Na slavu Boga Sina, deo 2

Pobijanje jedne uobičajene arijanske smicalice

Nastavljam svoje pobijanje Grega Staforda i njegovih arijanskih jeretičkih istomišljenika: Na slavu Boga Sina, deo 1.

Kao što sam ranije napomenuo, proslavljanje Oca i Sina je uzajamno, u tom smislu što nije samo Sin taj koji proslavlja Boga. Naprotiv, i sam Otac je posvećen tome da na isti način proslavlja Sina:

„Ali ja ne tražim slavu za sebe. Neko drugi želi da me proslavi, a on i sudi.“… „Ako ja slavim samog sebe, moja slava ne vredi ništa. Mene proslavlja moj Otac, za koga vi kažete da je vaš Bog.“ Jovan 8:50, 54

„Sada je vreme da se proslavi Sin čovečji i Bog će se proslaviti preko njega. Sam Bog će proslaviti Sina čovečjeg, odmah će ga proslaviti.“ Jovan 13:31-32

„Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev, Bog naših predaka, proslavio je svog Slugu, Isusa, kog ste vi predali da bude ubijen. Odrekli ste ga se pred Pilatom, iako je on bio odlučio da ga pusti.“ Dela apostolska 3:13

I Duh učestvuje u proslavljanju Sina:

„Još imam mnogo toga da vam kažem, ali sada to ne biste mogli da nosite. Kad dođe on, duh istine, on će vas voditi, pomažući vam da u potpunosti razumete istinu, jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što čuje i objaviće vam ono što dolazi. On će me proslaviti, jer će vam objaviti ono što bude čuo od mene. Sve što Otac ima moje je. Zato sam rekao da će vam duh objaviti ono što bude čuo od mene.“ Jovan 16:12-15

Zapravo, Otac nije samo posvećen tome da poštuje i proslavlja svoga voljenog Sina,

„Jer nismo vam objavili snagu i prisutnost našeg Gospoda Isusa Hrista povodeći se za podmuklo izmišljenim pričama, nego kao očevici njegove veličanstvenosti. Jer on je od Boga, Oca, primio čast i slavu, kad su od izvora veličanstvene slave do njega došle ove reči: „Ovo je moj voljeni Sin, koji je po mojoj volji.“ Mi smo čuli te reči koje su došle s neba dok smo bili s njim na svetoj gori.“ 2. Petrova 1:16-18

On takođe zahteva da svako stvorenje poštuje Sina na potpuno isti način na koji poštuje Boga:

„Naime, Otac ne sudi nikome, nego je sav sud poverio Sinu, da bi svi poštovali Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca, koji ga je poslao.“ Jovan 5:22-23

Ovo objašnjava zašto je Jovan imao viđenje u kojem je video kako Sin prima potpuno isto obožavanje koje i sam Bog prima od celokupnog stvorenja:

„Kad je Jagnje uzelo svitak, četiri bića i 24 starešine poklonili su mu se licem do zemlje. Svaki starešina je imao harfu, a imali su i zlatne posude pune kâda. (Kâd predstavlja molitve svetih.) I oni su pevali novu pesmu: „Dostojan si da uzmeš svitak i otvoriš njegove pečate, jer si bio zaklan i svojom krvlju si kupio Bogu ljude iz svih plemena, jezika, narodnosti i naroda, i učinio si da budu kraljevi i sveštenici našem Bogu, i oni će vladati kao kraljevi nad zemljom.“ I video sam mnogo anđela koji su bili oko prestola, živih bića i starešina i čuo sam njihov glas. Bilo ih je na mirijade mirijada i na hiljade hiljada. Govorili su snažnim glasom: „Jagnje koje je bilo zaklano dostojno je da primi moć, bogatstvo, mudrost, snagu, čast, slavu i blagoslov.“ I čuo sam kako sva stvorenja na nebu, na zemlji, ispod zemlje i na moru – sve na njima i u njima – govore: „Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu pripadaju blagoslov, čast, slava i moć u svu večnost.“ I četiri živa bića rekla su: „Amin!“, a starešine su pale licem do zemlje i poklonile se Bogu.“ Otkrivenje 5:8-14

Ovo, dakle, arijanske jeretike poput Gregorija Staforda stavlja pred dilemu. Činjenica da se Isus razlikuje od svakog stvorenog bića koje postoji dokazuje da on nije puko stvorenje. Naprotiv, Sin je potpuno kao Bog u tome što je odvojen od celokupnog stvorenja, pa je stoga po prirodi večan, budući da njegov život, odnosno postojanje, nema početka.

Ovo nam pomaže da još bolje razumemo zašto se doksologije, odnosno pripisivanja hvale i slave, upućuju i Ocu i Sinu,

„Oni su Božju istinu zamenili za laž, pa su se klanjali i služili onome što je stvoreno umesto Stvoritelju, koji zaslužuje hvalu u svu večnost. Amin.“ Rimljanima 1:25

„Neka je našem Bogu i Ocu slava u svu večnost. Amin.“ Filipljanima 4:20

„Naprotiv, nadam se da ćete primati sve više nezaslužene dobrote našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista i da ćete ga sve bolje upoznavati. Njemu neka je slava sada i u svu večnost. Amin.“ 2. Petrova 3:18

„i od Isusa Hrista, koji je Verni svedok, prvenac iz mrtvih i Vladar nad kraljevima zemlje. Njemu, koji nas voli i koji nas je svojom krvlju oslobodio naših greha – i učinio da budemo kraljevi i sveštenici njegovom Bogu i Ocu – njemu pripadaju slava i moć zauvek. Amin.“ Otkrivenje 1:5-6

Budući da je Sin po prirodi nestvoren, jer je suštinski jedno sa Ocem, te je stoga dostojan potpuno istog obožavanja.

Bogonadahnuto Sveto pismo dalje objavljuje da se Bog proslavlja u sjedinjenju sa svojim Sinom:

„Jedan čovek koji se zvao Lazar bio je bolestan. On je živeo u Vitaniji, selu u kom su živele Marija i njena sestra Marta. Bila je to ona Marija koja je kasnije izlila mirisno ulje na Gospoda i obrisala mu noge svojom kosom. Lazar, koji je bio bolestan, bio je njen brat. Zato su njegove sestre javile Isusu: „Gospode, tvoj voljeni prijatelj je bolestan.“ Kad je Isus to čuo, rekao je: „Ova bolest se neće završiti smrću, nego će biti na Božju slavu i proslaviće Božjeg Sina.““… „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?“ Jovan 11:1-4, 40

„Istinu vam kažem, ko veruje u mene, činiće dela kakva i ja činim. Činiće i veća dela, jer ja idem kod Oca. I šta god zamolite u moje ime, učiniću to, da bi se Otac proslavio preko Sina. Šta god zamolite u moje ime, ja ću to učiniti.“ Jovan 14:12-14

„Sve što govorite ili radite neka bude u ime Gospoda Isusa. Preko njega zahvaljujte Bogu, Ocu.“ Kološanima 3:17

„Ako neko govori, neka govori u skladu s Božjim objavama. Ako neko služi, neka se pritom oslanja na snagu koju daje Bog. Tako će se Bog preko Isusa Hrista proslaviti u svemu. Njegova je slava i moć u svu večnost. Amin.“ 1. Petrova 4:11

Ovo pokazuje da Bog nikada neće dozvoliti da bude proslavljen odvojeno od Hrista, jer je svoje proslavljanje vezao za proslavljanje svoga Voljenog.

Drugim rečima, onaj ko nastoji da poštuje Boga a da pri tom ne priznaje, ne ispoveda, ne poštuje i ne voli Sina, neće biti prihvaćen, jer odbaciti Sina znači odbaciti Oca, mrzeti Sina znači mrzeti Oca itd., budući da je Sin taj koji posreduje Božje prisustvo i sjedinjuje nas sa Ocem:

„Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi.“ Jovan 1:18 New International Version (NIV)

„Svi koje mi Otac daje doći će k meni i nikad neću odbaciti onoga ko dođe k meni, jer nisam sišao s neba da činim ono što je po mojoj volji, nego po volji onoga koji me je poslao. A njegova volja je da ne izgubim nijednog od onih koje mi je dao, nego da ih uskrsnem u poslednji dan. Jer volja mog Oca je da svako ko prihvata Sina i veruje u njega dobije večni život, a ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.“ Tada su Judejci počeli da gunđaju zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao s neba.“ I govorili su: „Zar to nije Isus, Josifov sin, čijeg oca i majku poznajemo? Kako sad kaže: ’Sišao sam s neba‘?“ A Isus im je odgovorio: „Prestanite da gunđate. Niko ne može da dođe k meni ako ga ne privuče Otac, koji me je poslao, a ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.“ Jovan 6:37-44

„Ko veruje u mene, ne veruje samo u mene nego i u onoga koji me je poslao. I ko gleda mene, gleda i onoga koji me je poslao.“ Jovan 12:44-45

„Isus mu je odgovorio: „Ja sam put i istina i život. Do Oca se može doći samo preko mene.“ Jovan 14:6

„Ostanite u jedinstvu sa mnom i ja ću ostati u jedinstvu s vama. Kao što loza ne može sama od sebe da donese plod ako ne ostane na čokotu, tako ne možete ni vi ako ne ostanete u jedinstvu sa mnom. Ja sam čokot, a vi ste loze. Ko ostaje u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s njim, on donosi mnogo ploda. Ne možete učiniti ništa ako ste odvojeni od mene. Ako neko ne ostane u jedinstvu sa mnom, on je kao odsečena loza, koja se suši. Takve loze se onda sakupljaju i bacaju u vatru pa izgore. Ako ostanete u jedinstvu sa mnom i moje reči ostanu u vama, zamolite šta god želite i dobićete to. Ako donosite mnogo ploda i pokažete da ste moji učenici, tada će se moj Otac proslaviti.“… „Ko mrzi mene, mrzi i mog Oca.“ Jovan 15:1-8, 23

„Ko je lažov ako ne onaj koji poriče da je Isus zaista Hrist? Ko poriče Oca i Sina – taj je antihrist. Ko god poriče Sina, nema Očevo priznanje. Ko priznaje Sina, ima Očevo priznanje.“ 1. Jovanova 2:22-23

„Mi prihvatamo ljudsko svedočanstvo, ali Božje svedočanstvo je pouzdanije. Jer ovo je Božje svedočanstvo – svedočanstvo koje je dao o svom Sinu. Ko veruje u Božjeg Sina, ima to svedočanstvo u svom srcu. Ko ne veruje Bogu, pravi od njega lažova, jer ne veruje u svedočanstvo koje je Bog dao o svom Sinu. A ovo je to svedočanstvo: Bog nam je dao večni život i taj život je u njegovom Sinu. Ko prihvata Sina, ima večni život, a ko ne prihvata Božjeg Sina, nema večni život.“ 1. Jovanova 5:9-12

Ovo samo potvrđuje ono što sam izneo u prvom delu svog izlaganja, naime, jednostavno nije istina da Otac ništa ne čini nekome drugome na slavu i radi slave nekog drugog. Naprotiv, Otac sve čini svome Sinu na slavu i radi njegove slave, i to do te mere da čak odbija da bude proslavljen odvojeno od svoga Voljenog. Otac je učinio da može biti proslavljen jedino u sjedinjenju sa Sinom i u odnosu na Sina.

Još uvek nisam završio sa razobličavanjem bogohulnog napada Grega Staforda na vaskrslog Gospoda slave, jer imam još toga za njega i njegove arijanske jeretičke istomišljenike u sledećem delu svog pobijanja: Na slavu Boga Sina, deo 3.