Okretanje ploče, 1a deo

Započinjemo novu seriju objava u kojoj uzimamo najčešće ponavljane biblijske stihove kojima se muslimani i druge nehrišćanske grupe služe da bi potkopali ključne suštinske hrišćanske doktrine, i okrećemo ih protiv njih samih. Naš cilj je da pokažemo kako se upravo oni tekstovi koje ti pojedinci navode zapravo obijaju o njihovu glavu, jer opovrgavaju ono u šta oni sami veruju. Kada je reč o muslimanima, pokazaćemo da upravo oni odlomci koje muslimanski polemičari koriste da bi pobili biblijsko hrišćanstvo zapravo dokazuju da je Muhamed bio lažni prorok i da Kuran nije ništa drugo do knjiga zablude.

Na kraju svakog članka daćemo linkove ka konkretnim objavama i/ili pobijanjima koja temeljno objašnjavaju značenje ovih odlomaka koje su muslimani istrgli iz njihovog neposrednog i celokupnog konteksta.

PRIGOVOR

Naš prvi prigovor preuzet je od poznatog muslimanskog apologete dr Džamala Badavija iz njegove debate sa dr Vilijamom Lejnom Krejgom pod naslovom Pojam Boga u islamu i hrišćanstvu, koja je održana 1997. godine i koja se može pogledati na internetu: 1; 2.

U toj debati Badavi je tvrdio da Isus ne može biti Bog, niti jednak Ocu, pošto ga Novi zavet opisuje kako se moli Bogu. Evo šta je izjavio povodom pitanja Isusove molitve:

„Ali ono što nalazimo jeste da je on sam obožavao Boga, pao je ničice i molio se Bogu; a molitva je molba od beskonačnog… od konačnog ka beskonačnom.“

A ovo je Badavi izjavio u jednoj od svojih radio emisija u kojoj je nastojao da utvrdi da čak i samo Sveto pismo poriče božanstvo Gospoda Isusa:

Voditelj: Postoje li potkrepljujući dokazi iz Biblije?

Džamal Badavi: Dokazi su neodoljivi; počnimo od nekih osnovnih tačaka slaganja između judaizma, hrišćanstva i islama. Koliko ja razumem, u ove tri zajednice (sic) postoje božanska svojstva koja su neosporna:

1. Božanstvenost stvoritelja je uvek s njim

2. Ono se ne može iskušavati, on iskušava. Božansko treba da zna nevidljivo.

3. Božansko nije poput stvorenja, nema promene.

4. Mi se molimo sili većoj od nas; onaj ko se moli ne može biti božanski.

Isus je u Bibliji jasno naznačio da je čovek, a ne božansko biće. (Badavi, Radio Al-Islam Channel RA 200, „Isus: voljeni Alahov poslanik“, K16. Da li je Isus tvrdio da je Bog VI: Isus poriče božanstvo)

I:

„Više puta nam je rečeno da se Isus molio. U Marku 14:32, u 35. stihu kaže se da je pao na zemlju i molio se. Kome se Isus molio? Bog se ne moli Bogu. U 36. stihu Isus se molio Bogu da, ako on želi, ukloni čašu, što pokazuje da čak ni on nije znao šta se dešava, uprkos tvrdnji da je na drugim mestima prorekao svoju smrt, ali ovde nije znao.“ (Isto.)

ODGOVOR

Dovoljno je reći da Badavijeve tvrdnje otvaraju čitav niz problema za njegova islamska verovanja.

Za početak, Isusov molitveni život razotkriva Muhameda kao lažnog proroka, jer se Isus u svojim molitvama obraćao Bogu kao sopstvenom Ocu:

„I dođoše na mjesto koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sjedite ovdje dok ja odem da se pomolim Bogu. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i stade se vrlo žalostiti i tugovati. I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; ostanite ovdje i bdite. I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi ga mimoišao čas, ako je moguće. I govoraše: Ava, Oče, sve je moguće tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti.“ Marko 14:32-36

Zapravo, Isus se ne samo molio na taj način, nego je i svoje sledbenike učio da se mole Bogu kao svome Ocu:

„Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; Da dođe Carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; Hljeb naš nasušni daj nam danas; I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; I ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Jer je tvoje Carstvo i sila i slava u vijekove. Amin. Jer ako oprostite ljudima sagrješenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagrješenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrješenja vaša.“ Matej 6:9-15

Muhamed je, međutim, poricao da je Isus Božji Sin,

„Jevreji govore: „Uzejr je Allahov sin“, a hrišćani kažu: „Mesija je Allahov sin.“ To su njihove reči, iz njihovih usta, oponašaju reči prethodnih nevernika - ubio ih Allah! Kuda se odmeću?“ S. 9:30

I dalje je poricao da je njegov bog ikome otac,

„Jevreji i hrišćani kažu: „Mi smo deca Allahova i Njegovi miljenici.“ Reci: „Pa zašto vas On kažnjava zbog vaših greha?“ A nije tako! Vi ste kao i ostali ljudi koje On stvara: kome hoće On će da oprosti, a koga hoće On će da podvrgne patnji. Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih, i kod Njega je konačno odredište.“ S. 5:18

Pošto je verovao da je najviši odnos koji čovek može imati sa svojim božanstvom odnos roba prema gospodaru:

„Oni govore: „Svemilosni je uzeo dete!“ Vi, zaista, govorite nešto strašno i gnusno! Gotovo da se od toga nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe, jer Svemilosnom pripisuju dete! Nezamislivo je da Svemilosni ima dete! Pa, svi će oni, i oni na nebesima i oni na Zemlji, da dođu Svemilosnom kao sluge.“ S. 19:88-93; – upor. K. 5:18; 6:101; 21:26; 39:4; 72:3

Isus je svojim učenicima dalje rekao da će, čim se vrati Ocu na nebu, moći da se mole i njemu, i da će on lično odgovoriti na sve njihove prizive:

„Zaista, zaista vam kažem: Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti; jer ja idem Ocu svome. I što god zaištete (od Oca) u ime moje, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.“ Jovan 14:12-14

A jedini način na koji bi Hristos mogao da zna i odgovori na svaku molitvu upućenu njemu u njegovo ime jeste da je bio (i da još uvek jeste!) sveprisutan, sveznajući i svemoguć.

U sledećem delu našeg pobijanja razmotrićemo primere u kojima su učenici vaskrslog Gospoda počeli da mu se obraćaju u svojim pojedinačnim i zajedničkim molitvama, u očiglednoj poslušnosti njegovim sopstvenim uputstvima o ovom pitanju.