Nesveti savez islama

Još jecaja za zelenokljunca

Vreme je da zelenokljuncu damo da okusi sopstveni lek tako što ćemo mu pokazati šta se dešava kada uzmemo baš njegove kritike i iskrivljena tumačenja Svetog pisma i primenimo ih na njegove sopstvene religijske izvore.

Kuran na mnogim mestima tvrdi da je Alah suvereni kralj ili vladar univerzuma i da kraljevstvo, odnosno vlast, pripada u potpunosti njemu:

„Zar ti ne znaš da nebesko i zemaljsko carstvo pripada Allahu i da, osim Allaha, ni zaštitnika ni pomagača nemate?!“ S. 2:107

„Allahu pripada vlast na nebesima i na Zemlji i Allah nad svime ima moć.“ S. 3:189; up. 5:17-18; 9:116

Alahov presto predstavlja njegovu moć, vlast, gospodstvo, suverenost itd. nad celokupnim stvorenjem. Presto je mesto ili položaj sa kojeg Alah upravlja i održava čitav stvoreni svet:

„Allah je, nema boga osim Njega, Živi i Samoopstojeći Održavatelj! Ne obuzima Ga ni dremež ni san! Njegovo je ono što je na nebesima i na Zemlji! Ko može pred Njim da se zauzima bez Njegovog dopuštenja?! On zna šta je bilo pre i šta će da bude posle njih i oni ne mogu da obuhvate od Njegovog znanja osim koliko On želi. Njegov Kursij obuhvata i nebesa i Zemlju i Njemu nije teško da ih održava! On je Svevišnji i Veličanstveni!“ S. 2:255

„Vaš Gospodar je Allah, Koji je stvorio nebesa i Zemlju za šest dana a onda se uzvisio nad Prestolom, On sve određuje. Niko neće moći da se zauzima ni za koga bez Njegovog dopuštenja. To je Allah, vaš Gospodar, pa samo Njega obožavajte! I zašto pouku ne primite?“ S. 10:3

Kuran i islamska predanja takođe sasvim jasno pokazuju da je Alah posednik ili gospodar prestola i da nikome ne dopušta da učestvuje u njegovoj vlasti nad nebesima i zemljom, budući da je on jedini vladar i održavatelj stvorenja:

„Sva hvala Allahu Koji Sebi nije uzeo deteta i Koji u vlasti nema sličnog, i Kome ne treba zaštitnik zbog nemoći – i istinski Ga veličaj!“ S. 17:111

„Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, Koji nema deteta, Koji u vlasti nema ortaka i Koji je sve stvorio i kako treba uredio!“ S. 25:2

„On je vlasnik visokih stepena, Gospodar Prestolja Koji šalje Objavu, reči Svoje – kome hoće među Svojim slugama, da upozori na Dan međusobnog susreta, na Dan kada će oni da se pojave, kada Allahu neće da bude o njima ništa skriveno.“Kome jedino pripada vlast tog Dana? Allahu Jedinom, Pokoritelju!” Svaki će čovek tog Dana da bude kažnjen ili nagrađen prema zasluzi; tog Dana neće da bude nepravde! Allah će, zaista, brzo svesti račune.“ S. 40:15-17

„Gospodar slavnog prestola.“ S. 85:15

Prenosi Ibn Abas: Alahov Poslanik je u trenucima teškoće govorio: „Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha, Veličanstvenog, Najblagog. Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha, Gospodara Ogromnog prestola. Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha, Gospodara nebesa i Gospodara Časnog prestola. (Vidi hadis br. 357, tom 8) (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 526)

Ovo su samo neki od mnogih odlomaka i izjava koji su naveli muslimanske učenjake da formulišu koncept poznat kao tevhid al-rububijja, tj. da je Alah jedini suvereni gospodar i održavatelj celokupnog stvorenja. Ovo učenje se krši time što se tvrdi da postoji neko pored Alaha ko je sustanar Alahovog prestola i ko stoga učestvuje u Alahovoj isključivoj vladavini i suverenosti. Takvo verovanje bilo bi svrstano u širk, koji je prema Kuranu neoprostivi greh:

Širk u rububijji

Ova kategorija širka odnosi se ili na verovanje da drugi dele Alahovo gospodstvo nad stvorenjem kao njemu jednaki ili BLIZU jednaki, ili na verovanje da uopšte ne postoji Gospodar nad stvorenjem. Većina religijskih sistema spada u prvi vid širka u rububijji, dok su to filozofi i njihove ljudskom rukom stvorene filozofije koji obično popunjavaju drugi vid…

Hrišćansko verovanje tvrdi da se jedan Bog otkriva u tri ličnosti: Oca, Sina (Isusa Hrista) i Svetog Duha. Te tri ličnosti se ipak smatraju jedinstvom, koje deli jednu ‘suštinu’. Prorok Isus je uzdignut do božanstva, sedi s desne strane Boga i sudi svetu. Sveti Duh, koji je u hebrejskoj Bibliji sredstvo kojim Bog ispoljava svoju stvaralačku moć, u hrišćanskoj misli postaje deo Božanstva. Pavle je od Svetog Duha načinio alter ego Hrista, vodiča i pomoćnika hrišćana, koji se prvi put ispoljio na dan Pedesetnice. Prema tome, širk u rububijji javlja se u hrišćanskom verovanju da su Isus i Sveti Duh Božji partneri U SVOJ NJEGOVOJ VLASTI, u njihovom verovanju da Isus sam izriče sud svetu, i u njihovom verovanju da Sveti Duh pomaže i vodi hrišćane. (Filips, Osnove tevhida, drugo poglavlje: Kategorije širka, Širk u al-esma’ ve-s-sifat, 1. Širk putem pridruživanja, str. 45, 46; velika slova i podvlačenje naši)

Konačno, muslimansko pismo tvrdi da se Alahov presto nalazi na vodi:

„On je Taj Koji je stvorio nebesa i Zemlju u šest dana - a Njegov je Presto bio iznad vode - da bi vas iskušao - koji će od vas bolje da postupa.“ S. 11:7

Navodno verodostojni izveštaji takođe svedoče da se Alahov presto nalazi na vodi:

Prenosi Imran ibn Husein:
Otišao sam Poslaniku i privezao svoju kamilu kod kapije. Ljudi iz plemena Beni Temim dođoše Poslaniku, koji reče: „O Beni Temime! Primite radosnu vest.“ Oni dvaput rekoše: „Dao si nam radosnu vest, sada nam daj nešto.“ Zatim mu dođoše neki Jemenci, i on reče: „Primite radosnu vest, o narode Jemena, jer je Beni Temim odbi.“ Oni rekoše: „Primamo je, o Alahov Poslaniče! Došli smo da te pitamo o ovoj stvari (tj. o početku stvaranja).“ On reče: „Najpre nije bilo ničega osim Alaha, i (zatim je stvorio svoj Presto). Njegov presto beše nad vodom, i zapisao je sve u Knjizi (na nebu) i stvorio nebesa i Zemlju.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 54, broj 414)

I:

Prenosi Ebu Hurejra:
Alahov Poslanik reče: „Alah je rekao: ‘Troši (o čoveče), i ja ću trošiti na tebe.’“ Takođe je rekao: „Alahova ruka je puna, i (njena punoća) nije umanjena neprekidnim trošenjem noću i danju.“ Takođe je rekao: „Vidiš li šta je potrošio otkako je stvorio nebesa i Zemlju? Ipak, ono što je u njegovoj ruci nije umanjeno, a njegov presto beše nad vodom; i u njegovoj ruci je vaga (pravde) kojom uzdiže i snižava (ljude).“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 206)

Čitaoci će nešto kasnije u članku videti zašto je ovo značajno.

Anđeli su bića stvorena da služe, a ne da vladaju

Takve izjave ukazuju na to da Alah nikada nikome, pa ni anđelima, neće dopustiti da dele njegovu vlast ili da sede na njegovom prestolu vladajući nad njegovim stvorenjima.

Zapravo, Kuran izričito uči da anđeli ne sede na prestolima, nego zaista stoje i/ili se klanjaju pred Alahovim prestolom, moleći se za vernike i slaveći Alaha:

„grom obznanjuje. Hvalu Njemu, i anđeli, iz strahopoštovanja prema Njemu. On pušta gromove i udara njima koga hoće; a oni se ipak spore o Allahu, koji je silan u moći.“ S. 13:13

„Allahu se klanja sve živo na nebesima i na Zemlji, i anđeli, a oni se ne ohole,“ S. 16:49 Hilali-Kan

„I videćeš anđele kako okružuju Presto, veličajući i hvaleći svoga Gospodara; i svima je presuđeno po pravdi, i biće rečeno:“Hvaljen neka je Allah, Gospodar svetova!”“ S. 39:75

„Gotovo da se nebesa odozgo raspadnu! A anđeli veličaju i hvale svoga Gospodara i mole oprost za one koji su na Zemlji. Zar Allah, zaista, ne oprašta grehe, Milostivi?!“ S. 42:5

Muslimanski izvori takođe tvrde da će poslednjeg dana anđeli stajati u redovima pored Alahovog prestola, sa izuzetkom osam anđela koji će ga zapravo nositi iznad sebe:

„Tada će, tog Dana, nastupiti Događaj, i nebo će se rascepiti, jer tog Dana ono će biti trošno i rastrgnuto, i anđeli će biti po njegovim stranama, i osam anđela će, tog Dana, nositi presto Gospodara tvog iznad sebe. Tog Dana bićete izvedeni na sud; nijedna vaša tajna neće ostati skrivena.“ S. 69:15-18

„Na Dan kada anđeo Gavrilo i svi anđeli budu poređani u redove, neće progovoriti. Govoriće samo onaj kome Svemilosni dozvoli, a istinu će reći.“ S. 78:38

„Uistinu, kada Zemlja bude zdrobljena u komadiće, i kada dođe tvoj Gospodar, a anđeli budu sve red do reda, i kada taj dan Pakao bude primaknut, tada će čovek da se seti - a na šta mu je sećanje?!“ S. 89:21-23

‘Abdulah ibn ‘Abas prenosi: Jedan čovek od Ensarija, koji beše među drugovima Alahovog Poslanika, ispriča mi: Dok smo noću sedeli sa Alahovim Poslanikom, blesnu meteor zasenjujućom svetlošću. Alahov Poslanik reče: Šta ste govorili u predislamskim danima kada bi se pojavio takav (meteorski) blesak? Rekoše: Alah i njegov Poslanik najbolje znaju (kako zaista stoji stvar), ali mi smo govorili da se te noći rodio veliki čovek ili da je umro veliki čovek, na šta Alahov Poslanik reče: (Ti meteori) se ne bacaju ni zbog nečije smrti ni zbog nečijeg rođenja. Alah, Uzvišeni i Slavni, izdaje zapovest kada odluči da nešto učini. Tada (anđeli) koji podupiru presto pevaju njegovu slavu, zatim pevaju stanovnici neba koji su im najbliži, sve dok ta slava Božja ne stigne do onih koji su na nebu ovoga sveta. Zatim oni koji su blizu podupiračima prestola pitaju te podupirače prestola: Šta je vaš Gospodar rekao? I oni ih obaveste o tome šta je rekao. Zatim stanovnici neba traže obaveštenje od njih sve dok to obaveštenje ne stigne do neba ovoga sveta. U tom procesu prenošenja (džin otima) ono što uspe da načuje i to nosi svojim prijateljima. A kada anđeli vide džine, napadaju ih meteorima. Ako prenesu samo ono što uspeju da otmu, to je tačno, ali oni to pomešaju sa lažima i dodaju tome. (Sahih Muslim, knjiga 026, broj 5538)

Prenosi Enes ibn Malik: Poslanik reče: Ako neko ujutru ili uveče kaže: „O Alahu! Ujutru pozivamo tebe, nosioce tvog prestola, tvoje anđele i sva tvoja stvorenja za svedoke da si ti Alah (Bog) osim kojeg jedinog nema boga, i da je Muhamed tvoj sluga i poslanik“, Alah će osloboditi četvrtinu njega od pakla; ako to kaže dvaput, Alah će osloboditi njegovu polovinu; ako to kaže triput, Alah će osloboditi tri četvrtine; a ako to kaže četiri puta, Alah će ga osloboditi od pakla. (Sunen Ebu Davud, knjiga 41, broj 5051)

To je i za očekivati, budući da anđeli treba da budu sluge koje se šalju na zadatke kako bi izvršile određene poslove. Zato su prikazani kako silaze od Alaha i uzlaze k njemu:

„On šalje anđele s Objavom, po volji Svojoj, onim vernicima Svojim kojima hoće:“Opominjite da nema boga osim Mene i bojte Me se!”“ S. 16:2

„I (seti se) Dana kada će se nebo rascepiti sa oblacima, i anđeli će biti spušteni, uz veličanstveno silaženje.“ S. 25:25

„Zaista onima koji govore: „Naš Gospodar je Allah“, pa posle budu ustrajni, dolaze anđeli: „Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Raju koji vam je obećan.““ S. 41:30

„Njemu se penju anđeli i anđeo Gavrilo u danu koji pedeset hiljada godina traje.“ S. 70:4

„Noć moći bolja je od hiljadu meseci; u njoj anđeli i Duh silaze, s dopuštenjem Gospodara njihovog, zbog svake odredbe.“ S. 97:3-4

Gavrilo na prestolu

Ovde počinju problemi za zelenokljunca. Postoje konkretni izveštaji koji ukazuju na to da postoji bar jedan određeni anđeo koji učestvuje u Alahovoj jedinstvenoj i isključivoj vlasti. Prema izvesnim predanjima, Muhamed je tvrdio da je video anđela kako sedi na prestolu:

Ibn al-Musena – ‘Usman b. ‘Umar b. Faris – ‘Ali b. al-Mubarak – Jahja, to jest Ibn Ebi Kesir: Pitao sam Ebu Selemu koji deo Kurana je prvi objavljen, a on odgovori:

„O ti, umotani u ogrtač, ustani i opominji!“

Rekoh: „Kažu da je to bilo

Čitaj u ime Gospodara svoga“,

ali Ebu Selema odgovori: „Pitao sam Džabira b. ‘Abdalaha koji deo Kurana je prvi objavljen, a on reče: ‘O ti, umotani u ogrtač.’“ Rekoh: „A šta je sa ‘Čitaj u ime Gospodara svoga?’“, ali on odgovori: „Ono što ti govorim jeste ono što mi je Poslanik rekao. Rekao je: ‘Bio sam u osami na Hiri, i kada sam završio svoju osamu, sišao sam s planine i ušao u dno vadija. Tada sam čuo glas koji me je dozivao; pogledao sam desno i levo, iza sebe i ispred sebe, ali nisam mogao ništa da vidim. Zatim sam pogledao gore, i eno ga, SEDI NA PRESTOLU između neba i zemlje, i uplašio sam ga se (fa-hašitu minhu).’“ Ibn al-Musena: Ovo su bile reči ‘Usmana b. ‘Umara, ali ispravna verzija glasi „bio sam prestravljen od njega“ (fa-džu’isu minhu). „‘Zatim sam otišao Hatidži i rekao: „Umotaj me!“ Pa su me umotali u ogrtač i polili vodom po meni, a zatim mi je objavljeno: „O ti, umotani u ogrtač, ustani i opominji!“’“ (Istorija al-Taberija, tom VI, str. 73-74; podebljanje i velika slova naši)

I:

Poslanik je ovu priču pričao ovako: „Šetao sam jednoga dana kada sam ugledao anđela koji mi je dolazio na Hiri na prestolu između neba i zemlje. Bio sam prestravljen od njega, i otišao sam Hatidži i rekao: ‘Umotaj me!’“ Pa smo ga umotali (zammalnahu), to jest, uvili ga u ogrtač (dassarnahu), i Bog objavi: O ti, umotani u ogrtač, ustani i opominji! Gospodara svoga veličaj, odeću svoju očisti! (Isto, str. 76; podebljanje naše)

Isti taj izveštaj nalazi se u Sahih Muslimu, koji sunitski muslimani smatraju drugom najverodostojnijom zbirkom hadisa posle Sahih al-Buharija:

Džabir b. ‘Abdulah al-Ensari, koji beše jedan od drugova Alahovog Poslanika, prenosi: Alahov Poslanik je govorio o prekidu objave i ispričao: Dok sam hodao, čuo sam glas s neba, i podigavši glavu, ugledah anđela koji mi je dolazio na Hiri, kako sedi na prestolu između neba i zemlje. Bio sam prestravljen zbog toga i vratio sam se (svojoj porodici) i rekao: Umotajte me, umotajte me! Pa su me umotali, i Blagoslovljeni i Najuzvišeniji Alah objavi: „Ti koji si ogrnut, ustani i opominji, Gospodara svoga veličaj, odeću svoju očisti, i prljavštine se kloni“, a „prljavština“ znači idoli; i zatim je objava usledila neprekidno. (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0304)

Jahja prenosi: Pitao sam Ebu Selemu šta je prvo objavljeno iz Kurana. Reče: „O ti, ogrnuti.“ Rekoh: Ili „Čitaj.“ Džabir reče: Prenosim vam ono što nam je preneo Alahov Poslanik. Reče: Ostao sam na Hiri mesec dana, i kada je moj boravak bio završen, sišao sam i ušao u srce doline. Neko me je glasno pozvao. Pogledao sam ispred sebe, iza sebe, na desnu stranu i na levu, ali nikoga nisam video. Ponovo sam bio pozvan i pogledao sam okolo, ali nisam video ništa. Ponovo sam bio pozvan i podigao sam glavu, i eno ga na prestolu u otvorenom prostranstvu, on, to jest Gavrilo, sedeše. Počeo sam da drhtim od straha. Došao sam Hatidži i rekao: Umotaj me. Umotali su me i polili vodom po meni, i Alah, Uzvišeni i Slavni, objavi ovo: ti koji si ogrnut! Ustani i opominji, Gospodara svoga veličaj, odeću svoju očisti.“ Knjiga 001, broj 0307)

Jahja b. Ebi Kesir preneo je ovaj hadis sa istim lancem prenosilaca i ispričao: I eno ga, sedeo je na prestolu između neba i zemlje. (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0308)

Ni to nije sve. Ibn Kesir izveštava da sahih ili verodostojni hadisi kažu da je Muhamed zapravo kleknuo pred tim anđelom koga je video kako sedi na prestolu!

„U obe sahih zbirke nalazi se predanje od ‘Abd al-Razaka, od Ma‘mara, od al-Zuhrija, koji reče da je čuo Ebu Selemu ‘Abd al-Rahmana kako prenosi od Džabira b. ‘Abd Alaha, koji je čuo Božjeg Poslanika kako govori o prekidu objave, da kaže: ‘Dok sam hodao, čuo sam glas s neba. Podigao sam pogled prema nebu i tamo ugledah anđela koji mi je dolazio na Hiri, kako sedi na prestolu usred neba. Kleknuo sam pred njim od straha, sve do zemlje…’

„… Božji Poslanik reče: ‘Proveo sam mesec dana u osami na Hiri, i kada je to bilo gotovo, sišao sam u srce doline. Čuo sam glas koji me doziva i pogledao sam napred, iza sebe, i nalevo i nadesno, ali nisam video ništa. Zatim sam pogledao gore ka nebu i eno ga, na prestolu u vazduhu…’

„Prema jednoj varijanti izveštaja, upotrebio je reči: ‘I eno anđela koji mi je dolazio na Hiri, kako sedi na prestolu između nebesa i zemlje, I KLEKNUO SAM PRED NJIM.’“ (Ibn Kesir, Život poslanika Muhameda (Al-Sira al-Nabavijja), preveo profesor Trevor Le Gasik, pregledao dr Ahmed Farid [Garnet Publishing Limited, 8 Southern Court, south Street Reading RG1 4QS, UK; The Center for Muslim Contribution to Civilization: prvo izdanje u mekom povezu, 2000], tom I, str. 299-300; podebljanje i velika slova naši)

Zelenokljunac se sada suočava sa velikim problemom. Tvrdeći da je video anđela kako sedi na prestolu na nebu, Muhamed je Alahu pripisao partnera u njegovoj jedinstvenoj vlasti i gospodstvu nad celim stvorenjem, budući da presto očigledno predstavlja moć i vlast.

Još problematičnija za zelenokljunca je činjenica da je Muhamed, klečeći pred anđelom, bio kriv za činjenje širka u tevhid al-uluhijji/ibadetu. Njegov lažni prorok sagrešio je protiv sopstvenog boga klanjajući se i obožavajući nekoga drugog osim Alaha, i stoga stoji osuđen svojim sopstvenim učenjima.

Muhamed na prestolu

Ali priča tu ne prestaje. Muhamed je učio svoje sledbenike da će mu Alah ukazati čast da stoji s desne strane prestola:

Ebu Hurejra prenosi da je Poslanik rekao: „Biću obučen u jednu od rajskih odora i zatim ću stajati s desne strane prestola, na mestu na kome neće stajati nijedno drugo stvorenje osim mene.“ Prenosi Tirmizi. Verzija po njegovom autoritetu u Džami‘ al-usulu ima: „Biću prvi nad kim će se zemlja rascepiti i biću obučen…“ (Miškat al-Masabih, engleski prevod sa objašnjenjima dr Džejmsa Robsona [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore, Pakistan, ponovljeno izdanje 1994], tom II, knjiga XXVI – Fiten, poglavlje XVIII: Izvrsne odlike onoga koji je najistaknutiji među poslanicima, str. 1236; podebljanje naše)

Muhamed se tu nije zaustavio. Prema nekim muslimanskim komentatorima, sledeći stih,

„I probdi deo noći u molitvi – to je samo tvoja dužnost; Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ S. 17:79

zapravo se odnosi na poslednji dan kada će Alah dopustiti Muhamedu da sedne na njegov sopstveni presto!

Na primer, čuveni muslimanski istoričar i komentator al-Taberi napisao je:

„Iako predanja koja smo naveli na osnovu autoriteta Poslanika, njegovih drugova i sledbenika ukazuju na ispravno tumačenje izraza makaman mahmudan u Kuranu 17:79 (kao da se odnosi na Muhamedovu ulogu posrednika na Dan vaskrsenja), Mudžahidova izjava da će Bog posaditi Muhameda na svoj presto ostaje ona čija se ispravnost NE MOŽE ODBACITI ni na osnovu predanja (habar) ni na osnovu spekulacije (nazar). To je tako zato što ne postoji nijedno predanje od Božjeg Poslanika niti od bilo kog njegovog druga ili sledbenika koje to proglašava nemogućim… Iz onoga što smo rekli postalo je jasno da nije nemoguće da pristalica islama kaže ono što je Mudžahid rekao, naime, da će Bog posaditi Muhameda na svoj presto. Ako neko kaže: Ne osuđujemo to što Bog posađuje Muhameda na svoj presto (s obzirom na sledeće predanje koje prenosi) ‘Abas b. ‘Abd al-‘Azim – Jahja b. Kesir – al-Džurejri – Sejf al-Sadusi – ‘Abdalah b. Selam: ‘Na Dan vaskrsenja, Muhamed će biti na Gospodnjem podnožju (kursi)’, ali osuđujemo to što ga Bog posađuje zajedno sa sobom, treba reći: Da li je onda po vašem mišljenju dopušteno da ga posadi na njega, ali ne zajedno sa sobom? Ako to dopusti, biva doveden do tvrdnje da je ili on zajedno s njim, ili da ga Bog posađuje (na presto) dok je sam ili odvojen od njega, ili niti prislonjen uz njega niti odvojen od njega. Koju god mogućnost izabere, time ulazi u nešto što osuđuje. Ako kaže da to nije dopušteno, odstupa od izjava svih grupa koje smo naveli. To znači odstupanje od gledišta svih pristalica islama, budući da ne postoji nijedna druga moguća tvrdnja osim te tri, prema svakoj od kojih Mudžahidova izjava u tom smislu nije nemoguća.“ (Istorija al-Taberija – Opšti uvod i Od stvaranja do potopa, preveo Franc Rozental [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom I, dodatak A: Delimičan prevod tefsira o Kuranu 17:79 (gore, str. 75 i dalje), str. 149, 151; podebljanje i velika slova naši)

Vidi takođe al-Taberijevo objašnjenje Kurana 17:79.

Al-Kurtubi, koji se takođe smatra izuzetnim muslimanskim egzegetom, komentarisao je isto to predanje u svom delu al-Džami‘ li ahkam al-Kur’an:

Treće objašnjenje ovog stiha jeste ono što je al-Taberi preneo od jedne grupe učenjaka – među kojima je Mudžahid – prema kome je „Uzvišena stanica to što Alah posađuje Poslanika sa sobom na svoj presto (kursijjih)“. Preneli su hadis u tom smislu, a al-Taberi je potkrepio mogućnost (džavâz) takve stvari nekim preterivanjima u izlaganju (šatatin min al-kavl). Međutim, ono što je rekao ne može se izvesti [iz stiha] osim uz preteranu prefinjenost u pogledu značenja (al-talattuf bi al-ma‘nâ), i to je nategnuto (fîhi bu‘d). To ne znači da takvo predanje ne postoji; samo da ga [onaj obdaren] znanjem tumači figurativno (al-‘ilmu jata’avvaluhu)… Na toj osnovi je, u pogledu mogućnosti, svejedno da li Alah posađuje Poslanika na presto ili na zemlju. Jer njegova uzvišenost nad prestolom nije u smislu premeštanja (intikâl), uklanjanja (zavâl), niti promene položaja iz stajanja u sedenje, niti bilo kakvog stanja ili uslova kome je sam presto podložan. Naprotiv, on je uzvišen nad prestolom na način na koji je to sam o sebi izjavio, ne kazujući kako. Niti to što on posađuje Poslanika na presto nameće Poslaniku (s) svojstvo Gospodstva [sic] niti ga izvodi iz svojstva sluganstva [sic]. Naprotiv, to se sastoji u uzvišenju zbog njegovog položaja i u počasti koja mu je ukazana zbog njegovog uzvišenog karaktera. (Podebljanje naše)

Jedan drugi muslimanski autoritet po imenu Ibn Bata, u svojoj knjizi al-Šarh va al-Ibana ‘ala Usul al-Sunna va al-Dijana („Razrada načela sunitskog učenja“), str. 61, izjavio je:

Poslanik će biti posađen na presto sa svojim Gospodarom (judžlas ma‘a rabbihi ‘alâ al-‘arš), i ta povlastica ne pripada nikome drugom. Tako je Nafi‘ preneo od Ibn ‘Umara od Poslanika u vezi sa stihom: „Može biti da će te Gospodar tvoj uzdići na Uzvišenu stanicu“ – rekao je da će ga posaditi sa sobom na presto. Tako je to objasnio i Mudžahid, kako prenosi Muhamed ibn Fudajl, od al-Lejsa, od Mudžahida. (Podebljanje naše)

Postoje i druga predanja koja uče da će Muhamedu zapravo biti dat presto tik uz presto njegovog boga!

U jednom dugom hadisu, koji prenosi ‘Abd Alah ibn Selam, rečeno nam je da će na Dan suda „Poslaniku biti postavljeno sedište (kursi) s desne strane Alaha“. Al-Hakim ga je preneo u svom Mustadraku (4:568-569) i proglasio njegov lanac verodostojnim (sahih), što je potvrdio i al-Zehebi.

Muhamedove bogohulnosti time nisu ni približno okončane. Muhamed je imao drskosti da uči svoje sledbenike da je Alah upisao Muhamedovo ime na jednu od nogu ili stubova prestola!

Al-Bejheki je naveo sledeći hadis u svojoj knjizi „Dala’il an-Nubuvva“ (Znaci poslanstva): Prenosi ‘Umar ibn al-Hatab: Poslanik reče: „Kada je Adam učinio greh, rekao je Alahu: ‘O moj Gospode, molim te u ime Muhameda da mi oprostiš’. Alah reče: ‘O Adame! Kako si saznao za Muhameda, kad ga još nisam stvorio?’ Adam odgovori: ‘O moj Gospode, kada si me stvorio, pogledao sam gore i video upisano na nogama prestola reči: Nema boga dostojnog obožavanja osim Alaha i Muhamed je njegov poslanik. Znao sam da uz svoje ime ne pridružuješ nikoga osim imena najdražeg od tvog stvorenja.’ Alah reče Adamu: ‘Pravo si rekao, Adame. Muhamed je najdraži od mog stvorenja. Oprostio sam ti zato što si molio putem Muhameda. A DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE ni STVORIO.’“ Ovaj hadis je preneo al-Hakim, koji ga je takođe svrstao KAO SAHIH (VERODOSTOJAN). Među prenosiocima ovog hadisa je i ‘Abd ar-Rahman ibn Zejd ibn Aslam. Al-Hejsami je rekao: „Ovaj hadis je preneo at-Daberani i u njegovom lancu prenosilaca ima ljudi koje ne poznajem. Al-Hakim je stoga pogrešio kada je ovaj hadis svrstao kao sahih, jer je i sam kritikovao ‘Abd ar-Rahmana ibn Zejda ibn Aslama u svojoj knjizi ad-Du‘afa, pa kako onda može da tvrdi verodostojnost hadisa nakon što ga je kritikovao?!!“ (Tefsir Ibn Kesir, prvi deo, sura Al-Fatiha, sura Al-Bekara, ajeti 1 do 141, skratio šejh Nasib ar-Rafa‘i [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 107, fusnota 10; podebljanje i velika slova naši)

I:

Ebu Muhamed al-Meki, Ebu-l-Lejs as-Samarkandi i drugi preneli su da je Adam, kada se pobunio, rekao: „O Alahu, oprosti mi moju grešku PRAVOM MUHAMEDOVIM!“ Alah mu reče: „Otkud ti znaš Muhameda?“ On reče: „Video sam ispisano na svakom mestu u Vrtu: ‘Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov poslanik.’ Tako sam znao da je on najpočastvovanije stvorenje u tvojim očima.“ TAKO SE ALAH OKRENUO KA NJEMU I OPROSTIO MU. Kaže se da je to tumačenje Alahovih reči: „Adam je od Gospodara svoga primio neke reči.“ (2:37)

Druga varijanta kaže da je Adam rekao: „Kada si me stvorio, podigao sam pogled ka tvom prestolu I NA NJEMU BEŠE ISPISANO: ‘Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov poslanik’, pa sam znao da neće biti nikoga koga bi ti više cenio OD ONOGA ČIJE SI IME POSTAVIO UZ SVOJE SOPSTVENO IME.“ Alah mu tada objavi: „Tako mi moje moći i veličanstva, on je poslednji od proroka među tvojim potomcima. DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE STVORIO.“ Kaže se da je Adamu dat kunja Ebu Muhamed. Neki kažu da je to bio Ebu-l-Bašar (otac čovečanstva). (Kadi ‘Ijad Musa al-Jahsubi, Muhamed, Alahov poslanik (Aš-Šifa Kadija ‘Ijada), prevela Aiša Abdarahman Bjuli [Madinah Press, Inverness, Scotland, U.K. 1991; treće ponovljeno izdanje, meki povez], treće poglavlje: O verodostojnim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pridavao njegov Gospodar, njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemenstvu na ovom i onom svetu, odeljak 1: Njegovo mesto, str. 89; velika slova naša)

Dakle, Muhamed nije samo sustanar Alahovog prestola, nego čak ima i svoje sopstveno ime ispisano na samom prestolu!

Sotona na prestolu

Baš kada pomislite da Muhamedove bogohulnosti ne mogu biti gore, zelenokljunčev prorok nadmašuje samog sebe u vređanju Boga.

Muhamed ne samo da je mislio da se Alahov presto nalazi na vodi, nego je verovao i da sam Sotona ima presto koji se takođe nalazi na vodi!

Džabir prenosi: Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: Iblisov presto je nad okeanom, i on šalje odrede (u različite krajeve) kako bi stavljao ljude na iskušenje, a najvažniji lik u njegovim očima je onaj koji je najozloglašeniji u sejanju semena razdora. (Sahih Muslim, knjiga 039, broj 6754)

I:

Džabir prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Iblis postavlja svoj presto na vodu; zatim šalje odrede (radi stvaranja razdora); njemu su po rangu najbliži oni koji su najozloglašeniji u stvaranju razdora. Jedan od njih dolazi i kaže: Učinio sam to i to. A on kaže: Nisi učinio ništa. Zatim jedan među njima dolazi i kaže: Nisam se okanio tog i tog dok nisam posejao seme razdora između muža i žene. Sotona mu prilazi i kaže: Dobro si uradio. A‘maš reče: Zatim ga zagrli. (Sahih Muslim, knjiga 039, broj 6755)

Konačno:

Ebu Sa‘id prenosi da ga je Alahov Poslanik sreo (Ibn Sajada), kao i Ebu Bekr i ‘Umar, na nekom od puteva Medine. Alahov Poslanik reče: Da li svedočiš da sam ja Alahov poslanik? Na to on reče: Da li ti svedočiš da sam ja Alahov poslanik? Na to Alahov Poslanik reče: Verujem u Alaha i u njegove anđele i u njegove knjige, a šta ti vidiš? On reče: Vidim presto nad vodom. Na to Alahov Poslanik reče: Vidiš Iblisov presto nad vodom, a šta još vidiš? On reče: Vidim dvojicu istinoljubivih i jednog lažova, ili dvojicu lažova i jednog istinoljubivog. Na to Alahov Poslanik reče: Pustite ga. Zbunjen je. (Sahih Muslim, knjiga 041, broj 6992)

S obzirom na sve navedeno, zelenokljunac ima štošta da objasni. Budući da je Muhamed učio da i Alah i Sotona imaju prestole koji se nalaze na vodi, znači li to da je Sotona sustanar Alahovog prestola, tj. da Sotona i Alah dele isti presto? Zapravo, može li zelenokljunac navesti neko navodno verodostojno predanje koje kaže da postoje i druge osobe pored Alaha i Sotone koje imaju presto smešten na vodi?

Ili treba da pretpostavimo da je Muhamed mislio da je Sotona proterao Alaha sa njegovog prestola na vodi i preuzeo kontrolu nad stvorenjem?

Ili, još gore, treba li ovo da posmatramo kao dodatnu potvrdu da je Alah islama zapravo Đavo prerušen u boga?

Čini se da je upravo ova poslednja mogućnost slučaj, naročito kada uzmemo u obzir činjenicu da se Kuran hvali kako je Alah najveći varalica/spletkaroš/prevarant/smutljivac/obmanjivač od svih i tvrdi da niko ne izopačava/zavodi/kvari ljude bolje od Muhamedovog boga. Takve osobine ne priliče beskonačnom veličanstvu i svetosti Boga, ali savršeno opisuju Sotonu.

Zaključne napomene

Da sumiramo našu raspravu: videli smo da, prema nekim islamskim izvorima, Alah nije jedini zaposednik prestola, i stoga nije jedini suvereni gospodar stvorenja. Muhamed je učio da anđeo Gavrilo sedi na uzvišenom prestolu, i da će njemu samom biti data povlastica da na Dan suda sedi uz Alaha. Muhamed je čak imao drskosti da objavi kako je Alah na sam presto upisao i svoje i Muhamedovo ime. Još gore, Muhamed je dalje učio da se Sotonin presto, kao i Alahov, nalazi na vodi.

Budući da presto predstavlja Alahovu moć, vlast, suverenost, gospodstvo itd., naročito nad nebesima i zemljom, to znači da zelenokljunčev bog nije jedini gospodar u gradu. Prema sopstvenom proroku zelenokljunca, Alah zapravo ima najmanje tri partnera koji dele njegovu vlast nad svim stvarima. Dakle, zelenokljunčev bog je zapravo četvorstvo, nesveti savez ili udruženje koje se sastoji od Alaha, Muhameda, Gavrila i Sotone!

Ili, ako pretpostavimo da su Alah i Sotona jedna te ista osoba, onda bi to zelenokljuncu ostavilo izopačeno i zlo trojstvo unutar islamskog božanstva, svojevrsnu satansku krivotvorinu Svetog Trojstva.

Sada zelenokljunac može da nastavi da veruje u ovu nesvetu četvorku (ili trijadu) i da je prigrljuje koliko god želi. Zapravo, očekujemo da će učiniti sve što može da pobije jasne dokaze koje smo izneli, kako bi objasnio i uklonio Muhamedove bogohulnosti i nerazumna učenja. Zaista nas neće iznenaditi ako zelenokljunac pokuša da napadne pouzdanost naših izvora kako bi uverio sebe, a i druge, da je sasvim u redu nastaviti verovati u lažnog proroka i obmanjujućeg boga.

Ipak, što se tiče onih od nas kojima su suverenom milošću našeg vaskrslog Gospoda i veličanstvenog Spasitelja Isusa Hrista date oči da vide i uši da čuju, mi ćemo uvek voleti i obožavati beskrajno svetog, pravednog, čistog, slavnog, ljubavlju ispunjenog i samilosnog trojedinog Boga otkrivenog u Svetom pismu.

Postoji izreka: „ljudi koji žive u staklenim kućama ne treba da bacaju kamenje“. Zelenokljunčeva islamska staklena kuća srušila mu se na glavu, a niko nije u stanju da je popravi.

Dodatna literatura

Kuranska teškoća: Da li je Alah jedini suveren ili nije?
Muhamed na božanskom prestolu: drugi Gospod i Bog Basama Zavadija
Anđeo Gavrilo – Alahov drugi božanski partner
Sotona: sustanar Alahovog prestola ili Alah prerušen?
Alah – najveći varalica od svih
Alah kao varalica: ispitivanje Sotoninih optužbi protiv Alahovog integriteta
Kuranska protivrečnost: Da li Alah zapoveda zlo i gnusobu ili ne?
Kuranska nedoslednost: Da li Alah dopušta požudu ili ne?
Da li Jahve zaista obmanjuje?