Ponovno razmatranje pitanja godina za brak
Revisiting the Issue of the Age for Marriage
Ovaj članak ima za cilj da pruži dodatnu potvrdu argumenata koje sam izneo u sledećem radu. Nastojao sam da pokažem da Sveto pismo pretpostavlja da muškarci i žene moraju dostići uzrast posle puberteta kako bi bili dovoljno zreli za sklapanje braka. Pružiću dodatnu potkrepu za ovo gledište navodeći blaženog apostola Pavla.
U svojoj poslanici Korinćanima, Pavle se osvrće na niz pitanja koja su mu vernici poslali. Jedno od njihovih pitanja ticalo se toga da li je bolje ostati u celibatu ili se venčati. Odgovarajući na te nedoumice, apostol pominje status devica, to jest da li je za njih bolje da ostanu takve ili ne. Evo stiha o kojem je reč:
„I ako neko smatra da se nedolično ponaša prema svojoj devici, to jest da je ona posve odrasla [da je već poodmaklog uzrasta] (hyperakmos), i tako treba da bude, neka učini ono što hoće; ne greši ako se ona uda.“ 1. Korinćanima 7:36, Viklifova Biblija
Obratite pažnju kako sledeći leksički izvori definišu reč hyperakmos:
NAS Exhaustive Concordance
Poreklo reči
od huper i istog korena kao akmazó
Definicija
PROŠAO CVET MLADOSTI
NASB prevod
PROŠLA NJENA MLADOST (1).
Tejerov leksikon
STRONGS NT 5230: ὑπέρακμος
ὑπέρακμος, ὑπερακμον (Vulg. superadultus);
1. „IZVAN ἀκμή ili CVETA ŽIVOTA, PROŠAO NAJBOLJE GODINE“ (Platon, de rep. 5, str. 460 e. ἀῥ οὖν σοι ξυνδοκει μέτριος χρόνος ἀκμῆς τά εἴκοσιν ἔτη γυανικι, ἀνδρί δέ τά τριάκοντα): Eustatije.
2. PREZREO, PUN I ZREO (i stoga u većoj opasnosti od oskvrnuća): o devici (R. V. PROŠLA CVET SVOJIH GODINA), 1. Korinćanima 7:36. (Bible Hub by Biblos; naglašavanje velikim slovima naše)
Poenta koju blaženi apostol ovde iznosi jeste da je dopušteno da se muške ili ženske device koje su prošle uzrast puberteta, i time dostigle punu telesnu zrelost, venčaju. Time Pavle pretpostavlja da je osoba dovoljno zrela za brak kada je prošla pubertet.
Sada ćemo navesti niz prevoda i komentara kako bismo čitaocima pomogli da vide da je upravo to Pavlovo značenje.
Prevodi
„Ali ako neko smatra da je nedolično prema njegovoj devici, ako ona prođe cvet svojih godina, i potreba to iziskuje, neka čini šta hoće, ne greši: neka se venčaju.“ Ženevska Biblija iz 1599.
„Ali ako neko smatra da se nedolično ponaša prema svojoj devici, ako ona prođe cvet svojih godina, i potreba to iziskuje, neka čini šta hoće, ne greši: neka se venčaju.“ Ovlašćeni (Kralja Džejmsa) prevod
„Ali ako neko smatra da se neprilično ponaša prema svojoj devici, ako je ona prošla cvet mladosti, i tako mora biti, neka čini šta želi. On ne greši; neka se venčaju.“ Novi prevod Kralja Džejmsa
„Ali ako neko smatra da je obeščašćen u pogledu svoje device, zato što je ona iznad uzrasta, i tako mora biti: neka čini šta hoće; ne greši ako se ona uda.“ Douay-Rheims
„Ali ako neko smatra da se nepristojno ponaša prema svojoj devici kćeri, ako je ona prošla cvet svojih godina, i ako potreba to iziskuje, neka čini šta hoće; ne greši; neka se venčaju.“ American Standard Version
„Ali ako neko smatra da se nepristojno ponaša prema svojoj devici kćeri, ako je ona prošla svoju mladost, i ako tako mora biti, neka čini šta želi, ne greši; neka se ona uda.“ New American Standard Bible
„i ako neko smatra [da je] nepristojno prema svojoj devici, ako je ona možda izvan cveta godina, i tako treba da bude, neka čini što hoće; ne greši — neka se venča.“ Jangov doslovni prevod
„Ali ako neko smatra da se neprikladno ponaša prema svojoj devici, ako je ona prošla cvet svojih godina, i ako potreba to iziskuje, neka čini šta želi. Ne greši. Neka se venčaju.“ World English Bible
„Ali ako neko smatra da ne postupa ispravno prema i u pogledu svoje device [da joj priprema sramotu ili navlači prekor], u slučaju da ona prolazi kroz cvet svoje mladosti i ako za tim ima potrebe, neka učini ono što mu se čini ispravnim; ne greši; neka se venčaju.“ Amplified Bible
„Nijedan otac ne bi želeo da postupi pogrešno kada je njegova kći devica dovoljno stara da se uda. Ako ona želi da se uda, on ne greši time što joj dopušta da se uda.“ Names of God Bible
„Ali pretpostavimo da si veren s nekim dovoljno starim za brak, i toliko je želiš da možeš misliti samo na venčanje. Onda samo napred i venčaj se. U tome nema ničeg lošeg.“ Contemporary English Version
„Ako čovek smatra da ne postupa ispravno prema devojci s kojom je veren, ako je ona gotovo prošla najbolje godine za udaju i on oseća da bi trebalo da je oženi, neka učini ono što želi. Treba da se venčaju. To nije greh.“ New Century Version
Čovek može smatrati da ne postupa ispravno prema svojoj verenici. Ona je možda gotovo prošla najbolje godine za udaju. Zato može osećati da bi trebalo da je oženi. Neka učini ono što želi. Nije greh da se venčaju. Easy-To-Read English
„Nijedan otac ne bi želeo da postupi pogrešno kada je njegova kći devica dovoljno stara da se uda. Ako ona želi da se uda, on ne greši time što joj dopušta da se uda.“ GOD’S WORD Translation
„Ali ako neko smatra da neprikladno postupa prema svojoj devici, ako je ona prošla uzrast za udaju, i tako mora biti, može činiti šta hoće. Ne greši; mogu se venčati.“ Holman Christian Standard Bible
„Ali ako neko smatra da se nečasno ponaša u pogledu svoje device, ako je ona prošla svoj najbolji uzrast i tako treba da bude, neka čini šta želi. Ne greši. Neka se venčaju.“ Lexham English Bible
Komentari
Ako nije drugačije naznačeno, svako podebljano naglašavanje u ovom odeljku je naše.
Komentar Biblije Jovana Kalvina
Pod cvetom njenih godina on misli na uzrast za udaju. Pravnici to određuju kao period od dvanaeste do dvadesete godine. Pavle usput ukazuje na to kakvu pravičnost i čovečnost roditelji treba da pokažu primenjujući lek u tom nežnom i klizavom uzrastu, kada snaga bolesti to zahteva. I tako treba da bude. U ovoj rečenici razumem ga tako da se odnosi na devojčinu slabost — u slučaju da nema dar uzdržanja; jer u tom slučaju nužda je primorava da se uda. Što se tiče toga što Jeronim koristi izraz ne greši kako bi omalovažio brak, kao da udavanje kćeri nije pohvalno delo, to je posve detinjasto. (444) Jer Pavlu je bilo dovoljno da oslobodi očeve krivice, da ne bi smatrali okrutnim to što svoje kćeri izlažu nevoljama povezanim s brakom.
Potpuni komentar Svetog pisma Metjua Henrija
„… U ovom odlomku se obično smatra da apostol daje savet o udavanju dece, na osnovu svoje ranije odluke. U tom svetlu opšte značenje je jasno. U to doba, i u tim delovima sveta, a naročito među Jevrejima, smatralo se sramotom da žena ostane neudata posle izvesnog broja godina: to je izazivalo sumnju u nešto što nije bilo na dobar glas… ako neko smatra da se nedolično ponaša prema svojoj kćeri, i da nije za njenu čast da ostane neudata, kada je punoletna, i da je zato potrebno da je uda, može postupiti po svojoj volji. Nije greh za njega da je da odgovarajućem suprugu. Ali ako je čovek odlučio u sebi da je zadrži kao devicu, i stoji pri toj odluci, i nije pod pritiskom nužde da je uda, već je slobodan da, uz njen pristanak, sledi svoju nameru, on dobro čini što je zadržava kao devicu. Ukratko, onaj ko je udaje dobro čini; ali onaj ko je zadržava neudatu, ako ona može biti spokojna i nevina u takvom stanju, čini ono što je bolje; to jest, prikladnije za nju u sadašnjem stanju stvari, ako već ne u svim vremenima i prilikama… Napomena: 1. Deca treba da budu na raspolaganju svojim roditeljima, a ne da sama odlučuju o svom braku. Ipak, 2. Roditelji treba da uzmu u obzir sklonosti svoje dece, kako prema braku uopšte tako i prema određenoj osobi, i da ne smatraju da imaju neograničenu vlast da s njima postupaju i da im nalažu kako im je volja. 3. Naša je dužnost da razmotrimo ne samo šta je dopušteno, već u mnogim slučajevima, barem, i šta je prikladno učiniti, pre nego što to učinimo… Ali mislim da apostol ovde nastavlja svoje ranije izlaganje i savetuje neoženjene osobe, koje su same svoji gospodari, šta da čine, pri čemu se pod čovekovom devicom misli na njegovo devičanstvo… čini se da se pre misli na čuvanje sopstvenog devičanstva nego na zadržavanje kćeri kao device, iako je sasvim neuobičajeno upotrebljavati tu reč u ovom smislu. Nekoliko drugih razloga može se videti kod Loka i Vitbija, za one koji ih budu konsultovali. A bilo je uobičajen predmet prekora među Jevrejima i civilizovanim neznabošcima da čovek ostane neoženjen preko izvesnog broja godina, mada se nisu svi slagali u pogledu toga do koje granice ograničiti samački život. Opšte značenje apostolovih reči je isto, naime, da nije greh venčati se, ako čovek smatra da za tim postoji nužda, da bi izbegao prekor sredine, a još manje da bi izbegao uzburkane žarove požude. Ali onaj ko je bio svoj gospodar, ostao čvrst u svojoj nameri i utvrdio da nije pod nuždom da se ženi, taj bi, u to vreme i u okolnostima u kojima su se hrišćani tada nalazili, barem, izabrao ono što je u svakom pogledu najpodesnije za njegovu udobnost, mir i korist u pogledu duhovnih stvari. A veoma je celishodno, ako ne i dužnost, da se hrišćani rukovode takvim razmatranjem.“
Tumačenje celokupne Biblije Džona Gila
Ako ona prođe cvet svojih godina; to jest, ona koja je dosegla godine zrelosti, sazrela je za brak, i to je ono što jevrejski učitelji nazivaju בגרת; koja je, prema njima, bila u uzrastu od dvanaest i po godinaF20, kada su device smatrane podobnim za udaju: otuda ova njihova izrekaF21.
„ako je tvoja kći, בגרה, „zrela“, ili je došla u cvet svojih godina, oslobodi svog slugu i daj mu je.“
Štaviše, prema njihovim propisima, takva više nije bila pod očevom vlašću; jer ovako glasi propisF23,
„hrgbv Nwyk „kada je u cvetu svojih godina“, ona više nije pod očevom vlašću:“
njen otac ne može poništiti njene zavete, mada muž možeF24:
i potreba to iziskuje: da bude data u brak čoveku; ako nema dar uzdržanja; ako je u opasnosti da padne u greh bluda, a otac ili staratelj toga su svesni:
Beleške o celokupnoj Bibliji Alberta Barnsa
Prema svojoj devici – Svojoj kćeri, ili svojoj štićenici, ili bilo kojoj neudatoj ženi poverenoj njegovoj brizi.
Ako ona prođe cvet svojih godina – Ako prođe uzrast za udaju a ostane neudata. Dobro je poznato da se na Istoku smatralo naročito nečasnim ostati neudata; očev autoritet je stoga mogao biti sredstvo da njegovu kćer uvali u sramotu i bruku. Kada bi to bio slučaj, bilo bi pogrešno zabraniti joj brak.
I potreba to iziskuje – I njoj treba dopustiti da se uda. Ako će to unaprediti njenu sreću, i ako bi bila nesrećna i smatrana obeščašćenom da ostane u celibatu.
Ovo govorim po dopuštenju, itd. – Kod savesnijih rabina bio je stalan običaj da prave razliku između onoga što su nalagali po sopstvenom sudu i onoga što su zasnivali na autoritetu zakona. Tako rabin Tankum: „Pranje ruku pre jela je u našoj vlasti; pranje posle jela je zapoveđeno.“ U vezi s tim, dr Lajtfut navodi neke primere iz jevrejskih pisaca: „Muškarcu je zapoveđeno da rađa i množi se, ali ne i ženi. A kada muškarac dolazi pod ovu zapovest? Od šesnaeste ili sedamnaeste godine; ali ako pređe dvadesetu a ne oženi se, gle, on krši i obesmišljava pozitivnu zapovest. Gemara kaže: Zabranjeno je čoveku da bude bez žene; jer je pisano: Nije dobro da čovek bude sam. A ko god se ne posveti rađanju i množenju, isti je kao ubica: kao da je umanjio ikonu Božiju, itd.“ Ovde apostola možemo razumeti tako da kaže kako su već iznesena uputstva bila po njegovom sopstvenom sudu, a ne po božanskom nadahnuću; i možemo uzeti zdravo za gotovo da tamo gde ne stavlja ovu napomenu piše pod neposrednim nadahnućem Svetoga Duha…
Uopšteno se pretpostavlja da se ova tri stiha odnose na device pod vlašću roditelja i staratelja, a uobičajeni zaključak je da roditelji, staratelji itd. treba da udaju decu. To možda i jeste tačno, ali nema uporišta u tekstu, jer τηρειν την ἑαυτου παρθενον ne znači čuvati devičanstvo svoje kćeri, već sopstveno devičanstvo, ili tačnije svoju nameru devičanstva; jer, kao što Favorin kaže, devicem se naziva onaj ko se slobodno predaje Gospodu, odričući se braka i pretpostavljajući život proveden u uzdržanju. A da to mora biti pravo značenje ovih reči, vidi se iz toga što ovo zavisi od namere njegovog sopstvenog srca, i od vlasti koju ima nad sopstvenom voljom, i od toga što u njemu samom nema nužde da promeni tu nameru. Dok zadržavanje kćeri neudatom ne zavisi od tih uslova na strani oca, već na njenoj; jer, neka se kod nje javi nužda, i apostol zacelo ne bi savetovao ocu da je zadrži kao devicu zato što je on tako odlučio; niti bi moglo biti ikakve sumnje da li otac ima vlast nad sopstvenom voljom, kada na njemu ne leži nikakva nužda da uda svoju devicu. Grčki tekst vodi ovom smislu: ako je već stajao čvrsto u svom srcu, ne nalazeći nikakvu nuždu, naime da promeni svoju nameru; i ako ima vlast nad sopstvenom voljom, da se ne ženi; nalazeći sebe sposobnim da istraje u odluci koju je doneo da sačuva svoje devičanstvo, on dobro čini da ostane devstven: a onda se izraz, ako neko smatra da se nedolično ponaša prema svojoj devici, ako je prevazišao uzrast, i smatra da bi radije trebalo da stupi u brak, odnosi na mišljenje i Jevreja i neznabožaca da svi treba da se venčaju. Jevreji kažu da je vreme za brak od 16. ili 17. do 20. godine; dok neki od neznabožaca navode od 30. do 35. Ako neko tako misli, kaže apostol, neka čini šta hoće, ne greši: neka se venčaju. A zatim zaključuje onim rečima koje se odnose na oba slučaja: dakle, i onaj ko se ženi dobro čini, i onaj ko se ne ženi bolje čini.
Ovo poslednje mišljenje čini se da je pravi smisao apostolovih reči.
Možda je potrebno izneti nekoliko opštih napomena o ovim stihovima, sažimajući ono što je rečeno.
1. Παρθενος ovde treba shvatiti tako da ne označava devicu, već stanje devičanstva ili celibata.
2. Ὑπερακμος, prevaziđen uzrastom, mora se odnositi na prolazak onog vremena u kojem su i zakoni i običaji Jevreja i neznabožaca zahtevali od ljudi da se venčaju. Vidi gore, i vidi belešku o 1. Korinćanima 7:6.
Kritički egzegetski komentar grčkog Novog zaveta Henrija Alforda
devica kći (naime, time što pred nju stavlja iskušenje da sagreši sa svojim dragim, ili barem time što na nju navlači takvu sumnju, uskraćujući saglasnost za njen brak. Ili se to može odnositi na pretpostavljenu sramotu što u kući ima neudatu kćer), ako je ona punoletna (jer pre toga prekor i opasnost koji proističu iz sprečavanja braka ne bi bili takvi da izazovu ἀσχημοσύνη.
ἀκμή žene Platon određuje, Rep. v. str. 460, na dvadeset godina, a muškarca na trideset. Vidi Stenlijevu belešku [i ref. Sir.]), i tako mora biti (tj. i tu nema pomoći — oni su na to rešeni preko svake moći odvraćanja: ne zavisi od ἐάν, kao što indikativ pokazuje, već od εἰ. οὕτως, naime, da moraju da se venčaju.
Kritički i objašnjavajući komentar celokupne Biblije Džejmisona, Foseta i Brauna
nedolično — ne postupa dobro prema svojoj kćeri ostavljajući je neudatom preko cveta njenih godina, i time joj uskraćujući zakonito zadovoljenje njenog prirodnog osećanja kao žene sposobne za brak.
potreba to iziskuje — ako prilike slučaja to zahtevaju; naime, obzir prema osećanjima i dobrobiti njegove kćeri. Suprotno tome je „nemajući nužde“ (1. Korinćanima 7:37).
neka se venčaju — kći i njen prosac.
Slike reči u Novom zavetu A. T. Robertsona
Ako je ona prošla cvet svojih godina (εαν ηι υ__π__ερακμος — ean ēi huperakmos). Stara reč, jedino ovde u Novom zavetu, od υ__π__ερ — huper (preko) i ακμη — akmē (najbolje doba ili cvet života), prošla cvet mladosti, superadultus (Vulgata). Složeni pridev sa ženskim oblikom jednakim muškom. Očigledno su Korinćani pitali Pavla o dužnosti oca prema kćeri dovoljno staroj za udaju.
Ako potreba to iziskuje (και ουτως ο__π__ειλει γινεσται — kai houtōs opheilei ginesthai). „I trebalo bi da se desi.“ Pavle je raspravljao o problemu braka za device na temelju celishodnosti. Sada se suočava s pitanjem u kojem kći želi da se uda a nema ozbiljne prepreke tome. Ocu se savetuje da pristane. Rimski i grčki očevi imali su kontrolu nad brakom svojih kćeri. „Moj brak je briga mog oca; nije na meni da o tome odlučujem“ (Hermiona u Euripidovoj Andromahi, 987).
Džon Makartur
„U jevrejskoj kulturi roditelji, a naročito očevi, odavno su imali dominantnu ulogu u odlučivanju za koga će se njihova deca venčati. Isti opšti običaj vladao je u mnogim drevnim društvima, uključujući i rimsko. Neki istoričari propadanje Rima delimično pripisuju slabljenju porodice izazvanom gubitkom roditeljske kontrole nad ugovaranjem brakova. U novozavetno vreme ugovoreni brak, naročito za mlade, bio je pravilo.
„S obzirom na tadašnje učenje o prednostima samaštva, čini se da su neki očevi u Korintu posvetili svoje mlade kćeri Gospodu kao trajne device. Ali kada su kćeri DOSPELE U UZRAST ZA UDAJU, mnoge od njih su bez sumnje želele da se udaju, a njihovi očevi su bili u nedoumici. Da li da prekrše zavet koji su dali za devojku? Verovatno je da mnoge od tih devojaka nisu imale dar samaštva i da su se borile između želje da se udaju i želje da ugode svojim očevima i Gospodu. Taj problem je bio među onima pomenutim u pismu crkve Pavlu (7:1).
„Uostalom, to je bio zavet dat za nekog drugog i stoga je bio podložan duhovnim potrebama te osobe. Ako je ona PUNOLETNA, i ako tako mora biti, neka čini šta želi, ne greši; neka se ona uda. Kao što ni sami neoženjeni ljudi nisu ni pod kakvim ograničenjem (st. 35) i ne čine greh ženidbom (st. 28), tako ni otac koji je dao zavet ne čini zlo time što se predomisli. Njegovo davanje zaveta je dobro; ali ako njegova kći nije u stanju ili nije voljna da ga sledi, i ona i njen otac slobodni su da čine kako žele. Ako tako mora biti ukazuje na to da je ona zaista predodređena za brak, i otac to treba da dopusti.
„Ali ako otac stoji čvrsto u svom srcu, to jest, ne menja mišljenje o obećanju; i nije ni pod kakvom prinudom od strane kćeri da se predomisli; i ima dobar i čist motiv (ima vlast nad sopstvenom voljom) i duboko je posvećen (odlučio je ovo u svom srcu); on može zadržati svoju devicu kćer. Prinuda se bolje prevodi kao „nužda“, i odnosi se na kćerinu nuždu da se uda (up. „ako tako mora biti“, st. 36). Jedino kćerina nespremnost da održi zavet treba da navede oca da se predomisli. Njegova postojanost u zavetu ohrabriće njegovu kćer da bude postojana u svom. Time on dobro čini.
„Pavle ponavlja mogućnost izbora: Dakle, i onaj koji udaje svoju devicu kćer dobro čini, a onaj koji je ne udaje bolje čini. Kao i kod samih samaca (st. 28), izbor nije između ispravnog i pogrešnog, već između dobrog (dobro) i boljeg.“ (MacArthur, The John MacArthur New Testament Commentary: 1 Corinthians [Moody Publishers, Chicago, IL 1984], str. 185-186; naglašavanje velikim slovima i podvlačenje naše; podebljano naglašavanje u originalu)
Vilijam Makdonald
7:36 Stihovi 36-38 su možda najpogrešnije shvaćeni stihovi u ovom poglavlju, a možda i u celoj poslanici. Uobičajeno objašnjenje je ovo: U Pavlovo doba čovek je imao strogu kontrolu nad svojim domom. Od njega je zavisilo da li će se njegove kćeri udati ili ne. Bez njegove dozvole to nisu mogle. Stoga se ovi stihovi shvataju tako da, ako čovek odbije da dopusti svojim kćerima da se udaju, to je dobra stvar, ali ako im dopusti da se udaju, onda on ne greši.
Takvo tumačenje deluje gotovo besmisleno kao pouka za Božji narod u današnje vreme. Tumačenje se ne uklapa u kontekst ostatka poglavlja i čini se beznadežno zbunjujuće.
RSV prevodi devicu kao „verenicu“. Misao bi tada bila da, ako se čovek oženi svojom verenicom, ne greši; ali ako se uzdrži od ženidbe s njom, to je bolje. Takvo gledište je prepuno teškoća.
U svom komentaru na 1. Korinćanima Vilijam Keli iznosi drugačije gledište koje se čini vrlo vrednim. Keli veruje da se reč devica (parthenos) može prevesti i kao „devičanstvo“. Prema tome, odlomak ne govori o čovekovim devicama kćerima, već o njegovom sopstvenom devičanstvu. Prema ovom tumačenju, odlomak kaže da, ako čovek ostane neoženjen, dobro čini, ali ako odluči da se oženi, ne greši.
Džon Nelson Darbi usvaja isto tumačenje u svom Novom prevodu:
Ali ako neko smatra da se nedolično ponaša prema svom devičanstvu, ako je prevazišao cvet svojih godina, i tako mora biti, neka čini šta hoće, ne greši: neka se venčaju. Ali onaj ko stoji čvrsto u svom srcu, nemajući nužde, već ima vlast nad sopstvenom voljom, i rasudio je ovo u svom srcu, da sačuva svoje devičanstvo, dobro čini. Tako da onaj ko se ženi dobro čini; a onaj ko se ne ženi bolje čini.
Gledajući stih 36 podrobnije, dakle, shvatamo ga tako da, ako je čovek stigao U PUNU MUŽEVNOST, i ako ne oseća da ima dar uzdržanja, ne greši ako se oženi. On oseća da ga potreba na to primorava, i zato treba da čini šta želi u ovom slučaju, to jest, da se oženi. (MacDonald, Believer’s Bible Commentary, priredio Art Farstad [Thomas Nelson Publishers, Inc., Nashville, TN 1989], str. 1771; naglašavanje velikim slovima i podvlačenje naše, podebljano naglašavanje u originalu)
V. Harold Mer
36 Pavle sada prelazi na pouku o devicama U UZRASTU ZA UDAJU, insistirajući da se prema njima mora postupati časno, bilo da se udaju ili ne. Na koga se odnosi „on“ u ovom stihu, na oca device ili na čoveka koji je s njom veren? Predlagano je i jedno i drugo, jer je u drevna vremena otac ugovarao brak svoje kćeri. Ali verovatnije je da se „on“ odnosi na čoveka koji razmatra mogućnost ženidbe svojom verenicom. Pavle uči da, ako se stanje u Korintu čini nepravednim prema određenoj devici, a naročito AKO ONA PROLAZI KROZ SVOJE NAJBOLJE GODINE ZA UDAJU, onda verenik treba da nastavi i oženi je. Nema greha u tome što se venčavaju. (Mare, „1 Corinthians“, Zondervan NIV Bible Commentary: An Abridgement of the Expositor’s Bible Commentary, Kenneth L. Barker i John R. Kohlenberger III (savetodavni urednici) [Zondervan Publishing House, Grand Rapids, MI 1994], tom 2: Novi zavet, str. 629; naglašavanje velikim slovima naše; podebljano naglašavanje u originalu)
Zaključne napomene
Bez obzira na to koje gledište neko usvoji, tj. da li stih govori o ocu koji se zavetovao da će svoje device kćeri zadržati neudatim, ili o vereniku koji odlučuje da je bolje da se ne oženi svojom verenom devicom, ili o čoveku koji se zavetuje da će ostati u svom devičanstvu, jedno je jasno iz konteksta. Pavle, i ljudi kojima je pisao, pretpostavljali su da osoba mora sazreti pre nego što se može smatrati telesno zrelom i dovoljno starom za brak. I apostol i njegovi slušaoci verovali su da se to dešava u nekom trenutku posle puberteta, kao što reč hyperakmos podrazumeva. Kao takva, Pavlova nadahnuta uputstva ne samo da potvrđuju tačke koje sam izneo u svom prethodnom članku, već pružaju i dodatni dokaz da je Muhamed bio lažni prorok jer je postupao suprotno zapovestima i preporukama istinskih proroka i poslanika Božjih. Umesto da sledi primer Božjih nadahnutih izaslanika koji su došli pre njega u pogledu pitanja kao što je uzrast za brak, Muhamed je odlučio ne samo da dopusti muškarcima da se žene mladim nezrelim maloletnicama (up. Kuran 65:4), već je i sam otišao korak dalje i oženio se devetogodišnjom devojčicom za koju islamska predanja kažu da se još igrala lutkama i ljuljaškama! Da stvar bude gora, Muhamed je imao 54 godine kada je to učinio, tačno šest puta više od nje, što ga je činilo dovoljno starim da joj bude pradeda!
U svetlu ovoga, muslimani treba da se suoče sa stvarnošću i prihvate činjenicu da je Muhamed bio lažni prorok čija su učenja i postupci doneli više štete i razaranja nego dobra, uključujući neizrecivu bol i patnju ženama uopšte, a naročito devojčicama. Došlo je vreme da muslimani okrenu leđa ovom lažnom proroku i okrenu se vaskrslom Gospodu i živom Spasitelju, Isusu Hristu, koji je njihova jedina nada spasenja.
Povezani članci
Muslimanski apologeta izjavljuje: „U islamu ne postoji minimalni uzrast za seks“
Islamski učenjak Univerziteta Džordžtaun Džonatan Braun brani Aišin nizak uzrast
„Oranje njiva“ i ženidba malim devojčicama u Kuranu
Muhamed, Aiša, islam i deca neveste