Obožavanje Isusa kao Boga, 1. deo · Apologetizam by Sam Shamoun

ZAŠTO SU PREVODI BIBLIJE VAŽNI

U ovoj objavi koristiću prevode Biblije koje je preporučio jedan unitarijanski jeretik u intervjuu koji je dao anti-hrišćanskom muhamedanskom polemičaru Polu Vilijamsu, i to izričito radi toga da pokažem da se Isus obožava kao Jahve, Bog Svemogući, u telu: Trinitarna „pristrasnost“ u prevodima Biblije sa profesorom Šonom Finiganom.

U jednom od svojih prenosa uživo Finigan je preporučio sledeće prevode:

Jewish Publication Society Tanakh (JPS): dinamička ekvivalencija iz jevrejske perspektive
English Standard Version (ESV): formalna ekvivalencija iz evanđeoske perspektive
New English Translation (NET): dinamička ekvivalencija iz evanđeoske perspektive
New American Bible (NAB): dinamička ekvivalencija iz rimokatoličke perspektive
New Revised Standard Version (NRSV): formalna ekvivalencija iz glavnotokovske/liberalne perspektive (353 Bible 24 – Preporučeni prevodi Biblije)

Uglavnom ću koristiti New Revised Standard Version Updated Edition (NRSVUE), budući da je reč o glavnotokovskom liberalnom prevodu. Naznačiću svaki put kada citiram neki drugi od prevoda koje Finigan preporučuje.

PRVI PRIMER

Prema Hristovim rečima, sam Otac zahteva da svaki čovek ukaže Sinu potpuno istu čast koju prima Otac:

„Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.“ Jovan 5:22-23

Budući da pojedinci ukazuju čast Ocu tako što ga obožavaju osnaženi Svetim Duhom, u skladu sa istinom njegove reči,

„Reče mu žena: Gospode, vidim da si ti prorok. Oci naši klanjahu se Bogu na gori ovoj, a vi kažete da je u Jerusalimu mjesto gdje se treba klanjati. Reče joj Isus: Ženo, vjeruj mi da dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na gori ovoj ni u Jerusalimu. Vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što znamo; jer je spasenje od Judejaca. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju. Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju.“ Jovan 4:19-24

Stoga ne iznenađuje što nalazimo da Jovan beleži slučaj u kome jedan čovek obožava Isusa kao božanskog Sina Čovečijeg:

„Ču Isus da ga istjeraše napolje, pa našavši ga reče mu: Vjeruješ li ti u Sina Božijega? On odgovori i reče: A ko je on, Gospode, da u njega vjerujem? A Isus mu reče: I vidio si ga i onaj koji govori s tobom, taj je. A on reče: Vjerujem, Gospode! I pokloni mu se.“ Jovan 9:35-38

Na drugom mestu Hristos poistovećuje sebe sa Sinom Čovečijim u vezi sa tim što je on JA JESAM koji je sišao s neba da savršeno ispuni volju svoga Oca:

„A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.“ Jovan 8:23-24, 28-29

m. 8:24, 28 JA JESAM: izraz za koji je pozna jevrejska tradicija smatrala da je Jahveovo sopstveno samooznačavanje (Isaija 43:10); vidi napomenu uz Jovan 4:26. Isus je ovde stavljen u ravan sa Jahveom. New American Bible Revised Edition (NABRE)

Kao što pokazuje napomena u NABRE, Isusove izjave „JA JESAM“ odjek su izjava „JA JESAM“ koje izriče JHVH, što potvrđuju sledeći primeri:

„Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.“ Ponovljeni zakoni 32:39 LXX

„Ko je uradio i učinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, Prvi i Pošljednji, Ja isti.“ Isaija 41:4 LXX

„Vi ste moji svjedoci, veli Gospod, i sluga moj kojega izabrah, da biste znali i vjerovali mi i razumjeli da sam ja; prije mene nije bilo Boga, niti će poslije mene biti.“ Isaija 43:10 LXX

„Ja, ja sam brišem tvoje prijestupe sebe radi, i grijeha tvojih ne pominjem.“ Isaija 43:25 LXX

„Nijesam govorio tajno ni na mračnu mjestu na zemlji, nijesam rekao sjemenu Jakovljevu: Tražite me uzalud. Ja Gospod govorim pravdu, javljam što je pravo.“ Isaija 45:19 LXX

„I do starosti vaše ja ću biti isti, i ja ću vas nositi do sijeda vijeka; ja sam stvorio i ja ću nositi, ja ću vas nositi i izbaviću.“ Isaija 46:4 LXX

„Ja, ja sam utješitelj vaš; ko si ti da se bojiš čovjeka smrtnoga i sina čovječijega, koji je kao trava?“ Isaija 51:12 LXX

„Zato će poznati narod moj ime moje, zato će poznati u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me.“ Isaija 52:6 LXX

JHVH je čak osudio Vavilonce i Asirce zato što su sebe opisivali kao JA JESAM:

„Sada, dakle, čuj ovo, koja živiš u slastima i bez brige sjediš i govoriš u srcu svom: Ja sam, i nema druge osim mene, neću biti udovica niti ću osirotjeti. To će ti oboje doći ujedanput, u isti dan, da osirotiš i obudoviš, doći će ti potpuno, radi mnoštva čini tvojih i radi velike sile čaranja tvoga. Jer si se pouzdala u zloću svoju govoreći: Niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te, te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge.“ Isaija 47:8, 10 LXX

„I dignuće ruku svoju na sjever, i zatrće Asirsku, i Nineviju će opustiti da bude suha kao pustinja. I u njoj će ležati stada, svakojako zvijerje između naroda, i gem i ćuk noćivaće na dovratnicima njezinijem; glasom će pjevati na prozorima; pustoš će biti na pragovima; jer će se poskidati kedrovina. Takav će biti veseli grad, koji sjedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugoga. Kako opustje! Posta loža zvijerju! Ko god prođe mimo nj zviždaće i mahati rukom.“ Sofonija 2:13, 15 LXX

U svetlu prethodno rečenog, da li je Bog mogao jasnije da pokaže da se „JA JESAM“ koristi kao božansko samooznačavanje?

Što se tiče Isusovog nazivanja sebe Sinom Čovečijim, on je to ponovo učinio na svom suđenju, gde je tim naslovom opisao sebe kao onoga koji dolazi na oblacima nebeskim i biva ustoličen s desne strane Boga. Njegova tvrdnja dovela je do toga da ga je veće osudilo na smrt zbog bogohuljenja:

„I stavši prvosveštenik na sredinu, zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi protiv tebe svjedoče? A on ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet ga prvosveštenik zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Ja sam taj; i vidjećete Sina Čovječijega gdje sjedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim. A prvosveštenik razdrije haljine svoje, i reče: Šta nam više trebaju svjedoci? Čuste hulu na Boga. Šta vam se čini? A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt.“ Marko 14:60-64

Razlog za tu optužbu jeste to što je Gospod tvrdio da je upravo onaj Sin Čovečiji koga je Danilo video kako uzlazi Bogu da bi započeo vladavinu nad svim narodima, budući da je on onaj isti za koga je prorok rekao da će mu služiti svi narodi doveka:

„Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti.“ Danilo 7:13-14 NABRE

Pošto Sinedrion nije verovao da je Isus to Biće koje je Danilo video, njegove reči su smatrali bogohulnim.

Idući dalje, Hristos svedoči da je preegzistentni Sin koji prebiva sa Ocem u istoj slavi od pre stvaranja sveta i koji je predmet Očeve beskrajne ljubavi:

„I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade. Objavih ime tvoje ljudima koje si mi dao od svijeta; tvoji bijahu pa si ih meni dao, i tvoju su riječ održali. Sad razumješe da je sve što si mi dao od tebe. Jer riječi koje si mi dao, dao sam njima; i oni primiše, i poznaše zaista da od tebe iziđoh, i vjerovaše da me ti posla. Ja se za njih molim, ne molim se za svijet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji. I sve moje tvoje je, i tvoje moje; i proslavio sam se u njima. I više nisam u svijetu, a oni su u svijetu, i ja dolazim tebi. Oče sveti, sačuvaj ih u ime tvoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao mi. Dok bijah s njima u svijetu, ja ih čuvah u ime tvoje; one koje si mi dao sačuvah; i niko od njih ne pogibe osim sina pogibli, da se ispuni pismo. A sada dolazim tebi, i ovo govorim na svijetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi. Ja sam im dao riječ tvoju; i svijet ih omrznu, jer nisu od svijeta, kao ni ja što nisam od svijeta. Ne molim da ih uzmeš sa svijeta, nego da ih sačuvaš od zloga. Od svijeta nisu, kao ni ja što nisam od svijeta. Posveti ih istinom tvojom: riječ tvoja jeste istina. Kao što ti mene posla u svijet, i ja njih poslah u svijet. Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu posvećeni istinom. Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog riječi njihove povjeruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svijet vjeruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja sam dao njima, da budu jedno kao što smo mi jedno. Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svijet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš. Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio prije postanja svijeta.“ Jovan 17:5, 24

Ovo objašnjava kako je Isus mogao lično da vidi Avramovu radosnu reakciju na to što je unapred video Hristov dolazak,

„Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam. Tada uzeše kamenje da bace na njega; a Isus se sakri, i iziđe iz hrama pa prođe između njih i tako otide.“ Jovan 8:56-59 NABRE

budući da je već postojao mnogo pre nego što je Avram nastao.

Isus je čak otišao toliko daleko da je sebe učinio predmetom molitava, uveravajući svoje sledbenike da će on lično uslišiti sve molbe koje se upućuju neposredno njemu:

„I što god zaištete (od Oca) u ime moje, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.“ Jovan 14:13-14

Hristos na drugom mestu kaže da će sam Otac uslišiti prizive upućene u ime njegovog voljenog Sina:

„Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah i postavih vas da vi idete i rod donosite; i rod vaš da ostane, da što god zaištete od Oca u ime moje da vam da.“ Jovan 15:16

„I u onaj dan nećete me pitati ništa. 3aista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.“ Jovan 16:23

Ovo pokazuje da su Otac i Sin suštinski ravnopravni, jer obojica moraju biti sveznajući, sveprisutni i svemoćni da bi mogli da izvrše sva čudesna dela koja se od njih traže.

Ovo dalje dokazuje da su Otac i Sin jednaki u slavi i časti, jer su obojica podjednako primaoci obožavanja.

A budući da Stari zavet JHVH identifikuje kao Onoga koji čuje sve molitve,

„U tebi je uzdanje, Bože, tebi pripada hvala na Sionu, i tebi se izvršuju zavjeti. Ti slušaš molitvu; k tebi dolazi svako tijelo.“ Psalam 65:1-2

ovo iznova potvrđuje da je Sin, zajedno sa Ocem, jedini istiniti Bog svega stvorenja, čime prelazim na svoj sledeći primer.

DRUGI PRIMER

Pošto je ugledao vaskrslog Hrista u njegovom proslavljenom, fizičkom telu, Toma izbija u obožavajuće divljenje:

„Zatim reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj! Reče mu Isus: Zato što si me vidio, povjerovao si; blaženi koji ne vidješe a vjerovaše.“ Jovan 20:24-29 NABRE

Toma obožava Isusa oslovljavajući ga na način sličan onome kako je Isus govorio o Ocu:

„Reče joj Isus: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svojemu; nego idi braći mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu mojemu i Ocu vašemu, i Bogu mojemu i Bogu vašemu.“ Jovan 20:17 NABRE

Ono što ove stihove čini još izuzetnijim jeste to što grčki tekst ima određeni član ispred reči „Bog“ (theos) kada se ona pripisuje Hristu, ali nema člana kada se Otac naziva Bogom!

Ovo pokazuje da upotreba ili neupotreba određenog člana ne utiče na značenje reči theos („Bog“) kada se ona koristi za Isusa, nasuprot tvrdnjama pojedinih sektaša i jeretika.

Zapravo, Toma obožava Isusa na potpuno isti način na koji psalmista uzvisuje JHVH:

„Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju. Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.“ Psalam 35:23-24 NABRE

Sada uporedite grčki prevod ovog teksta:

„Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.“ Psalam 34:23 LXX

Formulacija Psalma 34:23 i Jovana 20:28 gotovo je istovetna, s jedinom razlikom što je redosled reči obrnut. To jest, „Bog moj i Gospod moj“ naspram „Gospod moj i Bog moj“!

Budući da je jevrejska Biblija izričita u tome da je jedini Gospod Bog koga Izrailjac ikada može ispovedati i obožavati JHVH (up. Izlazak 20:1-3; 34:14; 2. Carevima 17:35-39; Isaija 37:14-20; Jeremija 10:10-12), to znači da je Toma ispovedao da je vaskrsli Sin Svemogući JHVH u telu, jedini istiniti Bog Izrailja koji je postao čovek. I umesto da ga prekori, Isus odobrava i prihvata Tomino ispovedanje!

Sledeći kritički biblijski naučnik izvrsno sažima prethodno navedene dokaze iz Jovanovog jevanđelja, koji jasno utvrđuju da je Isus jednak Ocu u božanstvu, slavi, časti i obožavanju:

(1) Isus kao Ego Eimi

Postoji nekoliko tekstova u trećem izdanju u kojima se pojavljuje božansko „JA JESAM“ (8:24, 28, 58; 13:1; 18:6, 8). To su tekstovi u kojima Isus prisvaja oznaku koja u LXX pripada Jahveu. To prisvajanje božanskog imena jedna je od osobenih odlika Četvrtog jevanđelja, i ne postoji naslov za Isusa koji bi mu određenije pripisao božanstvo u njegovoj punoj meri. Ipak, to što Isus prisvaja naslov „JA JESAM“ ne znači da tvrdi istovetnost s Bogom Ocem. Isus ostaje Sin, ali toliko potpuno otkriva Oca da videti Isusa znači videti „JA JESAM“.

Činjenica da se ovi tekstovi pojavljuju u trećem izdanju pokazatelj je namere trećeg autora da svojim čitaocima razjasni puni obim Isusovog jedinstva sa Ocem. Autor svoju pažnju usredsređuje na pojam „JA JESAM“ u 8. glavi.

Izjava iz 8:24 upečatljiva je u svojoj jednostavnosti: „… ako ne poverujete da ,JA JESAM‘, umrećete u svojim gresima.“ U 8:28 treći autor spaja naslov „JA JESAM“ sa naslovom „Sin Čovečiji“ i istovremeno nastavlja da potvrđuje Isusovu zavisnost od Oca: „Kada uzvisite Sina Čovečijeg, tada ćete znati da JA JESAM, i da ne činim ništa sam od sebe, nego govorim ovo onako kako me je Otac naučio.“ Koliko god da je Isus božanski, njegovo božanstvo nije nezavisno od Oca. U 8:58 autor to spaja sa pojmom preegzistencije: „… pre nego što je Avram postao, JA JESAM.“ Zatim u 13:19 Isus obaveštava učenike da će njegova sposobnost da unapred prorekne događaje koji će mu se desiti biti dokaz da „JA JESAM“. Naposletku, u samom činu hapšenja (18:6, 8), Isus sebe identifikuje kao „JA JESAM“, a moć svojstvena tom naslovu čini da hapsioci padnu na zemlju.

(2) Sina treba poštovati baš kao što se poštuje Otac

U 5:22-23 Isus tvrdi da svi treba da „poštuju Sina, baš kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.“ U tim stihovima, koji potiču od autora trećeg izdanja, suštinska jednakost Sina i Oca JASNO JE IZREČENA.

Sa tim shvatanjem povezano je i uverenje da Isusa treba „obožavati“ kao što se obožava Otac. Da Boga treba obožavati, jasno je iz 4:19-24 i 12:20; ali u 9:38, u dodatku trećeg autora, čim sleporođeni čovek prepozna Isusa kao Sina Čovečijeg, on pada ničice i obožava ga, dajući tako Isusu čast koja pripada i Ocu.

(3) Isus je oslovljen kao „Gospod moj i Bog moj“

Jedna od najšire priznatih izjava „visoke“ hristologije u Novom zavetu jeste Tomina izjava upućena Isusu u Jovanu 20:28. Ovde, u građi trećeg izdanja, nakon što je video Isusove rane, Toma izjavljuje: „Gospod moj i Bog moj!“ Tomine reči prosto su nedvosmislene. On i jovanovska zajednica očigledno pripisuju Isusu naslove koji su inače rezervisani za Boga Oca. To se nigde drugde u jevanđeljima ne dešava sa takvom jasnoćom. (Urban C. von Wahlde, The Gospel and Letters of John (The Eerdmans Critical Commentary) [William B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI/ Cambridge, U.K. 2010], Volume 1: Introduction, Analysis, and Reference, str. 425-426; podebljanja i velika slova su moja)

TREĆI PRIMER

Sada se okrećem Matejevom jevanđelju:

„A kad siđe sa gore, za njim pođe mnogo naroda. I gle, dođe gubavac i klanjaše mu se govoreći; Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah se očisti od gube svoje. I reče mu Isus: Gledaj, nikome ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovjedio Mojsej radi svjedočanstva njima.“ Matej 8:1-4

Ovde naš Gospod prima obožavanje u kontekstu očišćenja čoveka od gube, a to je čudo koje jevrejska Biblija pripisuje jedino Bogu:

„A car Sirski reče mu: Hajde, idi, a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevu. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest tisuća sikala zlata i desetore stajaće haljine. I odnese knjigu caru Izrailjevu koja ovako govoraše: Eto, kad ti dođe ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svojega, da ga oprostiš gube. A kad car Izrailjev pročita knjigu, razdrije haljine svoje i reče: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim čovjeka gube? Pazite i vidite kako traži zadjevice sa mnom.“ 2. Carevima 5:5-7

Hristos je dalje obožavan u vezi sa podizanjem mrtvih,

„Dok on tako govoraše njima, gle, knez jedan dođe i klanjaše mu se govoreći: Kći moja sad umrije; nego dođi i stavi na nju ruku svoju, i oživjeće. I ustavši Isus pođe za njim, i učenici njegovi. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati se skuta haljine njegove. Jer govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljine njegove, ozdraviću. A Isus, obazrevši se i vidjevši je, reče: Ne boj se, kćeri, vjera tvoja spasla te je. I ozdravi žena od onoga časa. I došavši Isus u dom knežev i vidjevši svirače i narod uskomešan, reče im: Odstupite, jer djevojka nije umrla, nego spava. I podsmijevahu mu se. A kad istjera narod, uđe i uhvati je za ruku, i ustade djevojka. I pronese se glas o ovome po svoj zemlji onoj.“ Matej 9:18-26

kao i sa izgonjenjem demona sa velike udaljenosti, bez potrebe da fizički bude prisutan da bi to učinio:

„A ona pristupivši pokloni mu se govoreći: Gospode, pomozi mi! A on odgovarajući reče: Nije dobro uzeti hljeb od djece i baciti psima. A ona reče: Da, Gospode! Ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih. Tada odgovori Isus i reče joj: O ženo, velika je vjera tvoja; neka ti bude kako hoćeš! I ozdravi kći njena od onoga časa.“ Matej 15:21-28

Ovo pokazuje da je Hristos sveznajući i sveprisutan, jer može da čini čudesna dela u dalekim krajevima a da ne mora da bude tamo.

Isus takođe prima obožavanje s obzirom na svoju suverenu vlast nad prirodnim silama, kao što je vlast da zapoveda vetrovima, talasima i morima:

„I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi. I gle, bura velika nastade na moru, tako da se lađa pokri valovima; a on spavaše. I prišavši učenici njegovi, probudiše ga govoreći: Gospode, spasi nas, izgibosmo! I reče im: Zašto ste strašljivi, malovjerni? Tada ustavši zaprijeti vjetrovima i moru, i nastade tišina velika. A ljudi se začudiše govoreći: Ko je ovaj da ga slušaju i vjetrovi i more?“ Matej 8:23-27

„I odmah prinudi Isus učenike svoje da uđu u lađu i idu prije njega na onu stranu dok on otpusti narod. I otpustivši narod, pope se na goru da se nasamo pomoli. A nasta veče i bijaše ondje sam. A lađa bješe već nasred mora, ugrožena od valova, jer bijaše protivan vjetar. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus hodeći po moru. I vidjevši ga učenici gdje ide po moru, uznemiriše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. A Isus im odmah reče govoreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se! A Petar odgovarajući reče mu: Gospode, ako si ti, reci mi da dođem tebi po vodi. A on reče: Hodi! I izišavši iz lađe, Petar iđaše po vodi da dođe Isusu. No videći jak vjetar uplaši se, i počevši tonuti, povika govoreći: Gospode, spasi me! I odmah Isus pruživši ruku uhvati ga, i reče mu: Malovjerni, zašto posumnja? I kad uđoše u lađu, presta vjetar. A oni u lađi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: Vaistinu si ti Sin Božiji.“ Matej 14:22-33

Razlog zbog kojeg su učenici bili zapanjeni, štaviše zbunjeni, jeste to što su iz jevrejske Biblije znali da jedino JHVH zapoveda vetrovima i talasima:

„On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim;“ Jov 9:8

„Divno nam odgovaraš po pravdi svojoj, Bože, Spasitelju naš, uzdanico svijeh krajeva zemaljskih, i naroda preko mora daleko. Koji si postavio gore svojom silom, opasao se jačinom, Koji utišavaš huku morsku, huku vala njihovijeh i bunu po narodima! Boje se tvojih čudesa koji žive na krajevima zemaljskim; sve što se javlja jutrom i večerom ti budiš da slavi tebe.“ Psalam 65:5-8

„Po moru bijaše put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi, i trag tvoj ne poznavaše se. Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.“ Psalam 77:19-20

Zapravo, vapaj učenika Isusu da ih spase od propasti odjek je onoga što sledeći psalam kaže o JHVH koji priteče u pomoć onima koji putuju morima:

„I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju djela njegova u pjesmama! Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama, Oni su vidjeli djela Gospodnja, i čudesa njegova u dubini. Kaže, i diže se silan vjetar, i ustaju vali na njemu, Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana; duša se njihova u nevolji razliva; Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje. Ali zavikaše ka Gospodu u tugi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove. On obraća vjetar u tišinu, i vali njihovi umuknu. Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele. Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za čudesa njegova radi sinova ljudskih! Neka ga uzvisuju na saboru narodnom, na skupštini starješinskoj slave ga!“ Psalam 107:22-32

Prethodno navedeno razlog je zbog kojeg biblijski naučnici veruju da su ta određena čudesna dela koja je Hristos učinio na moru zamišljena kao teofanije, znaci kojima se otkriva Isusov božanski identitet.

Na primer, obratite pažnju na ono što je pokojni liberalni katolički novozavetni naučnik Rejmond E. Braun napisao u vezi sa Isusovim hodanjem po vodama:

„Na toj pozadini apsolutna upotreba izraza ,JA JESAM‘ kod jovanovskog Isusa postaje sasvim razumljiva; on je govorio na isti način na koji Jahve govori u Devteroisaiji. Na primer, u Jovanu 8:28 Isus obećava da ćete, kada Sin Čovečiji bude uzvišen (u povratku Ocu), ,tada znati ego eimi‘; u Isaiji 43:10 Jahve je izabrao Izrailj, ,da biste znali i verovali mi i razumeli ego eimi‘. Apsolutna jovanovska upotreba izraza ,JA JESAM‘ ima za posledicu prikazivanje Isusa kao božanskog, čiji je identitet (pre)egzistencija, upravo onako kako je grčki Stari zavet razumeo Boga Izrailja.

Jovan nije izmislio ovu upotrebu, jer postoje primeri koji se približavaju apsolutnoj upotrebi izraza ego eimi kod sinoptika, iako se može tvrditi da se podrazumeva predikat. Na primer, u Mateju 14:27 (Marko 6:50): dok Isus dolazi hodajući po vodi, on kaže učenicima u čamcu: ,Ego eimi; ne bojte se.‘ To je ista upotreba koju smo videli u Jovanu 6:20 (fusnota 202). Da Matej u toj sceni podrazumeva više od prostog ,To sam ja‘ nagovešteno je ispovedanjem vere koje se iznudilo od učenika (Matej 14:33): ,Vaistinu ti si Sin Božji!‘ Ili opet, kada govori o znacima poslednjih dana, Isus upozorava: ,Mnogi će doći u moje ime govoreći ego eimi‘ (Marko 13:6; Luka 21:8). Kontekst jasno ne nagoveštava predikat (iako Matejevo 24:5 glasi: ,Ja sam Mesija‘); a jukstapozicija izraza ego eimi i ,moje ime‘ približava nas jovanovskoj upotrebi…“ (Brown, Introduction to New Testament Christology [Paulist Press; Mahwah, NJ 1994], str. 139; podebljanja i podvlačenja su moja)

A evo šta je Braun naveo u fusnoti u vezi sa druge dve izjave „JA JESAM“ koje utiču na tumačenje Mateja 14:27:

„Uključio bih i dva druga teksta. Prvi je 6:20, gde su učenici u čamcu uplašeni jer vide nekoga kako im dolazi po vodi, a Isus ih uverava: ,JA JESAM; ne bojte se.‘ Drugi je 18:5: vojnici i stražari koji su došli u vrt preko Kedrona da uhapse Isusa objavljuju da traže Isusa Nazarećanina, a on odgovara: ,JA JESAM.‘ Neki bi nam rekli da prvo prosto znači: ,To sam ja, tj. neko koga poznajete, a ne natprirodno biće ili duh.‘ A rekli bi nam i da drugo prosto znači: ,Ja sam taj, tj. onaj koga tražite.‘ Bolje je rešenje prepoznati igru izrazom ,JA JESAM‘ koji ima dvostruko značenje: iako ima jednostavniji smisao u okviru pripovesti (kao što je upravo pokazano), on ima i više značenje. U prvom primeru sakralnost proističe iz konteksta koji uključuje Isusovo hodanje po vodi i opasnu oluju iz koje su odmah izbavljeni na kopno; u drugom primeru ona proističe od onih koji, čuvši Isusov odgovor, padaju na zemlju. Oba bi, dakle, bila primeri teofanije ili božanskog javljanja onoga koji je, poput Boga Izrailja, gospodar oluja i mora i na pomen čijeg imena svako koleno mora da se prikloni.“ (Isto, str. 137, fn. 202; podebljanja su moja)

The New Jerome Biblical Commentary, još jedna prilično liberalna, kritička referenca, slaže se sa Braunom.

Evo šta kaže u vezi sa Markovom verzijom ove čudesne priče:

(b) HODANJE PO VODAMA (6:45-52). Pristup ovoj priči kao epifaniji/teofaniji najdoslednije odgovara Markovom prikazu. Dvostruko težište čine Isus i učenici: (1) Božanski identitet Isusa nagovešten je njegovim hodanjem po vodama, njegovim prolaženjem pored njih i njegovim rečima ,To sam ja‘… Stari zavet hodanje po vodi prikazuje kao božansku funkciju (vidi Jov 9:8; 38:16). Prikaz Isusa kako hoda po vodi stoga nosi implicitnu tvrdnju o njegovom božanstvu. hteo je da prođe pored njih: implicitna hristološka tvrdnja pojačana je upotrebom glagola parelthein, koji je u LXX bio povezan sa tradicijom teofanije (vidi Izlazak 33:19,22; 34:6; 1. Carevima 19:11). Njegova pojava u LXX kod Amosa 7:8; 8:2 takođe nagoveštava da je Isus želeo da pomogne svojim učenicima u njihovoj nevolji… Ja sam: u kontekstu samootkrivenja i teofanije, ova fraza mora aludirati na starozavetnu formulu otkrivenja (Izlazak 3:14; Ponovljeni zakoni 32:39; Isaija 41:4; 43:10) primenjenu na Jahvea, doprinoseći tako implicitnoj hristološkoj poruci teksta. Formula ego eimi istaknuta je kod Jovana… (NJBC, prir. Raymond E. Brown, SS, Joseph A Fitzmyer, S.J., Roland E. Murphy, O. Carm [Prentice Hall; Englewood Cliffs, NJ], str. 611); podebljanja su moja)

Dalje obratite pažnju na napomene sledećeg engleskog izdanja Svetog pisma:

w. 6:50 To sam ja, ne bojte se!: doslovno, „ja jesam“. Ovo možda odražava božansku formulu otkrivenja iz Izlazak 3:14; Isaija 41:4, 10, 14; 43:1–3, 10, 13. Marko podrazumeva skriveni identitet Isusa kao Sina Božjeg. (NABRE)

Ovim se završava prvi deo. Ako Gospod da, u narednim delovima ove serije izneću još primera.