Ispitivanje daljih nedoslednosti Abdulaha Kundea, 3d deo

Analiza Božije savršenosti
u svetlu islamskog učenja o posredovanju i zagovoru

Sada dolazimo do završnog dela našeg pobijanja.

Šesti primer

Sledeći događaj se takođe odigrao za Muhamedovog života:

3578. Usman bin Hunejf je preneo da je jedan slep čovek došao Poslaniku i rekao mu: “Zamoli Alaha da me isceli.” On reče: “Ako želiš, molitću se za tebe, a ako želiš, možeš biti strpljiv, jer je to bolje za tebe.” Ovaj reče: “Onda ga zamoli.” On reče: “I tako mu je naredio da obavi vudu i da svoj vudu upotpuni, te da uputi ovu dovu: ‘O Alahu, molim Te i okrećem se ka Tebi posredstvom Tvoga Poslanika Muhameda, Poslanika milosti. Zaista, okrenuo sam se svome Gospodaru, POSREDSTVOM TEBE, u vezi sa ovom mojom potrebom, da bi ona bila ispunjena. O Alahu, prihvati NJEGOV ZAGOVOR za mene (Allahumma Inni As’aluka WA MUHAMMADIN Nabi-Ir-Rahmati Tawajjahtu Bika Ila Rabbi Fi Hajati Hadhihi Lituqda Li, Allahumma Fashaffi‘hu Fiya).’” (SAHIH)

[Rekao je]: Ovaj hadis je hasan SAHIH garib, ne poznajemo ga ni po jednom drugom putu prenošenja osim po ovom, kao predanje Ebu Džafera, a on nije el-Hatmi, [a Usman bin Hunejf je brat Sehla bin Hunejfa] (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi: Compiled by Imam Hafiz Abu ‘Eisa Mohammad Ibn ‘Eisa At-Tirmidhi, preveo Abu Khaliyl (SAD), hadise priredio i referencirao Hafiz Tahir Zubair ‘Ali Za’i [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 6, od hadisa br. 3291 do 3956, Razna predanja u poglavljima o dovama, poglavlje 118, str. 283; isticanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

Evo jedne drugačije verzije:

1385. Preneseno je od Usmana bin Hunejfa da je jedan slep čovek došao Poslaniku i rekao mu: “Moli Alaha da me isceli.” On reče: “Ako želiš da svoju nagradu sačuvaš za Onaj svet, to je bolje, a ako želiš, molitću se za tebe.” Ovaj reče: “Moli se.” On reče: “I tako mu je rekao da uzme abdest i da ga dobro obavi, da klanja dva rekata i da izgovori ovu dovu: “Allahumma inni as’aluka wa atawajjahu ilaika BI-MUHAMMADIN NABIYYIR-RAHMA. YA MUHAMMADU inni qad tawajjahtu bika ila rabbi fi hajati hadhihi Lituqda. Allahumma fashaffi‘hu fiya (O Alahu, molim Te i okrećem svoje lice ka Tebi POSREDSTVOM ZAGOVORA MUHAMEDA, POSLANIKA MILOSTI. O MUHAMEDE, okrenuo sam se svome Gospodaru POSREDSTVOM TVOGA ZAGOVORA u vezi sa ovom mojom potrebom, da bi ona bila ispunjena. O Alahu, prihvati NJEGOV ZAGOVOR za mene)”. (SAHIH) (English Translation of Sunan Ibn Majah: Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, hadise priredio i referencirao Hafiz Abu Tahir Zubair 'Ali Za'i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 2, od hadisa br. 803 do 1782, 5. Poglavlja o obavljanju molitve i sunnetu u vezi sa njom, poglavlje 189. Šta je preneseno o molitvi u času potrebe, str. 329-330; isticanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

Tahir-ul-Kadri navodi niz muslimanskih tradicionalista koji su prihvatili i preneli ovaj hadis:

Hakim u al-Mustadraku (1:313, 519, 526-7), koji ga je takođe proglasio sahihom (pouzdanim).

Nesai, ‘Amal-ul-yawm wal-laylah (str. 417-18, 658-660).

Buhari, at-Tarikh-ul-kabir (6:209-10).

Ahmed bin Hanbel, Musned (4:138).

Bejheki, Dala’il-un-nubuwwah (6:166-67).

Ibn-us-Sunni, ‘Amal-ul-yawm wal-laylah (str. 202, #622).

Munziri, at-Targhib wat-tarhib (1:473-4).

Subki, Shifa’-us-siqam fi ziyarat khayr-il-anam (str. 123-25).

Ibn Kesir, al-Bidayah wan-nihayah (4:558-59).

Sujuti, al-Khasa’is-ul-kubra (2:201).

Kastalani, al-Mawahib-ul-laduniyyah (4:594).

Ez-Zurkani, Komentar (12:221-2).

Ibn Huzejma, as-Sahih (2:225-6, #1219).

En-Nevevi, al-Adhkar (str. 83).

Ibn-ul-Esir, Asad-ul-ghabah (3:571).

Munziri, at-Targhib wat-tarhib (1:473-4).

Jusuf Mizi, Tuhfat-ul-ashraf bi-ma‘rifat-il-atraf (7:236, #9760).

Es-Sujuti, Khasa’is-ul-kubra (2:201).

El-Kastalani, al-Mawahib-ul-laduniyyah (4:594).

Ibn Hadžer Hejsemi, al-Jawhar-ul-munazzam (str. 61).

Ševkani u Tuhfat-udh-dhakirin (str. 194-5).

Drugi muslimanski autoritet po imenu Mahmud Sa‘id Mamduh dao je sledeći komentar u svojoj knjizi Raf‘-ul-Minarah, str. 123:

“Svi ovi lanci prenošenja su pouzdani i to su potvrdili ljudi koji su predanja naučili napamet. Među njima se nalaze i imam Tirmizi, Taberani, Ibn Huzejma, Hakim i Zehebi.” (Tahir-ul-Kadri, Islamic Concept of Intermediation, Poglavlje 5, Odeljak dva)

Ono što ovu molitvu čini naročito zanimljivom jeste to što je Usman bin Hunejf preporučio istu ovu dovu jednom čoveku za vreme kalifata Usmana bin Afana, mnogo nakon Muhamedove smrti!

Prema Taberaniju, jedan čovek je više puta odlazio kod Usmana ibn Afana povodom nečega što mu je bilo potrebno, ali Usman na njega nije obraćao pažnju. Taj čovek se požalio Usmanu bin Hunejfu. Ibn Hunejf mu je naložio da učini sledeće:

Uzmi zemljani sud i uzmi abdest, zatim idi u džamiju i klanjaj dva rekata pa reci:

O Alahu, molim Te i predajem Ti se posredstvom našeg Poslanika Muhameda, milostivog Poslanika. O Muhamede! Predajem se svome Gospodaru posredstvom tebe, da bi On ispunio moju potrebu.

A onda spomeni svoju potrebu. Čovek je otišao i učinio kako mu je bilo rečeno. Kasnije, kada je stigao na vrata Usmana bin Afana, vratar ga je uhvatio za ruku i odveo ga Usmanu bin Afanu, koji ga je posadio pored sebe na prostirku i upitao ga: kakva je tvoja potreba? On je spomenuo svoju potrebu, a kalif ju je ispunio i rekao mu: zašto svoju potrebu nisi spomenuo do sada? Zatim mu je rekao i ovo: dođi mi kad god imaš problem.

Taberani ovo prenosi u al-Mu‘jam-ul-kabiru (9:31#8311) i al-Mu‘jam-us-sagiru (1:183-4). Prema Tahir-ul-Kadriju, bilo je i drugih učenjaka i tradicionalista koji su preneli ovaj hadis, kao što su el-Bejheki, Dala’il-un-nubuwwah (6:167-8); Munziri, at-Targhib wat-tarhib (1:474-6); Subki, Shifa’-us-siqam fi ziyarat khayr-il-anam (str. 125); Hejsemi, Majma‘-uz-zawa’id (2:279); i Sujuti u al-Khasa’is-ul-kubra (2:201-2). Munziri ga je ocenio kao sahih (pouzdan). (Isto, Odeljak tri)

Dakle, muslimani se nisu samo molili Muhamedu na isti način na koji su se molili svome bogu, već su i nastavili praksu neposrednog prizivanja svoga „poslanika“ dugo nakon njegove smrti!

**
Sedmi primer**

Prema Ibn Kesiru, tokom bitke kod Jemame, koja se odigrala posle Muhamedove smrti za vreme kalifata Ebu Bekra, Halid bin Velid je dozivao Muhameda tražeći pomoć!

“‘Ja sam sin Velīda. Ja sam sin Amira i Zejda.’ A zatim je podigao bojni poklič koji je bio uobičajen među muslimanima, a to je bilo ja Muhammedah (o Muhamede).” (Ibn Kesir, al-Bidayah wan-nihayah, 5:30)

Ovi primeri pokazuju kako su Muhamedovi drugovi vapili k njemu u molitvi, tražeći njegovo posredovanje i pomoć.

**
Kundeova dilema**

Izvori koje smo upravo razmotrili pružaju dokaz da Muhamed ne samo da je učio da su posredovanje i zagovor prihvatljivi Alahu, nego je i učio svoje sledbenike da svoje molbe upućuju neposredno njemu i preko njega!

Muhamedovi sledbenici su se molili Alahu u Muhamedovo ime, tražeći od svoga boga da im na osnovu Muhamedovog posredovanja ispuni želje. Štaviše, ljudi se nisu molili Alahu u ime svoga proroka samo za njegovog života, već su to činili i mnogo pre njegovog rođenja, pa čak i posle njegove smrti!

Muslimani su svoju dovu, odnosno prizivanje, upućivali i lično svome „proroku“, dozivajući njegovo ime i obraćajući mu se neposredno u svojim molitvama! A činili su to po neposrednoj naredbi samog Muhameda!

Muslimani su čak odlazili i na Muhamedov grob da mu se ondje mole, što je izričito kršenje Svetog pisma, koje osuđuje kontaktiranje sa mrtvima:

„Kad uđeš u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti gadna djela onijeh naroda. Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvijem Gospoda Boga svojega. Jer ti narodi koje ćeš naslijediti, slušaju gatare i vračare, a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.“ Ponovljeni zakoni 18:9-14

„I ako vam reku: Pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: Ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili će pitati mrtve umjesto živijeh? Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ Isaija 8:19-20

Uostalom, prizivanje Muhameda, odnosno upućivanje dove njemu, izričito krši njegovo sopstveno učenje da su prizivanja sama suština obožavanja i da se stoga mogu upućivati jedino Alahu!

296. Vrednost dove

712. Ebu Hurejra je preneo da je Poslanik rekao: “Ništa nije draže Alahu od dove.”

713. Ebu Hurejra je preneo da je Poslanik rekao: “Najplemenitiji čin obožavanja jeste dova.”

714. En-Numan ibn Bešir je preneo da je Poslanik rekao: “Dova je obožavanje.” Zatim je proučio: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati!“ (Al-Adab al-Mufrad al-Bukhari, prevela Aisha Bewley, XXX. Dova; *)

I:

3828. Preneseno je od Numana bin Bešira da je Alahov Poslanik rekao: “Zaista, dova jeste obožavanje.” Zatim je proučio: „Vaš Gospodar kaže: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati!“[1] (Sahih) (English Translation of Sunan Ibn Majah - Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, From Hadith No. 3657 to 4341, hadise priredio i referencirao Hafiz Abu Tahir Zubair 'Ali Za'i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), završna redakcija Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, 34. Poglavlje o dovi, poglavlje 1. Vrednost dove, str. 95)

[1] Gafir 40:60. (Isto.)

Ovo Kundea dovodi u nezgodan položaj iz sledećih razloga. Prvo, ako Kuran 10:18 tvrdi da zagovor (kao i posredovanje) podrazumeva nesavršenost u Alahovom znanju, kako onda Kuran i pojedina islamska predanja mogu tvrditi da Alah odobrava zagovor ili posredovanje? Zar to ne dokazuje da takozvani pouzdani hadisi impliciraju da Alah nema savršeno znanje i da on zapravo ne poznaje izvesne neophodne podatke?

Drugo, ako zagovor i posredovanje ne ukazuju na to da Alah ima ikakvih nedostataka, koja je onda uopšte bila svrha Kurana 10:18? Zašto su Muhamed ili autor(i) Kurana govorili nevernicima da je njihova vera u zagovornike u suštini napad na Alahovu savršenost, koji podriva njegovu sveznajuću prirodu? Da li su Muhamed i/ili autor(i) bili pogrešno obavešteni, ili su se služili lažima i obmanom kako bi odvratili nevernike od molitve drugima mimo Alaha i njihovog prizivanja? Da li je to bilo tek zastrašivanje i pritisak, pokušaj da se nevernici uplaše, iako je Muhamed znao da zagovor ne poriče Alahovu sveznajuću prirodu?

Treće, budući da je Muhamed, prema Kuranu, pogrešivo i grešno stvorenje:

Reci (o Muhamede): „Reci: „Ja ne mogu da pribavim ni samom sebi neku korist, ni da otklonim od sebe kakvu štetu; biva onako kako hoće Allah. A kada bih znao ono što je nedokučivo čulima, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene; ja samo donosim opomene i radosne vesti ljudima koji veruju.““ S. 7:188 Hilali-Khan

Reci (o Muhamede): „Ja (Muhammed) sam čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog - jedan Bog. Pa ko se nada susretu sa svojim Gospodarom, neka radi dobra dela i neka pored svog Gospodara nikoga ne obožava!“ S. 18:110 Hilali-Khan

„Pa ti budi strpljiv - Allahovo obećanje je istina - i moli da ti budu oprošteni gresi, i svoga Gospodara slavi i hvali uveče i ujutru!“ S. 40:55 Pickthall

Reci (njima, o Muhamede): „Ja sam samo čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog samo jedan Bog, zato ustrajno verujte u Njega, i oprost od Njega tražite. A teško neznanobošcima,“ S. 41:6 Pickthall

Reci (o Muhamede): „Reci: „Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.““ S. 46:9 Hilali-Khan – uporedi Kuran 4:106-107; 9:43; 17:93; 47:19; 48:1-2; 72:20-22; 80:1-10; 110:3

To znači da je islam, a ne hrišćanstvo, ono što ograničava Boga. Umesto da Stvoritelj pristupa nama kako bi nas približio sebi, islam postavlja konačno, slabo i nesavršeno stvorenje kao pravog spasitelja islama, čiji je zagovor presudan za spasenje muslimana.

Na kraju, šta će Kunde učiniti sa svim ovim grubim protivrečnostima u Kuranu i hadisima? Kako će uskladiti te sukobljene izjave iz svojih dragocenih verskih tekstova, odlomke koji se ne mogu harmonizovati? Uostalom, ako je Kuran 10:18 u pravu da zagovor podriva Alahovo znanje, onda svi oni navodi koji potvrđuju dopuštenost toga da pojedinci traže posredovanje kod Alaha preko zagovornika kakav je Muhamed predstavljaju napad na navodnu savršenost Kundeovog božanstva. Kundeovim sopstvenim rečima, ti „autentični“ tekstovi nameću ograničenje Alahu, budući da nepobitno dokazuju da je Kundeov bog neznalica.

Prema tome, Kundeova tvrdnja protiv hrišćanstva stavila ga je u dilemu iz koje ne može da se izvuče — pod uslovom, naravno, da ostane dosledan i pošten. Uostalom, ako odluči da prihvati činjenicu da Alah dopušta zagovor i posredovanje konačnih bića, onda mora prihvatiti i to da je, po njegovoj sopstvenoj logici i rasuđivanju Kurana 10:18, Alah nesavršeno, ograničeno i neznajuće biće. Mora takođe priznati da su njegove kritike hrišćanskog shvatanja ovaploćenja i posredovanja bile nedosledne i loše promišljene, ako ne i obmanjujuće i nepoštene.

Međutim, ako Kunde odbije da uopšte prihvati pojam posredovanja, onda mora odbaciti i sve one kuranske stihove i takozvana autentična predanja koja uče da Alah odobrava zagovor i posredovanje nesavršenih stvorenja kakvo je Muhamed, pa čak i postupa po njima.

Ostavljamo Kundeu da odluči kojim će putem poći.

**
Srodni članci i knjige**

The Islamic Concept of Intermediation
The Doctrine of Tawassul In the Light of the Quran
Oboženje Muhameda
Muslimanski Hristos ponovo nadmašuje proroka islama! 1. deo, 2. deo
Obožavanje Muhameda: odgovor na izazove jednog muslimanskog davagandiste