Otpadnik koji je razotkrio Muhameda · Apologetizam by Sam Shamoun

Islamski izvori ukazuju na to da je grupa muslimana emigrirala u hrišćansku zemlju Abisiniju tražeći sigurno utočište kada su se pagani u Meki suprotstavili Muhamedu i njegovim sledbenicima. Muhamed ih je poslao tamo jer je čuo da je hrišćanski kralj (Nedžaši [Negus]) pravedan i pobožan vladar koji se brinuo o svojim podanicima.

Ono čega čitaoci možda nisu svesni jeste to da je jedan od Muhamedovih drugova na kraju postao hrišćanin, jer je prozreo Muhamedovu farsu i došao do spoznaje da je hrišćanstvo prava vera.

Taj čovek bio je Ubejdalah b. Džaš, čijom se udovicom Muhamed kasnije oženio:

Varaka je prionuo uz hrišćanstvo i proučavao njegove spise sve dok ih nije temeljno savladao. `Ubejdulah je nastavio da traga sve dok nije došao islam; potom je sa muslimanima emigrirao u Abisiniju, povevši sa sobom svoju ženu, koja je bila muslimanka, Um Habibu, kćer Abu Sufjana. Kada je tamo stigao, prihvatio je hrišćanstvo, odvojio se od islama i umro kao hrišćanin u Abisiniji.

Muhamed b. Džafer b. al-Zubejr mi je ispričao da je `Ubejdulah, nakon što je postao hrišćanin, prolazeći pored prorokovih drugova koji su tamo bili, običavao da govori: „Mi vidimo jasno, a vaše oči su tek napola otvorene“, to jest: „Mi vidimo, a vi samo pokušavate da vidite i još ne možete da vidite.“ Upotrebio je reč sa’sa’ zato što štene, kada pokušava da otvori oči kako bi videlo, vidi tek napola. Druga reč, faqqaha, znači otvoriti oči. Posle njegove smrti poslanik se oženio njegovom udovicom Um Habibom.…

‘Usman b. Huvejrit otišao je vizantijskom caru i postao hrišćanin. Tamo mu je dat visok položaj (142). (The Life of Muhammad, A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Karachi Oxford University Press, Karachi, deseto izdanje 1995], str. 99; podebljanje moje)

Zatim se Božji Poslanik oženio Um Habibom893 bint Abi Sufjan b. Harb. Ona je [ranije] bila udata za ‘Ubejdalaha b. Džahša b. Ri’aba b. Ja’mura b. Sabiru b. Muru b. Kabira b. Ganma b. Dadina b. Asada. I ona i njen muž bili su među iseljenicima u Abisiniju. Njen muž je prigrlio hrišćanstvo i pokušao da je navede da pođe za njim, ali ona je to odbila i ostala pri svojoj veri. Umro je kao hrišćanin, pa je Božji Poslanik poslao [svoju bračnu ponudu] Negusu. Negus je rekao drugovima [njenog muža]: „Ko ima najviše prava [da se stara] o njoj?“ Rekli su: „Halid b. Said b. al-‘As.“ Negus je rekao [Halidu]: „Udaj je za svog Proroka.“ On je to i učinio, a Negus joj je dao četiri stotine dinara kao miraz (maher). Kaže se, međutim, da je Božji Poslanik zamolio ‘Usmana b. ‘Afana za njenu ruku, a nakon što je on dozvolio [Proroku] da se njome oženi, Božji Poslanik je poslao Negusu po nju. Ovaj je dao njen miraz u ime Božjeg Poslanika i poslao je nazad k njemu.894 (The History of al-Tabari: The Last years of the Prophet, preveo i propratio beleškama Ismail K. Poonawala [State University of New Your Press [SUNY], Albany, NY 1990], tom IX (9), str. 133-134; podebljanje moje)

Dovoljno je reći da kasniji muslimanski tumači nisu bili zadovoljni Ubejdalahovim prelaskom u istinu:

Al-Bejhaki potom prenosi preko Ibn Lahije, od Abu al-Asvada, od Urve, da je Ubejd Alah b. Džaš umro kao hrišćanin u Abisiniji. Sledeći koji se oženio Um Habibom bio je Božji Poslanik; ‘Usman b. ‘Afan je bio taj koji je uredio njen brak sa njim.

Napominjem da je prelazak ‘Ubejd Alaha b. Džahša u hrišćanstvo opisan gore. To se dogodilo nakon što je sa muslimanima emigrirao u Abisiniju. Tamo ga je satana zaveo i učinio da mu hrišćanstvo izgleda privlačno**, te ga je stoga prihvatio sve do svoje smrti**. Neka ga Bog prokune! Imao je običaj da ismeva muslimane govoreći im: „Mi vidimo jasno; vaše oči su još uvek napola zatvorene!“ Na ovo je već ukazano gore, u vezi sa seobom u Abisiniju.“ (Ibn Kesir, The Life of the Prophet Muhammad: Al-Sira Al-Nabawiyya, preveo profesor Trevor Le Gassick, pregledao dr Muneer Fareed [Garnet Publishing Court, 8 Southern Court, South Street Reading, RGI 4QS 2000], tom III, str. 194-195; podebljanje moje)

Očigledno je zašto bi Ibn Kesir bacao kletve na čoveka koji je već oko 700 godina bio mrtav.

Ubejdalahovo obraćenje predstavlja ogromnu sramotu za muslimane, budući da je bio čovek koji je Muhameda poznavao lično i jedan od prvih koji su prešli na islam. Pa ipak, čim je upoznao hrišćanstvo, ubrzo je shvatio da je Muhamed lažni prorok i da njegova novostečena vera nije bila otkrivenje od jednog istinitog Boga.

Ubejdalah nije bio jedini hrišćanin koji je razotkrio prevaru Muhameda i njegove religije:

3421. Prenosi se da je Anas rekao: „Bio je jedan hrišćanin koji je postao musliman i učio al-Bekaru i Ali ‘Imran. Bio je pisar Proroku. Zatim se vratio hrišćanstvu i govorio je: ‘Muhamed ne zna ništa osim onoga što sam mu ja napisao.’ Alah je učinio da umre i sahranili su ga. Ujutru je zemlja izbacila njegovo telo napolje. Rekli su: ‘Ovo je delo Muhameda i njegovih drugova, jer je on pobegao od njih. Iskopali su našeg druga i izbacili ga napolje.’ Zato su iskopali veoma dubok grob, a ujutru je zemlja opet izbacila njegovo telo. Rekli su: ‘Ovo je delo Muhameda i njegovih drugova, jer je on pobegao od njih. Izbacili su ga napolje.’ Zato su mu iskopali grob dubok koliko su mogli, a ujutru je zemlja ponovo izbacila njegovo telo. Tako su shvatili da to nisu učinili ljudi, pa su ga ostavili [tu].“

(Aiša Bevli, Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 65. Knjiga o vrlinama: https://aishabewley.netlify.app/bukhari27#virtues)

Evo druge verzije:

Prenosi Anas:

Bio je jedan hrišćanin koji je prigrlio islam i čitao suru al-Bekaru i Al-`Imran, i običavao je da zapisuje (objave) za Proroka. Kasnije se ponovo vratio hrišćanstvu i govorio je: „Muhamed ne zna ništa osim onoga što sam mu ja napisao.“ Zatim je Alah učinio da umre i ljudi su ga sahranili, ali su ujutru videli da je zemlja izbacila njegovo telo napolje. Rekli su: „Ovo je delo Muhameda i njegovih drugova. Iskopali su grob našeg druga i izvadili njegovo telo iz njega, jer je pobegao od njih.“ Ponovo su mu iskopali dubok grob, ali su ujutru opet videli da je zemlja izbacila njegovo telo. Rekli su: „Ovo je delo Muhameda i njegovih drugova. Iskopali su grob našeg druga i izbacili njegovo telo napolje, jer je pobegao od njih.“ Iskopali su mu grob dubok koliko su mogli, ali su ujutru ponovo videli da je zemlja izbacila njegovo telo. Tako su poverovali da ono što ga je zadesilo nisu učinila ljudska bića i morali su da ga ostave izbačenog (na zemlji). (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, broj 814 https://sunnah.com/bukhari:3617)

Ako ostavimo po strani legendarne i maštovite pojedinosti upotrebljene radi ublažavanja štete, sama činjenica da je još jedan hrišćanin otpao ubrzo nakon što je postao musliman jednostavno potkrepljuje tvrdnju da je već za Muhamedovog života bilo ljudi koji su uvideli da islam nije ništa drugo do mešavina arapskih paganskih sujeverja pomešanih sa jeretičkim oblicima judaizma i hrišćanstva.