! Primer Njegovog svetla je kao udubina u kojoj je fitilj kandila; fitilj je u staklenki, a staklenka je kao blistava zvezda; užiže se blagoslovljenim maslinovim drvetom, istočnim i zapadnim, čije ulje gotovo da sija kad ga vatra i ne dotakne; sama svetlost iznad svetlosti! Allah vodi ka Svojoj svetlosti onoga koga On hoće. Allah navodi primere ljudima, Allah sve dobro zna.“ S. 24:35 Hilali-Khan

I:

Al-Mâdžid, Al-Madžîd: Plemeniti, Slavni

Onaj koji poseduje nadmoć ili obilje dobra (koren reči madžd jeste polje puno paše), bogatstvo i preobilje; Slavni, Veliki, Veliki u dostojanstvu, Onaj koji daje darežljivo i obilno. Onaj koji se slavi zbog svojih dela i plemenitosti i koji je neizmeran u plemenitosti i velikodušnosti. Al-Madžîd ukazuje na čast u pogledu Suštine, a Al-Mâdžid upućuje na čast u pogledu svojstava.

Al-Mâdžid i Al-Madžîd su dva od Devedeset devet imena…

An-Nûr: Svetlost

Svetlost, vodič, Onaj koji obasjava; Onaj koji je očit, jasan.

An-Nur je jedno od Devedeset devet imena. (Aisha Bewley, Divine Names)

Štaviše, Kuran poriče da Alah ima sina koji učestvuje u njegovoj slavi ili svojstvima, idući čak dotle da proklinje hrišćane i preti im smrću zato što veruju da je Hristos Alahov sin:

„Nevernici govore: "Allah je sebi dete uzeo." Uzvišen neka je On! Naprotiv, Njemu pripada sve što je na nebesima i na Zemlji i Njemu se sve pokorava.“ S. 2:116 Hilali-Khan

„Jevreji govore: „Uzejr je Allahov sin“, a hrišćani kažu: „Mesija je Allahov sin.“ To su njihove reči, iz njihovih usta, oponašaju reči prethodnih nevernika - ubio ih Allah! Kuda se odmeću?“ S. 9:30 Hilali-Khan – up. K. 5:18; 6:101; 17:111; 19:88-93; 21:26; 25:2; 39:4; 72:3

Stoga su Muhamed i/ili autor(i) Kurana osuđeni učenjem Gospoda Isusa i njegovih blagoslovenih učenika, koji su svi učili da je Hristos božanski Sin Božji koji je postojao uz Oca u istoj božanskoj slavi još pre nego što je svet nastao. To čini Muhameda jednim od lažnih proroka i antihrista za koje je Sveto pismo upozorilo da će doći na svet:

„Čuvajte se lažnih proroka,, koji vam dolaze u odijelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe, ili sa čička smokve? Tako, svako drvo dobro plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa. Ne može drvo dobro plodove zle rađati, ni drvo zlo plodove dobre rađati. Svako drvo koje ne rađa dobra ploda siječe se i u oganj baca. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznaćete ih.“ Matej 7:15-20

„Djeco, posljednji je čas, i kao što čuste da Antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi antihristi; otuda znamo da je posljednji čas. Od nas iziđoše, ali ne bijahu od nas; jer da bijahu od nas, ostali bi s nama; ali da se pokažu da nisu svi od nas. A vi imate Pomazanje od Svetoga i znate sve. Ne pisah vam zato što ne znate istinu, nego što je znate, i da nikakva laž nije od istine. Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist koji odriče Oca i Sina. Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca. Vi, dakle, što čuste od početka, to u vama neka ostane; ako u vama ostane to što od početka čuste, i vi ćete ostati u Sinu i u Ocu. A ovo je obećanje koje nam On obeća: život vječni.“ 1. Jovanova 2:18, 22-25

Toliko o argumentu ovih davagandista.

Ako nije drugačije naznačeno, svi navodi iz Svetog pisma preuzeti su iz Ovlašćenog prevoda kralja Džejmsa (AV) Svetog pisma.