Nestvorena Reč postaje telo
Sledeći odlomak preuzet je iz monumentalnog dela pod naslovom The Incarnate Christ and His Critics: A Biblical Defense, čiji su autori Robert M. Bowman Jr. i J. Ed Komoszewski, objavljenog u izdanju Kregel Academic, Grand Rapids, MI, 2024, Deo 2: Kakav otac, takav sin: Isusova božanska svojstva, Poglavlje 12: U početku beše Reč, str. 227–230.
Po mojoj proceni, ovo je apsolutno najbolje i najsveobuhvatnije izlaganje i odbrana biblijskog temelja za božanstvo Hrista. Svaki ozbiljan trinitarni hrišćanin — proučavalac Svetog pisma, apologeta i/ili teolog — mora imati ovu knjigu u svojoj biblioteci.
REČ JE BILA VEČNA
Jovan počinje svoje jevanđelje rečima da Logos „beše“ (ēn) u početku (st. 1b, 2). Jovan ne misli da je Logos počeo da postoji, već da je već postojao „u početku“.
Reč ēn (oblik imperfekta grčkog glagola „biti“) u ovom kontekstu nosi nijansu značenja „već je postojao“ (up. NLT: „već je postojao“) iz dva razloga. Prvi je pomno izgrađena suprotnost u Jovanu 1:1–5 između ēn („beše“), koje se javlja šest puta, i egeneto („postade“, „nastade“), koje se javlja dvaput (1:3) i predstavlja ključnu reč upotrebljenu dvadeset jedan put u grčkom prevodu izveštaja o stvaranju u Postanju 1:1–2:4. Na večno preegzistiranje Logosa ukazuje upravo suprotnost u načinu na koji se ta dva glagola upotrebljavaju u kontekstu, a ne sam imperfekat glagola ēn.
Nasuprot svemu što je „postalo“, Logos je jednostavno „bio“.15
Drugi razlog jeste kontekst postojanja „u početku“ (en archē). Kako ističe Richard Hays: „Uvodne reči Jovanovog jevanđelja odjekuju prvim rečima izraelskog Pisma: ’U početku . . .’ Iako se odjek sastoji od svega dve reči (en archē), njegova jačina pojačana je time što su te reči smeštene na sam početak pripovesti, što odgovara njihovom položaju kao uvodnih reči Postanja.“16
Ovo nije jedina aluzija na Postanje 1 u prologu, budući da oba odeljka odmah zatim govore o stvaranju i svetlosti (Postanje 1:1, 3–5; Jovan 1:3–5, 9).17 Kako primećuje James Dunn, Jovanova tvrdnja da „Logos beše (a ne ’postade’) u početku“ znači da smo „prevazišli svaku pomisao o Logosu kao stvorenom, čak i kao prvom stvorenom biću“, kakvu bismo mogli naći, na primer, u ranijim jevrejskim tekstovima o Mudrosti.18
Prema Jovanu, sve što je počelo da postoji — sam svet — nastalo je kroz Logos (Jovan 1:3, 10).
Treći stih je prilično naglašen: „Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“ (1:3 NASB).19 Jovan iznosi tu tvrdnju najpre potvrdno („Sve kroz njega postade“), a zatim odrično („i bez njega ništa ne postade što je postalo“), čineći time jasnim da njegovu izjavu treba shvatiti na najsveobuhvatniji mogući način.
Obratite pažnju na to kako se ove dve tvrdnje — da Logos „beše u početku“ (Jovan 1:1b, 2) i da je sve što je počelo da postoji, bez izuzetka, nastalo kroz Logos (1:3) — međusobno uklapaju. Uzete zajedno, one jasno smeštaju Logos na nestvorenu stranu granice između nestvorenog (Boga, Stvoritelja) i stvorenog (stvorenja, sveta).
O ulozi Logosa (Hrista) u delu stvaranja govorićemo u 32. poglavlju (vidi str. 616–18). Za sada, treba shvatiti to da ove tvrdnje, koje potvrđuju postojanje Reči pre stvaranja i njeno učešće u dovođenju celokupnog stvorenja u postojanje, otkrivaju da je ona večna i nestvorena — a to su dva suštinska Božja svojstva.
Na ovoj tački učenje prologa naročito se sukobljava s hristologijom Jehovinih svedoka, koji Logos vide kao preegzistentnog, ali stvorenog arhanđela Mihaila, koji je kasnije postao Isus Hristos. Jovanovo učenje ovde predstavlja problem i za one koji nisu Jehovini svedoci, a naginju nečemu poput arijanskog gledišta o Hristu.20
Treba napomenuti da se Bart Ehrman, koji tvrdi da je Pavle Hrista smatrao preegzistentnim, ali stvorenim anđelom, slaže da Jovan nije prihvatao to gledište. Ehrman zaključuje da je Jovan smatrao da je Logos večan i da je u nekom smislu Bog.21
Da bi zaobišli jasno učenje iz Jovana 1:1–3 da je Logos nestvoren, Jehovini svedoci pokušavaju da stvaralačko delo Logosa u tom odeljku ograniče na fizički svet. Jovanove uvodne reči, „U početku“ (1:1, 2), oni razumeju kao da se odnose samo na početak fizičkog sveta, dok bi duhovni svet anđeoskih bića (uključujući i Logos) bio stvoren pre tog „početka“.22
Jedan ozbiljan problem s ovim tumačenjem jeste to što je treći stih izričito sveobuhvatan koliko je jezički uopšte moguće. Sve što je „postalo“ postalo je kroz Logos; ništa nije „postalo“ što nije postalo kroz njega.
Tačno je da Postanje 1 ne daje izričit izveštaj o stvaranju anđela ili drugih duhovnih bića koja naseljavaju duhovni, odnosno natprirodni svet. Međutim, i Jevreji i hrišćani u novozavetno doba nesumnjivo su sva takva duhovna bića uključivali u kategoriju „svega“ što je Bog stvorio (npr. Psalam 148:2–6; 2. Varuh 21:6; Jub. 2:2; 2. Enoh 29:3; Kološanima 1:16).
Greg Stafford, bivši Jehovin svedok koji brani njihovu hristologiju, pretpostavlja da su anđeli koji su klicali od radosti kada je Bog utemeljio zemlju (Jov 38:4–7) morali biti stvoreni pre „početka“ iz Postanja 1:1, i zaključuje da je i Hristos stvoren pre tog početka.23
Međutim, Jov 38:7 povlači samo to da su anđeli („sinovi Božji“) bili prisutni kada je Bog dovršio oblikovanje i utemeljenje zemlje; on ne ukazuje niti podrazumeva da su anđeli postojali pre prvobitnog stvaranja fizičkog univerzuma.
Kada uporedimo Jovan 1:3 s Kološanima 1:16, nalazimo potvrdu da „sve“ što je u Jovanovom jevanđelju stvoreno kroz Logos uključuje i sva duhovna, odnosno nebeska bića (u doslovnom prevodu):
Sve [panta] postade kroz njega [di’ autou]. (Jovan 1:3a)
Jer u njemu bi stvoreno sve [ta panta], na nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo prestoli, bilo gospodstva, bilo poglavarstva, bilo vlasti — sve [ta panta] bi stvoreno kroz njega [di’ autou] i za njega. (Kološanima 1:16)
Stafford priznaje da Kološanima 1:16 obuhvata stvaranje „nevidljivih“ bića (anđela) kroz Sina, ali zatim tvrdi da se „Pavle ovde ne poziva neposredno na ’početak’ iz Postanja 1:1“.24 Ova tvrdnja je odbranjiva samo u najužem, najsitničavijem smislu — da Pavle u Kološanima 1:16 zaista ne upotrebljava reč „početak“. To da Pavlov jezik u krajnjoj liniji potiče iz izveštaja o stvaranju u Postanju 1 sasvim je očigledno (opet u doslovnom prevodu):
U početku Bog načini nebo i zemlju [ton ouranon kai tēn gēn]. . . . I vide Bog sve [ta panta] što je načinio. (Postanje 1:1, 31 LXX)
Jer u njemu bi stvoreno sve [ta panta], na nebesima i na zemlji [en tois ouranois kai epi tēs gēs]. (Kološanima 1:16)
Imamo, dakle, čvrste razloge da Jovana 1:1–3 razumemo tako da Logos postoji večno i da je nestvoren.
20. Npr. Danny André Dixon, „An Arian View: Jesus, the Life-Given Son of God“, u Son of God: Three Views, autori Irons, Dixon i Smith, 65–83. Neobično je to što Dixon s očiglednim odobravanjem navodi zapažanje Leona Morrisa o snazi ēn nasuprot egeneto u Jovanu 1:1–3 (82, nap. 47; vidi našu nap. 15 gore), a da se pritom ne bavi onim što je Morris smatrao da ta suprotnost pokazuje.
21. Ehrman, How Jesus Became God, 274–79.
22. Za odbranu ovog stanovišta vidi Stafford, Jehovah’s Witnesses Defended, 3. izd., 370–77. Iako Stafford nije bio Jehovin svedok kada je objavio ovo treće izdanje, njegova odbrana stanovišta Watchtowera po ovom pitanju ostaje najsofisticiraniji dostupan pokušaj.
23. Stafford, Jehovah’s Witnesses Defended, 3. izd., 373; vidi takođe 189, nap. 102, 222, 302, 338, 384. Samo pet drugih starozavetnih tekstova (Postanje 1:1; 3:15; Izlazak 3:14; Psalam 82:6; Priče Solomonove 8:22) zauzima u Staffordovoj knjizi mesto istaknuto koliko i Jov 38:7.
Činjenica da Jovanov prolog odjekuje izveštajem o stvaranju iz Postanja lako se dokazuje poređenjem grčkog prevoda Postanja 1:1 s tekstom Jovanovog jevanđelja:
„U početku beše (en arche een) Reč, i Reč beše (een) kod Boga, i Reč beše Bog (kai theos een ho logos). Ona beše (een) u početku kod Boga. Sve (panta) postade (egeneto) kroz Nju, i bez Nje ništa ne postade (egeneto) što je postalo. U Njoj beše život, i život beše svetlost ljudima. I svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze… Beše istinska Svetlost koja, dolazeći na svet, prosvetljuje svakoga. On beše u svetu, i svet postade (egeneto) kroz Njega, a svet Ga ne pozna. I Reč postade (egeneto) telo, i nastani se među nama, i videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, punu milosti i istine… Boga niko nikada nije video; Jedinorodni Bog, koji je u naručju Oca, On Ga je objavio.“ Jovan 1:1-4, 9-10, 14, 18
„U početku (en arche) Bog (ho theos) načini nebo i zemlju. A zemlja beše nevidljiva i neuobličena, i tama beše nad bezdanom, i Duh Božji (pneuma theou) nošaše se nad vodom. I reče Bog: ’Neka postane svetlost.’ I postade (egeneto) svetlost. I vide Bog svetlost, da je dobra. I razdvoji Bog svetlost od tame. I nazva Bog svetlost Dan, a tamu nazva Noć. I postade (egeneto) veče, postade (egeneto) jutro, dan prvi… I vide Bog sve (ta panta) što je načinio, i gle, beše veoma dobro. I postade (egeneto) veče, i postade (egeneto) jutro, dan šesti.“ Postanje 1:1-8, 31 LXX
Sledeći tekstovi potvrđuju da Postanje 1 opisuje kako Bog dovodi celokupno stvorenje u postojanje, uključujući i sva nebeska bića:
„Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini.“ Postanje 2:1-3
Vojska nebeska obuhvata sva anđeoska stvorenja:
„Ti si sam Gospod; ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska tebi se klanja.“ Nemija 9:6
„A Miheja mu reče: Zato čuj riječ Gospodnju; vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu svojem, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s lijeve strane. I reče Gospod: Ko će prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota Galadskoga? I jedan reče ovo, a drugi ono. Tada izide jedan duh i, stavši pred Gospoda, reče: Ja ću ga prevariti. A Gospod mu reče: Kako? Odgovori: Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svijeh proroka njegovijeh. A Gospod mu reče: Prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi i učini tako. Zato sada eto: Gospod je metnuo lažljiv duh u usta svijem tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.“ 1. Carevima 22:19-23
„Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite ga na visini. Hvalite ga, svi anđeli njegovi, hvalite ga, sve vojske njegove! Hvalite ga, Sunce i Mjeseče, hvalite ga, sve zvijezde sjajne! Hvalite ga, nebesa nad nebesima i vodo nad nebesima! Neka hvale ime Gospodnje, jer on zapovijeda i stvoriše se. Postavi ih za svagda i za vavijek, dade naredbu koja neće proći. Hvalite Gospoda na zemlji, velike ribe i sve bezdane; Oganj i grad, snijeg i magla, vjetar silni, koji izvršuje riječ njegovu, Gore i svi humovi, rodna drveta i svi kedri, Zvijeri i sva stoka, bubine i ptice krilate, Carevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske, Momci i djevojke, starci i djeca, Neka hvale ime Gospodnje; jer je samo njegovo ime uzvišeno, slava njegova na zemlji i na nebu. On je uzvisio rog naroda svojega, slavu svijeh svetaca svojih, sinova Izrailjevih, naroda koji je blizu njega.“ Psalam 148:1-14
To objašnjava zašto vanbiblijski jevrejski izvori uključuju anđele u izveštaj o stvaranju iz Postanja, među ono što je Bog doveo u postojanje:
„O, čuj me, Ti koji si stvorio zemlju, koji si utvrdio svod Rečju i učvrstio visinu neba Duhom, koji si u početku sveta pozvao ono što još nije postojalo, i ono Ti se pokori. Ti koji si svojim znakom dao zapovesti vazduhu i koji si video ono što tek dolazi, kao i ono što je prošlo. Ti koji velikim mislima vladaš nad vojskama koje stoje pred Tobom i koji s negodovanjem upravljaš nebrojenim svetim bićima, koja si od početka stvorio od plamena i ognja, onima koji stoje oko Tvoga prestola. Samo Tebi ovo pripada, tako da možeš učiniti sve što hoćeš.“ 2. Varuh 21:4-7
„I anđeo prisustva govoraše Mojsiju po reči Gospodnjoj, govoreći: Zapiši potpunu istoriju stvaranja, kako je u šest dana Gospod Bog dovršio sva svoja dela i sve što je stvorio, i počinuo sedmoga dana i posvetio ga za sva vremena, i postavio ga kao znak za sva svoja dela.
„’Jer prvoga dana stvori nebesa koja su gore, i zemlju, i vode, i sve duhove koji služe pred njim – anđele prisustva, i anđele posvećenja, i anđele [duha ognja i anđele] duha vetrova, i anđele duha oblaka, i tame, i snega, i grada, i inja, i anđele glasova i groma i munje, i anđele duhova hladnoće i toplote, i zime i proleća i jeseni i leta, i svih duhova njegovih stvorenja koja su na nebesima i na zemlji, (stvori) bezdane i tamu, veče <i noć>, i svetlost, zoru i dan, koje je pripremio u znanju svoga srca.’“ Jubileji 2:1-2
|Ponedeljak je taj dan. Ognjena supstanca.|
„I za sva svoja nebesa oblikovah oblik od ognjene supstance. Moje oko pogleda na čvrstu i veoma tvrdu stenu. I iz bleska svoga oka uzeh |čudesnu| supstancu munje, i oganj
u vodi i vodu u ognju; •niti ovaj gasi onu, niti ona isušuje ovaj. Zato je munja oštrija i sjajnija od sjaja sunca, i mekša od vode, čvršća od najtvrđe stene.
„I iz stene odsekoh veliki oganj, i iz ognja stvorih redove bestelesnih vojski – bezbrojne anđele – a njihovo oružje je ognjeno i njihova odeća su goreći plamenovi. I dadoh naredbu da svaki stoji u svom redu.
|Ovde je Satanail zbačen s visine, zajedno sa svojim anđelima.|
„Ali jedan iz reda arhanđela skrenu, zajedno s odeljenjem koje beše pod njegovom vlašću. Smisli nemoguću zamisao: da postavi svoj presto više od oblaka koji su nad zemljom i da postane ravan mojoj sili.
„I zbacih ga s visine, zajedno s njegovim anđelima. I on je letao po vazduhu, neprestano iznad Bezdana.
„I tako stvorih sva nebesa. I dođe treći dan.“ 2. Enoh 29
Stoga su Bowman i Komoszewski u pravu. Jovanov prolog opisuje Isusa kao preegzistentnu Reč koja je već postojala pre stvaranja svega, čime se dokazuje da Hristos nije stvorenje koje je Otac doveo u postojanje. Naprotiv, Sin je nestvorena božanska Ličnost koja oduvek postoji zajedno s Ocem, još pre stvaranja svega.
Ako nije drugačije naznačeno, biblijski navodi preuzeti su iz prevoda Legacy Standard Bible (LSB).
DALJE ČITANJE
JOVAN 1:1
HRISTOS: NESTVORENI STVORITELJ SVEG STVORENJA