Neka Studijski Kuran progovori! 1. deo

Uvod

U ovoj seriji citiraćemo monumentalno delo (zapravo prvo te vrste na engleskom jeziku) koje je izradio tim priznatih i verodostojnih muslimanskih naučnika iz različitih akademskih oblasti. HarperOne je 2015. objavio The Study Quran: A New Translation and Commentary, prvi veliki komentar Kurana na engleskom jeziku, čiji je glavni urednik upravo poznati muslimanski filozof i sufijski učenjak Sejed Hosein Nasr.

Ono što ovaj studijski Kuran čini toliko fascinantnim jeste to što njegovi saradnici iznose otvorena priznanja u pogledu značenja i svrhe pojedinih tekstova, naročito onih koji se tiču kuranskog pogleda na druge religije poput hrišćanstva, a koja su prilično poražavajuća za muslimanske polemičare koji takve stihove nastoje da upotrebe kao potporu svojim tvrdnjama i primedbama. Dovoljno je reći da tvrdnje ovih muslimanskih naučnika u nekim napomenama zapravo pobijaju upravo one argumente kojima se obično služe mnogi muslimanski debatanti i/ili daije (npr. onaj ko poziva ljude u islam) da bi ubedili hrišćane da prihvate Muhameda kao proroka jednog istinitog Boga Avramovog.

Utoliko je ovaj studijski Kuran neophodan svakom hrišćanskom evanđelisti i/ili apologeti koji želi da deli jevanđelje sa muslimanima, budući da je reč o izvoru koji će se pokazati kao izvrsno oruđe i oružje protiv muslimanskog napada na hrišćansku veru i njenog izobličavanja. Komentar će takođe pomoći da se pobije izobličavanje i pogrešno tumačenje upravo onih kuranskih tekstova koje muslimanski apologeti često navode kako bi ubedili hrišćane i druge da njihovo sopstveno sveto pismo poriče temeljne, suštinske hrišćanske doktrine kao što je Trojstvo.

Rečeno to, spremni smo da započnemo našu seriju objavljivanjem onoga što napomene u ovom izdanju kažu o kuranskom razumevanju Trojstva i božanstva Gospoda Isusa Hrista. Sva podebljanja i/ili isticanja velikim slovima su naša.

Kuranski pogled na Trojstvo i božanstvo Hrista

Napomena uz Kuran 5:110

“… Njegovo stvaranje živih ptica od glinenih ptica, isceljivanje slepog i gubavog, i podizanje mrtvih takođe se prepričavaju u 3:49 (za slepog i gubavog, vidi 3:49c). Ove poslednje tri čudotvorne moći pripisane Isusu IZUZETNE su po tome što UKAZUJU NA MOĆI KOJE SU OBIČNO PRIDRŽANE ZA BOGA; Bog je taj koji isceljuje (26:8 [sic]); On je taj koji podiže mrtve kroz čitav Kuran; a stvaranje ptica od gline i njihovo oživljavanje udahnjivanjem u njih U POTPUNOSTI JE PARALELNO BOŽJEM STVARANJU LJUDSKOG BIĆA (15:26-29; 32:7-9; 38:71-72). Stih, međutim, više puta jasno pokazuje da se sve te moći čine po Božjem dopuštenju („Mojom dozvolom“) i da su, u krajnjem, Njegove. Isusova sposobnost isceljivanja i moć da podiže mrtve nalaze se i u kanonskim jevanđeljima, a sličan izveštaj o Isusovom stvaranju ptica od gline dat je u nekanonskom Jevanđelju detinjstva po Tomi.” (Str. 334)

Napomena uz Kuran 4:171

“U ovom stihu jedinstvenost Isusa među poslanicima potvrđuje se na više načina, uključujući njegovu titulu Ruh Allah (‘Duh Božji’). Ovde i na pojedinim mestima on se, međutim, naziva Mesijom (al-Masih), izrazom koji se u arapskom razume tako da ukazuje na to da ga je Bog očistio od greha (T). To nije nepovezano sa pojmom ‘pomazanja’, koje je korensko značenje te reči u hebrejskom.

“On je takođe označen kao Božja Reč (vidi i 3:45; 19:34), zamisao koja ima jasan odjek u jevanđeoskoj tradiciji, gde je Isus označen kao ‘Reč’ Božja (vidi Jovan 1). Hrišćanska i islamska tradicija, međutim, iz ovog naziva izvode različite teološke zaključke. U islamskom kontekstu, poistovećivanje Isusa sa Božjom Rečju ne isključuje niti zasenjuje njegovu ulogu donosioca jevanđelja, koje, poput Tore i Kurana, predstavlja Božju Reč i poruku čovečanstvu. Neki komentatori tumače Njegovu Reč ovde kao vest koju je Marija primila o njegovom čudesnom začeću u njenoj utrobi, ili kao aluziju na božansku stvaralačku zapovest Budi! kojom je Hristos oblikovan u Marijinoj utrobi (vidi 3:45, 59; R, T). Međutim, iako sva stvorena bića bivaju dovedena u postojanje kroz Božju Reč, JEDINO je Hristos izričito označen kao ‘Reč od Boga.’ Neki bi stoga mogli tvrditi da Isus, na osnovu toga što je označen kao Božja Reč, na neki način (jedinstveno) učestvuje u božanskoj stvaralačkoj zapovesti, premda to nije tradicionalno islamsko razumevanje Isusovog označavanja kao „rečju Njegovom“ (3:45).

“Čudo Isusovog rođenja od device takođe se ovde nagoveštava time što je on označen kao Božja Reč „koju je Mariji dostavio“ (alqaha ila Maryam), što bi se moglo prevesti i kao ‘bačena na Mariju.’ Uporedi 66:12, gde se kaže da je Bog udahnuo svoj Duh u Mariju. U skladu sa implicitnim prikazom u 66:12 da je Isus Božji ‘Duh’ udahnut u Mariju, u ovom stihu Isus je takođe označen kao Duh od Boga (up. 2:87, 253; 5:110, gde je Isus ojačan … Svetim Duhom). Na toj osnovi Isusu se daje počasna titula ‘Duh Božji’ (Ruh Allah) u islamskoj tradiciji. Neki komentatori, međutim, razumeju Isusov opis kao Duha od Boga metaforički i smatraju da je Duh ovde ili ukazivanje na Isusovu čistotu ili metafora za Božju milost (rahmah; R).

“Pored ponovnog potvrđivanja pune Isusove čovečnosti, ovaj stih zapoveda hrišćanima „ne govorite: „Trojica su!““. To se razume kao zapovest da se ta doktrina napusti, jer je to za njih bolje. U 5:73 hrišćani koji Boga nazivaju ‘Trojicom’ kritikovani su oštrije, ali je taj stih ugrađen u širu raspravu koja se, čini se, obraća onim hrišćanima koji su ne samo Isusa nego i njegovu majku Mariju smatrali božanskim (vidi 5:73c). I u ovom stihu i u 5:73, međutim, pravoverna doktrina o Trojstvu kao tri ‘lica’, ili ipostasi, ‘unutar’ jednog Boga NIJE IZRIČITO POMENUTA, a kritika izgleda usmerena na one koji tvrde da postoje TRI ODVOJENA ‘BOGA’, ŠTO JE ZAMISAO KOJU I SAMI HRIŠĆANI ODBACUJU.

“Al-Razi je svestan da hrišćani ne veruju u tri odvojena boga, nego u tri svojstva (sifat) u jednoj božanskoj suštini, ali tvrdi da tvrdnja da je božanska Stvarnost prebivala u ljudskom obliku Hrista opovrgava ideju da trojstveni pojam u krajnjem postavlja jednu božansku suštinu. On takođe suprotstavlja hrišćansku doktrinu o vidovima, ili ipostasima, unutar jedne božanske suštine islamskoj doktrini o Božjim imenima i svojstvima, koja se, za razliku od hrišćanskih ipostasi, ne razumeju kao vidovi Boga koji se mogu posmatrati kao mnogostruki, odvojeni entiteti (R).

“Uprkos ovim oštrim kritikama hrišćanske trojstvene doktrine, kao i implikaciji koja kroz jukstapoziciju proizlazi iz 5:72-73 da se hrišćansko verovanje u božanstvo Isusa i u Boga kao „jedan od trojice“ može razumeti kao svojevrsni širk (pripisivanje sudruga Bogu), islamsko pravo nikada nije smatralo hrišćane ‘idolopoklonicima’ (mushrikun) i prihvatalo je sopstvene tvrdnje hrišćana o monoteističkom verovanju, zadržavajući jasnu razliku koju sam Kuran pravi između idolopoklonika (mushrikun) i naroda Knjige.” (Str. 267-268)

I:

“… Neki komentatori posmatraju tvrdnju o Isusovom ‘slugovanju’ u odnosu na Boga kao odgovor na izjavu koju je iznela hrišćanska delegacija iz Nedžrana u razgovoru sa Prorokom. Delegacija je, kako se izveštava, uložila prigovor na islamsku tvrdnju da je Isus bio (puki) ‘sluga’ (ili, kako su oni to verovatno razumeli, ‘rob’) i ‘poslanik’ Božji i smatrala je to uvredom za Isusa. Ovaj stih u odgovoru tvrdi da je odbacivanje ili preziranje ‘slugovanja’ oblik oholosti prema Božanskom, koju Isus, pa čak ni anđeli, nikada ne bi pokazali (R).

“Nedžranska delegacija, verovatno pod uticajem abisinske monofizitske doktrine, mogla je smatrati da je Isusovo božanstvo potpuno preplavilo njegovu čovečnost, te bi stoga bila naročito nesklona takvom opisu Isusa. Treba, međutim, primetiti da pravoverna hrišćanska doktrina drži punu čovečnost Hrista kao teološku nužnost, čak i ako smatra da je ta čovečnost, na tajanstven način, neodvojiva od njegovog božanstva. Iako su Otac, Sin i Sveti Duh svi iste suštine i time podjednako božanski u pravovernoj hrišćanskoj doktrini, Otac je uzrok i počelo božanske prirode, koja je u Sinu i u Duhu, te stoga ima izvestan stepen prvenstva.” (Str. 267)

Odlomak iz eseja: Kuranski pogled na svetu istoriju i druge religije

“Isus se u Kuranu naziva „Božji poslanik“ i Božjom Rečju (3:45; 4:171), kome pomaže Sveti Duh (2:87, 253; 5:110). Iako se smatra Mesijom (al-Masih), ne naziva se ‘Sinom Božjim’ niti ‘Ovaploćenim Bogom.’

“Verovanje u ovaploćenje Boga u Isusu zapravo se odbacuje u dva kuranska stiha: „Nevernici su oni koji govore: „Zaista je Allah Mesija Marijin sin!““ (5:17, 72). Kuran naglašava da Isus nije bio Bog, nego sluga i poslanik Božji: „Mesija se neće ustegnuti da prizna da je Allahov sluga“ (4:172). „Mesija, Marijin sin, samo je poslanik, i pre njega su dolazili i odlazili poslanici, a njegova majka je iskreno srcem verovala; i oboje su hranu jeli.“ (5:75).

“Uprkos ovom naglasku na njegovoj ljudskoj prirodi, Isus se prepoznaje kao onaj koji zauzima uzvišen položaj u odnosu na druge proroke: „Neke od tih poslanika odlikovali smo više nego druge. Sa nekima od njih je Allah govorio, a neke je za više stepeni uzdigao. A Isusu, Marijinom sinu, smo jasne dokaze dali i svetim Duhom (anđelom Gavrilom) ga pomogli.“ (2:253). Najbolji primer Isusove osobite izuzetnosti među prorocima jeste čudo rođenja od device…

“Za proroka Muhameda se kaže da je potvrdio da su od svih ljudskih bića, SAMO Isus i devica Marija rođeni bez ljage greha: “Nema nikoga rođenog među Adamovim potomstvom, a da ga Satana ne dotakne. Dete stoga glasno plače u času svog rođenja zbog Sataninog dodira, osim Marije i njenog deteta.”30

“Ne samo da je Isusovo rođenje bilo čudo, nego i drugi odlomci svedoče o STVARALAČKOJ ŽIVOTODAVNOJ MOĆI koju je Isus posedovao, a KOJA NIJE BILA DATA NIJEDNOM DRUGOM PROROKU…

“Uprkos ovim potvrdama Isusovih od Boga datih moći, pojam Trojstva se u Kuranu kritikuje: „ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On“ (4:171). Drugi stih je oštriji, osuđujući one koji tvrde da je Bog jedan od trojice: „Nevernici su oni koji govore: „Allah je, zaista, jedan od trojice!“ A samo je jedan Bog! I ako se ne okane onoga što govore, nesnosna patnja će, zaista, da stigne svakog od njih koji ostane nevernik.“ (5:73). To, međutim, NIJE NEPOSREDNA OSUDA HRIŠĆANSKE TEOLOGIJE, jer trojstvena teologija NE ČINI BOGA JEDNIM OD TROJICE, nego govori o trojedinom Bogu, koji je istovremeno i jedan i trojstven na način koji nadilazi ljudsko razumevanje. Posmatrano u tom svetlu, 5:73 NE PROTIVREČI raznim oblicima pravovernih trojstvenih doktrina koje su preovlađivale tokom najvećeg dela hrišćanske istorije. Naprotiv, izgleda da se protivi grubim nesporazumima o njoj, koji bi nekoga naveli da poveruje da postoje tri boga umesto jednog. To da je kuranska rasprava o Trojstvu upućena nesporazumima o hrišćanskoj doktrini JASNO SE VIDI U 5:116-17…” (Str. 1777-1779)

30. Al-Buhari 60.47 (br. 3468), 65.[3].2 (br. 4590). Drugi navod ove izreke glasi: “Nijedno dete se ne rodi a da ga Satana ne ubode i ono ne počne da plače zbog Sataninog uboda, osim sina Marijinog i njegove majke” (Muslim 44.40 [br. 6282]). Treća verzija kaže: “Satana dotiče sina Adamovog na dan kada ga njegova majka rodi, osim Marije i njenog sina” (Muslim 44.40 [br. 6284]).

31. To da je jednost Boga temeljna za tradicionalno hrišćanstvo jasno je već iz početka Nikejskog simvola vere: “Verujemo u jednoga Boga, Oca, Svedržitelja, tvorca neba i zemlje.” Kao što piše crkveni otac iz trećeg veka Tertulijan: “Otac i Sin i Duh su trojica, ali ne po položaju nego po redu, ne po suštini nego po obliku, ne po moći nego po pojavnosti; oni su, međutim, jedne suštine i jednog položaja i jedne moći, jer Bog je jedan, od koga su ovi redovi i oblici i pojavnosti označeni kao Otac i Sin i Sveti Duh” (Adversus Praxean, pogl. 2; navedeno u: Luke Timothy Johnson, The Creed [Njujork: Doubleday, 2004], 121). (Str. 1778-1779)

Sažete napomene

Kuran pripisuje Hristu tri određene moći koje su obično pridržane za Boga, naime, isceljivanje, vaskrsavanje i stvaranje života. Zapravo, Hristos je jedini prorok za koga se kaže da poseduje stvaralačku životodavnu moć.

Kuran označava Isusa kao Božju Reč i Duh koji je Bog udahnuo u Mariju. Opisujući Isusa kao Reč Božju, Kuran odjekuje prolog Jovanovog jevanđelja (1:1-18) i time daje potporu onima koji bi tvrdili da to ukazuje na to da Hristos jedinstveno učestvuje u Božjoj stvaralačkoj zapovesti.

Islamska tradicija svedoči da su samo Isus i njegova blagoslovena majka rođeni bez ljage greha.

Kuran nigde ne osuđuje (barem ne izričito) pravovernu doktrinu o Trojstvu, nego izgleda da kudi neka jeretička pogrešna shvatanja vere, poput pogrešne predstave da postoje tri boga koje čine Alah, Marija i Isus, njihov potomak. Više ćemo reći o kuranskoj osudi onih koji kažu da je Alah Mesija u sledećem delu naše rasprave.

Ovi komentari nekih od najkvalifikovanijih islamskih naučnika i filozofa potvrđuju ono što sve vreme govorimo, naime, da Kuran nigde ne definiše niti osuđuje istorijsko pravoverno razumevanje Trojstva niti božanstvo Gospoda Isusa Hrista. Stoga je krajnje vreme da muslimanski polemičari poput Šabira Alija pažljivo obrate pažnju na ono što ovi učeni ljudi islama govore i prestanu da zloupotrebljavaju muslimansko sveto pismo kako bi navodili ljude da misle da se ono bavi temama kojih se zapravo uopšte i ne dotiče.

Rečeno to, vreme je da pređemo na sledeći deo naše rasprave.