Ponovni osvrt na problem islamskog monoteizma

Odgovor na odbranu tevhida Samija Zaatarija, 1. deo

Muslimanski propagandista Sami Zaatari pokušava da stane u odbranu Basama Zavadija tako što piše „odgovor“ na moju analizu Zavadijevog dijaloga sa Tabitijem Anjabvajlom, muslimanom koji je postao hrišćanski pastor.

U tom „odgovoru“ Zaatari pokušava da razotkrije moje „neznanje“ i da ispravi „nekoliko grešaka“ koje sam navodno načinio u svom trodelnom pobijanju islamskog shvatanja tevhida ili unitarijanizma. Pogledajmo koliko mu to polazi za rukom i da li je postigao svoj cilj da dokaže kako se Zavadijeva unitarijanska verovanja temelje na onome što o tom pitanju uče takozvani autentični izvori islama.

**
Mnoštvo gospodara u islamu**

Zaatari je naveo nekoliko stihova za koje smatra da potvrđuju tevhid al-rububijja, odnosno jedinstvo Alahovog gospodstva. Međutim, nijedan od odlomaka koje je citirao ne kaže da je Alah jedini gospodar. Zapravo, Kuran priznaje i druge gospodare pored Alaha.

Još važnije, puko navođenje referenci ne odgovara na sve stihove i predanja koja sam izneo, a koja nepobitno dokazuju da Alah nije jedini gospodar, budući da smo videli da Muhamed deli suverenost i vlast svog božanstva.

Štaviše, Kuran pominje proroka koji anđela naziva svojim gospodarom!

„Tu Zaharija zamoli svoga Gospodara: „Gospodaru moj, podari mi od Sebe čestitog potomka, Ti zaista molbu čuješ!“ I dok se on, stojeći u hramu, molio, anđeli ga pozvaše i rekoše: „Allah te raduje Jahjom (Jovanom) koji će da veruje u reči Allahove, prvakom, čednim čovekom i verovesnikom, potomkom čestitih!“ „Moj Gospodaru“, reče on, „odakle ću ja da imam sina kada me je starost dostigla, a i žena mi je nerotkinja?“ „Eto tako“, reče On, „Allah čini šta On hoće.“ „Moj Gospodaru“, zamolio je Zaharija, „daj mi neki znak!“ „Znak će da ti bude“, reče, „što tri dana sa ljudima nećeš da govoriš, osim znakovima! I mnogo spominji Gospodara svoga i hvali Ga krajem dana i rano ujutru.““ S. 3:38-41 Sher Ali

„kad je on svoga Gospodara tiho zamolio, i rekao: „Gospodaru moj, kosti su mi oronule i glava osedela, a nikada nisam, kad sam Ti, moj Gospodaru, molbu uputio, ostao razočaran. Bojim se mojih rođaka po krvi posle mene, a žena mi je nerotkinja, zato mi pokloni sina naslednika, da nasledi mene i porodicu Jakovljevu, i učini ga takvim, Gospodaru moj, da budeš zadovoljan njime.“ „O Zaharija, javljamo ti radosnu vest da će ti se roditi dečak, ime će da mu bude Jahja (Jovan), nikom pre njega to ime nismo hteli da damo.” „Gospodaru moj“, reče on, „kako ću da imam sina kad mi je žena nerotkinja, a već sam doživeo duboku starost?“ „Eto tako“, reče. Tvoj Gospodar je rekao: „To je meni lako, i tebe sam ranije stvorio, a nisi ništa bio.“ „Gospodaru moj“, reče, „daj mi neki znak.“ „Znak će da ti bude to što tri noći nećeš moći sa ljudima da razgovaraš, a zdrav ćeš da budeš.““ S. 19:3-10 Shakir

Ovi odlomci pominju Zaharijinu molitvu Alahu za sina, odgovor anđela i potonji razgovor koji je navodno vođen između proroka i anđela. To znači da se ovaj Alahov prorok obraćao ili anđelima zajedno ili jednom određenom anđelu kao svom sopstvenom gospodaru!

Ponavljamo još jednom taj određeni deo kako bismo čitaocima pomogli da jasnije uvide ovu tačku:

„„Gospodaru moj“, reče on, „kako ću da imam sina kad mi je žena nerotkinja, a već sam doživeo duboku starost?“ „Eto tako“, reče. Tvoj Gospodar je rekao: „To je meni lako, i tebe sam ranije stvorio, a nisi ništa bio.““ S. 19:8-9 Arberry

Biće koje govori proroku poziva se na reči Alaha, Zaharijinog gospodara, što pokazuje da se Zahariji obraćao neko drugi, a ne Alah. Govornik je, dakle, morao biti jedan od anđela, što znači da se Zaharija obraćao određenom anđelu kao svom gospodaru!

I da nas Zaatari ne bi optužio za pogrešno tumačenje, sunitski komentator Ibn Kesir posredno potvrđuje našu analizu, jer kaže da je osoba koja je odgovorila Zahariji bio anđeo, čime potvrđuje činjenicu da se prorok morao obraćati anđelu. Evo šta je napisao o Kuranu 3:40:

<„„Moj Gospodaru“, reče on, „odakle ću ja da imam sina kada me je starost dostigla, a i žena mi je nerotkinja?““> znači, anđeo je rekao (Izvor)

A u vezi sa Kuranom 19:9 Ibn Kesir navodi:

Zekerija se zadivio kada je njegova molba bila uslišena i kada mu je data radosna vest o sinu. Postao je izuzetno radostan i upitao je kako će mu se to dete roditi i na koji način će doći. To je bilo naročito zadivljujuće zato što je njegova žena bila starica, nerotkinja, koja tokom čitavog svog života nije rodila nijedno dete. I sam Zekerija je ostario i zašao u godine, kosti su mu oslabile i istanjile, i nije imao ni potentnog semena ni snage za polni odnos.

Odgovor anđela …

<„reče“> To jest, anđeo, u svom odgovoru Zekeriji i njegovom čuđenju. (Izvor; podvlačenje naše)

Kuran dalje tvrdi da je i sama Marija, majka Gospoda Isusa, anđele ili jednog određenog anđela nazvala svojim sopstvenim gospodarom:

„I kada anđeli kazaše: „Marija, tebe je, zaista, Allah odabrao i učinio čistom! On te je nad ženama svih svetova odabrao!“ „Marija, budi skrušena i pokorna Gospodaru svome, i ničice padaj, i sa onima koji molitvu obavljaju i ti obavljaj!' To su neke od vesti o onome što nije dokučivo čulima, a koje ti objavljujemo. Ti nisi bio među njima kada su pera svoja pobacali da bi videli koji će o Mariji da se brine, a nisi bio među njima ni kada su se prepirali. I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih! On će da govori ljudima i u kolevci, i kao odrastao, i on je jedan od dobrih!“ Ona reče: „Gospodaru moj, kako ću ja da imam dete kada me muškarac nije dodirnuo?!“ „Eto, tako“, reče, „Allah stvara šta On želi. Kada nešto odredi, On samo kaže: 'Budi!' I to bude.““ S. 3:42-47 Pickthall

Nepotrebno je reći da su muslimanski tumači bili zbunjeni gornjim odlomcima, posebno Kuranom 3:40. Očigledno ih je uznemiravala pomisao da prorok anđela naziva svojim gospodarom. Muslimanski učenjak i pisac Mahmud M. Ejub o Kuranu 3:40 kaže:

Dva pitanja su zaokupljala komentatore u ovom stihu. Prvo je pitanje da li se Zaharija obraća Bogu ili Gavrilu kao Gospodu. Drugo je kako je Zaharija, kao prorok, mogao imati ikakvu sumnju u Božju moć da učini da stara, nerotkinja rodi dete?

… Ibn Kesir pretpostavlja da je Zaharijin dijalog bio sa anđelom, a ne sa Bogom (Ibn Kesir, II, str. 36).

Kurtubi počinje tako što, na osnovu autoriteta el-Kelbija, prenosi da se reč „Gospod“ u ovom stihu odnosi na Gavrila. On kaže: „Zaharija je Gavrilu rekao ’moj gospode‘, u značenju ’moj gospodaru‘.“…

Razi počinje pitanjem Zaharijinog dijaloga i time da li je on vođen sa Bogom ili sa Gavrilom. Pitanje je važno zato što se tiče teološke rasprave o Božjoj transcendentnosti i o problemu antropomorfizma. Ako Bog čuje i govori na način poznat ljudskim bićima, onda se postavlja pitanje da li Bog ima slične organe sluha i govora. Razi tvrdi da je podjednako moguće da se Zaharija u ovom stihu obraćao bilo Bogu bilo anđelu. On iznosi dva objašnjenja koja pripisuje mufessirunima, to jest drugim komentatorima. Prvo glasi: „Kada su anđeli pozvali Zahariju i saopštili mu radosnu vest, on se začudio i okrenuo se Bogu radi uveravanja. Zaharija se zapravo obraćao anđelu Gavrilu, a ne Bogu. Zaziv ’moj gospode‘ ovde je upućen nadređenom ili gospodaru, a ne Bogu.“ (Ayoub, The Qur‘an and Its Interpreters: The House of ‘Imran [State University of New York (SUNY) Press, Albany 1992], tom II, str. 112-113; podvlačenje naše)

Razlog zbog kojeg su neki od ovih učenjaka možda bili uznemireni jeste taj što Kuran izričito zabranjuje uzimanje anđela i proroka za gospodare i zaštitnike:

„On vam ne naređuje da anđele i verovesnike smatrate božanstvima. Zar da vam naređuje neverovanje, nakon što ste postali Njemu predani?!“ S. 3:80

Ipak, ostaje činjenica da u Kuranu dve veoma važne biblijske ličnosti neimenovanog anđela nazivaju svojim gospodarom!

Zaatari pokušava da me nauči kako da pobijem tevhid al-rububijja!

Dozvolite mi da poučim Šamuna o tome kako neko protivreči tevhidu gospodstva; ljudi protivreče tevhidu gospodstva na sledeće načine:

-Verovanjem da nema Boga (ateisti)

-Verovanjem u drugog lažnog Boga, Boga koji stvara i upravlja poslovima univerzuma (hrišćani)

Ono što je neverovatno u vezi sa njegovim spiskom jeste to što je zgodno izostavio upravo onaj način za koji je njegov sopstveni lažni prorok rekao da je u direktnom sukobu sa Alahovim gospodstvom:

<„Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe i Mesiju, Marijinog sina.“> [9:31]. Imam Ahmed, Et-Tirmizi i Ibn Džerir Et-Taberi zabeležili su hadis preko nekoliko lanaca prenošenja, od Adija ibn Hatima, neka je Alah zadovoljan njime, koji je postao hrišćanin u vreme džahilijeta. Kada je poziv Alahovog Poslanika stigao u njegov kraj, Adi je pobegao u Eš-Šam, a njegova sestra i nekolicina njegovih ljudi bili su zarobljeni. Alahov Poslanik je oslobodio njegovu sestru i dao joj darove. Ona je otišla svom bratu i podstakla ga da postane musliman i da ode Alahovom Poslaniku. Adi, koji je bio jedan od poglavara svog naroda (plemena Taji), a čiji je otac, Hatim Et-Tai, bio poznat po svojoj darežljivosti, otišao je u Medinu. Kada su ljudi objavili njegov dolazak, Adi je otišao Alahovom Poslaniku noseći srebrni krst oko vrata. Alahov Poslanik je proučio ovaj ajet...

<„Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe“>. Adi je prokomentarisao: „Rekao sam: ’Oni ih nisu obožavali.‘“ Prorok je rekao...

((Da, jesu. Oni (rabini i monasi) zabranjivali su im (hrišćanima i Jevrejima) ono što je dozvoljeno i dozvoljavali ono što je zabranjeno, a oni su im se pokoravali. Tako su ih obožavali.)) …

<„Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe“> da su hrišćani i Jevreji slušali svoje monahe i rabine u svemu što su im dozvoljavali ili zabranjivali…“ (Tafsir Ibn Kathir (Abridged), Surat Al-A'raf to the end of Surah Yunus, skratila grupa učenjaka pod nadzorom šejha Safijur Rahmana El-Mubarakpurija [Darussalam Publishers & Distributors, Riyadh, Houston, New York, London, Lahore; prvo izdanje: maj 2000], tom 4, str. 409-410; podebljanje naše)

Kao što smo videli, Muhamed je od svojih sledbenika zahtevao upravo istu takvu slepu poslušnost i odanost! Ako je bespogovorno pokoravanje hirovima i naredbama rabina i monaha čin obogotvorenja, čin obožavanja, onda muslimani obožavaju i obogotvoravaju Muhameda time što mu ukazuju potpuno istu takvu odanost; a to čine po izričitoj i strogoj Muhamedovoj naredbi! Što je još gore, prema Muhamedu, oni to zapravo čine po izričitim Alahovim zapovestima, što znači da Alah zahteva da muslimani obogotvore i obožavaju Muhameda!

Štaviše, Muhamed je učio da je Alah namerno spojio njihova imena u islamskoj veroispovesti veznikom koji označava jednakost i partnerstvo, čime je konačno stvorenje učinio jednim od dva stuba tevhida!

Činjenica da je pominjanje Poslanika neposredno povezano sa pominjanjem Alaha takođe pokazuje da je poslušnost Poslaniku povezana sa poslušnošću Alahu, a njegovo ime sa Alahovim imenom. Alah kaže: „Uzvišen si Ti! Rekoše oni, mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio! Zasigurno si Ti Sveznajući i Mudri.“ (2:32) i „verujte u Allaha i Njegovog Poslanika“ (4:136) Alah ih spaja koristeći veznik va KOJI JE VEZNIK PARTNERSTVA. NIJE DOZVOLJENO KORISTITI OVAJ VEZNIK U VEZI SA ALAHOM NI ZA KOGA OSIM ZA POSLANIKA.

Huzejfa je rekao da je Poslanik rekao: „Niko od vas neka ne kaže: ’Ono što Alah hoće i (va) ono što taj i taj hoće.‘ Radije recite: ’Ono što Alah hoće.‘ Zatim zastanite i recite: ’Taj i taj hoće.‘“

El-Hatabi je rekao: „Poslanik vas je uputio na ispravno ponašanje time što je Alahovu volju stavio ispred volje drugih. Izabrao je ’ZATIM‘ (summa), što podrazumeva redosled i prvenstvo, nasuprot ’I‘ (va), ŠTO PODRAZUMEVA PARTNERSTVO.“

Nešto slično se pominje u drugom hadisu. Neko je govorio u prisustvu Poslanika i rekao: „Ko se pokorava Alahu i Njegovom Poslaniku, ispravno je vođen, a ko se buni protiv njih dvojice (spajajući ih upotrebom dvojine) …“ Poslanik mu je rekao: „Kakav si ti loš govornik! Ustani! [Ili je rekao: Izlazi!]“

Ebu Sulejman je rekao: „Nije mu se dopalo što se dva imena tako spajaju, jer to podrazumeva jednakost.“ … (Qadi Iyad, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Healing by the recognition of the Rights of the Chosen One), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Scotland, U.K., treće izdanje 1991, meki povez], Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti Njegovog Poslanika izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje: Alahova hvala njemu i Njegovo veliko poštovanje prema njemu, Odeljak 1. O hvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim osobinama, str. 7-8; velika slova i podvlačenje naši)

„… Spojio je njegovo ime sa Svojim imenom, a njegovo zadovoljstvo sa Svojim zadovoljstvom. Učinio ga je JEDNIM OD DVA STUBA TEVHIDA.“ (Isto, Prvo poglavlje: Alahova hvala Njegovom Poslaniku, Odeljak 9. O znacima počasti ukazanim Poslaniku u suri el-Feth, str. 27; velika slova i podvlačenje naši)

Alah nije samo spojio Muhamedovo ime sa svojim upotrebom veznika va, već je ime nesavršenog konačnog stvorenja postavio i na sama vrata nebeskog vrta!

Ibn Abas je rekao: „Na vratima Vrta piše: Ja sam Alah. Nema boga osim Mene. Muhamed je Alahov Poslanik. Neću kazniti nikoga ko to kaže.“ (Isto, Treće poglavlje:, str. 90; podvlačenje naše)

To znači da nije reč jednostavno o pokoravanju proroku zato što on govori Božje reči, kako Zaatari pogrešno tvrdi. Ono što je Muhamed zapovedio daleko prevazilazi sve što je ijedan istinski prorok ikada zahtevao ili očekivao za sebe. Muhamed se postavio na nivo božanstva time što je od svojih sledbenika očekivao da bez pitanja prihvate njegov autoritet i time što je svoje ime postavio uz Alahovo kao neophodan predmet spasenja.

Ima toga još u islamskom očiglednom idolopoklonstvu i brisanju razlike između Stvoritelja i stvorenja. Muhamed je zapravo verovao da zemlja pripada njemu isto kao i Alahu!

VI: Proterivanje Jevreja sa Arabijskog poluostrva

Omer je rekao da je Poslanik rekao: „Pustićemo vas da u tome ostanete sve dok vam Alah dopusti da tu ostanete.“

2996. Prenosi se da je Ebu Hurejra rekao: „Dok smo bili u džamiji, Alahov Poslanik je izašao i rekao: ’Idite Jevrejima.‘ Izašli smo i došli do kuće el-Midrasa. Rekao je: ’Postanite muslimani i bićete bezbedni. Znajte da zemlja pripada Alahu I Njegovom Poslaniku. Želim da vas proteram iz ove zemlje. Ko od vas ima neku imovinu, neka je proda. Međutim, zemlja pripada Alahu I Njegovom Poslaniku.‘“ (Aisha Bewley, Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 63. Poglavlja o džiziji i primirjima; velika slova i podvlačenje naši)

I kao što smo pomenuli u našem odgovoru Zavadiju, Muhamed ne samo da deli Alahovo vlasništvo nad zemljom, već će deliti i sam Alahov presto! El-Kurtubi, čuveni muslimanski egzegeta, u svom objašnjenju Kurana 17:79 napisao je:

Treće objašnjenje ovog stiha jeste ono što je et-Taberi preneo od jedne grupe učenjaka – među njima i od Mudžahida – prema kome je „Uzvišeno Mesto to što Alah posađuje Poslanika sa Sobom na Svoj Presto (kursijjih)“. Preneli su hadis u tom smislu, a et-Taberi je mogućnost (dževaz) takve stvari potkrepio nekim preteranim izjavama (šatatin min el-kavl). Međutim, ono što je rekao ne može se izvesti [iz stiha] osim uz preteranu suptilnost u pogledu značenja (et-teluttuf bi el-ma‘na), i daleko je od uverljivosti (fihi bu‘d). Time se ne kaže da takvo predanje ne postoji; samo da ga [onaj ko poseduje] znanje tumači figurativno (el-‘ilmu jete’evveluhu)… Na toj osnovi, što se mogućnosti tiče, svejedno je da li Alah posađuje Poslanika na Presto ili na zemlju. Jer Njegova uzvišenost nad Prestolom nije u smislu premeštanja (intikal), uklanjanja (zeval), niti promene položaja iz stajanja u sedenje, niti bilo kakvog stanja ili uslova kome je sam Presto podložan. Naprotiv, On je uzvišen nad Prestolom na način na koji je to sam o Sebi izjavio, bez kazivanja kako. Niti to što On posađuje Poslanika na Presto nameće Poslaniku (s) svojstvo Gospodstva [sic] niti ga izvodi iz svojstva robovanja [sic]. Naprotiv, to se sastoji u uzvišenju zbog njegovog položaja i u počasti koja mu je ukazana zbog njegovog uzvišenog karaktera. (Al-Qurtubi, al-Jami‘ li Ahkam al-Qur’an; podvlačenje naše)

Drugi muslimanski autoritet po imenu Ibn Bata napisao je na 61. strani svoje knjige al-Sharh wa al-Ibana ‘ala Usul al-Sunna wa al-Diyana („Razrada načela sunitske doktrine“):

Poslanik će biti posađen na Presto sa svojim Gospodom (judžlas ma‘a rabbihi ‘ala el-‘arš), i ta povlastica ne pripada nikome drugom. Tako je to Nafi preneo od Ibn Omera, od Poslanika, u vezi sa stihom: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ – rekao je da će ga On posaditi sa Sobom na Presto. Tako je to objasnio i Mudžahid, kako prenosi Muhamed ibn Fudajl, od el-Lejsa, od Mudžahida. (Podvlačenje naše)

Za slučaj da se čitaoci pitaju ko je taj Mudžahid, reč je o Mudžahidu ibn Džebru, Ebu el-Hadždžadžu el-Mahzumiju (umro 102. godine), jednom od glavnih komentatora Kurana među tabi'inima, odnosno sledbenicima Muhamedovih drugova (sahaba), koji se smatra prenosiocem hadisa najvišeg ranga pouzdanosti (sika). Muslimanski učenjak po imenu Ibn Sa‘d prenosi u delu al-Tabaqat al-Kubra (6:9) da je Mudžahid zajedno sa Ibn Abasom, Muhamedovim prvim rođakom i jednim od najučenijih muslimana koji su ikada živeli, prošao kroz objašnjenje islamskog spisa otprilike trideset puta.

Prethodno jasno pokazuje da Alah nije jedini vladar i posednik stvorenja, budući da i Muhamed poseduje zemlju i da će sedeti na božanskom prestolu.

A ipak Kuran izričito poriče da Alah ima ikakvog saučesnika u svom kraljevstvu:

„Allahu pripada vlast na nebesima i na Zemlji i Allah nad svime ima moć.“ S. 3:189; up. 5:17-18; 9:116

„Sva hvala Allahu Koji Sebi nije uzeo deteta i Koji u vlasti nema sličnog, i Kome ne treba zaštitnik zbog nemoći – i istinski Ga veličaj!“ S. 17:111

Islamski spis ide čak dotle da Muhamedove osobine opisuje na isti način na koji prikazuje sama svojstva Alaha! Prema Kuranu, Alah je najblaži i najmilostiviji prema vernicima:

„Allah je oprostio Verovesniku, i iseljenicima iz Mekke, i stanovnicima Medine, koji su ga sledili u teškom času, u vreme kada su se srca nekih od njih umalo pokolebala: On je posle i njima oprostio. On je prema njima, zaista, milosrdan i milostiv.“ S. 9:117

„A da nije Allahove dobrote prema vama i Njegove milosti i da Allah nije blag i milostiv“ S. 24:20

„Oni koji posle njih dolaze - govore:“Gospodaru naš, oprosti nama i našoj braći koja su nas pretekla u veri i ne dopusti da u našim srcima bude imalo zlobe prema vernicima; Gospodaru naš, Ti si, zaista, milosrdan i milostiv.”“ S. 59:10

Upravo tako muslimanski spis opisuje Muhamedov odnos prema vernicima!

„Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete iskušenja da imate, jedva čeka da pođete pravim putem, a prema vernicima je blag i milostiv.“ S. 9:128

Da stvar bude gora, Muhamed nije jedino stvorenje koje Kuran spaja sa Alahom u njegovim svojstvima. U jednom određenom odlomku islamski spis koristi veznik va da bi čast ili slavu pripisao Alahu, Muhamedu i muslimanima:

„Oni govore:“Ako se vratimo u Medinu, sigurno će jači da isteraju iz nje slabijeg!” A snaga je kod Allaha i kod Njegovog Poslanika i kod vernika, ali licemeri ne znaju.“ S. 63:8 Hilali-Khan

Ono što ovo čini prilično problematičnim za davagandiste poput Zaatarija jeste to što nam se u čitavom Kuranu izričito i više puta kaže da ovo svojstvo pripada isključivo Alahu!

„koji prisno prijateljuju s nevernicima, mimo vernika! Zar od njih traže moć, a sva moć pripada samo Allahu?!“ S. 4:139 Arberry

„Neka te Poslaniče ne žaloste njihove uvrede! Uistinu, sva moć pripada Allahu; On sve čuje i sve zna.“ S. 10:65 Arberry

„Ako neko želi veličinu - pa, Allahu pripada sva veličina! Ka Njemu se dižu lepe reči, a dobra dela ih uzdižu. A onima koji imaju zle namere, pripada bolna patnja, a njihovo spletkarenje će propasti.“ 35:10 Arberry

A ipak, Kuran ne samo da u S. 63:8 pripisuje ovo svojstvo drugima, već to čini upotrebom veznika za koji čak i muslimanski autoriteti priznaju da podrazumeva jednakost i partnerstvo! Više o ovom vezniku kasnije.

S obzirom na prethodno, sasvim je jasno da Kuran protivreči samom sebi, kao i verovanjima muslimana poput Zaatarija. Takozvani autentični izvori islama ne potvrđuju da je Alah jedini gospodar, već izričito priznaju da postoje i drugi gospodari, poput Muhameda, Alahovog ravnopravnog partnera. Islamski korpus čak izjednačava stvorenja poput Muhameda sa Alahom u njegovim svojstvima!

O tome kako islam podržava širk i idolopoklonstvo imaćemo više da kažemo u sledećem delu našeg pobijanja.

**
Svedovoljnom gospodaru je potreban zajam!**

Drugi problem sa pojmom tevhid al-rububijja jeste taj što, iako se za Alaha kaže da je bogat i oslobođen svih potreba:

„Lepa reč i oprost vredniji su od milostinje popraćene vređanjem. A Allah nije ni o kome zavistan i blag je.“ S. 2:263 Hilali-Khan

„A koliko ima živih bića koja ne mogu sebi da skupljaju opskrbu, Allah ih opskrbljuje, a i vas! On sve čuje i sve zna.“ S. 29:60 Hilali-Khan

„A Mi smo Lokmanu darovali mudrost: „Budi zahvalan Allahu! Ko je zahvalan, čini to u svoju korist, a ko je nezahvalan - pa, Allah je, zaista, nezavisan i hvaljen.““ S. 31:12 Hilali-Khan

Kuran opetovano poziva stvorenja da Alahu daju zajam koji će on rado vratiti!

„Ko je taj ko će Allahu lep zajam dati da bi mu ga On mnogostruko vratio, a uz to će i divnu nagradu imati?“… „Onima koji milostinju budu udeljivali i onima koje je budu udeljivale, i koji drage volje Allahu zajam budu davali - mnogostruko će da im se vrati i njih čeka divna nagrada.“ S. 57:11, 18

„A ako Allahu lep zajam date, On će da vam ga uveća i oprostiće vam. Allah je Zahvalan i Blag.“ S. 64:17 Hilali-Khan – up. 2:245; 73:20

Da sve bude gore, Alah je namerno stvorio čovečanstvo grešnim i u potrebi za pokajanjem kako bi imao razlog da pokaže milost!

Poglavlje 2: BRISANJE GREHA POMOĆU TRAŽENJA OPROSTA OD ALAHA

Ebu Sirma je preneo da je, kada se približilo vreme smrti Ebu Ejuba Ensarija, on rekao: Skrivao sam od vas nešto što sam čuo od Alahovog Poslanika, a čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: Da niste činili grehe, Alah bi doveo u postojanje stvorenje koje bi činilo greh, i (Alah) bi mu oprostio. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6620)

Ebu Ejub Ensari je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Da ne činite grehe, Alah bi vas zbrisao iz postojanja i zamenio bi vas drugim narodom koji je činio greh, pa bi zatim tražio oprost od Alaha, a On bi mu podario oproštaj. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6621)

Ebu Hurejra je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Tako mi Onoga u čijoj je ruci moj život, da ne činite greh, Alah bi vas zbrisao iz postojanja i zamenio bi (vas) onim ljudima koji bi činili greh i tražili oprost od Alaha, i On bi im oprostio. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6622)

Muhamedove izjave pretpostavljaju da je Alah morao da stvori grešna ljudska bića kako bi imao način da izrazi svoju milost i oproštaj. Izgleda da je Muhamed bio svestan da, ukoliko njegov bog ne može da izrazi svoje svojstvo milosti prema nekom drugom objektu, onda ne može istinski biti ni svemilostivi ni sveblagi. A ipak, da bi razrešio ovu dilemu, Muhamed je svog boga učinio zavisnim od njegovog stvorenja, konkretno od postojanja nesavršenih, pogrešivih ljudskih bića!

Prema tome, budući da Alah zavisi od svojih stvorenja, to znači da on ne može biti samodovoljan, čime se poništava islamska doktrina tevhid al-rububijja, koja uči da Alah nema apsolutno nikakvu potrebu za stvorenjem.

Dolazimo do kraja prvog dela našeg pobijanja. Molimo vas da nastavite sa drugim delom.