Muhamed i njegovo proroštvo

**Ponovno razmatranje nekih razloga
zbog kojih on ne može biti istinski Božji prorok – 1. deo
**

Muslimanski davagandista Sami Zaatari napisao je niz „odgovora“ na moj članak u kojem se iznosi šest razloga zbog kojih Muhamed nije mogao biti istinski Božji prorok.

Ovu seriju odgovora započeću tako što ću odgovoriti na jedan deo Zaatarijevog pokušaja (*) da odbrani priču o Muhamedovom noćnom putovanju, na kojem je navodno otputovao u Jerusalim i posetio tamošnji Hram, iako u to vreme nikakav takav Hram nije postojao!

Ali pre nego što pređem na svoje pobijanje, želeo bih najpre da razmotrim odlomak koji se koristi kao dokaz Muhamedovog noćnog putovanja, kako bih ukazao na sve teške probleme koje taj stih sa sobom nosi.

**
Muhamedovo navodno noćno putovanje**
Dodatni dokaz nekoherentnosti i nepotpunosti Kurana

Kuran tvrdi da je spis čiji su stihovi razrađeni do u detalje

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju“ S. 41:3 Hilali-Khan

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Sher Ali

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Rashad Khalifa

Međutim, pažljivo ispitivanje Kurana pokazuje da to nije slučaj, budući da islamski spis ne pruža dovoljno obaveštenja i pojedinosti za mnoge svoje priče i propise. Sledeći tekst, koji se koristi da bi se utvrdilo Muhamedovo čudesno noćno uzašašće, dobar je primer za to:

„Uzvišen neka je Onaj Koji je u jednom času noći preveo Svog slugu Muhammeda od Časne džamije do Daleke džamije, čiju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali. On, uistinu, sve čuje i sve vidi.“ S. 17:1

Evo nekih od mnogih problema koje ovaj odlomak postavlja pred kuransku tvrdnju da su njegovi stihovi razrađeni do u detalje.

Stih ne kazuje ko je taj sluga. Odnosi li se to na Muhameda ili na Mojsija, koji se zapravo pominje kasnije u kontekstu? Ili se odnosi na nekog drugog poslanika ili proroka?
Zapravo, kako uopšte znamo da je sluga o kojem je reč uistinu bio prorok ili poslanik? Možda je bio pobožan vernik koji je video viđenje ili san.
Gde se tačno te džamije nalaze? Gde možemo pronaći Masdžid al-Aksu? Gde je tačno mesto Svete džamije?

Može li ijedan musliman odgovoriti na ova pitanja isključivo na osnovu teksta Kurana? Ako to nije u stanju, zar to ne bi opovrglo kuransku tvrdnju da su svi njegovi stihovi razrađeni do u detalje?

U svetlu toga, naš izazov Zaatariju na ovom mestu vrlo je jednostavan. Želimo da dokaže da je Kuran u pravu kada tvrdi da su njegovi stihovi razrađeni do u detalje, tako što će isključivo pomoću islamskog spisa odgovoriti na sva gore navedena pitanja. Ako se pozove na druge izvore, time će samo dokazati da Kuran greši, jer ne pruža sasvim zadovoljavajuće objašnjenje za sve svoje odlomke.

Ali ovo su najmanji Zaatarijevi problemi.

**
Muhamedovo putovanje do jerusalimskog Hrama**

Jedini način na koji Zaatari (ili bilo koji drugi davagandista) uopšte može odgovoriti na ova pitanja jeste da se okrene sirama i/ili hadiskoj književnosti. Međutim, ti izvori zapravo dokazuju da Kuran teško greši i da je Muhamed bio lažni prorok koji je obmanjivao ljude svojim lažnim snovima i viđenjima za koja je tvrdio da dolaze od Boga.

Prema islamskoj književnosti, najudaljenija džamija zapravo je jerusalimski Hram, koji se na arapskom naziva Bejt ul-Mukades:

Obavestio nas je Muhamed Ibn Umar al-Aslami; rekao je: Usama Ibn Zejd al-Lejsi mi je preneo od Amra Ibn Šuajba, on od svoga oca, on od svoga (Amrovog) dede; (drugi lanac) on (Ibn Sad) reče: Musa Ibn Jakub al-Zami mi je preneo od svoga oca, on od svoga (Musinog) dede, on od Um Seleme; (treći lanac) Musa reče: Ebu al-Esved mi je preneo od Urve, on od Aiše; (četvrti lanac) Muhamed Ibn Umar reče: Ishak Ibn Hazim mi je preneo od Vehba Ibn Kejsana, on od Ebu Mure, mevle Akilovog, on od Um Hani, kćeri Ebu Taliba; (peti lanac) on (Ibn Sad) reče: Abdulah Ibn Džafer mi je preneo od Zekerije Ibn Amra, on od Ebu Mulejke, on od Ibn Abasa i drugih; njihova objedinjena predanja glase: Alahov Poslanik je noću prenet sedamnaeste noći prvog rebija pre Hidžre, i godinu dana pre blokade u planinskom klancu Ebu Taliba, u Bejt al-Makdis. Alahov Poslanik reče: Uzjahao sam životinju čija je veličina bila između magarca i mazge, sa dva krila na butinama, koja su sezala do njenih kopita i bila u njih usađena. Kada sam joj prišao da je uzjašem, postala je nemirna. Nato je Gavrilo stavio svoju ruku na njenu glavu i rekao: O Buraku! Zar te nije stid onoga što činiš? Alaha mi, nijedan Alahov sluga nije te jahao pre Muhameda, časnijeg u Alahovim očima. Postidela se toliko da se prekrila znojem i smirila se; onda sam je uzjahao. Pomerila je uši, a zemlja se skupila toliko da su njena kopita (kao da su doticala njenu površinu) na kraju dometa našeg vida. Imala je dugačka leđa i dugačke uši. Gavrilo me je pratio i nijednog trenutka nije izgubio dodir sa mnom, niti ja sa njim, sve dok nismo stigli do Bejt al-Makdisa; i al-Burak je stigao do svog konačišta. Tu je bila privezana, a to je bilo mesto gde su životinje… proroka bile privezivane pre Alahovog Poslanika. On (Prorok) reče: Video sam proroke koji su se tu okupili radi mene. Video sam Avrama, Mojsija i Isusa i pomislio sam da mora postojati neko ko će ih predvoditi (u molitvi); Gavrilo me je poveo napred da sam obavio molitvu pred njima i raspitao se kod njih (o njihovom poslanju). Rekli su: Bili smo poslati sa Jednoćom (Alahovom).

Neki od njih (prenosilaca) rekoše: Prorok je te noći nestao, pa su članovi porodice Abd al-Mutaliba izašli da ga traže. Al-Abas je otišao u Zu Tuvu i počeo da doziva: O Muhamede! O Muhamede! Alahov Poslanik reče: Ovde sam. On reče: O sine moga brata! Uznemirio si ljude još od (početka) noći, gde si bio? On reče: Dolazim iz Bejt al-Makdisa. On reče: Za jednu noć? On reče: Da. On reče: Jesi li doživeo išta što nije bilo dobro? On reče: Nisam doživeo ništa osim dobra. Um Hani reče: Na to putovanje je odveden iz naše kuće. Te noći je spavao kod nas; obavio je molitvu al-iša, a zatim je zaspao. Kada je bilo pred zoru, probudili smo ga (radi) jutarnje (molitve). Ustao je i kada je obavio jutarnju molitvu rekao je: O Um Hani! Obavio sam s vama molitvu al-iša, kao što ste svedoci, zatim sam stigao do Bejt al-Makdisa i tamo obavio molitvu; potom sam pred vama obavio jutarnju molitvu. Posle toga je ustao da izađe; rekla sam mu: Nemoj to pričati ljudima, jer će te proglasiti lažovom i naneti ti zlo. On reče: Alaha mi, ispričaću im i obavestiću ih. Oni su se tome začudili i rekli: Nikada nismo čuli ovakvo šta. Alahov Poslanik reče Gavrilu: O Gavrilo! Moj narod to neće potvrditi. On reče: Ebu Bekr će posvedočiti za to; a on je al-Sidik. Prenosilac dodaje: Mnogi ljudi koji su prihvatili islam i obavljali molitve zastraniše. (Prorok nastavi:) Stajao sam kod al-Hidžra, predočio sebi Bejt al-Makdis i opisao njegove znake. Neki od njih rekoše: KOLIKO VRATA IMA U TOJ DŽAMIJI? NISAM IH BIO PREBROJAO, PA SAM POČEO DA GLEDAM U NJU I BROJAO SAM IH JEDNA PO JEDNA I DAO IM OBAVEŠTENJE O NJIMA. Takođe sam ih obavestio o njihovoj karavani koja je bila na putu i o njenim znacima. Zatekli su ih onako kako sam ispričao. Alah, Svemogući, Veliki, objavio je: „A san koji smo ti dali da usniš i drvo ukleto, u Kur’anu spomenuto, iskušenje su za ljude.“. On (Ibn Sad) reče: To se odnosi na viđenje oka, koje je video okom. (Ibn Sad, Al-Tabakat al-Kabir, engleski prevod S. Moinul Haq, M.A., PH.D, uz pomoć H.K. Ghazanfar M.A. [Kitab Bhavan Exporters & Importers, 1784 Kalan Mahal, Daryaganj, New Delhi - 110 002 India], tom I, str. 246-248; podvlačenje i velika slova naši)

Zijad b. Abdulah al-Bakai preneo mi je od Muhameda b. Ishaka sledeće: Potom je poslanik noću prenet iz džamije u Meki do Masdžid al-Akse, KOJI JE HRAM ELIJE, kada se islam već raširio u Meki među Kurejšijama i svim plemenima… Njegov pratilac (Gavrilo) pošao je s njim da vidi čuda između neba i zemlje, SVE DOK NIJE DOŠAO DO JERUSALIMSKOG HRAMA… U svom kazivanju al-Hasan reče: „Poslanik i Gavrilo nastaviše svojim putem dok nisu stigli DO HRAMA U JERUSALIMU“… (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karachi, deseti otisak 1995], str. 181, 182; podvlačenje i velika slova naši)

Čuveni muslimanski komentator Ibn Kesir piše:

znači Sveta kuća koja je u Jerusalimu, ishodište proroka od vremena Ibrahima al-Halila. Proroci su se svi tamo okupili, a on (Muhamed) ih je predvodio u molitvi u njihovoj sopstvenoj domovini. To ukazuje na to da je on najveći vođa od svih, neka su Alahov mir i blagoslovi na njega i na njih. (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 17:1; podvlačenje naše)

Ibn Kesir navodi nekoliko hadisa da bi potvrdio ovu tačku:

Predanje Džabira bin `Abdulaha

Imam Ahmed je zabeležio da je Džabir bin `Abdulah rekao da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže…

<<(Kada Kurejšije nisu poverovale da sam odveden na Noćno putovanje do Bejt al-Makdisa, ustao sam u al-Hidžru i Alah je preda mnom prikazao Bejt al-Makdis, pa sam im pričao o njegovim odlikama dok sam ga gledao.>> Ovo je takođe preneto u dva Sahiha sa različitim lancima prenosilaca. Prema al-Bejhakiju, Ibn Šihab reče: Ebu Selema bin `Abdur-Rahman reče: Neki ljudi iz Kurejša otišli su Ebu Bekru i rekli: „Jesi li čuo šta tvoj drug govori? Tvrdi da je otišao u Bejt al-Makdis i vratio se u Meku za jednu noć!“ Ebu Bekr reče: „Je li on to rekao?“ Rekoše: „Da.“ Ebu Bekr reče: „Onda svedočim da, ako je to rekao, govori istinu.“ Rekoše: „Ti veruješ da je otišao u Aš-Šam [Veliku Siriju] za jednu noć i vratio se u Meku pre jutra?“ On reče: „Da, verujem mu i u nešto veće od toga. Verujem mu u pogledu objave koja mu dolazi s neba.“ Ebu Selema reče da je od tada Ebu Bekr bio poznat kao As-Sidik (istinski vernik). (Izvor)

Sećam se da sam bio u al-Hidžru, a Kurejšije su me ispitivale o mom Noćnom putovanju. Pitali su me o stvarima u vezi sa Bejt al-Makdisom u koje nisam bio siguran, i tada sam osećao veći nemir i teskobu nego ikada pre. Tada mi je Alah uzdigao Bejt al-Makdis da ga vidim, i nije bilo ničega o čemu su me pitali a da im o tome nisam rekao. I sećam se da sam bio u skupu proroka. Musa je stajao tamo i molio se, a bio je čovek kovrdžave kose, kao da je jedan od ljudi iz Šanue. Video sam Isaa ibn Merjem kako stoji i moli se, a onaj ko mu najviše liči jeste Urva bin Mesud As-Sakafi. I video sam Ibrahima kako stoji i moli se, a onaj ko mu najviše liči jeste vaš drug (misleći na sebe). Zatim je došlo vreme molitve i ja sam ih predvodio u molitvi. Kada sam završio, jedan glas reče: ’O Muhamede, ovo je Malik, čuvar Pakla‘, pa sam se okrenuo prema njemu, a on me je prvi pozdravio. (Izvor; podvlačenje naše)

Konačno,

„… Istina je da je Prorok odveden na Noćno putovanje dok je bio budan, a ne u snu, i da je otišao iz Meke u Bejt al-Makdis jašući na al-Buraku. Kada je stigao do VRATA SVETILIŠTA, privezao je svoju životinju kod VRATA I UŠAO, gde je klanjao dva rekata da bi ’pozdravio Masdžid‘…

„Zatim se spustio nazad u Bejt al-Makdis, a proroci su se spustili s njim i on ih je tamo predvodio u molitvi kada je došlo vreme molitve. Neki tvrde da ih je predvodio u molitvi na nebu, ali izgleda da predanja kazuju da je to bilo u Bejt al-Makdisu. U nekim predanjima se kaže da se to dogodilo kada je prvi put UŠAO…

„Zatim je IZAŠAO IZ BEJT AL-MAKDISA i na al-Buraku odjahao nazad u Meku u tami noći. Što se tiče toga da su mu ponuđene posude sa mlekom i medom, ili mlekom i vinom, ili mlekom i vodom, ili sve to zajedno, neka predanja kažu da se to dogodilo u Bejt al-Makdisu, a druga kažu da se dogodilo na nebesima. Moguće je da se dogodilo na OBA mesta, jer je to poput nuđenja hrane ili pića gostu kada stigne, a Alah najbolje zna.“ (Izvor; podvlačenje i velika slova naši)

Problem sa ovim bajkama jeste u tome što je prvi Hram sagradio Solomon, a potom su ga vavilonske vojske Navuhodonosora razorile 586. pre Hrista. Štaviše, general Tit i njegovi rimski vojnici sravnili su Drugi hram sa zemljom 70. godine po Hristu, više od pet vekova pre nego što se odigralo ovo navodno noćno putovanje u Jerusalim. Uz to, mesto koje je na kraju nazvano Masdžid al-Aksa nije ni postojalo sve do 690–691. godine po Hristu, kada ga je sagradio (ili, kako neki veruju, obnovio i proširio) Abd al-Malik bin Marvan. Kao što pokojni muslimanski prevodilac i komentator Abdulah Jusuf Ali navodi u svojoj fusnoti 2168,

Najudaljenija džamija mora da se odnosi na mesto Solomonovog hrama u Jerusalimu, na brdu Moriji, na kojem ili blizu kojeg stoji Kupola na steni, nazvana i džamija hazreti Omera. Nju i džamiju poznatu kao Najudaljenija džamija (Masdžid-ul-Aksa) dovršio je emir Abd-ul-Malik 68. godine po Hidžri. Najudaljenija zato što je to bilo mesto obožavanja najdalje na zapadu koje je bilo poznato Arapima u vreme Svetog Proroka: bilo je sveto mesto i za Jevreje i za hrišćane, ali su hrišćani tada imali prevagu, jer je pripadalo Vizantijskom (Rimskom) carstvu, koje je u Jerusalimu držalo patrijarha. Glavni datumi u vezi sa Hramom jesu: Solomon ga je dovršio oko 1004. pre Hrista; razorili su ga Vavilonci pod Navuhodonosorom oko 586. pre Hrista; obnovljen je pod Jezdrom i Nemijom oko 515. pre Hrista; jedan od Aleksandrovih naslednika, Antioh Epifan, pretvorio ga je u pagansko idolopokloničko svetilište 167. pre Hrista; obnovio ga je Irod, od 17. pre Hrista do 29. po Hristu; a car Tit ga je 70. godine po Hristu potpuno sravnio sa zemljom. Ovi usponi i padovi spadaju među veće Znake u istoriji religije. (Ali, The Qur'an: Text, Translation and Commentary (English and Arabic Edition) [Tahrike Tarsile Qur'an, Elmhurst NY: Hardcover Edition, January, 1987] str. 693; podvlačenje naše)

Drugim rečima, NIJE BILO NIKAKVOG HRAMA U JERUSALIMU KADA SE OVO NAVODNO PUTOVANJE ODIGRALO!

Zaatari uviđa problem i stoga pita:

Postoji vrlo lak način da se ovaj problem razreši: ako TOG jerusalimskog hrama više nije bilo, onda je prorok očigledno posetio NEKI DRUGI hram!

Ko kaže da hram u koji je otišao mora biti baš onaj isti jevrejski sveti hram koji su Jevreji poštovali?

Upravo oni izvori na koje se Zaatari poziva kažu da je Hram u koji je Muhamed otišao baš onaj isti koji su Jevreji poštovali!

Zaatari zatim pita:

Drugo, šta nam brani da kažemo da je Bog mogao da obnovi glavni jevrejski hram za proroka Muhameda baš tim povodom? Celo noćno putovanje je čudesan događaj; stoga Bogu ne bi bio nikakav problem da nakratko obnovi hram kako bi prorok mogao da uđe u njega i pomoli se. Da li Shamoun sumnja u moćne Božje sposobnosti?

Razlog zbog kojeg ovo ad hoc objašnjenje ne funkcioniše jeste taj što islamski izvori svedoče da je Muhamed opisao Hram kako bi ubedio nevernike da ga je zaista posetio:

Preneo Džabir bin Abdulah:

Prorok reče: „Kada mi Kurejšije nisu poverovale (u pogledu mog noćnog putovanja), ustao sam u al-Hidžru (nenatkriveni deo Kabe) i Alah je preda mnom prikazao Bejt-ul-Makdis, pa sam počeo da ih (Kurejšije) obaveštavam o njegovim znacima dok sam ga gledao.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 233)

„… Posle toga je ustao da izađe; rekla sam mu: Nemoj to pričati ljudima, jer će te proglasiti lažovom i naneti ti zlo. On reče: Alaha mi, ispričaću im i obavestiću ih. Oni su se tome začudili i rekli: Nikada nismo čuli ovakvo šta. Alahov Poslanik reče Gavrilu: O Gavrilo! Moj narod to neće potvrditi. On reče: Ebu Bekr će posvedočiti za to; a on je al-Sidik. Prenosilac dodaje: Mnogi ljudi koji su prihvatili islam i obavljali molitve ZASTRANIŠE. (Prorok nastavi:) Stajao sam kod al-Hidžra, predočio sebi Bejt al-Makdis i opisao njegove znake. NEKI OD NJIH REKOŠE: Koliko vrata ima u toj džamiji? Nisam ih bio prebrojao, pa sam počeo da gledam u nju i brojao sam ih jedna po jedna i dao im obaveštenje o njima. Takođe sam ih obavestio o njihovoj karavani koja je bila na putu i o njenim znacima. Zatekli su ih onako kako sam ispričao. Alah, Svemogući, Veliki, objavio je: „A san koji smo ti dali da usniš i drvo ukleto, u Kur’anu spomenuto, iskušenje su za ljude.“. On (Ibn Sad) reče: To se odnosi na viđenje oka, koje je video okom.“ (Ibn Sad, Al-Tabakat al-Kabir, tom I, str. 248; podvlačenje i velika slova naši)

Jedini način da se ova predanja učine smislenim jeste da pretpostavimo da je od nevernika očekivano da znaju kako Hram izgleda, pošto bi ga videli na svojim navodnim putovanjima u Jerusalim. U protivnom, Muhamedov opis Hrama ne bi imao nikakvog smisla i ne bi mogao da dokaže njegovu tvrdnju ako ljudi kojima je govorio nisu imali pojma kako on izgleda.

Sam Zaatari posredno uviđa ovu tačku, budući da kasnije piše:

Idući dalje, ako neko nastavi sa pričom, videće da su ljudi oko proroka Muhameda koji su poznavali Jerusalim PRIZNALI da je i njegov opis Jerusalima bio tačan.

Jedini način na koji su mogli da priznaju da je ono što je Muhamed rekao o Hramu bilo tačno jeste da su navodno otišli do njega i videli ga svojim očima.

Kako, dakle, ljudi koji su poznavali Jerusalim mogu da provere Hram koji se pojavio samo u Muhamedovoj mašti, kada taj Hram više nije postojao u stvarnom vremenu i prostoru? Ako je Zaatari u pravu da je Alah obnovio Hram samo u Muhamedovom umu punom mašte, kako bi se takva obaveštenja mogla upotrebiti da se utvrdi njegovo proroštvo ili da se potvrdi da je zaista putovao u Jerusalim?

Jedini način da se sve ove priče učine smislenim jeste da pretpostavimo da su njihovi sastavljači zaista mislili da jerusalimski Hram još uvek stoji u Muhamedovo vreme. Međutim, oni su se teško varali, jer takav Hram nije postojao.

Time Zaatariju ostaje uznemirujuća činjenica da njegov lažni prorok nikada nije posetio Jerusalim niti je ikada video Hram, a kamoli u njega ušao da se moli sa istinskim Božjim prorocima i poslanicima.(1)

Ali priča se tu ne završava, i postoje drugi problemi sa kojima se muslimani poput Zaatarija suočavaju zbog onoga što ova predanja i Kuran kažu.

**
Koji je Hram Muhamed zapravo posetio?**

Prema islamskom spisu, Alah je rekao Izraelcima da će dvaput širiti pokvarenost na zemlji. Kao posledicu njihovog nevaljalstva, Alah je poslao ljude da ih kazne:

„I Mi smo u Knjizi objavili Izrailjevim sinovima: „Vi ćete zaista dva puta nered na Zemlji da učinite i uveliko da se oholite.“ Kada dođe vreme prve pretnje, poslaćemo protiv vas Naše sluge žestoke snage, oni će uzduž i popreko zemlju vašu da pregaze, i obećanje o kazni će da se ispuni. Zatim ćemo da vam damo pobedu protiv njih i povećaćemo vam imovinu i sinove i učinićemo vas brojnijim. Sve što činite – činite sebi, dobro i zlo. A kad dođe vreme druge pretnje, poslaćemo ih da na licima vašim tugu i jad ostave i da u Hram kao i prvi put, ponovo provale i da sve što osvoje do temelja poruše. I Gospodar će vam se vaš opet smilovati; ali ako se vratite neredu, vratićemo se i Mi kazni. A Pakao smo za nevernike učinili tamnicom.“ S. 17:4-8

Nepotrebno je i reći da ova sura pokreće čitav niz teškoća.

Kao prvo, odlomak tvrdi da je, kada su Izraelci drugi put počinili nevaljalstvo, Alah poslao svoje sluge da uđu u Hram, baš kao što su ljudi koje je Alah ranije poslao ušli u njega prvi put kada su Izraelci postupili pokvareno. Ovo pretpostavlja da Hram prvi put nije bio razoren, jer da jeste, onda ljudi koji su drugi put napali Izraelce ne bi mogli da uđu u njega, što otvara ozbiljan problem.

Kao što smo već primetili, prema biblijskoj i svetovnoj istoriji, prvi put kada je iko krenuo na jerusalimski Hram bilo je kada je vavilonski kralj Navuhodonosor poslao svoje vojske da ga razore 586. pre Hrista. Drugi put se to dogodilo 70. godine po Hristu, kada je vojska rimskog generala Tita opustošila drugi Hram. Štaviše, gradnja tog drugog Hrama započela je tek kada su se Jevreji vratili u Jerusalim posle svog ropstva u Vavilonu.

Prema tome, ljudi koji su drugi put napali Jerusalim nikada nisu videli Hram koji je videla prva grupa što je krenula na Izraelce! Kako je onda Kuran mogao da tvrdi da je ta druga grupa ljudi ušla u baš onaj isti Hram u koji je ušla prva grupa koja je napala Izraelce?

Ili se islamski spis zapravo odnosi na Antioha Epifana IV ili možda čak na Pompeja, koji su obojica opseli i ušli u Hram a da ga nisu razorili? Ako je tako, isti problem ostaje, jer nijedan od tih vladara nikada nije ušao u prvi Hram, budući da su ga Vavilonci razorili.

To takođe znači da Kuran greši u pogledu broja puta koliko su neprijatelji Izraela ušli u njihov Hram, budući da se to dogodilo najmanje četiri puta, i to od strane četiri različita vladara.

Kao drugo, ako se muslimanski spis odnosi bilo na Pompeja bilo na Antioha, da li to onda podrazumeva da je autor (ili autori) Kurana zaista mislio da je Solomonov hram ostao da stoji i da nikada nije bio razoren? Ako je tako, zar to ne bi dokazalo da je autor (ili autori) zaista verovao da Hram u koji je Alah odveo svog slugu nije ništa drugo do baš onaj isti Hram koji je Solomon sagradio?

Ipak, ovo tumačenje deluje malo verovatno, budući da Kuran, čini se, sugeriše da je Hram razorila druga grupa koju je Alah poslao na Izraelce:

„Sve što činite – činite sebi, dobro i zlo. A kad dođe vreme druge pretnje, poslaćemo ih da na licima vašim tugu i jad ostave i da u Hram kao i prvi put, ponovo provale i da sve što osvoje do temelja poruše.“ S. 17:7 Hilali-Khan

Ako je to značenje stiha, onda se on ne odnosi ni na Pompeja ni na Antioha, već mora da govori o Titu.

Međutim, ne treba biti previše odlučan, jer stih ne kaže izričito da su Alahove sluge razorile Hram. On samo navodi da su uništili sve što im je palo u ruke, što može značiti da su opustošili zemlju i domove Izraelaca, ali su ostavili Hram da stoji, baš kao što je učinila i prva grupa.

Ili Kuran zapravo tvrdi da nisu bile dve različite grupe koje su napale Hram, već jedna te ista grupa? Obratite pažnju na tekst još jednom,

„Kada dođe vreme prve pretnje, poslaćemo protiv vas Naše sluge žestoke snage, oni će uzduž i popreko zemlju vašu da pregaze, i obećanje o kazni će da se ispuni. Zatim ćemo da vam damo pobedu protiv njih i povećaćemo vam imovinu i sinove i učinićemo vas brojnijim. Sve što činite – činite sebi, dobro i zlo. A kad dođe vreme druge pretnje, poslaćemo ih da na licima vašim tugu i jad ostave i da u Hram kao i prvi put, ponovo provale i da sve što osvoje do temelja poruše.“ S. 17:5-7 Pickthall

Izjava „kao i prvi put, ponovo provale“ zvuči kao da su se iste sluge ili isti ljudi ponovo vratili. U najmanju ruku, nema nikakve naznake da je autor Kurana ovo razumeo tako da su RAZLIČITI narodi bili poslati da kazne Izrael.

To nas dovodi do druge velike teškoće u vezi sa Muhamedovim navodnim noćnim putovanjem.

**
Ko je zapravo sagradio Kabu?**

Prenosi se da je Muhamed verovao da je prva sagrađena džamija bila ona u Meki i da je „džamija“ u Jerusalimu sagrađena četrdeset godina kasnije:

Preneo Ebu Zer:

Rekoh: „O Alahov Poslaniče! Koja je džamija prva sagrađena na površini zemlje?“ On reče: „Al-Masdžid-ul-Haram (u Meki).“ Rekoh: „Koja je sagrađena sledeća?“ On odgovori: „Džamija al-Aksa (u Jerusalimu).“ Rekoh: „Koliko je vremena proteklo između gradnje te dve?“ On reče: „Četrdeset godina.“ Dodao je: „Gde god (da se nađeš, i) nastupi vreme molitve, obavi molitvu tu, jer je najbolje tako postupiti (tj. obaviti molitve na vreme).“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 55, broj 585)

Poglavlje 6. Vrlina Al-Masdžid al-Akse i molitve u njoj

694. Preneto je od Abdulaha bin Amra da je Alahov Poslanik rekao: „Kada je Sulejman bin Davud završio gradnju Bejt al-Makdisa, zamolio je Alaha za tri stvari: za sud koji je u skladu sa Njegovim sudom, i to mu je dato. I zamolio je Alaha za vlast kakvu niko posle njega neće imati, i to mu je dato. A kada je završio gradnju Masdžida, zamolio je Alaha, Moćnog i Uzvišenog, da niko ne dođe u njega s namerom samo da se tu pomoli, a da ne izađe čist od greha kao na dan kada ga je majka rodila.“ (Sahih) (English Translation of Sunan An-Nasa’i - Compiled by Imam Hafiz Abu Abdur Rahman Ahmad bin Shu‘aib bin ‘Ali An-Nasa’i, hadise priredio i referencirao Hafiz Ebu Tahir Zubejr Ali Zai, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), konačna redakcija Ebu Halijl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: decembar 2007], tom 1. Od hadisa br. 01 do 876, 8. Knjiga o Masdžidima, str. 409)

Glavna teškoća sa ovom tvrdnjom jeste ta što ona podizanje Kabe smešta u otprilike 998. pre Hrista, budući da Solomon nije dovršio gradnju prvog Hrama sve do 951. pre Hrista (up. 1. Carevima 6:1-7:51). Međutim, Kuran daje naslutiti da su Kabu sagradili Avram i Ismailo (kažemo „daje naslutiti“ zato što islamski spis nigde ne poistovećuje mesto na kojem se Ismailo nastanio sa Mekom):

„I kada Mi Kabu učinismo utočištem i sigurnim mestom za ljude: „Neka vam mesto na kojem je Avram stajao bude prostor gde ćete molitvu da obavljate!“ I Avramu i Jišmaelu smo naredili: „Hram Moj očistite za one koji ga budu obilazili, koji budu tu boravili i molitvu obavljali.“ A kada je Avram zamolio: "Gospodaru moj, učini ovo mesto sigurnim boravištem i snabdij plodovima stanovnike njegove, one između njih koji budu u Allaha i Poslednji dan verovali!" On je rekao: "Onome koji ne bude verovao, daću da neko vreme uživa, a onda ću ga prisiliti da u patnju vatrenu uđe. A užasno je to konačno odredište!" I dok su Avram i Jišmail temelje Kabe podizali, molili su: "Gospodaru naš, primi to od nas, Ti si, uistinu, Svečujući i Sveznajući. Gospodaru naš, učini nas dvojicu muslimanima - Tebi predanim, a i u potomstvu našem neka bude zajednica Tebi predana, pokaži nam obrede naše i oprosti nam! Ti, zaista, stalno primaš pokajanja, Milostivi! Gospodaru naš, pošalji među njih poslanika, jednoga od njih, koji će im reči Tvoje kazivati, Knjizi i mudrosti ih poučiti i očistiti ih! Ti si, zaista, Silni i Mudri!"“ S. 2:125-129

To znači da su Avram, Ismailo, David i Solomon svi bili savremenici koji su živeli otprilike u isto vreme!

Da bi zaobišli ovu očiglednu Muhamedovu grešku, muslimani su smislili prilično neiskreno objašnjenje da ni Avram ni Solomon nisu prvobitno sagradili ta mesta obožavanja. Naprotiv, ti proroci su ih samo obnovili!

Poglavlje 7. Koja je džamija prva sagrađena?

753. Preneseno je da je Ebu Zer el-Gifari rekao: „Rekao sam: ’O Alahov Poslaniče! Koja je džamija prva sagrađena?’ Rekao je: ’El-Mesdžid el-Haram (u Meki).’ Rekao sam: ’A zatim koja?’ Rekao je: ’Zatim El-Mesdžid el-Aksa (u Jerusalimu).’ Rekao sam: ’Koliko godina ima između njih?’ Rekao je: ’Četrdeset godina, ali cela zemlja je za vas džamija, pa se molite gde god da se nađete kada dođe vreme za molitvu.’“ (Sahih)

Komentari:

a. Ovde se misli na gradnju prve džamije ikada sagrađene u istoriji, što je izvršeno rukama Adema. Što se tiče proroka Ibrahima i Ismaila, oni su je ponovo sagradili nakon što su stari tragovi bili izbrisani. Slično tome, ni Sulejman nije bio prvi koji je sagradio El-Mesdžid el-Aksu. (English Translation of Sunan Ibn Majah - Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, hadise priredio i referencirao Hafiz Abu Tahir Zubair 'Ali Za'i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 1. Od hadisa br. 01 do 802, (4) Poglavlja o džamijama i skupovima, str. 492-493; podvlačenje naše)

Ne postoji ni najmanji trag istorijskog ili arheološkog dokaza da Solomon nije bio prva osoba koja je sagradila Hram u Jerusalimu. Ako se Zatari s tim ne slaže, izazivamo ga (ili bilo kog drugog davagandistu, kad smo već kod toga) da pruži neki dokaz za suprotno.

Takođe, apsolutno ne postoji nikakav dokaz da je Kabu sagradio Adem. Naprotiv, sam Kuran izričito potvrđuje da su Avram i Ismailo bili ti koji su sagradili prvobitnu građevinu Kabe.

„I kad smo Avramu pokazali mesto za izgradnju Hrama:“Ne obožavaj osim Mene nikog, i neka ovaj Hram Moj bude čist za one koji će ga obilaziti, koji će tu u blizini njegovoj stanovati, i koji će molitvu obavljati.“ S. 22:26

Evo šta Ibn Kesir kaže o ovom tekstu:

Gradnja Kabe i proglašenje hadža

Ovo je prekor onima među Kurejšijama koji su obožavali druge pored Alaha i pripisivali Mu sudruge na mestu koje je od samog početka bilo utemeljeno na tevhidu i obožavanju jedino Alaha, bez sudruga i saučesnika. Alah nam govori da je Ibrahimu pokazao mesto `Atiq Kuće, tj. uputio ga je do njega, poverio mu ga i dao mu dozvolu da je sagradi. Mnogi učenjaci ovo uzimaju kao dokaz u prilog stavu da je Ibrahim BIO PRVI koji je sagradio Kuću i da ONA NIJE BILA SAGRAĐENA PRE NJEGOVOG VREMENA… (Tafsir Ibn Kathir; isticanje velikim slovima naše)

Ali čak je i ova tvrdnja pogrešna, budući da ne postoji nikakav dokaz da se Ismailo naselio u Meki ili da je Avram ikada tamo boravio. Kao što sledeći naučnik objašnjava:

„… Ismailo se smatra praocem Arapa. Dagon (1981) je pokazao da je ova ideja islamska konstrukcija I DA U PREDISLAMSKOM PERIODU NIKADA NIJE BILA USPOSTAVLJENA NIKAKVA VEZA IZMEĐU ISMAILA I ARAPA. Već u prvom islamskom veku, međutim, Ismailo je počeo da simbolizuje islamski umet, a biblijski odlomci o Ismailu su tumačeni tako da se odnose na Muhameda, Arape ili muslimansku zajednicu.“ (Camilla Adang, Muslim Writers on Judaism and the Hebrew Bible from Ibn Rabban to Ibn Hazm [E.J. Brill Academic Publishers; avgust 1997 ISBN: 9004100342], str. 147, fn. 37; podebljanje i isticanje velikim slovima naši)

Poznati islamolog Alfred Gijom se slaže:

„… ne postoji istorijski dokaz za tvrdnju da su Avram ili Ismailo ikada bili u Meki, a da je takva tradicija postojala, moralo bi se objasniti kako je izgubljeno svako sećanje na staro semitsko ime Ismailo (koje se u arapskim natpisima ne javlja u svom pravom arapskom obliku i pisalo se ispravno sa početnim suglasnikom Y). Oblik koji se nalazi u Kuranu preuzet je ili iz grčkih ili iz sirijskih izvora.“ (Alfred Guillaume, Islam [Penguin Books Inc., Baltimore, 1956], str. 61-62)

Ibn Varak, bivši musliman koji je postao ateista, citira konkretne autoritete koji takođe poriču da su Avram ili Ismailo ikada bili u Meki:

Rečeno nam je da je [Avram] rođen u Haldeji i da je bio sin siromašnog grnčara koji je zarađivao za život praveći male glinene idole. Jedva je verovatno da je sin tog grnčara otišao u Meku, 300 liga daleko u tropima, preko neprohodnih pustinja. Da je bio osvajač, bez sumnje bi ciljao na lepu zemlju Asiriju; a ako je bio samo siromašan čovek, kako se prikazuje, nije osnivao nikakva kraljevstva u stranim krajevima. — Volter

Za istoričara, Arapi nisu ništa više potomci Ismaila, sina Avramovog, nego što su Francuzi potomci Franka, sina Hektorovog. — Maksim Rodinson

Gotovo je sigurno da Avram nikada nije stigao do Meke. — Montgomeri Vot

Suštinska stvar… jeste da se objektivna činjenica, kada je utvrđena zdravim istorijskim metodama, mora prihvatiti. — Montgomeri Vot

Prema muslimanskoj tradiciji, Avram i Ismailo su sagradili Kabu, građevinu nalik kocki u Svetoj džamiji u Meki. Ali izvan tih tradicija apsolutno ne postoji nikakav dokaz za ovu tvrdnju – bilo epigrafski, arheološki ili dokumentarni. Zaista, Snuk Hurgronje je pokazao da je Muhamed izmislio ovu priču da bi svojoj religiji dao arapsko poreklo i okruženje; ovom briljantnom improvizacijom Muhamed je uspostavio nezavisnost svoje religije, istovremeno uključujući u islam Kabu sa svim njenim istorijskim i verskim asocijacijama za Arape. (Ibn Warraq, Why I Am Not A Muslim [Prometheus Books, Amherst NY 1995], str. 131; podebljanje naše)

Priča je daleko od kraja jer postaje još gora.

**
Muhamed obožava svog boga na vrhu otpada i smeća?**

Čitaoci možda nisu svesni da je u vreme kada se Muhamedovo noćno putovanje navodno odigralo mesto Hrama bilo pretvoreno u deponiju smeća, što priznaju i muslimanski učenjaci i apologete!

„… Mesto džamije u Jerusalimu je tamo gde je stajao jevrejski Hram. U to vreme to je bila gomila smeća. ‘Omer je rekao ljudima da slede njegov primer u uklanjanju smeća…“ (The History of al-Tabari – The Battle of al-Qadsiyyah and the Conquest of Syria and Palestine, preveo Yohanan Friedmann [State University of New York Press (SUNY), Albany, septembar 1991], tom XII (12), str. 195-196; podebljanje naše)

Pozabavimo se sada nekim sporednim pitanjima. Hrišćanski misionari nam govore da su, kada su muslimani osvojili Jerusalim, zatekli Hramovnu goru prepunu smeća:

„Kada su Arapi osvojili Jerusalim, zatekli su Hramovnu goru napuštenu i prepunu otpada. … `Omer je naredio da se očisti i tamo je obavio molitvu. Svetilište [Kupola na steni] … sagradio je halifa `Abd al-Malik ibn Marvan oko 72/691.“

Sada se postavljaju dva pitanja: ko je napustio Hramovnu goru i zašto je bila prepuna smeća? Činjenice postaju jasnije kada zaista popunimo praznine „…“ u citatu hrišćanskih misionara:

Kada su Arapi osvojili Jerusalim, zatekli su Hramovnu goru napuštenu i prepunu otpada. Napuštanje mesta Hrama bilo je u skladu sa Isusovim proročanstvom da neće ostati kamen na kamenu. `Omer je naredio da se očisti i tamo je obavio molitvu.[20]

Dakle, hrišćani su bili ti koji su napustili Hram nekih 600 godina pre nego što su muslimani u njega ušli. Ali ko je koristio sveto mesto kao deponiju smeća?

Još od persijske okupacije, kada su Jevreji ponovo započeli obožavanje na platformi, hrišćani su to mesto koristili kao gradsku deponiju smeća. Kada je `Omer stigao do starih porušenih vrata Hrama, kaže muslimanski istoričar Mudžir al-Din, užasnuo se videvši prljavštinu, „koja je tada bila svuda oko svetog svetilišta, nataložila se na stepenicama vrata tako da je čak izlazila i na ulice u koje su se vrata otvarala, i toliko se nagomilala da je gotovo dosezala do plafona kapije.“ Jedini način da se popne na platformu bio je da se puzi na rukama i kolenima. Sofronije je pošao prvi, a muslimani su se mučili penjući se za njim. Kada su stigli na vrh, muslimani su zacelo zaprepašćeno gledali u prostrano i pusto prostranstvo Irodove platforme, još uvek prekriveno gomilama palog kamenja i smeća.[21]

Bili su to hrišćani! …

[20] „Dome Of The Rock“ u C. Glassé, The Concise Encyclopaedia Of Islam, 1989, Stacey International: London, str. 102.

[21] K. Armstrong, Jerusalem: One City, Three Faiths, 1997, Ballantine Books: New York, str. 229. (Muhammad Ghoniem, Mansur Ahmed, Elias Karim, `Abd al-Rahman Robert Squires & M S M Saifullah, Prophet Muhammad's Night Journey To Al-Masjid Al-Aqsa - The Farthest Mosque, Dodatak: Ko je pretvorio Hramovnu goru u deponiju smeća?; podebljanje naše)

U svetlu ovoga, treba li ozbiljno da verujemo da je Muhamed posetio deponiju smeća i predvodio sve istinske Božije proroke u obožavanju? Da li Zatari zaista želi da prihvatimo da su se istinski Božiji proroci molili na vrhu gomile smeća? Čak je i Omer imao dovoljno zdravog razuma da očisti to mesto pre nego što je prineo molitve svome bogu!

**
Muhamed – islamski vrač i gatar**

Kao poslednji očajnički pokušaj da spase Muhamedove proročke tvrdnje i ugled, Zatari tvrdi da ne mogu jednostavno birati samo određene delove ove priče, zanemarujući ostatak koji navodno pobija moju tezu.

Treće, kao što sam rekao u drugom pobijanju, Šamun ne može birati delove priče koji mu se sviđaju i zanemarivati druge delove priče koji obaraju njegov slučaj! Zašto Šamun ne citira celu priču? Na primer, ovaj deo…

Zatari zatim upućuje na deo u kojem je Muhamed tvrdio da je izvesna karavana na putu i pomenuo neke okolnosti njihovih kamila na koje su naišli, a što se sve navodno pokazalo tačnim:

Dakle, primetite da je poslanik dao dokaz svog putovanja, navodeći stvari na putu koje niko nije mogao znati! Zašto onda Šamun ovo izostavlja? Ako želi da muslimani pažljivo procene svog poslanika, onda uz dužno poštovanje neka citira celu priču kako bismo mogli da procenimo ceo događaj i situaciju. Nedobronamerno je tražiti od muslimana da pažljivo razmotre našeg poslanika kada ni sam ne možeš pažljivo da citiraš celu priču, posebno kada se ona nalazi na istoj stranici sa koje citira!

Ovo je islamska izmišljotina u svom najboljem izdanju. Nijedan ozbiljan istoričar ne bi sledio takvo rezonovanje. Zašto bi proročka fikcija nadjačala tvrde činjenice? Zato što Zatari tako silno želi da u nju veruje?

Stvar je u tome što se izjave o poseti Hramu mogu unakrsno proveriti u odnosu na istorijske podatke i jasno se pokazuju netačnim. A ove očigledno pogrešne tvrdnje označavaju celu priču kao nepouzdanu. S druge strane, ko je danas u stanju da proveri te tvrdnje o kamilama? (Ili čak i u vreme kada ih je Ibn Ishak prvi put zapisao?) Koji razlog nam Zatari može dati da verujemo da je bilo tako? Uostalom, zar ista priča ne kaže da su Muhamedove tvrdnje o Hramu i opis broja vrata bili POTVRĐENI od strane onih Arapa oko njega koji su bili u Jerusalimu? Tj. priča tvrdi da su Muhamedovi savremenici potvrdili njegove izjave o Hramu za koje pouzdano znamo da su pogrešne. Zašto bismo, dakle, verovali da je njihova potvrda Muhamedovih tvrdnji o kamilama iole pouzdanija od njihove potvrde njegovih tvrdnji o Hramu? Jedina razlika je u tome što danas nemamo mogućnost da ispitamo taj deo priče.(2)

Imajte na umu da je siru napisao Ibn Ishak više od sto godina nakon Muhamedove smrti. Ovaj vremenski jaz znači da nije bilo očevidaca iz Muhamedovog vremena, posebno neprijateljski nastrojenih, koji bi mogli da potvrde ili opovrgnu ovu priču. Ibn Ishak je samo tvrdio da su Muhamedovi savremenici potvrdili njegov opis hrama, a takođe je samo tvrdio da su se njegovi opisi kamila određenih karavana pokazali tačnim.

Nebitno je da li je Ibn Ishak izmislio celu priču ili je samo verovao i preneo priču koju je izmislio neki raniji pobožni musliman. Suština je da istorijske činjenice razotkrivaju izmišljenu prirodu ove priče.

Glavna tema i razlog za priču jeste Muhamedovo putovanje do hrama. Element predviđanja boje nekih kamila je sporedan detalj utkan u izmišljenu priču. Može li Zatari pružiti bilo kakav razlog da se ovaj detalj smatra istorijskim kada je dokazano da je glavni deo priče izmišljen?

I da li Zatari zaista veruje da bi „zrno istine“ nadjačalo tvrde činjenice koje priču proglašavaju izmišljotinom?

Međutim, čisto radi argumenta, pretpostavimo da je Muhamed tačno predvideo boju nekih kamila kako bi podupro svoju tvrdnju o putovanju do hrama. Da li bi to potvrdilo da je istinski prorok? Nikako! Na osnovu biblijskih, kao i islamskih kriterijuma, to bi samo dokazalo da je Muhamed bio lažni prorok koji je povremeno bio u stanju da iznese neka tačna predviđanja.

Sveto pismo ovo kaže o lažnim prorocima:

„Ako ustane među vama prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili čudo, Pa se zbude taj znak ili čudo koje ti kaže, i on ti reče: Hajde da idemo za drugim bogovima kojih ne znaš, i njima da služimo, Nemoj poslušati što ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve duše svoje. Za Gospodom Bogom svojim idite, i njega se bojte; njegove zapovijesti čuvajte, i glas njegov slušajte, i njemu služite i njega se držite. A onaj prorok ili sanjač da se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete Gospoda Boga svojega, koji vas izvede iz zemlje Misirske i iskupi vas iz kuće ropske, i odvraćao od puta koji ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj da ideš njim; tako istrijebi zlo iz sebe.“ Ponovljeni zakoni 13:1-5

„Tada ako vam ko reče: Evo, ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte. Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.“ Matej 24:23-24

Međutim, ova predviđanja ne mogu da otklone sva Muhamedova lažna proročanstva, greške i laži, kao što je njegova tvrdnja da je posetio Hram koji u njegovo vreme nije postojao.

Zapravo, prema Muhamedovim sopstvenim rečima, ovo utvrđuje da on nije bio ništa drugo do vrač i gatar koji je mešao istinu sa lažima i obmanom:

Prenosi Aiša:
Neki ljudi su pitali Alahovog Poslanika o gatarima. Rekao je: „Oni su ništa.“ Rekli su: „O Alahov Poslaniče! Ponekad nam kažu nešto što se ispostavi kao istinito.“ Alahov Poslanik je rekao: „Džin ugrabi tu istinitu reč i sipa je u uho svoga prijatelja (gatara) (kao kada neko nešto sipa u bocu). Gatar zatim pomeša sa tom reči stotinu laži.“ (Sahih al-Bukhari, tom 7, knjiga 71, broj 657)

Prenosi Aiša:
Neki ljudi su pitali Poslanika u vezi sa vračevima. Rekao je: „Oni su ništa.“ Rekli su: „O Alahov Poslaniče! Neki njihovi govori se obistine.“ Poslanik je rekao: „Ta reč koja se ispostavi istinitom jeste ono što džin krišom ugrabi (sa Neba) i sipa u uši svoga prijatelja (gatara) uz zvuk nalik kokodakanju kokoške. Vračevi zatim pomešaju sa tom reči stotinu laži.“ (Sahih al-Bukhari, tom 9, knjiga 93, broj 650)

Muhamedova tvrdnja da je posetio Hram koji više nije postojao, zajedno sa njegovim navodnim opisivanjem stvari koje je video na svom putovanju, a koje su se ispostavile kao tačne, samo dokazuje da se nije razlikovao od vračeva koji su mešali laži sa istinom. To potvrđuje da je Muhameda nadahnjivao demoni koje je nazivao džinima, baš kao i gatare.

Još važnije, Zatari mora ovde biti dosledan primenjujući sopstveni kriterijum na ovu bajku i stoga ne može jednostavno prihvatiti one delove ove priče koji odgovaraju njegovoj svrsi. Mora se suočiti sa činjenicom da ovi izvori sadrže grubu istorijsku grešku koja ozbiljno narušava Muhamedovu verodostojnost i integritet. Muhamedovo navodno noćno putovanje do jerusalimskog Hrama nije se moglo odigrati jer u to vreme nikakav Hram nije postojao!

Stoga je jedini zaključak do kojeg Zatari može doći taj da Kuran sadrži ozbiljne greške i da je Muhamed lažni prorok!

Toliko o Zatarijevoj odbrani ove grube istorijske greške unutar islamskog korpusa.

S tim rečeno, podstičemo čitaoce da nastave sa čitanjem drugog dela našeg pobijanja.

**
Srodni članci**

Da biste pročitali više o problemima sa Muhamedovim navodnim noćnim putovanjem, preporučujemo sledeći članak i pobijanje:

http://answering-islam.org/Shamoun/nightjourney.htm
http://answering-islam.org/Responses/Saifullah/aqsa.htm

Štaviše, Zatari pominje biblijsku priču o tome kako Satana muči Jova kako bi opovrgao moj prigovor da Muhamed nije mogao biti istinski Božiji prorok kada je bio opčinjen, kontrolisan i manipulisan od strane Satane!

Budući da smo ovo očigledno izvrtanje i pogrešno čitanje Svetog pisma već temeljno pobili u sledećim pobijanjima:

http://answering-islam.org/Responses/Menj/bewitched1.htm
http://answering-islam.org/Responses/Menj/bewitched2.htm
http://answering-islam.org/Responses/Menj/bewitched3.htm
http://answering-islam.org/Responses/Menj/bewitched_r1.htm

Neće biti potrebe da gubim vreme odgovarajući na Zatarijevu sitničavu odbranu.

**
Napomene**

(1) Cela ova priča bi zapravo mogla ići u prilog teoriji radikalnih revizionista koji tvrde da je sam islam nastao mnogo kasnije i da Muhamed nikada nije ni postojao. Na primer, u Jerusalimu je sagrađena džamija zvana Mesdžid el-Aksa. Međutim, veruje se da je ta džamija možda podignuta tokom omajadskog perioda i da ju je kasnije obnovio i proširio ‘Abd al-Malik bin Marvan 690-692. godine.

Ovo ukazuje na to da je u najmanju ruku ovaj konkretni kuranski stih umetnut kasnije i da je priča napisana oko njega morala biti skovana u vreme kada su ljudi znali za takvu džamiju na tom mestu. U svetlu ovoga, čini se prilično izvesnim da su kasnije generacije muslimana projektovale postojanje te građevine unazad u zamišljeni život Muhameda i time na kraju pružile još više inkriminišućih dokaza da je on bio lažni prorok i da Kuran nije od istinskog Boga.

(2) Želim da zahvalim Johenu Kacu na njegovim dragocenim komentarima o ovom članku. Posebno mu dugujem zahvalnost za argument koji počinje ovim pasusom i onim neposredno pre njega.