Pavle, Avgustin i Isusovo znanje o danu i času
Navodi svetog Avgustina uzeti su iz O Trojstvu, Knjiga 1. Voljeni svetitelj će pokazati da reči našeg Gospoda Isusa u Marku 13:32 ne podrazumevaju da je Sin bio u neznanju o Danu ili Času, već da je izabrao da to znanje zastre s izričitom namerom da ga ne obznani svojim učenicima. Avgustin zatim navodi reči apostola Pavla u 1. Korinćanima 2:2 kako bi objasnio da „ne znati“ može, i često zaista, znači ne obznaniti nešto drugima. Sav naglasak je moj.
Glava 12. — Na koji se način kaže da Sin ne zna dan i čas koje Otac zna. Neke se stvari o Hristu kazuju po obličju Božjem, a druge po obličju sluge. Na koji način Hristu pripada da daje carstvo, a na koji ne pripada Hristu. Hristos će i suditi i neće suditi.
Opet: „A o danu tome ili o času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do jedino Otac.“. Jer On je neznalica u pogledu ovoga, kao onaj koji druge čini neznalicama; to jest, utoliko što nije znao tako da to u ono vreme pokaže svojim učenicima: kao što je rečeno Avrahamu: „sada poznah da se bojiš Boga“, to jest, sada sam učinio da to znaš; jer je on sam, iskušan u tom iskušenju, postao poznat samome sebi. Jer On je svakako nameravao da tu istu stvar kaže svojim učenicima u prikladno vreme; govoreći o tome što je još bilo buduće kao da je već prošlo, On kaže: „Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve što čuh od Oca svojega, objavih vam.“; što još nije bio učinio, ali je govorio kao da je već učinio, jer će to zacelo učiniti. Jer samim učenicima kaže: „Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne možete nositi.“. Među njima treba razumeti i „o danu tome ili o času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do jedino Otac“. Jer i apostol kaže: „Jer rasudih da ne znam među vama išta sem Isusa Hrista, i to raspetoga.“; jer je govorio onima koji nisu bili u stanju da prime uzvišenije stvari o Božanstvu Hrista. Njima nešto kasnije takođe kaže: „ne mogoh vam govoriti kao duhovnima nego kao tjelesnima“. On je, dakle, među njima bio neznalica u pogledu onoga što oni nisu mogli da znaju od njega. A rekao je da zna samo ono što je bilo prikladno da oni znaju od njega**. Ukratko, među savršenima je** znao ono što nije znao među nejakima; jer tamo kaže: „mudrost govorimo među savršenima“. Jer se za čoveka kaže da ne zna ono što skriva, po onom načinu govora po kome se jarak koji je skriven naziva slepim. Jer Sveto pismo ne koristi nikakav drugi način govora osim onoga koji je u upotrebi među ljudima, zato što govori ljudima.
Za dalje čitanje