Ponovni osvrt na kuransku potvrdu Isusovog večnog postojanja, 2. deo

Nastavljamo naš odgovor na tvrdnje Džalala Abualruba o tome da je islamsko pismo nestvoreni govor Alaha i o tome kako se time na kraju dokazuje da i Hristos, prema Kuranu, mora biti večan.

Evo šta jedna od brošura koje je Abualrub objavio kaže o zvaničnom sunitskom stavu u vezi sa Kuranom:

Kuran je govor Alaha, nije stvoren

Kuran je govor Alaha, objavljen, a ne stvoren, bez obzira na to kako se uči, kako se piše i na koji god način i gde god da se uči. Ono što je zapisano iz Kurana upravo je to, tj. Kuran; ono što se čita iz Kurana upravo je to, tj. Kuran; ono što se uči iz Kurana upravo je to, tj. Kuran. Govor Alaha je qadim, nestvoren, bez obzira na način i oblik u kojem je Kuran predstavljen. To je govor Alaha, nije stvoren, ni nov, ni načinjen, niti je fizički entitet, fizička stvarnost ili materijalni entitet. Naprotiv, to je svojstvo od svojstava Alahove suštine. Ono nije slično nijednoj stvorenoj stvari.

Svojstvo govora

Alah može da govori i uvek će moći da govori. (Nije dozvoljeno razdvajati to dvoje [tj. Alaha i Njegov govor] na način koji poriče Njegova svojstva)12. Ponekad se on čuje neposredno od Alaha, slavljen neka je On, a ponekad od onoga ko ga čuje neposredno od Alaha [kao što je anđeo Džibril]. Ko ga čuje neposredno od Alaha, čuje ga direktno, bez ikakvog posrednika ili prevodioca, kao naš Poslanik Muhamed, kada mu je Alah govorio neposredno u noći al-Miradža. Alah je govorio i Musau kada je ovaj bio na gori Tur. Slično tome, onaj kome Alah odluči da govori među Svojim anđelima, čuje Njegov govor neposredno od Njega. Ko ne pripada pomenutim kategorijama, taj Alahov qadim13 govor uistinu čuje od onoga ko mu ga uči [od Alaha]14. Alahov govor sastoji se od razgovetnih slova i glasa koji se čuje.15

12 Nisam mogao tačno da utvrdim šta je imam ovde mislio, ali je možda mislio na to da je Alahovo svojstvo govora uvek prisutno u Njemu, jer On govori OD VEČNOSTI, kad god hoće i na koji god način hoće. Alah takođe započinje govor kad god hoće, kao što je Alah rekao: „I ne dođe im nijedna nova opomena od Gospodara njihovog kojoj se, slušajući je, ne podsmehuju“ [21:2] Ibn Kesir je rekao: „’Skorašnja’ ili ’nova’, znači nova u pogledu svog objavljivanja.“ Vidi Tafsir al-Qur’an al-‘Adhim, 3/231, izdanje Mu’assasat ar-Rayyan.

13[T .N] Ova imamova izjava ima drugačije značenje, dok su učenjaci poput Ibn Tejmije objasnili šta qadim znači kada se koristi u vezi sa Alahovim govorom. Autor je taj izraz upotrebio u njegovom doslovnom obliku, a Alah najbolje zna, u značenju da je qadim ono što je ranije izgovoreno. Qadim doslovno znači star, pre, davnašnji, ranije itd.

14 [T .N] Znači, isto onako kako je Poslaniku Muhamedu data objava. Alah je Kuran izgovorio anđelu Džibrilu, koji ga je izgovorio Poslaniku Muhamedu. U stvarnosti, kao što imam ovde kaže, Alahov poslanik ga je čuo na qadim način, što znači da je Alah već govorio pre nego što ga je Poslanik Muhamed čuo. (Kitab al-I’tiqad (Knjiga verovanja), imam Abu al-Husain Muhammad bin al-Qadhi Abu Ya’la al-Hanbali, provera teksta i komentar šeika Muhammada bin ‘Abd ar-Rahmana al-Khumaiyisa (vanredni profesor na Univerzitetu Muhammad bin Sa’ud), preveo Amr bin Jalal Abualrub [Madinah Publishers and Distributors, prvo izdanje: 2012], str. 17-18)

Ono što ovo čini prilično zanimljivim jeste to što je qadim jedno od mnogih imena koja islamska teologija koristi da označi bezvremeno postojanje samog Alaha:

Božanska imena povezana sa večnošću

Al-Qadîm: Bezvremeno večni

Bezvremeno ili bespočetno večni, suprotnost od muhdath ili hâdith (ono što je nastalo nakon što nije postojalo). Al-Qadîm nema početak, odnosno pre je početka. On je izvan linearnog vremena…

Al-Awwal, Al-Akhir: Prvi i Poslednji

Al-Akhir je Onaj koji ostaje pošto sva Njegova stvorenja propadnu.

Al-Awwal je Prvi, koji prethodi svima ostalima.

Al-Awwal i Al-Akhir su dva od Devedeset devet imena.

„On je Prvi i Poslednji, i nad svime Dominantni i u biti svega Pronicljivi“ (57:3)

Poslanik je rekao: „… Alahu, Ti si Prvi, jer pre Tebe nije bilo ničega, i Ti si Poslednji, jer posle Tebe nema ničega, i Ti si Spoljašnji, jer iznad Tebe nema ničega, i Ti si Unutrašnji, jer izvan Tebe nema ničega. Ukloni naš dug i izbavi nas od siromaštva.“

Al-Bâqî: Trajni

Druga dimenzija božanske večnosti, uz Al-Qadîm. On neće prestati da postoji. On je Onaj čije postojanje nema kraja. On je Trajan, Neprestan, Beskonačan.

Al-Baqi je jedno od Devedeset devet imena.

„„Nećemo ti dati prednost nad jasnim dokazima koji su nam došli niti nad našim Stvoriteljem“, odgovoriše oni, „pa radi šta hoćeš, to možeš samo u ovosvetskom životu.“ (20:72)

„Njegove su i lađe koje se kao brda uzdižu visoko po moru – pa, koju blagodat svoga Gospodara poričete?!“ (55:24-25) (Aisha Bewley, Božanska imena)

Još je zanimljivije to što hebrejska Biblija neka od upravo tih imena i svojstava primenjuje na Jahvea Boga.

Na primer, za Jahvea se kaže da je od qedem, što je hebrejski ekvivalent reči qadim:

„Nijesi li ti od vijeka, Gospode Bože moj, sveče moj? Nećemo umrijeti; ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, stijeno, za karanje.“ Avakum 1:12

Jahve se takođe poistovećuje sa Prvim i Poslednjim koji živi doveka:

„Ovako govori Gospod car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: Ja sam Prvi i ja sam Pošljednji, i osim mene nema Boga.“ Isaija 44:6 – up. 41:4; 48:12

„I posle završetka dana, ja Navuhodonosor oči svoje k nebu podigoh, i razum moj vrati mi se, i Višnjega blagoslovih i Živoga vavijek pohvalih i proslavih, jer je vlast Njegova vlast vječna i carstvo Njegovo od pokoljenja u pokoljenje, I svi koji žive na zemlji, ništa su (prema njemu), i po volji svojoj tvori sa silom nebesnom i sa obitavalištem zemaljskim, i nema ga ko bi se suprotstavio ruci Njegovoj i ko bi mu rekao: Šta si učinio?“ Danilo 4:34-35

„I čuh čovjeka obučenog u lanenu rizu, koji bješe iznad vode rječne, i on podiže desnicu svoju i ljevicu svoju k nebu i zakle se Živim vavijek da (će biti kraj): U vrijeme vremena i pola vremena (= u toku jedne i dvije i pola godine, tj. za tri i po godine, po tumačima); a kada se okonča rasijanje ruke osvećenog naroda, razumjeće sve ovo.“ Danilo 12:7 – up. Otkrivenje 4:8-11; 10:5-6; 15:5-7

A ono što sve ovo čini još zapanjujućim jeste to što se sve ove osobine pripisuju Gospodu Isusu Hristu!

Hristos je Car rođen u Vitlejemu judejskom, čija su ishodišta i od qedem i od olam, a to su dve reči koje se koriste u vezi sa Jahveovim večnim postojanjem:

„Saberi se sada u čete, četnice, opsjedi nas, neka biju prutom po obrazu sudiju Izrailjeva. A ti, Vitlejeme-Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena. Zato će ih ostaviti dokle ne rodi ona koja će roditi; tada će se ostatak braće njegove vratiti sa sinovima Izrailjevijem. I stajaće i pašće ih silom Gospodnjom, veličanstvom imena Gospoda Boga svojega; i oni će nastavati, jer će On tada biti velik do krajeva zemaljskih.“ Mihej 5:1-4

Uporedite sada ovo sa onim što psalmista kaže o Jahveu:

„Gospode, ti si nam utočište od koljena do koljena. Prije nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vaseljena, i od vijeka i do vijeka ti si Bog.“ Psalam 90:1-2

„Gospod caruje. Obukao se u veličanstvo, obukao se Gospod u silu, i opasao se. Zato je vaseljena tvrda i neće se pomjeriti. Prijesto tvoj stoji od iskona; od vijeka ti si.“ Psalam 93:1-2

I nadahnuti novozavetni spisi,

„A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome u dane Iroda cara, gle, dođoše mudraci od Istoka u Jerusalim i rekoše: Gdje je car judejski koji se rodi? Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku i dođosmo da mu se poklonimo. Kada to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim. I sabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, pitaše ih gdje će se Hristos roditi. A oni rekoše: U Vitlejemu judejskome; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čem nisi najmanji među kneževima Judinim; jer će iz tebe izići Vođa koji će napasati narod moj Izrailja.“ Matej 2:1-6 – up. Luka 2:1-7

i rabinski spisi potvrđuju da je ovo proroštvo o Caru Mesiji:

A ti, Vitlejeme Efrato: odakle je potekao David, kao što je rečeno (1. Samuilova 17:58): „sin sluge tvojega Jeseja Vitlejemca.“ A Vitlejem se naziva Efrata, kao što je rečeno (Postanje 48:7): „na putu u Efratu, a to je Vitlejem.“

trebalo je da budeš najmanji među porodicama Judinim: Trebalo je da budeš najmanji među porodicama Judinim zbog ljage Rute Moavke u tebi.

iz tebe će mi izaći: MESIJA, SIN DAVIDOV, i tako Sveto pismo kaže (Psalam 118:22): „Kamen koji odbaciše zidari, posta glava od ugla.“

a ishodište mu je od davnina: „dokle teče sunca, ime će njegovo rasti“ (Psalam 72:17). (Kompletna jevrejska Biblija sa Rašijevim komentarom; isticanje velikim slovima naše)

Isus se dalje poistovećuje sa Prvim i Poslednjim, sa Onim koji, budući da poseduje neuništiv život, nastavlja da živi u vekove vekova:

„Jer je očigledno da je Gospod naš proizišao iz plemena Judinog, za koje Mojsej ništa ne reče o sveštenstvu. I još je očiglednije, kada po podobiju Melhisedekovu nastaje drugi Sveštenik, Koji nije postao po zakonu tjelesne zapovijesti, nego po sili života neuništivoga.“… „I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a riječ zakletve, poslije Zakona, postavlja Sina vavijek savršenoga.“ Jevrejima 7:14-16, 23-28

„Ne boj se, ja sam Prvi i Posljednji I Živi; i bijah mrtav i evo živ sam u vijekove vijekova, i imam ključeve od smrti i od pakla.“ Otkrivenje 1:17-18

„Tako govori Prvi i Posljednji, koji bješe mrtav i oživi“ Otkrivenje 2:8

U svetlu svega prethodnog, da li je Novi zavet mogao biti jasniji u tome da je Gospod Isus ovaploćeni Svemogući Bog, božanski Sin Božji koji je postao ljudsko biće od krvi i mesa da bi iskupio svoj narod od njegovih greha?

Nismo još završili jer imamo još mnogo toga da kažemo u trećem delu našeg pobijanja.