Ponovo o pitanju Alaha koji se moli i obožava poput svog stvorenja

Pobijanje besmislica i očajničke polemike davagandista

Koji nastoje da poreknu da se Alah moli za svog ortaka Muhameda

Musliman koji je postao otpadnik, pa opet musliman, pa opet otpadnik, pa ponovo musliman (1, 2, 3, 4), Ibn Anvar, okušao se u pobijanju činjenice da se njegov bog moli i obožava umnogome onako kako to čine njegova stvorenja.

Ovo „pobijanje“ je utoliko zabavnije što, iako daje link ka jednom od mojih odgovora koji se bavi upravo ovim pitanjem:

Otkrivena tajna „PBUH“ – ispitivanje Alahovih molitava za Muhameda: hrišćanska kritika muslimanskog poricanja

ne trudi se da uputi i na moje ostale članke koji u suštini odgovaraju na sve njegove tvrdnje i navode:

Ironično, ovaj novajlija priznaje, i navodi izvore koji to takođe priznaju, da arapska reč salah zaista znači molitva i obožavanje! Ipak, pokušava da umanji težinu tih izjava tvrdeći da reč može značiti i blagosloviti:

„…Uobičajeno, reč Salah ili صلا od koje dobijamo reč salah (صلاة) ZAISTA ZNAČI MOLITVA ILI OBOŽAVANJE, međutim, u dotičnom stihu, kada se reč pripisuje Bogu i anđelima, ona nosi značenje blagoslova i/ili oproštaja. Kada tu reč koristi Bog, ona ne znači molitva ili obožavanje [sic], već blagoslov [sic]. Ova pojava se u jeziku naziva polisemija, to jest, reč može nositi više dimenzija ili značenja u različitim situacijama…“ (Naglašavanje velikim slovima naše)

„Reč Sala ili Salah na arapskom ima više značenja, među kojima su molitva/priziv, obožavanje, blagoslov ili hvala/veličanje, ali, kao što smo već rekli, kada se koristi za Boga, znači blagoslovi [sic]. Sve ovo biće dokazano u svoje vreme, dok budemo razmatrali niz značajnih rečnika i leksikona arapskog jezika.“ (Podebljanje i naglašavanje velikim slovima naše)

Da se Ibn Anvar zaista potrudio da pročita moje druge članke, video bi da Alahov salah ne može značiti njegove blagoslove, što priznaju čak i njegovi sopstveni muslimanski autoriteti:

„Alah čini jasnom vrednost svoga Poslanika tako što najpre sam izgovara molitvu blagoslova nad njim, zatim kroz molitvu anđela, a potom zapovedajući svojim robovima da i oni izgovaraju molitvu i pozdrav mira nad njim. Abu Bakr ibn Furak prenosi da je jedan od uleme protumačio Poslanikove reči: ‘Hladnoća moga oka je u molitvi’, kao da znače Alahovu molitvu, molitvu anđela i molitvu njegove zajednice kao odgovor na Alahovu zapovest, sve do Dana ustanuća. Molitva anđela i ljudi jeste priziv za njega, a Alahova je milost.

„Kaže se da ‘oni se mole’ znači da prizivaju blagoslov (baraka). Međutim, kada je Poslanik učio ljude molitvi nad samim sobom, on je napravio razliku između reči salat (molitva) i baraka (blagoslov). Na značenje molitve nad njim vratićemo se kasnije.“ (Qadi 'Iyad Musa al-Yahsubi, Muhammad Messenger of Allah (Ash-Shifa of Qadi 'Iyad), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Scotland, U.K. 1991; treće izdanje, meki povez], Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti njegovog Poslanika izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje: Alahova hvala njemu i njegovo veliko uvažavanje prema njemu, Odeljak 8: O tome kako Alah upućuje svoje stvorenje da izgovara molitvu nad Poslanikom, kako ga štiti i uklanja kaznu zbog njega, str. 25; podebljanje naše)

„Poslanik je napravio razliku između salat (molitva) i baraka (blagoslov) u hadisu u kojem je poučavao o izgovaranju molitve nad njim. To ukazuje da one imaju dva zasebna značenja.“ (Isto, Drugi deo. O pravima koja ljudi duguju Poslaniku, Četvrto poglavlje: Molitva nad Poslanikom i traženje mira za njega, obaveznost toga i njena izvrsnost, Odeljak 1: Značenje molitve nad Poslanikom, str. 250; podebljanje naše)

Opet:

„Salama al-Kindi je rekao: ‘Alija nas je učio molitvi nad Poslanikom ovako: ‘O Alahu, Ti koji si raširio ravna prostranstva i stvorio nebesa! Podari SVOJE UZVIŠENE MOLITVE, svoj sve veći blagoslov i saosećanje svoje nežnosti Muhamedu…’“

„Alija je takođe rekao o molitvi nad prorokom u ajetu: ‘Alah i njegovi anđeli mole se nad Poslanikom’ (33:56): ‘Na Tvojoj sam službi i u Tvojoj poslušnosti, Gospode moj. MOLITVE Alaha, dobrog i Milostivog, bliskih anđela, istinitih, mučenika, salihuna, i svega što Te slavi, o Gospodaru svetova, neka budu nad Muhamedom ibn Abdulahom…’“ (Isto, Odeljak 4: O načinu izgovaranja molitve nad Poslanikom i traženja mira za njega, str. 257; naglašavanje velikim slovima i podvlačenje naše)

Sledeći navod je naročito zanimljiv:

„Ibn Mesud je govorio: ‘Kada blagosiljate Poslanika, onda molitvu nad njim učinite izvrsnom. Ne znate; možda će mu biti pokazana. Recite: „O Alahu, podari SVOJE MOLITVE, svoju MILOST i svoj BLAGOSLOV Gospodaru poslanika, imamu bogobojaznih, Vođi dobra i Poslaniku milosti.“’“ (Isto, str. 258; podvlačenje i naglašavanje velikim slovima naše)

Ovde vidimo da se reči molitve, milost i blagoslov koriste zajedno u istoj rečenici, što nepobitno dokazuje da nemaju isto značenje.

Hadisi koji nalažu muslimanima da se mole za svog proroka zapravo prave razliku između Alahove molitve (salah) i njegovog blagoslova (baraka):

Naredba da se izgovara salah nad Poslanikom

Al-Buhari je rekao: „Abu Al-`Alija je rekao: ‘Alahov salah jeste to što ga on hvali pred anđelima, a salah anđela jeste njihov priziv.’ Ibn `Abas je rekao: ‘Oni šalju blagoslove.’ Abu `Isa At-Tirmizi je rekao: ‘Ovo se prenosi od Sufjana As-Saurija i drugih učenjaka, koji su rekli: ‘Salah Gospoda jeste milost [sic], a salah anđela jeste njihovo traženje oproštaja.’’ Postoje mutavatir hadisi preneti od Alahovog Poslanika koji nam naređuju da šaljemo blagoslove na njega i koji govore kako da izgovaramo salah nad njim. Navešćemo ih koliko god budemo mogli, ako Alah da, a Alah je Onaj od koga pomoć tražimo. U svom tefsiru ovog ajeta Al-Buhari beleži da je Ka`b bin `Udžra rekao: „Rečeno je: ‘O Alahov Poslaniče, što se tiče slanja selama na tebe, to znamo, ali kako je sa salahom?’ On je rekao…

<<Recite: ‘O Alahu, pošalji SVOJ SALAH na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJ SALAH na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji. O Alahu, pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji.’>>“ Imam Ahmed beleži da je Ibn Abi Lejla rekao da ga je sreo Ka`b bin `Udžra i rekao mu: „Da ti ne dam dar? Alahov Poslanik je izašao k nama i mi rekosmo: ‘O Alahov Poslaniče! Znamo kako da ti pošaljemo selam, ali kako da pošaljemo salah?’ On je rekao…

<<Recite: ‘O Alahu, pošalji SVOJ SALAH na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJ SALAH na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji. O Alahu, pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu, zaista si Ti Najhvaljeniji, Najslavniji.’'>>“ Ovaj hadis su u svojim knjigama zabeležili sakupljači Grupe, sa različitim lancima prenošenja. (Tefsir Ibn Kesira, K. 33:56; naglašavanje velikim slovima i podvlačenje naše)

Još jedan hadis

Al-Buhari beleži da je Abu Sa`id Al-Hudri rekao: „Rekli smo: ‘O Alahov Poslaniče, ovo je selam na tebe, ali kako da pošaljemo salah na tebe?’ On je rekao…

<<Recite: ‘O Alahu, pošalji SVOJ SALAH na Muhameda, svoga roba i poslanika, kao što si poslao SVOJ SALAH na porodicu Ibrahimovu, i pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu.’>>“ Abu Salih prenosi da je Lejt rekao…

<<Na Muhameda i na porodicu Muhamedovu, kao što si poslao SVOJE BLAGOSLOVE na porodicu Ibrahimovu.>> Ibrahim bin Hamza je preneo da su Ibn Abi Hazim i Ad-Daravardi preneli da je Jezid, to jest Ibn Al-Had, rekao…

<<Kao što si poslao SVOJ SALAH na Ibrahima, i pošalji SVOJE BLAGOSLOVE na Muhameda i porodicu Muhamedovu, kao što si poslao svoje blagoslove na Ibrahima i porodicu Ibrahimovu.>> Ovo su zabeležili i An-Nesai i Ibn Madža. (Isto; naglašavanje velikim slovima i podvlačenje naše)

Ovo nepobitno dokazuje da Alahov salah NE ZNAČI njegove blagoslove. Jasno znači da se Alah zaista moli i obožava umnogome onako kako to čine njegova stvorenja.

A sada da vidimo šta se dešava kada na dotični odlomak primenimo drugu definiciju reči salah koju koristi Ibn Anvar:

Zaista, Alah I njegovi anđeli OPRAŠTAJU proroku. O vi koji verujete! Opraštajte mu i pozdravljajte ga pozdravom!

Dakle, prema definiciji koju daje Ibn Anvar, anđeli opraštaju Muhamedu na isti način na koji to čini Alah, a očekuje se da mu i vernici opraštaju!

Ibn Anvar zatim navodi komentare prevodioca Kurana Palmera, misleći da oni zaista idu u prilog njegovoj tezi!

Istaknimo onaj deo navoda koji novajlija nije uspeo da uoči ili nije bio u stanju da shvati:

„Koristi se ista reč koja se prevodi sa ‘moliti se’ U SVIM OSTALIM ODLOMCIMA U KURANU, IAKO JE KOMENTATORI ovde TUMAČE u značenju ‘blagosloviti’. Isto tako, u formuli koja se uvek koristi posle Muhamedovog imena, zalla ’llâhu ‘alâihi wa sallam, ‘neka ga Bog blagoslovi i sačuva!’, DOSLOVNO GLASI: ‘neka se Bog MOLI ZA NJEGA i pozdravi ga!’“

Ibn Anvar očigledno nije shvatio implikacije Palmerovih izjava. Budući da se ista reč uvek prevodi kao moliti se kad god se pojavi u Kuranu, prosto je posebno izuzimanje (special pleading) tvrditi da ona to značenje nema kada se koristi u vezi sa Alahom. To naročito važi kada shvatimo da se glagol koristi da opiše radnju i Alaha i njegovih anđela:

„On vas blagosilja, a i Njegovi anđeli, da bi vas izveo iz tmina na svetlo - On je milostiv prema vernicima.“ S. 33:43

„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“ S. 33:56

Primetite da se glagol u ova dva stiha ne ponavlja. Ne kaže se: „Bog se moli i anđeli se mole“. U tom hipotetičkom slučaju moglo bi se, uz izvestan napor, tvrditi da glagol u prvom slučaju ima drugačiju konotaciju ili značenje nego u drugom. Budući, međutim, da se glagol koristi samo jednom u vezi sa radnjom koju vrše oba dotična subjekta, naime Alah i njegovi anđeli, on ne može imati drugo do potpuno isto značenje za obojicu. Tvrditi suprotno znači prosto pretpostavljati ono što tek treba dokazati i učitavati u Kuran sopstvene stavove i pretpostavke.

Drugi problem sa Ibn Anvarovim „odgovorom“ jeste to što se leksički izvori na koje se poziva, a koji salah definišu kao blagoslov, oslanjaju na ono što muslimani tvrde da taj izraz znači.

Da ponovim ono što sam napisao na drugom mestu: kako nastaju rečnici i leksikoni? Leksikografi prosto beleže upotrebu reči. Ako dovoljno mnogo ljudi dovoljno dugo koristi reč pogrešno, to jest u novom značenju koje ranije nije imala, ta upotreba će postati ustaljena, a novo značenje ući će u rečnike. Uobičajeno ustaljeno značenje reči salla, koje se nalazi na hiljadama mesta, jeste moliti se. To je prvo i osnovno značenje i ono je nesporno. Već poduže vreme muslimani tvrde da postoji jedan izuzetak od uobičajenog značenja te reči, to jest, ako je Bog subjekat, onda ta reč znači nešto drugo. Zašto? Zato što bi u suprotnom to izazvalo teološke probleme. Ako se dovoljno dugo tvrdi da postoji drugo značenje, i ako se reč dovoljno dugo prosto koristi i razume drugačije, onda to novo razumevanje postaje ustaljeno i rečnici će ga zabeležiti. Međutim, to nikako ne dokazuje da je to ono što je reč izvorno značila. To što reč danas ima neko značenje ne povlači da je to značenje imala i izvorno. Sasvim je moguće da je posredi semantički anahronizam, jedna od mnogih etimoloških zabluda. Ipak, upravo ta dinamika objašnjava ono što zapažamo u rečničkim odrednicama za sallâ i salah.

Leksikoni poput Hans Wehr-ovog zaista navode „blagoslove“ kao jedno od značenja te imenice, iako ne pružaju nijedan primer takve upotrebe. Slično tome, Lejnov rečnik kaže da, kad god čovek nad drugim čovekom vrši salla ala, to znači moliti se za njega, ali kada je Bog subjekat, to znači blagosloviti ili veličati, premda za takvo tumačenje ne daje nikakvo opravdanje osim činjenice da muslimani tako razumeju tu reč.

Činjenica je da blagoslov nije doslovno značenje reči salah, već pre parafraza (ako ne i očigledno izobličenje) zasnovana na tvrdnjama nekih kasnijih muslimana, budući da im je očito predstavljalo teškoću to što se Alah za nekoga moli.

Pa ipak, ni ta definicija ništa ne pomaže. Pretpostavimo, na primer, da salah/salla zaista znači blagoslov. I dalje završavamo sa Alahom koji se moli i obožava! Evo, opet, K. 33:56, da to ilustrujemo:

„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“ Y. Ali

Muslimani poput Ibn Anvara neće imati problem da priznaju da anđeli i vernici šalju svoje blagoslove na Muhameda tako što se mole Alahu i prizivaju ga da blagoslovi njihovog „proroka“.

Drugim rečima, iz Kurana je očigledno da anđeli i muslimani blagosiljaju Muhameda tako što se mole Alahu, odnosno prizivaju ga da pošalje svoj mir i blagoslove na svog „poslanika“.

Zapravo, čak i neki od samih izvora na koje se Ibn Anvar poziva potvrđuju da se salah odnosi na prizive i moljenja za blagoslov.

On, na primer, citira Lisan al-Arab, gde se salah definiše ovako:

„Al-Salah JESTE PRIZIV i traženje oproštaja… a salah Alaha nad njegovim poslanikom jeste njegov blagoslov/milost prema njemu I VELIČANJE/HVALA NAD NJIM. U predanju od Ibn Abi Avfe, on je rekao: ‘Moj otac je dao milostinju iz svog imetka. Potom sam s njom otišao Alahovom poslaniku, pri čemu je Poslanik rekao: „O Alahu, pošalji salah na porodicu Abi Avfe.“’ Azhari kaže da salah ovde po njegovom mišljenju znači al-Rahmah (blagoslov/milost). A Alah kaže: ‘Zaista, Alah i njegovi anđeli šalju salah (blagoslove) na Proroka. O vi koji verujete, MOLITE ALAHA DA GA BLAGOSLOVI, i šaljite mu svoj selam u izobilju.’ Tako je salah anđela PRIZIV (DU'A) i traženje oproštaja (za poslanika), a od Alaha je njegov blagoslov (rahmah). I naziva se salah ONO U ČEMU JE PRIZIV i traženje oproštaja. A u predanju o pozdravima i salavatu (množina od salah), Abu Bakr je rekao: ‘Al-salavat znači davanje blagoslova’, a Alah je rekao: ‘Zaista, Alah i njegovi anđeli šalju salah (blagoslove) na Proroka’, što znači da ga blagosiljaju.“ (Podebljanje i naglašavanje velikim slovima naše)

A evo još jednog njegovog navoda:

El-Said Badawi sa Američkog univerziteta u Kairu i Martin Hinds sa Univerziteta u Kembridžu u svom delu A Dictionary of Egyptian Arabic: Arabic-English definišu je ovako:

„salla ‘ala 1 [Isl] PRIZVATI blagoslov na. salli ‘an-nabi [Isl] (blagoslovi Poslanika!) (1) uzvik [sic] čuđenja ili ushićenja, kao u aadi l-’aruusa salli ‘an-nabi aaxir gamaal eno mlade! ma, zar nije prelepa.“ [10] (Podebljanje i naglašavanje velikim slovima naše)

Njegov drugi izvor ide toliko daleko da priznaje da salah u K. 33:56 mora imati potpuno isto značenje kada se koristi i za Alaha i za njegove anđele:

Poslednja, ali nikako najmanje važna, jeste definicija Edvarda Vilijama Lejna u njegovom izvrsnom kapitalnom delu Lane's Arabic-English Lexicon:

[I, rečeno za čoveka, Blagoslovio ga je, ŠTO ZNAČI PRIZVAO JE BOŽJI blagoslov na njega; naime na Poslanika; ili je rekao, اللهم صل عليه ( obj. onim što sledi ) prema prevodu izraza صلوا عليه , tj. على النبى , kod Bd i drugih u Kuranu xxxiii. 56.] Kaže se, صليت على النبى [ Blagoslovio sam Poslanika ; itd.]. (S.) __ I, rečeno za Boga, Blagoslovio ga je, u značenju Podario mu je blagoslov: i Smilovao mu se: i Uzveličao ga je, ili ukazao mu čast: otuda izreka اللهم صل على ال أبى أوفى , u značenju O Bože, blagoslovi porodicu Abu-Ovfe : ili smiluj se itd. : ali u izreci [ u Kuranu xxxiii.56 ], إن الله وملائكته يصلون على النبى , GLAGOL NE NOSI DVA ZNAČENJA; JER ONDE IMA SAMO JEDNO ZNAČENJE, a to je „veličanje“ [ tj. ove reči znače Zaista Bog i njegovi anđeli VELIČAJU Poslanika ; ili bih ih radije preveo, blagosiljaju Poslanika, JER TAJ PREVOD PODRAZUMEVA VELIČANJE kao i značenje kvazi-glagolske imenice datog u M i K, a to je „pohvala“ ili „preporuka“ koju Bog daje svome apostolu, dok istovremeno nosi Božje „darivanje blagoslova“ i anđeosko „PRIZIVANJE istog“] : (Msb,TA:) [ kaže se da] اللهم صل على محمد znači O Bože, uzveličaj Muhameda na ovom svetu uzdižući njegov glas i objavljujući njegov poziv [ u islam] i učini trajnim njegov zakon, a na onom svetu prihvatajući [sic] njegovo posredovanje za [sic] njegov narod i umnožavajući njegovu nagradu: i sporno je da li se ovaj oblik molitve sme koristiti za bilo koga osim za Poslanika [ Muhameda ]: El-Hatabi kaže da ne sme, iako ga je i sam koristio za druge. (TA.) [ صل الله عليه وسلم je izraz koji muslimani obično koriste posle pominjanja svog proroka. [12] (naglašavanje dodato) (Naglašavanje velikim slovima naše)

Ali upravo tu leži problem za ovog žutokljunca. Budući da se ista reč u potpuno istom kontekstu koristi da opiše ono što čine Alah, njegovi anđeli i vernici, to znači da ona mora nositi isto značenje.

U svetlu toga, ovako bismo morali da prevedemo K. 33:56 prema Ibn Anvarovim sopstvenim izvorima:

Alah i Njegovi anđeli prizivaju blagoslove na Proroka: O vi koji verujete! Prizivajte blagoslove na njega, i pozdravljajte ga sa svim poštovanjem.

Ili:

Alah i Njegovi anđeli upućuju prizive za blagoslove na Proroka: O vi koji verujete! Upućujte prizive blagoslova na njega, i pozdravljajte ga sa svim poštovanjem.

Stoga, budući da znamo da anđeli i muslimani prizivaju Alaha kada se, prema Kuranu, mole za Muhamedov mir i sigurnost, sada se otvara pitanje: koga Alah priziva kada se moli za Muhameda? On ili priziva samoga sebe ili nekoga drugog. To je nešto na šta davagandisti poput Ibn Anvara tek treba da daju zadovoljavajući odgovor.

Ali za ovog novajliju stvari postaju još gore. Neki od tih izvora tvrde da salah u K. 33:56 znači da Alah i njegovi anđeli veličaju ili hvale Muhameda!

Da je veličanje ili slavljenje kao čin obožavanja deo definicije reči salah, priznaje i sledeće muslimansko referentno delo:

Ibn Al-Atir u svom veoma cenjenom rečniku arapskog jezika, 'Al-Nihaayah fi Ghareeb al-Athar', objasnio je „Sala'h“ ovako…

'Al-Sala'h' i 'Al-Salawaat': koriste se za određenu vrstu obožavanja. Njihovo doslovno poreklo jeste priziv (molitva). Ponekad se na 'Sala'h' ukazuje pominjanjem bilo kog njenog dela ili više njih. Takođe se kaže da je doslovno poreklo te reči ‘slaviti’, a određeno obožavanje naziva se 'Sala'h', jer podrazumeva slavljenje Gospoda.

Nadam se da će ovo pomoći.

maj 2001. (Understanding Islam, Značenje reči „Sal'ah“; podebljanje naše)

U svetlu prethodnog, ovo u suštini podrazumeva da su Alah i njegovi anđeli zauzeti hvaljenjem i slavljenjem nesavršenog, pogrešivog ljudskog bića!

Problem sa ovim stanovištem jeste, međutim, to što ono predstavlja kršenje tevhid al-uluhijje/ibadeta, učenja koje kaže da se jedino Alah sme obožavati, hvaliti, veličati, slaviti itd.

Kuran jasno potvrđuje da vernici treba da veličaju i slave Alaha:

„I reci: „Sva hvala Allahu Koji Sebi nije uzeo deteta i Koji u vlasti nema sličnog, i Kome ne treba zaštitnik zbog nemoći“ – i istinski Ga veličaj!“ S. 17:111 Hilali-Khan

„Zato otrpi njihove uvrede i obavljaj molitvu, slaveći Gospodara svog, pre izlaska i pre zalaska Sunca, i obavljaj je u noćnim satima, i na krajevima dana – da bi postigao zadovoljstvo.“ S. 20:130 Pickthall

„Zato slavi i veličaj ime Gospodara svoga Veličanstvenog!“ S. 56:74 Hilali-Khan

„O ti pokriveni Ustani i upozoravaj, i svoga Gospodara veličaj!“ S. 74:1-3 Hilali-Khan

„i u jednom delu noći Njemu padaj ničice i dugo Ga noću veličaj.“ S. 76:26

Pa ipak, prema objašnjenju K. 33:56 koje predlažu neki od izvora Ibn Anvara, Alah i čitava nebeska vojska okupili su se da hvale/slave/veličaju Muhameda!

Dakle, Alah se ne samo moli i upućuje prizive, već je i zauzet obožavanjem svog proroka!

Kao poslednji očajnički potez, Ibn Anvar navodi K. 22:40 da bi dokazao da se reč salavat ne odnosi uvek na molitve:

„Onima koji su bespravno prognani iz svoga zavičaja samo zato što su govorili: „Gospodar naš je Allah!“ A da Allah ne suzbije neke ljude drugima, do temelja bi bili porušeni manastiri i crkve, i sinagoge, a i džamije, u kojima se mnogo spominje Allahovo ime. A Allah će sigurno da pomogne one koji Njega pomažu - Allah je, zaista, moćan i silan;“

Očigledno je da Ibn Anvar ne razume pitanja o kojima je reč i da se bavi temama koje su iznad njegovog nivoa znanja i razumevanja. Zar ne vidi da se sinagoge nazivaju salavatun upravo zato što su zamišljene kao mesta obožavanja, gde ljudi dolaze da se mole i obožavaju Boga, to jest mesta gde se Božje ime mnogo spominje? Zapravo, zar nije to upravo razlog zbog kojeg se džamije na arapskom nazivaju mesadžid (množina od mesdžid), što dolazi od arapskog korena sin-džim-dal (sdž) sa značenjem padanja ničice, što je upravo pojam koji Kuran koristi za obožavanje Alaha? Zar to, dakle, ne objašnjava zašto bi se sinagoge i džamije nazivale kućama molitve i padanja ničice?

Ibn Anvar zaključuje navodeći hadis od Muhameda, koji je tvrdio da je postojalo vreme kada je Alah postojao sam:

Predanje kod al-Buharija, Bejhakija i drugih jasno pokazuje da standardno islamsko verovanje odbacuje ideju o nečemu drugom što bi postojalo zajedno sa Alahom:

روى البخارىُّ والبيهقىُّ وابنُ الجارود أن رسولَ الله صلى الله عليه وسلم قال:”كان الله ولم يَكُنْ شَىءٌ غَيْرُهُ

„Prenose Buhari, al-Bejhaki i Al-Džarud da je Poslanik rekao: Kada je Alah postojao, ništa drugo nije postojalo osim njega“

Ovaj žutokljunac zaista misli da ovo nekako potkopava činjenicu da se Alah moli i obožava kao što to čini njegovo stvorenje, dok u stvarnosti to samo potvrđuje da se Ibn Anvar bavi temama koje su daleko iznad njegovih moći.

Za početak, najviše što ovo predanje dokazuje jeste da se, pre nego što je stvorenje nastalo, Alah molio samome sebi i obožavao samoga sebe. To potvrđuju hadisi koji kažu da je Alah, 1.000 godina pre nego što je išta stvorio, bio zauzet učenjem Kurana!

Prenosi Abu Hurejra
Alahov Poslanik je rekao: „Hiljadu godina pre nego što je stvorio nebesa i Zemlju, Alah je UČIO Ta-Ha i Ja-Sin, a kada su anđeli ČULI to učenje, rekli su: ‘Srećan je narod kome ovo silazi, srećni su umovi koji ovo nose i srećni su jezici koji ovo izgovaraju.“ Prenosi Darimi (At-Tirmizi, hadis broj 2148 – broj 660 u ALIM CD-ROM verziji; podebljanje i naglašavanje velikim slovima naše)

„Za proroka se prenosi da je rekao: Nema posrednika (Šafi‘) koji kod Alaha uživa tako izvrstan ugled kao Kuran, ni prorok, ni anđeo, ni bilo šta drugo… Takođe je rekao: Najizvrsnije obožavanje za moju (versku) zajednicu (Umma) jeste učenje Kurana. Dalje: Alah je učio sure Ta Ha i Ja Sin hiljadu godina pre nego što je započeo stvaranje. A kada su anđeli čuli to učenje (Kurana), uzviknuli su: Blagoslovena zajednica kojoj će ovo biti poslato, i blagoslovena srca koja će ga čuvati, i blagosloveni jezici koji će ga izgovarati!...“ (The Qur'an, preveo Abdullah Yusuf Ali, transliteracija latinicom M.A.H. Eliyasee, arapsko pismo Osman Taha [Tahrike Tarsile Qur'an, 2007], str. 37; podebljanje naše)

Ovo ukazuje ne samo na to da se Alah moli kao što to čine muslimani, budući da i oni uče Kuran tokom svojih dnevnih molitava, već i da je obožavao samoga sebe pre stvaranja, jer jedna od kuranskih sura sadrži sledeću molitvu:

„U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog. Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova. Milostivom, Samilosnom. Vladaru Sudnjega dana. Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo. Uputi nas na pravi put; Na put onih kojima si blagodati Svoje darovao, a ne na put onih na koje si se rasrdio, niti onih koji su zalutali.“ S. 1:1-7 Hilali-Khan

Evo molitve koju bi Alah takođe učio, u kojoj u suštini hvali i obožava samoga sebe, prizivajući sebe da ne dopusti sebi da bude zaveden, ali tražeći od sebe da sebe uputi na pravi put!

A evo i nekih stihova iz sure Ja-Sin koje bi Alah učio samome sebi:

„Neka je slavljen i Uzvišen Onaj Koji je u svemu stvorio parove: u onome što iz zemlje niče, u njima samima, i u onome što oni ne znaju!“ S. 36:36 Hilali-Khan

„Zar Onaj Koji je stvorio nebesa i Zemlju nije sposoban da stvori njima slične? Jeste, On je Stvoritelj, Sveznajući. A Njegova naredba, kada nešto hoće, jeste da samo za to kaže: „Budi!“ - I ono bude. Pa neka je uzvišen Onaj u Čijoj je ruci vlast nad svim, i Njemu ćete da budete vraćeni!“ S. 36:81-83 Hilali-Khan

Ovo određeno predanje dalje ukazuje na to da je Alah čak i hvalio i veličao Muhameda pre njegovog stvaranja, budući da je i stih K. 33:56 deo islamske objave, objave za koju je muslimanima rečeno da je nestvorena:

33. Kuran je Alahova reč. Došao je od njega kao govor, a nije moguće reći kako. Spustio ga je na svog Poslanika kao objavu. Vernici ga prihvataju kao apsolutnu istinu. Oni su sigurni da je on, uistinu, Alahova reč. On nije stvoren kao što je stvoren govor ljudskih bića, i svako ko ga čuje i tvrdi da je ljudski govor postao je nevernik. Alah ga upozorava i kudi ga i preti mu Vatrom kada kaže, Uzvišen je On: „U Sekar ću ja njega da bacim“ (al-Muddathir 74:26) Kada Alah Vatrom preti onima koji kažu „ovo su samo čovekove reči“ (74:25), znamo sa sigurnošću da je to govor Stvoritelja čovečanstva i da je potpuno različit od govora čovečanstva. (G. F. Haddad, Tahavijeva izjava islamskog učenja (Al-`Aqida Al-Tahawiyya))

Dakle, ovo znači da je Alah bio zauzet slavljenjem Muhameda, zajedno sa samim sobom, čak i pre nego što je stvorenje postojalo!

Problemi za Ibn Anvara tu se ne završavaju. Ako je Alah postojao sam, a Kuran je navodno večan, onda to znači da je i Kuran u nekom smislu Alah; u suprotnom, muslimani se suočavaju sa protivrečnošću da dva različita entiteta, koja nisu istovetna, večno postoje jedan uz drugoga.

Zapravo, hadis koji navodi Y. Ali, u kojem se za Muhameda prenosi da je rekao da Alah kuransko posredovanje ceni više nego posredovanje proroka i anđela, pretpostavlja da je on zaista verovao da je Kuran živ, svestan činilac, umnogome kao što su to ljudi i anđeli. U tom slučaju, reći da je Kuran nešto drugo od Alaha znači da postoji još jedno živo, svesno biće koje je takođe večno!

Raščlanićemo ovo korak po korak, da bi žutokljunac mogao da vidi probleme koje je sam sebi stvorio.

Pre nego što je stvorenje nastalo, Alah je postojao sam.

Kuran je nestvoren i stoga je oduvek postojao.

Ako je Alah postojao sam, a Kuran je nestvoren, onda Kuran mora biti Alah.

Međutim, nijedan musliman se nikada ne bi usudio da kaže da je Kuran istovetan sa Alahom.

To znači da Alah nije postojao sam, budući da je i nešto drugo osim njega postojalo uz njega još pre nego što je stvorenje nastalo.

Ako je tako, onda to znači da islam nije monoteistička religija kakvom ga muslimani predstavljaju, jer završava potvrđujući da postoje dva odvojena večna svesna bića, čime se krši monoteizam.

Ili ono što ovo zapravo podrazumeva jeste da je bog islama višeličan, a ne jednoličan.

Ako je tako, onda se time pobija tvrdnja koju često iznose davagandisti poput Ibn Anvara, da islam zapravo potvrđuje unitarijanizam, odnosno verovanje da je Bog jedna svest ili ličnost, a ne samo jedno biće.

Ovo takođe podrazumeva da tvrdnja kako je Alah postojao sam zapravo ništa ne dokazuje, budući da je Alah višelično biće, što onda znači da ipak nije bio sam. I Alah i Kuran postoje kao jedno biće koje je oduvek bilo u zajedništvu sa samim sobom.

Za kraj, davagandist nije uspeo da pobije činjenicu da se njegova monada moli i obožava baš kao što to čine njegova stvorenja. Zapravo, ovaj novajlija je moj slučaj samo ojačao, navodeći izvore koji su na kraju nehotice pružili dodatni dokaz da se njegovo božanstvo ne samo moli i obožava samoga sebe, već i obožava Muhameda zajedno sa svojim anđelima!

Toliko o žutokljunčevom „pobijanju“.