Ispitivanje daljih nedoslednosti Abdullaha Kundea, 3b deo

Analiza Božjeg savršenstva
u svetlu islamskog učenja o posredovanju i zagovaranju

Nastavljajući naš odgovor, sada započinjemo ispitivanje onoga što islamski izvori uče o pitanju posredovanja i zagovaranja.

**
Islamski izvori koji govore protiv potrebe za posredovanjem/zagovaranjem**

Letimično čitanje islamskih podataka naizgled potvrđuje Kundeovu tvrdnju da posredovanje i/ili zagovaranje ograničava Alaha, budući da podrazumeva da postoji nesavršenost u Alahovom znanju, kao što na to ukazuje sledeći stih:

„Oni, pored Allaha, obožavaju ono što ne može niti da im naudi niti da im kakvu korist donese, i govore: „Ovi se za nas zauzimaju kod Allaha.“ Reci: „Zar da Allaha obaveštavate da na nebesima i na Zemlji postoji nešto što On ne zna da postoji?!“ Uzvišen je On i vrlo visoko u odnosu na one koje Mu pridružuju.“

Muslimansko pismo ovde pretpostavlja da bi zagovornik ili posrednik bio potreban samo ako bi Alah bio neupućen u određene pojedinosti i ako ne bi imao potpuno znanje o situaciji. Stoga, budući da je Alahovo znanje savršeno, njemu nije potreban posrednik koji bi pred njega istupio u ime njegovih slugu.

Kao što je pokojni muslimanski učenjak Muhamed Asad primetio o ovom tekstu:

27 Tako se vera u delotvornost bilo čijeg bezuslovnog zagovaranja kod Boga, ili posredovanja između čoveka i Njega, ovde izjednačava sa poricanjem Božje sveznajućnosti, koja a priori uzima u obzir sve okolnosti grešnika i njegovog grešenja. (Što se tiče Božjeg simboličnog davanja dozvole svojim prorocima da „zagovaraju“ za svoje sledbenike na Sudnjem danu, vidi belešku 7 gore.) (Message of the Qur’an; podebljanje i podvlačenje naše)

To znači da autor(i) Kurana primenjuje/primenjuju sledeće rezonovanje:

Zagovornik ili posrednik je nepotreban u svetlu toga što Alah zna sve, budući da zagovaranje i posredovanje pretpostavljaju neznanje.

S obzirom na to da Alah zna najbolje i zna sve, šta bi mu bilo koji zagovornik ili posrednik uopšte mogao reći, a da to već ne zna?

Drugim rečima, ne postoji ništa čega Alah nije svestan, a što bi zahtevalo zagovornika ili posrednika da ga obavesti o situaciji, i time mu omogući da pravedno sudi.

Ovo se izričito slaže sa Kundeom, budući da su pisac(i) i/ili priređivač(i) Kurana shvatali posredovanje/zagovaranje kao nešto što podrazumeva da su ti zagovornici/posrednici u nekom smislu bili/jesu bolje obavešteni i da poseduju/su posedovali više znanja u određenim pogledima nego samo islamsko božanstvo. A budući da ne postoji niko bolje obavešten od Alaha, jer ne postoji niko ko zna sve ono što on zna, otuda je nemoguće da bilo ko pred njim zagovara.

Evo jedne konkretne kuranske pripovesti koja jasno iznosi upravo ovu poentu:

„I Noji bi objavljeno: „Niko više od tvog naroda neće verovati osim onih koji su do sad verovali; zato ne tuguj zbog onoga što oni čine, i pravi lađu pred Našim očima i pažnjom, i po Našem uputstvu, i ne obraćaj Mi se moleći se za one koji su bili nepravedni - oni će sigurno da budu potopljeni!“ I on je gradio lađu. I kad god bi pored njega prolazili poglavari iz njegovog naroda, ismejavali bi mu se. „Ako se vi nama ismejavate“, govorio je on, „ismejavaćemo se i mi vama, kao što se i vi nama ismejavate, i saznaćete, zaista, kome će da dođe kazna koja će da ga ponizi i koga će da snađe večna patnja." I kad je stigla Naša odredba i kad je pokuljala voda sa površine zemlje, rekli smo: „Ukrcaj u lađu od svake životinjske vrste po jedan par, i svoju porodicu - osim onih kojima je propisano da budu potopljeni - i ukrcaj vernike“, a malo je bilo onih koji su sa njim verovali. I on reče: „Ukrcajte se u nju, u ime Allaha, neka plovi i neka pristane! Moj Gospodar uistinu je Oprostilac greha, Milostivi.“ I lađa ih je ponela na valovima velikim kao brda; i Noje dozva svoga sina koji je bio izdvojen: „O sinko moj, ukrcaj se sa nama, ne budi sa nevernicima!“ A on reče: „Skloniću se na neko brdo koje će da me zaštiti od vode.“ „Od Allahove kazne danas nema spasa, osim onome kome se On smilovao!“ Reče Noje, i val ih razdvoji, i sin bi potopljen. I bi rečeno: „O Zemljo, upij svoju vodu, a ti, o nebo, prestani!“ I voda se povuče i ispuni se odredba, a lađa pristade na planini El-Džudijj, i bi rečeno: „Daleko neka je nepravedni narod!“ A Noje se pre toga obrati svome Gospodaru i reče: „Moj Gospodaru, moj sin je, uistinu, iz moje porodice, a obećanje Tvoje je, zaista, istinito i Ti si Sudija najpravedniji!“ „O Noje“, reče Allah: „on nije od onih iz tvoje porodice koje sam obećao da spasim; on je, zaista, radio ono što ne valja, zato Me ne moli za ono što ne znaš! Savetujem te da ne budeš među neznalicama.“ „Moj Gospodaru“, reče, „Utočište kod Tebe tražim da Te više nikada ne zamolim za ono što ne znam! Ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se, sigurno ću da budem među gubitnicima.““

Alah je Noju u suštini govorio da nema šta da zagovara za svog sina, budući da nije znao ono što je Alah znao o njemu.

Ovo u osnovi razotkriva ludost zagovaranja i posredovanja iz kuranske perspektive.

Ovo, možda, objašnjava zašto postoji toliko stihova koji poriču dopuštenost i mogućnost zagovaranja:

„O sinovi Izrailjevi! Setite se blagodati Mojih koje sam vam podario i to što sam vas nad drugim narodima bio odlikovao. I bojte se Sudnjeg Dana kada niko ni za koga ništa neće moći da učini, i kada ničije posredovanje neće da se prihvati, i kada ni od koga otkup neće da se primi i kada niko nikome u pomoć neće da pritekne.“

„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam darovao, i kada sam vas nad ostalim narodima odlikovao. I bojte se Dana kada niko ni za koga ništa neće moći učiniti, kada se ni od koga otkup neće primati, kada se ničiji zagovor neće koristiti, i kada nikome niko neće u pomoć priteći.“

„O vi koji verujete, udeljujte od onoga čime vas Mi opskrbljujemo, pre nego što dođe Dan kada neće da bude ni otkupa, ni prijateljstva, ni posredništva! A nevernici su pravi nepravednici!“

Ovo takođe može objasniti zašto Kuran govori vernicima da traže od Alaha neposredno:

„A kada te sluge Moje za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato, neka se i oni Meni odazovu i neka veruju u Mene, kako bi ispravnim putem krenuli.“

Otuda argument koji iznose i Kunde i Kuran 10:18 podrazumeva da bi, ako postoje konkretna islamska mesta koja potvrđuju da Alah zaista dopušta svojim slugama da posreduju za druge, to konačno dokazalo da je islamsko božanstvo nesavršeno i neupućeno.

**
Islamski izvori koji potvrđuju posredovanje**

Ovde leži problem za Kundea, budući da islamski izvori potvrđuju da Alah prihvata zagovaranje i posredovanje svojih stvorenja! Obratite pažnju na to šta tvrde sledeći odlomci:

„Tog dana nikom neće da bude od koristi zauzimanje osim onome kome Svemilosni dopusti da se za nekog zauzme.“

„Kod Njega će moći da se zauzima samo onaj kome On dopusti. I kad iz njihovih srca nestane straha, oni će da upitaju: „Šta je to rekao vaš Gospodar?“ „Istinu!“ Odgovoriće, On je Uzvišeni i Veliki.“

U sledećim stihovima Kuran govori o onima koji traže sredstvo pristupa Alahu, pa čak i podstiče vernike da čine isto:

„Oni kojima se oni mole i sami traže način kako će što više svome Gospodaru da se približe, i nadaju se Njegovoj milosti i plaše se Njegove kazne. A kazne Gospodara tvog svako treba da se čuva.“

„O vi koji verujete, Allaha se bojte i tražite ono što će da vas približi Njemu, i na Njegovom putu se borite da biste uspeli.“

Vasila, ili vesila, označava bliskost ili traženje sredstva da se čovek približi Alahu. Dakle, ovi odlomci zapravo podstiču muslimane da pronađu način da pristupe svom bogu! Kao što ćemo videti nešto kasnije, jedan od načina na koje su muslimani bili podsticani da to čine jeste da mole ili se mole Muhamedu da posreduje u njihovo ime.

Islamsko pismo čak govori o pojedincima koji se mole Alahu da oprosti grehe vernicima. Na primer, rečeno nam je da postoje anđeli koji zagovaraju pred prestolom:

„Anđeli koji nose Presto i oni koji su oko njega, slave i hvale svoga Gospodara i veruju u Njega, i mole se da budu oprošteni gresi vernicima: „Gospodaru naš, Ti sve obuhvataš milošću i znanjem; zato oprosti onima koji se pokaju i koji slede Tvoj put i sačuvaj ih patnje u Vatri! Gospodaru naš, uvedi ih u vrtove Edena koje si im obećao, i one koji su bili dobri od njihovih predaka, i njihovih žena, i njihovog potomstva. Ti si, uistinu, Silni i Mudri. I poštedi ih kazne zbog zlih dela, jer, koga Ti toga dana poštediš kazne zbog zlih dela - Ti si mu se smilovao, a to će, zaista, da bude veliki uspeh!““

Takođe nam je rečeno da je i samom Muhamedu bilo zapoveđeno da se moli za oproštenje svojih drugova:

„Sa Allahovom milošću ti si blag prema njima; a da si grub i tvrdog srca, sigurno bi se razbežali na sve strane od tebe. Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno, i dogovaraj se sa njima. A kada se odlučiš, osloni se na Allaha; Allah, zaista voli one koji se oslanjaju na Njega.“

„Znaj da nema boga osim Allaha! Traži oprost za svoje grehe i za vernike i vernice! Allah zna kuda se krećete i gde boravite.“

Muslimansko pismo ide korak dalje tvrdeći da je Muhamedovo prisustvo među njegovim narodom bilo sredstvo sigurnosti za nevernike:

„A kad su oni rekli: „Allahu, ako je ovo zbilja Tvoja istina, Ti pusti na nas kamenje sa neba kao kišu ili nam pošalji bolnu patnju!“ Allah ih i nije kaznio dok si ti bio među njima; i Allah neće da ih kazni sve dok oni mole za oprost.“

Ako to nije dovoljno da se ustanovi posredovanje, hadisi otvoreno priznaju da će Muhamedu biti dato pravo vasile ili posredovanja:

'Abdulah b. Amr b. al-As prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Kada čujete muezina, ponavljajte ono što on govori, zatim prizovite blagoslov na mene, jer će svako ko prizove blagoslov na mene primiti deset blagoslova od Alaha; zatim molite Alaha za al-Vasilu za mene, a to je stepen u Raju koji priliči samo jednom od Alahovih slugu, i nadam se da ću ja biti taj. Ako iko zamoli da meni bude data Vasila, biće mu osigurano moje zagovaranje. (Sahih Muslim, Knjiga 004, Broj 0747; *)

I:

Preneo Džabir bin 'Abdulah:

Alahov Poslanik je rekao: „Ko god nakon slušanja Ezana kaže: ‚Allahumma Rabba hazihi-d-da’vetit-tammeti ves-salatil kaimeti, ati Muhammeden AL-VASILETE vel-fadilete, veb’ashu makamen mahmuden-illezi ve’adtehu (O Alahu! Gospodaru ovog savršenog poziva (u kome se Tebi ne pripisuju sudruzi) i redovne molitve koja će biti uspostavljena! Blagonaklono podari Muhamedu pravo ZAGOVARANJA i prvenstvo i pošalji ga (na Sudnjem danu) na najbolje i najviše mesto u Raju koje si mu obećao)‘, tada će mu zagovaranje s moje strane biti dopušteno na Dan vaskrsenja“). (Sahih al-Buhari, Tom 1, Knjiga 11, Broj 588; *)

Upravo zato nalazimo predanja koja kažu da će Muhamed biti prva osoba čije će zagovaranje Alah prihvatiti na Sudnjem danu:

Ebu Hurejre prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Ja ću biti prvak među Adamovim potomcima na Dan vaskrsenja i biću prvi zagovornik i prvi čije će zagovaranje biti prihvaćeno (od Alaha). (Sahih Muslim, Knjiga 030, Broj 5655; *)

I:

Preneo 'Abdulah bin 'Umer:

Prorok je rekao: „Čovek neprestano traži od drugih nešto, sve dok ne dođe na Dan vaskrsenja bez ijednog komada mesa na svom licu.“ Prorok je dodao: „Na Dan vaskrsenja Sunce će se približiti (ljudima) do te mere da će znoj dosezati do sredine ušiju, pa kada svi ljudi budu u tom stanju, oni će zatražiti pomoć od Adama, a zatim od Mojsija, a zatim od Muhameda.“ Podprenosilac je dodao: „Muhamed će zagovarati kod Alaha da presudi među ljudima. On će nastaviti dalje sve dok ne uhvati alku vrata (Raja), a onda će ga Alah uzvisiti do Makam Mahmuda (povlastice zagovaranja itd.). I svi ljudi okupljeni tamo uputiće svoje hvale Alahu. (Sahih al-Buhari, Tom 2, Knjiga 24, Broj 553; *)

Zapravo, neće samo Muhamed posredovati ili zagovarati za druge, već će to činiti i proroci, anđeli, vernici, pa i sam Alah!

„… ‚Zaista! Alah ne čini nepravdu ni koliko je težina atoma (ili najmanjeg mrava), ali ako ima ikakvog dobra (učinjenog), On ga udvostručuje.‘ (4.40) Prorok je dodao: ‚Zatim će zagovarati proroci i anđeli i vernici, a (na kraju svih) Svemogući (Alah) će reći: „Sada ostaje Moje zagovaranje.“ On će zatim uzeti pregršt Vatre iz koje će izvaditi neke ljude čija su tela izgorela, i oni će biti bačeni u reku na ulazu u Raj, koja se zove voda života…‘“ (Sahih al-Buhari, Tom 9, Knjiga 93, Broj 532s; *)

Ovo je tek početak Kundeovih problema, budući da ova priča ima još mnogo toga. Međutim, to ćemo morati da nastavimo u sledećem delu našeg odgovora.