Da li su Arapima slati poslanici pre Muhameda? · Apologetizam by Sam Shamoun

**Ponovni osvrt na kuransku protivrečnost o tome

da je Alah slao opominjače celom čovečanstvu pre Muhameda**

Basam Zavadi je pokušao da opovrgne moj članak o krupnoj grešci u Kuranu po pitanju toga da li je Alah slao proroke/poslanike Arapima pre Muhamedove pojave.

Zavadi sažima moju tvrdnju, a zatim prelazi na lične napade na mene.

Ukratko, Šamun tvrdi da prva grupa stihova — sura 10:47; 16:35-36; 22:34,67; 35:24 i 40:5-6 — koja kaže da je Alah pre Muhamedovog vremena svakom narodu poslao poslanika, protivreči drugoj grupi stihova — sura 28:46; 32:3 i 36:6 — koja kaže da narodu kojem je Muhamed poslat nikada nije bio poslat nijedan poslanik.

To je problem sa Šamunom. On misli da je kvalifikovan da kritikuje knjigu čiji jezik ne poznaje, a da pritom ne pruži valjanu akademsku potporu za ono što tvrdi.

Osim što čini nekoliko logičkih grešaka, kao što su ad hominem, „trovanje bunara“, non sequitur itd., Zavadi ponovo pokazuje svoju očiglednu nedoslednost. Ako je poznavanje jezika neke knjige nužan preduslov da bi se ona kritikovala, šta onda da mislimo o Zavadijevim kritikama Svetog pisma, kada on nema nikakvu specijalizovanu obuku ni u jednom biblijskom jeziku, tj. u hebrejskom, aramejskom i koine grčkom?

Ako Zavadi hoće da kaže da je trebalo da navedem priznate autoritete koji bi potvrdili moj argument, budući da nisam stručnjak za arapski jezik, onda to samo pruža dodatni dokaz da on ima problem sa pažljivim čitanjem. Kao što može posvedočiti svako ko je pročitao moj članak, ja jesam citirao neke od najistaknutijih islamskih egzegeta i učenjaka, što Zavadijevu tvrdnju čini utoliko ironičnijom.

Još važnije, Zavadijevi komentari pretpostavljaju da on prilično dobro poznaje jezik Kurana, što znači da njega treba držati do višeg naučnog standarda nego nekoga poput mene, koji je toliko neuk u tom jeziku. Pa ipak, kao što ćemo videti, Zavadi pravi ogromnu grešku u svom pokušaju da uskladi ovu očiglednu kuransku protivrečnost.

Zavadi dalje kaže:

U prvoj grupi stihova koristi se arapska reč ummah (أمة), dok se u drugoj grupi stihova koristi arapska reč qawm (قوم). Reč ummah znači:

nacija, narod; generacija. (Hans Wehr, A Dictionary of Modern Written Arabic, treće izdanje, 1976, str. 25)

Dok qawm znači:

drug, saplemenici, rodbina, rod, srodnici; pleme, rasa, narod. (Isto, str. 800)

Dakle, vidimo da je ummah opštija od qawma i da određeni qawm može biti deo određene ummah.

Prva grupa stihova kaže da je poruka bila poslata svim ranijim ummah, dok druga grupa stihova govori konkretno o qawmu kojem je Poslanik bio poslat. Otuda nema protivrečnosti.

Zavadijev „odgovor“ prepun je grešaka. Kao prvo, Zavadi se nije potrudio ni da se osvrne na ceo članak. Umesto toga, sveo je argument na dve reči i od njih napravio novo tumačenje. Nažalost po njega, nijedan komentator ovih kuranskih stihova nije napravio razliku kakvu on pravi.

Kao drugo, njegova tvrdnja da je „ummah opštija od qawma i da određeni qawm može biti deo određene ummah“ samo pogoršava njegov problem. Tvrdeći da je qawm deo ummah, Zavadi je u suštini dokazao da su svi oni proroci koji su bili poslati svojoj ummah bili poslati i svom qawmu. Drugim rečima, budući da reč ummah obuhvata qawm, to znači da je svaki poslanik koji je bio poslat određenoj ummah bio poslat i qawmu. Da je Kuran hteo da napravi razliku kakvu pravi Zavadi, bilo bi bolje da su oni pre Muhameda bili poslati samo svom qawmu, a ne svojoj ummah. O tome uskoro više.

Kao treće, izgleda da nisam usamljen u tvrdnji da su drugi poslanici opominjali Arape pre Muhamedovog vremena. Al-Tabari u svom komentaru na Kuran 36:6 kaže sledeće:

Arapski lingvisti su imali različita mišljenja o tome da li ovaj stih znači da su njihovi očevi ranije bili opomenuti ili nisu. (Izvor)

Dakle, čak ni neki arapski lingvisti nisu bili sigurni i sumnjali su u to da li Kuran znači da Muhamedov narod nikada ranije nije bio opomenut, pre Muhamedove pojave.

Pored toga, autor Kurana pretpostavlja da njegovi slušaoci već znaju za ranije poruke koje su poslali pređašnji poslanici i da se stoga od njih očekivalo da poslušaju Muhamedovu poruku ili da se suoče sa božanskim sudom, kao što se dogodilo narodima pre njih. Kuran 16:36 služi kao primer takve opomene:

„Mi smo svakom narodu poslanika poslali koji im je naređivao: „Allaha obožavajte, a đavola se klonite!“ I bilo je među njima onih koje je Allah uputio, a i onih koji su zaslužili zabludu. Zato putujte Zemljom da vidite kakav je bio završetak onih koji su poslanike uterivali u laž.“

Opet, o ovome ćemo uskoro reći više.

Kao četvrto, Zavadi pogrešno pretpostavlja da, samo zato što se koriste dve različite reči, one nekako ne mogu nositi isto značenje. Ali time previđa ono što kaže čak i njegov sopstveni leksički izvor. Evo ga još jednom:

… Reč ummah znači:

nacija, NAROD; generacija. (Hans Wehr, A Dictionary of Modern Written Arabic, treće izdanje, 1976, str. 25)

Dok qawm znači:

drug, saplemenici, rodbina, rod, srodnici; pleme, rasa, NAROD. (Isto, str. 800) (naglašavanje velikim slovima je naše)

Budući da leksički izvor koji Zavadi citira priznaje da i qawm i ummah mogu značiti „narod“, na osnovu čega Zavadi pretpostavlja da upotreba dve različite reči nekako podrazumeva da su značenja nužno različita? Pošto se značenje reči određuje kontekstom u kojem se ona koristi, sasvim je moguće da ove reči zapravo imaju potpuno isto značenje.

To nas dovodi do petog problema u Zavadijevoj tvrdnji. Zavadi zgodno previđa činjenicu da sam Kuran koristi qawm i ummah u sličnim kontekstima, u kojima praktično funkcionišu kao sinonimi.

To znači da Zavadijevi komentari pokazuju kako je on grubo neuk u pogledu jezika Kurana. Ili, još gore, Zavadijev odgovor pokazuje njegovu očiglednu nepoštenost, jer on jezik razume, ali bira da činjenice sakrije od svojih čitalaca.

Na primer, iako je Zavadi u pravu da se za Muhameda kaže da je bio poslat qawmu:

„Međutim, oni govore:“On je izmišlja!” Ne, ona je istina od Gospodara tvog da opominješ narod kojem pre tebe nije došao niko da ga opominje, da bi išao Pravim putem.“ S. 32:3

Zavadi je ili zaboravio, ili nije hteo da otkrije svojim čitaocima, da Kuran izričito kaže da su svi poslanici bili poslati svom sopstvenom qawmu:

„Mi nismo poslali nijednog poslanika a da nije govorio jezikom svoga naroda, kako bi im objasnio poslanicu. Pa Allah u zabludi ostavlja onoga koga želi a na Pravi put uputi onoga koga želi; On je Silni i Mudri.“ S. 14:4

Zato Kuran i govori o prorocima i poslanicima kao što su Noje, Lot, Mojsije itd., koji su bili poslati svom qawmu:

„I kada je Mojsije svom narodu rekao: „Narode moj, vi ste zaista sebi nepravdu učinili uzevši tele; zato se Stvoritelju svome pokajte i između vas prestupnike smrću kaznite! To vam je kod vašeg Stvoritelja bolje, pa će pokajanje da vam prihvati. Zaista On stalno prima pokajanja, Milostivi.““ S. 2:54

„A kad Mojsije reče svom narodu: „O narode moj, setite se Allahove blagodati prema vama kada je neke od vas učinio verovesnicima, i kada vas je učinio vladarima, i dao vam ono što nije dao nijednom narodu. „O narode moj, uđite u blagoslovljenu zemlju koju vam je Allah dodelio, i ne posrćite nazad pa da se vratite kao gubitnici.“ Oni rekoše: „O Mojsije! U njoj je nemilosrdan narod i mi u nju nećemo da uđemo dok god oni iz nje ne izađu; pa, ako oni iz nje izađu, mi ćemo onda sigurno da uđemo.“ Dva čoveka koja su se bojala Allaha i kojima je On darovao Svoju blagodat - rekoše: „Navalite na njihovu kapiju, pa kad kroz nju prođete, bićete sigurno pobednici; a u Allaha se pouzdajte, ako ste vernici.“ "O Mojsije", rekoše oni, "dok god su oni u njoj, mi nećemo u nju da ulazimo! Idite ti i Gospodar tvoj pa se borite, a mi odavde nećemo da se pomerimo!" „Moj Gospodaru“, reče Mojsije, „ja osim sebe imam moć samo nad svojim bratom; zato presudi između nas i grešnih ljudi!“ „Četrdeset godina oni će zemljom da lutaju“, reče On, „jer će Sveta zemlja da im bude zabranjena, a ti ne tuguj za grešnim narodom.““ S. 5:20-26

„A kad Avram reče svome ocu Terahu: „Zar kipove smatraš bogovima?! Uistinu, vidim da ste i ti i tvoj narod u očiglednoj zabludi.“ Mi pokazasmo Avramu carstvo nebesa i Zemlje da bi postao od onih koji čvrsto veruju. I kad nastupi noć, on ugleda zvezdu i reče: "Ovo je Gospodar moj!" A pošto zađe, reče: "Ne volim one koji zalaze!" A kad ugleda Mesec kako izlazi, reče: „Ovo je moj Gospodar!“ A pošto zađe, on reče: „Ako me Gospodar moj ne uputi, biću sigurno jedan od ljudi koji su zalutali.“ A kad ugleda Sunce kako se rađa, on uzviknu: „Ovo je moj Gospodar, ovo je veće!“ A pošto zađe, on reče: „Narode moj, ja zaista nemam ništa sa time što vi Njemu pridružujete! Ja okrećem lice svoje, kao pravi vernik, prema Onome Koji je nebesa i Zemlju, bez prethodnog primera, stvorio; ja ne spadam u neznanobošce!“ I narod se njegov sa njim raspravljao. „Zar da sa mnom o Allahu raspravljate, a On je mene uputio?“ Reče on. „Ja se ne bojim onih koje vi Njemu pridružujete, osim ako moj Gospodar odredi nešto. Gospodar moj znanjem svojim obuhvata sve. Zašto ne razmislite i pouku ne prihvatite? A kako da se ja bojim lažnih božanstava, kada se vi ne bojite što pored Allaha obožavate one za koje vam On nije nikakav dokaz spustio? Pa ko od nas više sigurnost zaslužuje, ako znate? Samo oni koji veruju i verovanje svoje sa nepravdom ne mešaju biće uistinu sigurni: oni su upućeni.“ To je Naš čvrst dokaz koji smo dali Avramu protiv njegovog naroda. Mi na više stepene uzdižemo one koje hoćemo. Tvoj Gospodar je, uistinu, mudar i sve zna.“ S. 6:74-83

„A narodu Semudu smo njegovog brata Salaha poslali. „O moj narode“, govorio je on, „obožavajte Allaha, vi drugog boga osim Njega nemate! Evo vam znak vašeg Gospodara: ova Allahova kamila za vas je znak. Pustite je neka pase po Allahovoj zemlji i ne zlostavljajte je da vas bolna kazna ne bi snašla!“ „I setite se da vas je On učinio naslednicima Ada, i da vas je On na Zemlji nastanio: u ravnicama njenim palate gradite, a u brdima kuće klešete. I neka su vam uvek na umu Allahove blagodati, i ne činite zlo po Zemlji praveći nered!“ A glavešine njegovog naroda, oni koji su se oholili, upitaše potlačene, one među njima koji su verovali: „Verujete li vi da je Salaha poslao njegov Gospodar?“ „Mi, uistinu, verujemo u sve ono što je po njemu poslato“, odgovoriše oni. „A mi, zaista, ne verujemo u to u šta vi verujete“, rekoše oni koji su bili oholi. I zaklaše oni kamilu, i zapoved Gospodara svoga ne poslušaše i rekoše: „O Salahe, učini da nas snađe to čime nam pretiš, ako si od poslanika!?“ I zadesi ih strašan potres i oni u zemlji svojoj osvanuše mrtvi, nepomični. A on ih napusti i reče: „O moj narode, preneo sam vam poslanicu svoga Gospodara i savetovao sam vas, ali vi ne volite one koji savetuju.“ I spomeni Lota kada reče svome narodu: „Zašto činite razvrat koji niko među svim svetovima pre vas nije činio?“ S. 7:73-80

„I narod Mojsijev, posle njegovog odlaska, izradi od svog nakita kip teleta koje je rikalo i koje su za božanstvo prihvatili. Zar nisu videli da im ono ne govori i da ih pravim putem ne vodi? Oni ga prihvatiše i postaše nepravednici.“ S. 7:148

„I Noju smo poslali njegovom narodu: „Ja sam vam, uistinu, jasni upozoritelj,“ S. 11:25

„A ako te oni budu ugonili u laž, pa i pre njih su narod Nojev, i Ad, i Semud poslanike ugonili u laž, i narod Avramov, i narod Lotov, i stanovnici Medena; a lažnim je smatran i Mojsije, a Ja sam nevernicima davao vremena, zatim sam ih kažnjavao, pa kakva je bila Moja osuda?! I koliko smo naselja uništili, čiji su žitelji neznanobošci bili, pa su pusta u ruševinama ostala! I koliko bunareva ima zapuštenih i koliko visokih palata praznih!“ 22.42-45

„I pre njih su narod Nojev, i Ad, i faraon, koji je imao moćnu vojsku, poricali, i Semud, i Lotov narod, i stanovnici Ejke – oni su se protiv poslanika urotili. Svi su oni uterivali poslanike u laž i zaslužili su kaznu.“ S. 38:12-14

„Pre njih poricao je Nojev narod i stanovnici Ressa i Semud. I Ad i faraonov narod i Lotov narod. I stanovnici Ejke i narod Tubbea; svi su oni smatrali poslanike lažnim i kaznu su Moju zaslužili.“ 50:12-14

„Mi smo poslali Noja njegovom narodu: „Upozoravaj svoj narod pre nego što ga stigne bolna patnja!“ „O narode moj“, govorio je on, „ja sam vam zaista jasni opominjač! Allaha obožavajte i bojte Ga se, a meni budite poslušni. On će vaše grehe da vam oprosti i u životu do određenog časa da vas ostavi, a kada dođe Allahov čas, zaista neće, neka znate, da se odgodi.“ On reče: „Gospodaru moj, ja sam svoj narod i noću i danju, zaista, pozivao,“ S. 71:1-5

Ima još odlomaka:

„I Nojev narod je smatrao poslanike lažnim Kad im brat njihov Noje reče:“Kako to da se Allaha ne bojite? Ja sam vam, sigurno, pouzdani poslanik, zato se bojte Allaha i meni budite poslušni! Za ovo od vas ne tražim nikakvu nagradu, mene će da nagradi Gospodar svih svetova. zato se bojte Allaha i meni budite poslušni! Oni rekoše: „Kako da te poslušamo kada te slede najneugledniji ljudi?““Ne znam ja šta su oni radili”, reče on. „Svi će pred mojim Gospodarom, da znate, da polažu račun, a ja vernike neću da oteram, ja samo javno opominjem!” „Ako se ne okaniš, o Noja!“ Rekoše oni, „bićeš sigurno kamenovan!“ „Gospodaru moj“, reče on, „narod moj me u laž uteruje, pa Ti meni i njima presudi i spasi mene i vernike koji su sa mnom!“ I Mi smo spasili njega i one koji su bili uz njega u krcatoj lađi, a ostale smo potopili. To je zaista dokaz, ali većina njih ne veruje.“ S. 26:105-121

„I Lotov narod je smatrao lažnim poslanike. Kad im njihov brat Lot reče: „Kako to da se ne bojite? Ja sam vam, sigurno, pouzdani poslanik, zato se bojte Allaha i meni budite poslušni! Za ovo od vas ne tražim nikakvu nagradu, mene će da nagradi Gospodar svetova. Zašto vi, mimo svih svetova, muškarcima sa strašću prilazite, a svoje žene, koje je za vas stvorio vaš Gospodar, ostavljate? Vi ste ljudi koji prelaze svaku granicu zla.“ Oni rekoše: „Ako se ne okaniš, o Lote, bićeš sigurno prognan!“ „Ja se grozim toga šta vi radite!“ Reče on. „Gospodaru moj, sačuvaj mene i moju porodicu od onoga što oni rade!“ Mi smo sačuvali njega i njegovu porodicu - sve, osim starice koja je ostala sa onima koji su iskusili kaznu, a zatim smo ostale uništili spustivši na njih kišu - a strašne li kiše za one koji su bili upozoreni! To je zaista dokaz, ali većina njih ne veruje.“ S. 26:160-174

„i da je On uništio drevni narod Ad, i Semud, i da nije poštedeo nikog, i još pre Nojev narod, koji je bio najokrutniji i najoholiji, i prevrnuta naselja On je sručio na zemlju, i snašlo ih je ono što ih je snašlo. Pa, u koju blagodat svoga Gospodara ti još sumnjaš? Ovo je opominjač iz reda prethodnih opominjača: Bliski čas se približava, osim Allaha niko ne može da ga otkrije, niti otkloni!“ S. 53:50-58

„Poricao je Nojev narod pre njih pa su Našu slugu uterivali u laž, govoreći: „Ludak!“ - i bi odbačen. I on je svoga Gospodara zamolio: „Ja sam pobeđen, pa Ti pomozi!“ I Mi smo nebeske kapije pootvarali vodi koja je neprestano lila, i učinili da iz zemlje provru izvori, i vode su se sastale po onome što je već bilo određeno, a njega smo nosili na lađi sagrađenoj od dasaka i klinova, koja je plovila pred Našim očima, a to je bila kazna za onoga koji je poricao. I Mi to ostavismo kao znak - pa ima li ikoga ko bi pouku uzeo? O, kakva je bila Moja kazna i upozorenje Moje!“ S. 54:9-16

„Narod Lotov je poricao upozorenja. Na njih poslasmo vetar, pun peska, samo ne na Lotovu porodicu, nju smo u svitanje spasili iz Naše milosti. Eto, tako Mi nagrađujemo one koji zahvaljuju. I on ih je upozoravao na Našu kaznu, ali su oni sumnjali u upozorenje. Oni su od njega tražili njegove goste, pa smo ih Mi oslepili: „Iskusite Moju kaznu i Moju pretnju!“ A rano ujutru stiže ih neprekidna kazna. „Iskusite Moju kaznu i Moju pretnju!““ S. 54:33-39

U ovoj poslednjoj referenci vidimo da autor(i) koriste qawm i ummah kao sinonime:

„I Nojev je narod pre njih poricao, a i posle njega oni koji su se bili protiv poslanika urotili. Svaki narod nastojao je domoći se svog poslanika i trudio se neistinom ugušiti istinu, pa sam ga Ja kažnjavao – a kakva je bila kazna Moja! I tako će reč tvoga Gospodara da se ispuni da će oni koji nisu verovali biti stanovnici u Vatri.“ S. 40:5-6

I za slučaj da je Zavadi zaboravio, Kuran izričito kaže da su svi poslanici bili donosioci radosnih vesti i opominjači:

„Mi šaljemo poslanike samo zato da donose radosne vesti i da opominju; neka se zato oni koji veruju i čine dobra dela ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju.“ S. 6:48

Ali po Zavadija je još gore. Kuran zapravo kaže da je celo čovečanstvo bilo jedna ummah i da je Alah potom poslao proroke da im donesu radosne vesti i opomene:

„Svi ljudi su sačinjavali jednu zajednicu, pa je Allah slao verovesnike da donose radosne vesti i opomenu, i po njima je slao Knjigu sa Istinom, da se po njoj sudi ljudima u onome u čemu su se oni razilazili. A povod neslaganju je bila međusobna zavist, baš od strane onih kojima je data, i to kada su im već bili došli jasni dokazi; i onda bi Allah, voljom Svojom, uputio vernike da shvate pravu istinu o onome u čemu se nisu slagali. A Allah ukazuje na pravi put onome kome On hoće.“ S. 2:213

Ako je čovečanstvo bilo jedna ummah, onda to svakako dokazuje da je i Muhamed bio poslat određenoj ummah, što je upravo ono što Kuran kaže!

„I tako smo te poslali narodu pre kojeg su bili i nestali drugi narodi, da im kazuješ ono što ti objavljujemo, a oni u Svemilosnog ne veruju. Reci: „On je moj Gospodar, nema boga osim Njega, na Njega se oslanjam i Njemu se kajem.““ S. 13:30

Štaviše, Kuran izričito kaže da je Muhamed bio poput poslanika pre njega, koje je odbacila njihova ummah:

„i nisu nikako isti živi i mrtvi. Allah će učiniti da čuje onaj koga On odabere, a ti ne možeš da dozoveš one u grobovima, tvoje je samo da opominješ. Mi smo te poslali s istinom da radosne vesti donosiš i da opominješ. A nije bilo naroda kome nije došao onaj koji ga je opominjao. Ako te oni u laž uteruju - pa, i oni pre njih su poslanike u laž uterivali, a oni su im donosili jasne dokaze, i Listove i Knjigu svetiljku. I Ja sam onda kažnjavao one koji nisu verovali, pa kakva je samo bila Moja osuda!“ S. 35:22-26

Ovo pretpostavlja da je Muhamedovo iskustvo bilo slično iskustvu tih poslanika, po tome što je i njega odbacila njegova sopstvena ummah.

Kuran dalje izjednačava Muhameda sa ranijim poslanicima govoreći da su ljudi kojima su oni bili poslati jedna ummah, tj. da svi ljudi treba da slede svoje poslanike, budući da su jedna zajednica ili ummah i da ne treba da se dele oko toga da li će slediti opominjača koji im je poslat:

„Ova vaša vera – jedina je prava vera, a Ja sam vaš Gospodar, zato samo Mene obožavajte!“ S. 21:92 Arberi

„“O poslanici, dozvoljenim i lepim jelima se hranite i dobra dela činite, jer Ja dobro znam šta vi radite! Ova vaša vera - jedna je vera, a Ja sam vaš Gospodar, pa Me se bojte! A narodi su se u pitanjima svoje vere podelili na skupine, svaka stranka zadovoljna sa onim što ima. Pa, ostavi ih u njihovoj zabludi još neko vreme!“ S. 23:51-54 Arberi

Osim toga, za neke Muhamedove sledbenike se kaže da su najbolja ummah, jer pozivaju ljude na pravednost:

„Vi ste najbolji narod koji se ikada pojavio: tražite da se čini dobro, a odvraćate od zla, i verujete u Allaha! A kada bi sledbenici Knjige verovali, bilo bi bolje za njih; među njima ima vernika, ali – većina njih su nevernici.“ S. 3:110

„Vi ste najbolji narod koji se ikada pojavio“ Pikthal

Sada, ako je ono čemu je Muhamed bio poslat „qawm“ (Kuran 32:3, vidi gore), i ako su oni koji su poverovali svakako samo deo onih kojima je Muhamed bio poslat, i ako se za one koji veruju kaže da su „najbolja ummah“ (Kuran 3:110), onda je jasno da je ovde (ova) ummah deo qawma kojem je Muhamed bio poslat, tj. u ovom slučaju ummah je deo qawma, pa uključivanje ide tačno u suprotnom smeru od onoga što Zavadi tvrdi. [Ponovo, ne tvrdimo da je ummah uopšteno deo qawma. Naprotiv, qawm i ummah se u Kuranu u osnovi koriste kao sinonimi, ali ova dva odlomka jasno pokazuju da Zavadijevo navodno rešenje nema osnova u Kuranu.]

Dakle, Muhamed je bio poslat jednoj ummah, baš kao i istinski poslanici pre njega. A budući da je Alah slao opominjače svakoj ummah i budući da je svaki pojedinačni poslanik bio poslat svom sopstvenom qawmu i svojoj ummah mnogo pre nego što se Muhamed pojavio, to znači da su opominjači morali biti poslati i Muhamedovom narodu pre nego što je on došao k njima.

Začuđujuće, upravo na to ukazuje i hadiska literatura, kao što dokazuju sledeći primeri:

Prenosi Aiša:

(žena Poslanikova) da joj je Alahov Poslanik rekao: „Znaš li da su, kada je tvoj narod (Kurejšije) ponovo sazidao Kabu, smanjili je u odnosu na njene prvobitne temelje koje je postavio Avraham?“ Rekla sam: „O Alahov Poslaniče! Zašto je ne sazidaš ponovo na njenim prvobitnim temeljima koje je postavio Avraham?“ On odgovori: „Da nije činjenice da je tvoj narod blizu predislamskog perioda neznanja (tj. da su tek nedavno postali muslimani), ja bih to učinio.“ Podprenosilac, Abdulah (bin Omer) je izjavio: Aiša je to sigurno čula od Alahovog Poslanika, jer po mom mišljenju Alahov Poslanik nije stavljao ruku na dva ugla Kabe naspram Al-Hidžra samo zato što Kaba nije bila ponovo sazidana na svojim prvobitnim temeljima koje je postavio Avraham. (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 26, broj 653)

Prenosi Abdulah bin Zejd:

Poslanik je rekao: „Prorok Avraham je Meku učinio svetilištem i molio za Alahov blagoslov nad njom. Ja sam Medinu učinio svetilištem kao što je Avraham Meku učinio svetilištem, i molio sam za Alahov blagoslov nad njenim merama, mudom i saom, kao što je Avraham učinio za Meku. (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 34, broj 339)

Prenosi Ibn Mirba al-Ansari: Jezid ibn Šejban je rekao: Bili smo na mestu zaustavljanja na Arefatu, za koje je Amr (ibn Abdulah) mislio da je veoma daleko od mesta gde se zaustavljao imam, kada nam je došao Ibn Mirba al-Ansari i rekao (nam): Ja sam vam glasnik od Alahovog Poslanika. On vam poručuje: Zaustavite se tamo gde obavljate svoje obrede, jer ste naslednici Avrahamovog nasleđa. (Sunan Abu Davud, knjiga 10, broj 1914)

Prenosi Džabir ibn Abdulah:

Poslanik je žrtvovao dva rogata ovna, bela sa crnim šarama, koja su bila uškopljena. Kada ih je okrenuo prema kibli, rekao je: Okrenuo sam lice svoje prema Onome Koji je stvorio nebesa i zemlju, sledeći Avrahamovu veru, pravu u verovanju, a ja nisam jedan od politeista. Moja molitva i moja žrtvena služba, moj život i moja smrt, sve je za Alaha, Gospodara svetova, Koji nema sadruga. To mi je bilo zapoveđeno da činim, i ja sam jedan od muslimana. O Alahu, ovo dolazi od Tebe i Tebi se daje, od Muhameda i njegovog naroda. U ime Alaha, a Alah je najveći. Zatim je prineo žrtvu. (Sunan Abu Davud, knjiga 15, broj 2789)

U ovim hadisima Muhamed tvrdi da on i njegovi sledbenici treba da slede veru svog praoca Avrahama, koji je navodno sagradio Kabu i ustanovio obrede hodočašća. To pokazuje da su Mekanci (navodno) znali i verovali da je Avraham tamo putovao i da su stoga bili svesni da je Alah (tobože) objavio i obznanio pravu veru njihovim precima mnogo pre nego što se Muhamed rodio.

Ima još. Prema sledećim predanjima, u Kabi su se nalazile slike Marije, Avrahama i Ismaila:

Prenosi Ibn Abas:

Poslanik je ušao u Kabu i u njoj našao slike (proroka) Avrahama i Marije. Na to je rekao: „Šta je njima (tj. Kurejšijama)? Već su čuli da anđeli ne ulaze u kuću u kojoj ima slika; a evo, ovo je slika Avrahama. I zašto je prikazan kako gata strelama?“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 570)

Prenosi Ibn Abas:

Kada je Alahov Poslanik stigao u Meku, odbio je da uđe u Kabu dok su u njoj bili idoli. Zato je naredio da se iznesu. Iznete su slike (proroka) Avrahama i Ismaila, koji u rukama drže strele za gatanje. Poslanik reče: „Neka ih Alah uništi (tj. nevernike), jer su vrlo dobro znali da oni (tj. Avraham i Ismail) nikada nisu bacali kocku ovim (strelama za gatanje). Zatim je Poslanik ušao u Kabu i rekao „Alahu ekber“ na sve njene strane, pa izašao, a u njoj nije obavio nikakvu molitvu. (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 584)

Ovo pokazuje da su Arapi iz Meke (kao i iz Medine) znali za biblijske ličnosti kao što su Avraham i Ismail i bili ih svesni. Sledeći hadisi ukazuju na to da su takođe znali da su (tobože) potomci Ismailovi i da su se i on i njegova majka (navodno) nastanili u Meki:

Prenosi Ibn Abas:

Poslanik je rekao: „Neka je Alah milostiv prema Ismailovoj majci! Da je ostavila vodu Zemzema (izvor) onakvom kakva je bila (bez pravljenja bazena za zadržavanje vode), (ili je rekao: „Da nije zahvatala njegovu vodu punim šakama“), bio bi to tekući potok. Došlo je pleme Džurhum (arapsko pleme) i upitalo je: ’Smemo li se nastaniti kod tvog boravišta?‘ Ona reče: ’Da, ali nemate pravo da posedujete vodu.‘ Oni pristadoše.“ (Sahih al-Buhari, tom 3, knjiga 40, broj 556)

Prenosi Selema:

Alahov Poslanik je prošao pored nekih ljudi iz plemena Aslem koji su vežbali streljaštvo. Rekao je: „O deco Ismailova! Gađajte (strelama), jer je vaš otac bio strelac. Ja sam na strani Beni tog i tog“, misleći na jednu od dve ekipe. Druga ekipa je prestala da gađa, na šta Poslanik reče: „Šta im bi?“ Odgovoriše: „Kako da gađamo kada si ti sa Beni tim i tim?“ On reče: „Gađajte, jer ja sam sa svima vama.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, broj 710)

Prenosi Ebu Hurejra:

Nikada nisam prestao da volim Benu Temim otkako sam čuo za tri osobine koje im je pripisao Alahov Poslanik. (Rekao je): Oni će, od svih mojih sledbenika, biti najsnažniji protivnici Dedžala; Aiša je imala robinju iz njihovog plemena, a Poslanik joj je rekao da je oslobodi jer je bila iz potomstva (proroka) Ismaila; i, kada je donesen njihov zekat, Poslanik reče: „Ovo je zekat mog naroda.“ (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 652)

Ovi izveštaji nepobitno utvrđuju činjenicu da je Alah već bio poslao objavu Mekancima i da su oni bili svesni prave vere MNOGO PRE nego što se Muhamed rodio.

Ummah = generacija?

Čini se da Zavadijevi komentari nagoveštavaju da on zapravo zastupa tvrdnju da Kuran kaže kako je Muhamed bio poslat svojoj sopstvenoj generaciji, jer njoj nikada nije bio poslat opominjač. Ali takvo objašnjenje je besmislica, jer bi ono podrazumevalo da Alah mora neprestano slati opominjače svakoj novoj generaciji ljudi da bi ih opomenuo, tj. da bi svakoj generaciji rođenoj posle one prethodne, kojoj je poslanik bio poslat, takođe bio potreban opominjač koji bi joj došao.

To bi takođe značilo da je Alah bio dužan da šalje proroke svakoj novoj generaciji Izrailjaca posle Hristovog vaznesenja na nebo. Međutim, to se nije dogodilo, jer islamski izvori kažu da između Isusa i Muhameda nije bilo proroka:

Prenosi Ebu Hurejra:

Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: „Ja sam od svih ljudi najbliži sinu Marijinom, i svi proroci su braća po ocu, a između mene i njega nije bilo proroka (tj. Isusa).“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 651)

Alah je propustio da pošalje opominjače Izrailju posle Hristovog uzašašća, što pokazuje da je i okrutan i nepravedan, jer je bezbroj ljudi ostavio bez svedočanstva o istini.

Zavadijev argument dodatno protivreči tvrdnji da su poslanici bili poslati svom sopstvenom qawmu:

Dakle, ako je Alah slao poslanike njihovom sopstvenom qawmu, a poslanici su ipak bili poslati svim narodima, to znači da je svaka generacija čovečanstva imala opominjače poslate njoj pre nego što se Muhamed pojavio!

Uostalom, sledeći odlomci izričito kažu da je Alah svakom narodu poslao opominjača:

„Svaki je narod imao poslanika, i kad njihov poslanik dođe među njima na Sudnjem danu biće im pravedno presuđeno, i neće im nepravda biti učinjena.“ S. 10:47

„I govore oni koji druge pored Njega obožavaju: „Da je Allah hteo, ne bismo ni mi ni naši preci, pored Allaha, nikoga obožavali i ne bismo ništa, bez Njegove volje, zabranjenim smatrali.“ Isto tako su i oni pre njih postupali. A zar su poslanici bili dužni išta drugo nego da jasno obznane istinu?! Mi smo svakom narodu poslanika poslali koji im je naređivao: „Allaha obožavajte, a đavola se klonite!“ I bilo je među njima onih koje je Allah uputio, a i onih koji su zaslužili zabludu. Zato putujte Zemljom da vidite kakav je bio završetak onih koji su poslanike uterivali u laž.“ S. 16:35-36

Ovo ukazuje na to da je, prema Zavadijevom rasuđivanju, Alah morao poslati opominjača svakoj pojedinoj generaciji ljudi koja je živela sve do Muhamedovog vremena. To takođe nagoveštava da je Alah morao slati opominjače svakoj uzastopnoj generaciji paganskih Arapa u Meki mnogo pre nego što se Muhamed rodio!

Iz toga dalje sledi da je Alah dužan da šalje dodatne poslanike i posle Muhamedove smrti, svim novim narodima i generacijama. Zapravo, ako Alah zaista treba da bude pravedan, on mora podizati opominjače i iz svih raznih arapskih zemalja, kako bi im govorio na njihovim različitim arapskim dijalektima!

Ali znamo da Alah to neće učiniti, jer se za Muhameda kaže da je poslednji prorok (Kuran 33:40). Stoga je Alah, čineći Muhameda poslednjim poslanikom, još jednom pokazao svoju okrutnost, zbog nespremnosti da spase te nove generacije (naročito kada imamo u vidu da je svako ko ne govori arapski dužan da ga nauči kako bi mogao da razume Alahovu poruku u Kuranu, čime se krši ono što kaže Kuran 14:4).

I još jedno zapažanje pre nego što zaključimo. Uz samo jedan ili dva izuzetka među svim navedenim stihovima, opšte pravilo ili upotreba izgleda ovako: kada je izjava usredsređena na poslanika, onda se koristi qawm da označi „njegov narod“, bilo da je reč o jednom određenom poslaniku koji se pominje po imenu (vidi MNOGE gore navedene odlomke), bilo o opštoj izjavi o poslanicima, kao u Kuranu 14:4. S druge strane, kada je težište izjave na zajednici, onda se koristi ummah, naročito kada je reč o opštoj izjavi o „svakoj zajednici“ (kulli ummah).

Ali kada ovo prepoznamo kao opšte pravilo, onda bi trebalo da bude očigledno da je u oba slučaja u vidu ista vrsta zajednice, tj. da su reči u osnovi sinonimi; inače su svi poslanici pomenuti po imenu poslati svom qawmu, dok se ummah javlja samo u opštim izjavama, i mada se kaže da je SVAKOJ ummah bio poslat poslanik, ne saznajemo nijedno ime tih poslanika (osim Muhamedovog). To bi bilo prilično čudno. Pravljenje razlike između qawma i ummah očigledno je veštačko kada se posmatra način na koji se one koriste u Kuranu. Naročito, nigde u Kuranu se ne pravi razlika između qawma i ummah. Uvek se koristi jedna ili druga reč, i one se koriste za istu osnovnu izjavu: da su poslanici poslati grupi ljudi (qawm), ili da je grupa ljudi (ummah) primila poslanika.

Dakle, razlika u upotrebi te dve reči u Kuranu jeste razlika u „perspektivi“ (težištu), a ne u suštini (značenju).

Stoga protivrečnost ostaje, a Zavadijev slabašan pokušaj ne čini apsolutno ništa da je razreši!

Sada Zavadiju sigurno mora biti veliko poniženje to što ga neko za koga tvrdi da ne poznaje jezik Kurana neprestano ispravlja u njegovim očiglednim greškama i grubom neznanju sopstvenih islamskih izvora, i što stalno razotkriva njegovo namerno izvrtanje istine.

Ako Gospod Isus da, u bliskoj budućnosti biće još mnogo pobijanja Zavadijevih očajnih i slabih odgovora.

Osim ako nije drugačije naznačeno, svi kuranski navodi uzeti su iz verzije Hilali-Kan.

Želim da zahvalim Johenu Kacu, Mutiji al-Fadiju i Basamu Kuriju na pregledu ovog članka i na predlozima koji su pomogli da se argument razjasni i izoštri.