Post scriptum uz Zavadijeve laži i obmane

Nemajući dovoljno razuma da zna kada treba da stane kako bi izbegao dalju sramotu, Zavadi je napisao „dodatak" u kojem pokušava da odbrani i opravda svoje očigledne laži i nepoštenje.

Zavadi pribegava ličnim uvredama, što je očigledan pokazatelj da zna da je ponižen i da vodi izgubljenu bitku:

Tragedija je kada nesposobna budala poput Šamuna zaista misli da je pametan ili čak upućen.

Šamun imbecil ne uspeva da razume šta jasno i očigledno mislim pod „isti Alah".

Ko je Alah prema islamu?

Islamski Alah = Alah koji zabranjuje politeizam i koji je poslao Poslanika Muhameda sa Kuranom kao svojim konačnim otkrivenjem.

Ko je Alah prema Kurejšijskim politeistima?

Kurejšijski Alah = Alah koji dopušta obožavanje idola kako bi mu se ljudi približili.

Sada znate da musliman vodi izgubljenu bitku kada je prinuđen da govori o dva različita Alaha, čime ide protiv izričitih učenja sopstvene „svete" knjige! Kao što ćemo uskoro videti, ovo će se na kraju obiti Zavadiju o glavu.

Zavadi nastavlja:

Takođe, ovaj Alah nije poslao Muhameda kao poslanika niti je poslao Kuran kao otkrivenje.

Dakle, da li Šamun, taj antiintelektualni klovn, pokušava da mi kaže da selefije veruju i uče da su „islamski Alah" i „kurejšijski Alah" isti? Ili Šamun, taj novajlija koji pati od ozbiljnog problema sa razumevanjem pročitanog, tek sada shvata da uopšte nije razumeo šta sam očigledno mislio pod „isti Alah"? Nadamo se da je ovo drugo.

Pa šta onda selefije poput Jasira Kadija misle kada kažu da su Kurejšije priznavale Alaha kao svog jedinog tvorca? Jasir čini ono što sam ranije pomenuo u svom članku, a to je da ponekad pravimo poveznicu na osnovu sličnosti. Pošto su Kurejšije verovale u Boga koji je negde iznad nebesa, mi pravimo tu poveznicu sa Alahom.

Umesto da postupi časno i prizna da je pogrešio, Zavadi ponovo bira da laže i izvrće ono što je stvarni islamski stav o ovom pitanju, kako bi sačuvao obraz. I zbog toga bi trebalo da se stidi.

Kao što čitaoci mogu posvedočiti, navodi koje sam izneo kako iz Kurana tako i od Zavadijevih sopstvenih selefijskih učenjaka, poput Jasira Kadija, izričito svedoče da su Mekanci zaista obožavali „islamskog Alaha".

Jednostavno ću ponoviti delove navoda koje sam izneo od Kadija kako bih još jednom istakao ovu činjenicu:

Alah je poslao Poslanika grupi ljudi KOJI SU GA OBOŽAVALI i obavljali hadž, i davali milostinju, I SPOMINJALI ALAHA. Međutim, oni su takođe činili određene stvorene predmete posrednicima između sebe i Alaha.

Arapi kojima je Poslanik bio poslat VEROVALI SU U ALAHA I OBOŽAVALI GA. ONI SU NASLEDILI neke od obreda obožavanja OD OSTATAKA IBRAHIMOVE VERE. Hadž je bio jedan od tih obreda.

Dakle, stvar stoji tako da su džahilijjetski Arapi BILI POTPUNO SVESNI DA JE ALAH NJIHOV GOSPODAR. Idoli koje su obožavali pored Alaha NIKAKO NISU BILI RAVNI ALAHU U NJIHOVIM OČIMA. Naprotiv, verovali su da Alah ima potpunu vlast nad tim božanstvima, i da ta božanstva, sama po sebi, ne mogu ni da koriste ni da štete. BILI SU UBEĐENI DA JE ALAH NJIHOV TVORAC I DA JE SAMO ON SVEMOĆAN. Znali su da im Alah, I SAMO ALAH, daje kišu i opskrbu, i da će ih Alah usmrtiti a zatim ponovo vaskrsnuti.

Kadi nigde ne kaže da je idolopoklonstvo pagana poništilo činjenicu da su obožavali istog onog Alaha kojeg je Muhamed objavljivao. Naprotiv, ovi navodi potvrđuju da Kadi veruje (kao što je verovao i Muhamed ibn Abdul Vehab kojeg citira) da su pagani zaista obožavali muslimanskog boga.

On nije usamljen:

Arapski pagani su verovali u tevhid ar-rububijje

Verovanje u tevhid ar-rububijje NIJEDAN OD PRETHODNIH NARODA NIKADA NIJE PORICAO, osim malobrojnih koji su poricali postojanje Alaha, poput Firauna (faraona), ateista i komunista ovog doba. ARAPSKI PAGANI među kojima je Alahov Poslanik bio poslat VEROVALI SU U TEVHID AR-RUBUBIJJE. VEROVALI SU U ALAHA DO TE MERE DA SU ALAHA PROGLASILI VRHOVNIM GOSPODAROM. Priznavali su ga kao Tvorca svemira i smatrali su ga Vladarom i Davaocem opskrbe, kao što je jasno iz stihova sure El-Muminun, gde Alah kaže: „Reci (nevernicima): 'Čija je zemlja i sve što je na njoj? Ako znate!' Reći će: 'Alahova je' … Reci: 'Ko je Gospodar sedam nebesa i Gospodar Prestola veličanstvenog?' Reći će: 'Alah' … Reci: 'U čijoj je ruci vlast nad svime? I On štiti sve, a od Njega niko ne može biti zaštićen, ako znate?' Reći će: '(Sve to pripada) Alahu.'"

Međutim, verovanje u tevhid ar-rububijje nije ih učinilo muslimanima, jer im je nedostajao tevhid al-uluhijje (jednoća Alahovog obožavanja). IAKO SU ARAPSKI PAGANI VEROVALI DA JE ALAH NJIHOV GOSPODAR, oni nisu upućivali sve oblike obožavanja jedino Njemu. Verovali su da anđeli [sic] i pobožni ljudi imaju poseban položaj kod Alaha, i da stoga mogu da posreduju kod Alaha za njih. Govorili bi: „Mi ih obožavamo samo da bi nas približili Alahu." Prizivanje Alaha za svoje potrebe veliki je čin obožavanja, i ako je upućeno nekome mimo Alaha, vodi u širk u obožavanju. Alah je objavio: „Oni obožavaju pored Alaha ono što im ne šteti niti im koristi, i govore: 'Ovo su naši posrednici kod Alaha.'"

Stoga je Alah njihov čin traženja posredništva kod Alaha proglasio širkom i nazvao ih kafirima i mušricima. Naredio je svom Poslaniku da objavi: „Ja ne obožavam ono što vi obožavate, niti ćete vi obožavati ono što ja obožavam, i ja neću obožavati ono što vi obožavate, niti ćete vi obožavati ono što ja obožavam."

Ovi stihovi Plemenitog Kurana utvrđuju važnost tevhida obožavanja zajedno sa tevhidom gospodstva.

Bitne tačke: Iz navedenog razumemo da su arapski pagani, uprkos svom neznanju i oholosti, POTPUNO RAZUMELI ZNAČENJE IBADETA (obožavanja). Verovali su da je posredništvo oblik obožavanja, i nisu poricali da prizivanje pobožnih ljudi predstavlja njihovo obožavanje. Svoje idole su nazivali „alihe" (mn. od ilah, doslovno: onaj koji se obožava). Ovo je u oštroj suprotnosti sa verovanjem današnjih obožavalaca grobova, koji ukopane čine posrednicima kod Alaha, a ipak to ne smatraju širkom!! (What is Tawheed Asma wa al-Siffat? jul 2007, Poglavlje 2: Islamski koncept tevhida (monoteizam); isticanje velikim slovima naše)

Kao što prethodni navodi dokazuju, obožavanje drugih bogova od strane Kurejšija nije poništilo činjenicu da su obožavali „islamskog Alaha". Ako ništa drugo, kuranski prekor upućen njima pretpostavlja da su obožavali potpuno isto božanstvo koje je Muhamed objavljivao, zbog čega je njihovo obožavanje drugih božanstava smatrano pogrešnim.

Kuranski prekor upućen paganima pretpostavlja da su znali ko je Alah, i da su znali da je jedino on suvereni tvorac i održavatelj svega, te da su stoga morali bolje znati nego da služe drugima pored njega.

Još važnije, Zavadi je zaboravio da obrati pažnju na činjenicu da je knjiga Jasira Kadija napisana da bi pokazala da muslimani koji se mole pravednicima, poput anđela, proroka ili svetitelja, čine istu vrstu greha koju su činili pagani Muhamedovog doba. Kadijeva premisa jeste da muslimani koji prizivaju anđeoska bića, mrtve proroke i/ili takozvane muslimanske svete ljude da posreduju za njih koriste iste izgovore i istu argumentaciju da opravdaju svoje postupke kao i Mekanci u Muhamedovo vreme.

Obratite pažnju na to šta Kadi piše:

Ako sada on [musliman] odgovori: „Ali ovi stihovi su objavljeni u vezi sa ljudima koji su obožavali idole! Kako možete da poredite pobožne ljude kojima se obraćamo sa idolima? I kako možete od proroka da pravite idole?"

U ovom odgovoru protivnik pretpostavlja da se širk događa samo kroz obožavanje idola…

Zatim mu ponovo odgovori znanjem koje je već izloženo u ovom spisu. A to je zato što, ako on prizna da su pagani starine verovali u potpuni Alahov rububijjet, i da su obraćanjem svojim idolima želeli samo posredništvo u svoju korist, a želi da napravi razliku između onoga što su oni činili i onoga što on čini, onda mu pokaži da je među nevernim paganima bilo onih koji su obožavali idole i kamenje, ali i drugih koji su obožavali pobožne ljude. Upravo o tim ljudima koji su bili obožavani pored Alaha, Alah kaže: „Ovi ljudi su ti koji prizivaju svoga Gospodara, tražeći sredstvo da mu se približe, ko će od njih biti bliži (Njemu)…" [Sura al-Isra'; 57]. A neki od tih pagana obožavali su Isusa, sina Marijinog, i njegovu majku, iako Alah kaže: „Isus, sin Marijin, samo je poslanik; mnogo je poslanika došlo pre njega. A njegova majka je bila pravedna žena" [Sura al-Ma'ida; 75]. I podseti ovu osobu na Alahovu izjavu: „A na Dan kada ih sve vaskrsnemo, tada će On reći anđelima: 'Da li su vas ovi (ljudi) obožavali?' Oni će odgovoriti: 'Slava Tebi…'" [Sura Saba'; 40-41]. I podseti ga takođe na Alahovu izjavu: „A kada Alah upita: 'O Isuse, sine Marijin, jesi li ti govorio ljudima: uzmite mene i moju majku za bogove pored Alaha?'" [Sura al-Ma'ida; 116].

Dakle, nakon što izneseš sve ove dokaze, reci mu: „Sada shvataš da je Alah proglasio nevernicima one ljude koji su se obraćali idolima, a proglasio je nevernicima i one koji su se obraćali pobožnim ljudima. A Poslanik se borio protiv svih tih ljudi i nije pravio razliku među njima."

Odgovor na ovaj argument leži u ponavljanju važnog pojma da širk ne zavisi od toga ko se obožava pored Alaha, već zavisi od činjenice da se obožava neko drugi mimo Alaha. Dakle, nije važno da li neko obožava stene ili kamenje, ili Isusa Hrista ili Muhameda. Dokazi za ovo su već izneti, a ovde se takođe ponavljaju.

Autor piše u svom delu al-Kava'id al-Arba'a:

Treće načelo: Da je Poslanik došao narodu koji je imao različite (predmete) obožavanja: među njima su obožavaoci anđela. Među njima su obožavaoci proroka i pobožnih. Među njima su obožavaoci sunca i meseca. Ali Alahov Poslanik se borio protiv svih njih i nije uzimao u obzir razliku među njima.

Dakle, sam čin obraćanja nekome mimo Alaha povlači širk, bez obzira na prirodu tog predmeta. A ovo ne podrazumeva da je Poslanik, ili bilo koja pobožna osoba, jednak steni ili kamenu, jer je Poslanik bez sumnje najplemenitiji od Alahovog stvorenja. Poenta je da je takvo poređenje irelevantno kada je reč o širku – čak i ako je Poslanik najbolji od stvorenja, to ne menja činjenicu da je njegovo obožavanje jasan i neposredan čin širka. Dakle, relativna poređenja se ne odnose na predmete obožavanja mimo Alaha, već na činjenicu da se obožava neko drugi mimo Alaha.

Imam es-San'ani (umro 1182. po Hidžri) napisao je: „Ako upitaju: 'Zar ćete izjednačiti one koji veruju u pobožne ljude i grobove … sa onima koji su verovali u idole?' Onda kažem: Da! Jer potpuno iste postupke za koje su (obožavaoci idola) bili krivi čine i ovi ljudi, i u njima su izjednačeni. Štaviše, oni su ih zapravo nadmašili u svojim verovanjima u (moći) ovih ljudi, i u količini obožavanja koje im upućuju. Tako da u stvarnosti nema razlike među njima." A eš-Ševkani (umro 1255. po Hidžri) napisao je: „Širk je da se nekome mimo Alaha uputi čin koji [sic] bi trebalo da bude upućen samo Njemu, bez obzira na to da li se taj predmet naziva imenima koja su koristili džahilijjetski Arapi – poput idola ili kipa – ili se naziva nekim drugim imenom – poput velija ili svetitelja ili mauzoleja." (An Explanation of Muhammad ibn 'Abdul Wahhab's Kashf al-Shubuhat - Critical Study of Shirk, prevod i komentar Abu Amar Jasir Kadi [Al-Hidaayah Publishing & Distribution, Birmingem, Velika Britanija], 13. An Explanation of Kashf al-Shubuhat, The Clearing of Doubts, str. 121-123; podebljano isticanje naše)

Stoga, ako Zavadi dosledno primeni svoje rezonovanje, onda mora tvrditi da ni većina muslimana koji se mole anđelima, mrtvim prorocima i svetiteljima ne obožava „islamskog Alaha". Ili, u najmanju ruku, mora prihvatiti da ti muslimani ne obožavaju „selefijskog Alaha".

Evo do čega dolazimo ako primenimo Zavadijevu sopstvenu konstrukciju:

Ko je Alah prema muslimanima koji nisu selefije?

Muslimanski Alah = Alah koji dopušta molitvu anđelima, mrtvim prorocima i takozvanim svetiteljima.

Ko je Alah prema selefizmu?

Selefijski Alah = Alah koji zabranjuje molitvu anđelima, mrtvim prorocima i svetiteljima.

Dakle, Zavadijeva logika neminovno vodi zaključku da postoje najmanje tri Alaha!

1. Kurejšijski Alah.
2. Muslimanski Alah.
3. Selefijski Alah.

Vide li čitaoci koliko je ovo zaista apsurdno? Zar nije očigledno da će Zavadi otići do svake krajnosti kako bi izbegao da prizna da je namerno lagao o standardnom muslimanskom stavu u vezi sa tim da su pagani obožavali istog Alaha kojeg je Muhamed propovedao? Čak je prikrio i činjenicu da je to takođe stav njegovih sopstvenih selefijskih učenjaka.

Zavadi treba da postupi pošteno i jednostavno prizna da je pogrešio u onome što je učinio.

Zavadi pokušava da se pozabavi hadisom iz Buharije u kojem je Abu Sufjan uzviknuo da je Hubal uzvišen, čime je pokazao da ni on ni ostali Mekanci nisu verovali da je Alah Vrhovno Biće:

Moj odgovor, koji Šamun nije mogao da shvati, jeste da su politeisti ovde jasno odbacili „islamskog Alaha".

Štaviše, reći „O Hubale, budi uzvišen" ne znači da je Hubal najuzvišeniji. Takođe, njihova tvrdnja da oni imaju El Uzu a muslimani nemaju samo pojačava činjenicu da su verovali kako su njihovi idoli korisni u približavanju Bogu.

Ovde Zavadi unapred pretpostavlja ono što treba da dokaže, budući da polazi od toga da nema protivrečnosti ni u Kuranu ni u verodostojnim hadisima. Kao rezultat toga, on zaista misli da ovo predanje dokazuje da pagani nisu obožavali Muhamedovo božanstvo.

Međutim, ono što ovaj konkretan izveštaj pokazuje jeste da su Kuran i hadisi ispunjeni nepomirljivim protivrečnostima. Kao što smo videli, postoje određeni stihovi i predanja koja tvrde da su pagani verovali da je Alah vrhovni bog i tvorac svega. Ipak, istovremeno, postoje drugi tekstovi koji jasno pobijaju tu zamisao pokazujući da to nije ono u šta su pagani verovali. Ovaj hadis je primer za to.

Zavadi ovde takođe napada plašilo, budući da mi nikada nismo tvrdili da izjava Abu Sufjana podrazumeva da je Hubal bog najvišeg ranga. Ono što smo rekli jeste da uzvik Abu Sufjana ukazuje na to da je on smatrao da Hubal može da nadvlada Alaha i da ga zapravo pobedi u bici, čime se protivreči tvrdnji Kurana da su svi pagani smatrali kako je Alah nenadmašni tvorac i gospodar svega.

Dakle, uzvik Abu Sufjana značio je da je on mislio da se Hubal pokazao uzvišenijim od Muhameda i njegovog boga.

A sada uporedite ovo sa sledećim navodom koji sam izneo od Kadija:

Dakle, KRAJNJI CILJ u tom obožavanju BIO JE ALAH. Međutim, oni su smatrali da ti predmeti zauzimaju visok položaj, i da bi, ako bi posredovali kod Alaha, njihovo posredništvo bilo prihvaćeno. Smatrali su da bi ti posrednici, ako bi bili zadovoljni, zauzvrat pobrinuli se da i Alah bude zadovoljan njima. DAKLE, TI ARAPI NISU VEROVALI DA SU BOGOVI KOJE SU OBOŽAVALI VRHOVNA BIĆA PORED ALAHA. Naprotiv, smatrali su da su ta bića – iz raznih razloga – dostigla stanje u kojem ih Alah voli. Stoga su smatrali da bi, ako ugode tim bogovima i zatraže njihovo posredništvo, Alah zauzvrat bio zadovoljan njima i prihvatio takvo posredništvo.

Kao što ovaj konkretan hadis i drugi navodi koje sam citirao u svom prvobitnom članku pokazuju, pagani su zaista verovali da postoje druga vrhovna bića pored Alaha koja zaista mogu da izazovu njegov položaj. Stoga, prema ovim izvorima, oni nisu smatrali da je Alah svemoćni i nenadmašni bog svega.

Naposletku, Zavadi ili nije svestan ili obmanjujuće prikriva činjenicu da je, prema samim islamskim izvorima, Hubal smatran glavnim božanstvom i Gospodarom Kabe. (Ovo drugo se čini verovatnijim budući da je Zavadi očigledno svestan tih izvora). Prema islamskoj tradiciji, Hubal je bio zaštitničko božanstvo Kurejšija i Muhamedove sopstvene porodice. Za pojedinosti preporučujemo ovaj članak.

Sada ovo uvodi neke dodatne probleme za Zavadija. Ili su Hubal i Alah prvobitno bili isto božanstvo, budući da ne mogu postojati dva glavna boga koji istovremeno deluju. Stoga, pošto muslimani tvrde da je Kaba pripadala Alahu, ovo znači da su pagani morali verovati da je on isto što i Hubal pre pojave islama. Ili su pagani smatrali da je Hubal veći od Alaha, i da je Alah bio prosto jedno od tri stotine šezdeset božanstava koja su pagani priznavali i obožavali. Ovo bi objasnilo zašto je Abu Sufjan mislio da Hubal zaista može da pobedi Muhamedovog boga u bici.

Kako stvari stoje, muslimanski izvori su očigledno protivrečni u pogledu toga da li su pagani verovali da je Alah suvereni i nenadmašni tvorac svega. Zavadi to nije uspeo da pobije niti je uspeo da pomiri protivrečnosti svojstvene islamskom korpusu.

Kao da Zavadi nije mogao sebi da otežava još više, on sada nastavlja da poriče da je Muhamed u K. 3:64 i 29:46 tvrdio kako obožava istog Boga kao Jevreji i hrišćani!

On tvrdi da ti tekstovi ne potvrđuju da je Muhamed služio i verovao u istog Boga Jevreja i hrišćana. Zavadi tvrdi da oni jednostavno podstiču narod Knjige da obožava istog Boga kojeg Muhamed obožava, budući da je on jedini Bog koji postoji!

Zavadi očigledno nije pažljivo pročitao ove tekstove, posebno K. 29:46, jer da jeste, primetio bi sledeće:

I ne raspravljajte se sa narodom Knjige (Jevrejima i hrišćanima), osim na (način) koji je bolji (dobrim rečima i na lep način, pozivajući ih islamskom monoteizmu Njegovim stihovima), osim sa onima među njima koji čine nepravdu, i recite (im): "Mi verujemo u ono što je objavljeno nama I OBJAVLJENO VAMA; naš Ilah (Bog) i vaš Ilah (Bog) je Jedan (tj. Alah), i Njemu smo se predali (kao muslimani)." S. 29:46

Da li je Zavadi propustio deo koji kaže da je Muhamed verovao u otkrivenje koje je objavljeno narodu Knjige? Objavljeno od koga? Od nekog drugog boga a ne od onog za kojeg je Muhamed mislio da ga obožava? Da li je Zavadi ovde zaista ozbiljan?

Obratite pažnju na to kako su muslimani tumačili ovaj tekst:

(I ne raspravljajte se sa narodom Knjige) Jevrejima i hrišćanima (osim na (način) koji je bolji) tj. Kuranom, (osim sa onima među njima koji čine nepravdu) iz delegacije iz Nedžrana, tada to možete činiti putem mula'ane; (i recite: Mi verujemo u ono što je objavljeno nama) tj. Kuran (i objavljeno vama) Toru i Jevanđelje; (naš Bog i vaš Bog je Jedan) On nema ni sina ni sudruga, (i Njemu se predajemo) iskreni smo prema Njemu u svom obožavanju i ispovedanju Alahove božanske jednoće, i verujemo u Njega. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn 'Abbâs)

I ne prepirite se sa narodom Knjige osim onako — na onaj način raspravljanja koji je najvrliniji, kao što je pozivanje [njih] Bogu [pozivanjem na] Njegove znakove i ukazivanje na Njegove dokaze; osim [u slučaju] onih među njima koji su činili nepravdu, vodeći rat i odbijajući da prihvate [da plate] džiziju: sa njima se prepirite mačem, sve dok se ne predaju ili plate džiziju; i recite onima koji su prihvatili [da im se nametne] džizija, ako vas obaveste o nečemu što stoji u njihovim Pismima: 'Mi verujemo u ono što je objavljeno nama i objavljeno vama' — i nemojte im ni verovati ni ne verovati u tome [što vam kažu] — naš Bog i vaš Bog je jedan [te isti], i Njemu se predajemo', [Njemu] smo poslušni. (Tafsir al-Jalalayn)

Ovi tumači su mogli da vide da je Muhamed zaista verovao kako obožava istog Boga Jevreja i hrišćana i od njega prima otkrivenja.

Zapravo, Kuran čak kaže da je Alah taj koji je Jevrejima i hrišćanima dao njihova Pisma i poslao im poslanike da ih vode:

Oni kojima smo dali Pismo (Jevreji i hrišćani) prepoznaju ga (Muhameda ili Kabu u Meki) kao što prepoznaju svoje sinove. Ali doista, jedna skupina među njima krije istinu iako je zna - [tj. svojstva Muhameda koja su zapisana u Tevratu (Tori) i Indžilu (Jevanđelju)]. S. 2:146 Hilali-Kan

Alah je davno sklopio savez sa sinovima Izrailjevim i podigli smo među njima dvanaest starešina, i Alah reče: Gle! Ja sam sa vama. Ako budete obavljali molitvu i davali zekat, i verovali u Moje poslanike i pomagali ih, i dali Alahu lep zajam, sigurno ću vam oprostiti grehe, i sigurno ću vas uvesti u vrtove ispod kojih teku reke. Ko od vas ne poveruje nakon ovoga, zalutaće sa pravog puta. A zbog toga što su prekršili svoj savez, prokleli smo ih i otvrdnuli njihova srca. Oni menjaju reči iz njihovog konteksta i zaboravljaju deo onoga čime su bili opomenuti. Nećeš prestati da otkrivaš izdaju kod svih njih osim malobrojnih. Ali podnosi ih i oprosti im. Gle! Alah voli dobročinitelje. A sa onima koji kažu: „Gle! mi smo hrišćani", sklopili smo savez, ali su zaboravili deo onoga čime su bili opomenuti. Zato smo među njima podstakli neprijateljstvo i mržnju do Dana vaskrsenja, kada će ih Alah obavestiti o njihovim delima. O narode Knjige! Sada vam je došao Naš poslanik, izlažući vam mnogo toga što ste krili u Pismu, i praštajući mnogo. Sada vam je došla svetlost od Alaha i jasna Knjiga, S. 5:12-15 Pikthal

Oni kojima smo dali Pismo (Jevreji i hrišćani) prepoznaju ga (tj. Muhameda kao Alahovog Poslanika, a takođe znaju da nema Ilaha (Boga) osim Alaha i da je islam Alahova vera), kao što prepoznaju svoje sinove. Oni koji upropašćuju sebe neće verovati. (Tafsir At-Tabari) S. 6:20 Hilali-Kan

MI smo nekada davno sinovima Izrailjevim dali Knjigu, vlast zapovedanja i poslanstvo; dali smo im, kao opskrbu, dobre i čiste stvari; i odlikovali smo ih iznad naroda. I dali smo im Jasne Znakove u pitanjima (vere): tek nakon što im je znanje bilo dato, upali su u razdore, iz drske zavisti među sobom. Doista će tvoj Gospodar presuditi među njima na Sudnji dan o onome u čemu su se razilazili. Zatim smo te postavili na (pravi) Put vere: zato sledi taj (Put), i ne sledi želje onih koji ne znaju. S. 45:16-18 J. Ali

Zavadi je takođe zgodno prenebregao sve ostale stihove koje sam naveo, a koji pokazuju kako je Muhamed dopustio muslimanima da se žene Jevrejkama i hrišćankama i da jedu njihovu hranu, što nije dopustio u pogledu hrane i žena arapskih pagana.

Ipak, uprkos svim ovim jasnim stihovima, Zavadi bi i dalje želeo da poverujemo kako Muhamed nije mislio da zaista obožava istog Boga kojeg su Jevreji i hrišćani obožavali (i nastavljaju da obožavaju)!

Vreme je da Zavadi okonča svoju predstavu apologete i potraži drugo zanimanje. On postaje velika sramota za muslimane, budući da su njegovi argumenti sve gori sa svakim novim člankom i „pobijanjem". Da stvar bude gora, on čak pribegava laganju kako bi sačuvao obraz. Zavadi treba da se suoči sa stvarnošću i prihvati činjenicu da nije kvalifikovan da se bavi ovim pitanjima i da treba da prepusti ovaj posao drugima koji su sposobni da se nose sa argumentima.