Ponovni osvrt na kuransku potvrdu Isusovog večnog postojanja – 3. deo

Nastavljamo tamo gde smo stali sažimajući Abualrubove tvrdnje o Kuranu.

Kratak pregled sunitskog viđenja Kurana

Evo pregleda onoga u šta sunitska teologija uopšte, a Džalal Abualrub posebno, veruje o prirodi muslimanskog svetog spisa.

1. Kuran je reč(i) Alahova koja je proizašla od njega. Kao takav, on je Alahov govor.

2. Govor je jedno od Alahovih suštinskih svojstava.

3. Kao suštinsko svojstvo, Alahov govor je nestvoren.

4. Budući da je Kuran Alahov govor, on stoga mora biti nestvoren.

5. Kao Alahov govor, Kuran nije neka zasebna celina odvojena od njega, ništa više nego što je bilo koje drugo njegovo svojstvo odvojeno od Alaha.

6. Istovremeno, Kuran nije istovetan Alahu, budući da je Alah više od svoga govora.

Ove tvrdnje se očigledno ne mogu izneti o knjizi, stranicama ili mastilu kojima ljudi zapisuju Kuran, jer su ti elementi deo stvorenog i stoga vremeniti. To znači da je Kuran zapravo sastavljen od dva različita elementa, jednog koji je večan i nematerijalan i drugog koji je stvoren i materijalan. Drugim rečima, Kuran je istovremeno večan i stvoren, izvan vremena i u vremenu.

Isus Hristos – večna Reč Božija koja je postala telo

Neke čitaoce možda će iznenaditi otkriće da Kuran čak tri puta poistovećuje Gospoda Isusa sa Rečju Alahovom, odnosno Rečju od Alaha:

„I dok se on, stojeći u hramu, molio, anđeli ga pozvaše i rekoše: „Allah te raduje Jahjom (Jovanom) koji će da veruje u reči Allahove, prvakom, čednim čovekom i verovesnikom, potomkom čestitih!““ S. 3:39 J. Ali

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih!“ S. 3:45 J. Ali

Kao što pokazuje 45. stih, Reč od Boga koju je Jahja (Jovan Krstitelj) bio poslat da potvrdi nije niko drugi do Gospod Isus Hristos, to jest, deo Jovanove službe bilo je i njegovo svedočenje da je Isus upravo ta Reč koju je Bog poslao Izrailju. Naposletku:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ S. 4:171-172 Dr Mohammad Tahir-ul-Qadri

Evo teksta koji izričito ukazuje na Isusovo predljudsko postojanje kao Reči i Duha Alahovog, koji je bio poslat Mariji da bi od nje bio začet!

Obratite pažnju na to kako su neki od raznih muslimanskih prevoda preveli baš taj deo koji poistovećuje Isusa sa Rečju i Duhom Alahovim:

„Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ Dr Kamal Omar

„Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ Muhammad Ahmed – Samira

„Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!““ Dr Laleh Bakhtiar

„stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ Aisha Bewley

„stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ Ali Quli Qara'i

„stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ Farook Malik

„stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ Muhammad Sarwar

Začuđujuće je to što Sveto pismo potvrđuje gotovo sve što se u ovom odlomku tvrdi, izuzev njegovog poricanja da Alah ima Sina.

Na primer, nadahnuta Reč Božija se svesrdno trudi da jasno pokaže kako postoji samo jedan Bog (upor. Ponovljeni zakoni 4:35, 39; 6:4-5; 32:39; 1. Samuilova 2:2; 2. Carevima 5:15; Psalam 86:8-10; Isaija 37:14-20; 43:10-11; 44:6-8; 45:5-6, 21-22; 46:9-11; Jeremija 2:11; 10:6, 10-12; Osija 13:4; Malahija 2:10; Marko 12:29-30; Jovan 5:44; 17:3; Rimljanima 3:30; 1. Korinćanima 8:4-6; Galatima 3:20; 4:8; Efescima 4:6; 1. Solunjanima 1:9-10; 1. Timoteju 1:17; 2:5; Jakovljeva 2:19; 1. Jovanova 5:20-21; Judina 1:25).

Bogonadahnuto Sveto pismo takođe svedoči da je Isus Apostol/Poslanik Božiji,

„Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskoga, poznajte Poslanika i Prvosveštenika vjere naše koju ispovjedamo, Isusa Hrista,“ Jevrejima 3:1 – upor. Jovan 17:18; 20:21

Večna Reč Božija,

„I obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji.“ Otkrivenje 19:13 – upor. Jovan 1:1-14; 1. Jovanova 1:1-3

I duh koji oživljuje, koji je postao Sluga Božiji kada je ušao u svet da bi postao čovek:

„Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje. Ali nije prvo duhovno, nego duševno, potom duhovno. Prvi čovjek je od zemlje, zemljan; drugi čovjek je Gospod sa neba.“ 1. Korinćanima 15:45-47 New King James Version (NKJV) – upor. Jovan 5:21, 25-26, 28-29; 6:37-40, 62; 10:10

„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu,“ Filipljanima 2:5-8 – upor. Matej 12:15-21; 20:28; Luka 22:27; Jovan 13:3-17; Rimljanima 15:7-8

Ovo pokazuje da je Muhamed preuzeo određene opise i titule koje je čuo od hrišćana i primenio ih na Gospoda Isusa, ne shvatajući kako će to na kraju protivrečiti njegovom poricanju božanstva Hrista. Naposletku, da bi Hristos bio Reč Alahova, odnosno Reč od Alaha, on mora biti nestvoren i stoga potpuno božanski, kao što sledeći pregled sasvim jasno pokazuje:

1. Isus je Reč Alahova koja je proizašla od njega i potom bila spuštena Mariji. Kao takav, Hristos mora biti Alahov Govor.

2. Alahova Reč, odnosno njegov govor, večna je i nestvorena.

3. Kao Reč/Govor Alahov, Isus stoga mora biti večan i nestvoren.

4. To što je Alahova Reč/Govor znači da se Isus ne može odvojiti od Alaha ništa više nego što se bilo koje drugo božansko svojstvo može odvojiti od islamskog božanstva.

5. Istovremeno, Isus nije istovetan Alahu, budući da je Alah više od samog Isusa, više od svoje Reči/Govora.

6. Štaviše, Isusovo fizičko telo i ljudska priroda, koje je primio od svoje blažene majke, nisu večni nego vremeniti, jer su stvoreni u određenom trenutku.

7. To znači da Isus, poput Kurana, poseduje dva različita vida ili skupa svojstava, od kojih je jedan nestvoren, dok je drugi nastao kasnije u vremenu.

Za Abualruba jednostavno ne postoji logičan način da ovo zaobiđe, naročito zato što on i njegova sabraća muhamedanci koriste upravo tu istu logiku da bi utvrdili nestvorenost Kurana. Abualrub sada može odlučiti da logiku i doslednost baci kroz prozor kako bi i dalje slepo verovao u svoja nenadahnuta predanja i basne, koje je, obmanut, prihvatio kao otkrivenja od Boga.

Ovo nas dovodi do druge titule koja se pripisuje Hristu, a o kojoj ćemo morati da govorimo u sledećem delu našeg odgovora.